Погрешна економија централне и источне Европе

[švercer011]

Погрешна економија централне и источне Европе



23.05.2011.




[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]



Брисел – Европа више не може да се „вози” на леђима америчких порескихобвезника – то је лекција коју би источне чланице НАТО-а сада требало да науче.

Војни трошкови у новим државама чланицама НАТО-а нагло опадају. У текућим преговоримаоко буџета у Словачкој води се дебата о томе да ли би у домену одбране требало потрошити мањеод један одсто бруто домаћег производа (БДП) или нешто мало више – мада је готово сигурно да ћеброј бити нижи од 1,3 одсто, колико је потрошено 2010. године. Трошкови у Литванији опали су испод 0,9одсто, а трошкови у Летонији су прошле године износили један одсто. Само су Пољска (1,9 одсто) иЕстонија (1,8 одсто, са обећаним повећањем ове године) близу циља Северноатлантске алијансе, који износи 2 одсто.

Лако је схватити зашто. Хладни рат је завршен. Изгледа да Русија једва успева да одржиконтролу над северним Кавказом, а камоли да прети својим суседима. Мисије које предводеСАД у Ираку и Авганистану су напрегле и пренапрегле атлантистичка осећања.

Гласачима је већ свега преко главе и нису расположени за повећање пореза или смањење трошкова уобластима које директно погађају њихово социјално осигурање: здравство, образовање итранспорт. У домену одбране лако се могу направити резови.

Тако то иде, мада претпостављате да ће амерички порески обвезници размишљати на другачијиначин. Међутим, Европа се не може и даље бесконачно „возити” на леђима америчког војногбуџета. Доносиоци одлука у Вашингтону се такође налазе пред тешким изборима. Они морају дабрину о стварима које директно утичу на њихову националну безбедност, као што су космос, Кина,кибернетичко ратовање и енергетско снабдевање. Пружање безбедносног кишобрана гомилидефетиста и незахвалних расипника у једном нископриоритетном региону не може се лако одбранити.

Млака америчка подршка британско-француској зони забране летова у Либији требало би да буде аларм.

„Зашто онај који је управо укинуо своју војску тражи подршку од нас?”, гласио је, на захтев Дејвида Камерона, одговорједног званичника у Вашингтону у вези са америчким војним ресурсима.

САД ће свакако донекле остати присутне у Европи. Све већи значај Севераподстиче везе са Норвешком. Нафта и Израел значе да САД и даље морају да буду наМедитерану. Међутим, шта је са земљама у средини? То не брине много Француску или Немачку.Oбе се земље могу саме бранити. Но, за јужније и источније земље – Чешку Републику,Словачку, Мађарску, Румунију и Бугарску, као и за земље балтичког региона – Естонију, Летонију иЛитванију, опадање америчког ентузијазма у вези са њиховом одбраном требало би да буде озбиљанразлог за забринутост.

Русија више није непријатељска сила. Њене војне реформе се спроводе споро и неуједначено(а у неким случајевима се уопште и не спроводе). Војни трошкови Русије за ову годину ће износити 44милијарде евра. То није нека огромна сума. Немачка је забележила трошкове од 35 милијарди евра. Међутим, то је петоструко више у поређењу са оним што су све нове чланице НАТО-а заједнопотрошиле. И док њихови војни трошкови опадају, руски расту, достигавши 2,9 одсто БДП-а 2011. године, апредвиђено је да ће 2013. достићи вредност од 3,2 одсто.

Ко год се осврне на историју протеклих неколико векова не може бити сигуран да Русијавише никада неће бити у искушењу да врши утицај у региону између Балтичког и Црног мора. Самадипломатија не може да предупреди ту могућност. Иза људи у оделима мора бити људи ууниформама, иначе њихове речи немају никаквог значаја.

Једначина је проста: уз подршку других земаља НАТО-а, поготову САД,бивше комунистичке земље немају много разлога за забринутост. Да су саме, морале би даутроструче војне трошкове како би биле у могућности да гарантују сопствену безбедност (например, купујући ваздушне одбрамбене системе и ратне авионе и обезбеђујући озбиљнекопнене снаге).

Због тога резови у домену одбране представљају погрешну економију. Много је боље да покажете ствараоцима америчкеполитике да сте спремни да озбиљно допринесете прекоморским мисијама Северноатлантскеалијансе и да понесете бар део терета територијалне одбране, него да то радите сами, уз велике трошкове и са не толико сјајним успехом.



Izvor:Politika

[kumbor]

То колико Руси троше на војску, оставите самим Русима. Оволико колико троше је минимум ако хоће да хране своју војску, а не туђу. Не заборавите да је Сибир практично празан простор, а да само Манџурија има 200.000.000 становника.
Нисам никад био присталица историјских подела Пољске, али стоји да су од 1918. до 1939. пољски политичари својом нереалношћу и склоношћу да турају другима прст у око у доброј мери утицали на непријазност, да не кажем непријатељство најближих суседа.Пољска је релативно пространа земља,са много становника. И данас, као и између два рата на многе политичке потезе суседи не гледају благонаклоно. Ништа толико не боли као дирање у старе, овлаш зарасле ране. Немци неће смети, за ове са Истока баш и не могу да се кладим ако се наобручају како су кренули, па кроз једно 15 година, ако их нешто не омете. Дао Бог да нисам у праву. Пањи се баш и нису одликовали господством кад је било стани-пани, него су секли около док су могли и како су могли. Уосталом, не знам зашто се толико мало говори о догађајима у Кјелцу у јулу 1946. - што је био први погром јевреја у ослобођеној Европи - после Холокауста.

[kontraAdmiral1]

Nije mi baš jasan ovaj stavak: "Нисам никад био присталица историјских подела Пољске, али стоји да су од 1918. до 1939. пољски политичари својом нереалношћу и склоношћу да турају другима прст у око у доброј мери утицали на непријазност, да не кажем непријатељство најближих суседа"?
Hoćete reći da je Poljska izazivala Njemačku i Sovjetski Savez, pa su ju oni 1939. godine zapravo trebali/morali podijeliti?

[kumbor]

Ne nikako, ali da su se ku*čili preko svake mere, to stoji nesumnjivo. Ponašali su se kao da su regionalna sila, što nisu bili, mada su povelika država znatnih, često nerealizovanih, potencijala u svakom pogledu. Šovinistički ispadi bili su svakodnevna pojava, a antisemitizam je bio masovan.

[kontraAdmiral1]

Ne bi li se Kumborove riječi iz gornjeg posta mogle u kavanskom razgovoru primijeniti na mnoge zemlje odnosno narode ili njihove elite? Problem nastaje kad se takav diskurs čuje i u nekoj minhenskoj pivnici, a mislim da mu nije mjesto ni na Palubi.
Sumnjivo mi je vrijednosno zasićeno generaliziranje poljske međuratne politike, kao i olako davanje teških ocjena o kolektivitetima koji su ipak povijesno žrtve. Kumbore, jesu li, dakle, Nijemci napali Poljsku zbog toga što je u toj zemlji bio masovan antisemitizam, te je li Katynska šume bila svojevrsni ruski odgovor na poljske šovinističke ispade?

[ZastavnikDjemo]

I Rusija i zemlje članice EU imaju nešto zajedničko: preglomazan sistem zdravtvene i socijalne zaštite, mnogo penzionera, kao i činjenicu da je vojno-industrijski kompleks motor razvoja u Francuskoj, UK i Rusiji. Što se tiče zemalja centralne i istočne Evrope, one troše na odbranu jako malo.

[Sokol]

Ми сада мало трошимо на одбрану. Треба више 

[treciclan]

Ovaj clanak da nije tuzan bio bi smesan
Dakle, novinar je napisao da Evropa vise ne moze da se vozi na ledjima americkih poreskih obveznika, narocito istocna Evropa I da ona tu lekciju mora da nauci.
Prvo je , demokratskim promenama, istocna Evropa morala da nauci lekciju  koja im je govorila o tome da njihove fabrike ne valjaju, njihova proizvodnja nije dobra, konkurentna, da je njihova privreda dirigovana I neodgovara  tzv.slobodnom trzistu.Pa su im pozatvarali sve fabrike, unistili robne marke I ugurali svoju robu.
Onda je dosao red na vojnu industriju koja im je takodje unistena jer boze moj nije kompatibilna sa naprednijom zapadnom.Imao sam prilike da posetim jednu bivsu madjarsku fabriku namenske proizvodnje.Sad tu neki privatnik nesto pravi a okolo rusevine zarasle u korov. Pa su vojske profesionalizovane, a niko nije resio pitanje sta ce sa isluzenim vojnicima koji mogu da se pridruze armiji nezaposlenih.
Uopste je poznato da je vojna industrija motor koji vuce ekonomiju neke zemlje jer angazuje veliki broj visokoobrazovanih strucnjaka na raznim poljima pocev od modernizacije starog do razvoja potpuno novog naoruzanja , a u svoj proizvodni process ukljucuje I veliki broj kooperanata iz zemlje.
Sada toga nema.Z.Evropa I Amerika su ubedjivale bivse istocne zemlje da ce one da ih brane cim se ukljuce u NATO, industrija im nije potrebna, samo uzmu kredit i kupe naoruzanje kod njih, bolje da uzmu avvione kojima resursi isticu nego da sami  razvijaju I proizvode, jeftinije je itd.
I naravno posto su vojske smanjene, profesionalizovane bez teskog naoruzanja i vojni budzeti se smanjuju.
Prica o teretu za americke poreske obveznike je smesna.Sta oni imaju sa vojnim rashodima, pa Amerika je u tolikom deficitu i stampa pare po potrebi da je  visina poreza koji naplati  minorna.
Sad bi ipak da istocna Evropa ucestvuje u njihovim igrama i da poveca budzete za vojsku u stvari mislim da bi bili zadovoljni samo da im daju pare, ne treba nista da proizvode i posalju svoje ljude da ginu za njih u ratovima koje oni pokrecu.
Zar nisu Britanci gurali Poljake svuda gde je bilo gusto tokom drugog svetskog rata

[ZastavnikDjemo]

Hmmmm...
<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/tRX7E0yZxh0?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[ZastavnikDjemo]

Ми сада мало трошимо на одбрану. Треба више 

Što se Rusije tiče, svakako! Pre svega treba ulagati u oblasti gde Rusija još uvek ima prednost nad ostalim zemljama, poput nuklearnih ledolomaca i plutajućih nuklearnih reaktora (Севмаш). Moglo bi da se proba nešto sa komercijalzacijom RORSAT-a i GLONASS-a, kako bi se stvorilo rešenje za borbu protiv piratstva i praćenje teretnih brodova u realnom vremenu.

[jadran2]

Sigurno tu ima prednosti Rusija u odnosu na neke druge drzave.... pa moze razvijati.

Ali dok ta velika drzava ima takve mogucnosti, evo u tri male crtice, sto se desava na unutarnjem "frontu" :

- veliki naucni institut koji je razvijao sve tekucine za borbenu tehniku nema nikakvog posla, osoblje dolazi na "posao" i odlazi kuci; zadataka nema,

- veliki kombinat za proizvodnju maslaca nedaleko velikog grada proizvodio je maslac "od revolucije"; oko njega bili su kolhozi (sada farme) koje su uredno snabdijevale kombinat mlijekom. Prije nekolko godina pojavio se novozelandski proizvodjac (citaj maslac marke Anchor) sa dobrom kvalitetom i niskom cijenom; trziste je preplavljeno; kombinat vise nije mogao prodavati toliko maslaca i sve manje je otkupljivao mlijeko; tokom vremena vise nije otkupljivao sirovinu; farmeri su poklali sva stada mljecnih krava. Nakon nekog vremena cijena Anchora je porasla. Kombinat ne radi, krava nema, seljaci nemaju prihod,

- jedinstveni elektroenergetski sistem .........slovio je kao izvrsno organiziran sektor privrede. Takav gigant se ne moze privatizirati, ALI, sada je podijeljen na vise lokalnih sektora koji se manje primjetno privatiziraju. Sve na tragu ankarske izjave gdje Riža, (kako ju je nazvao kralj Spanjolske kao odgovor na nepravilno izgovoreno ime jednog od njegovih ministara).

Zanimljivo je s kakvom lakocom se tek upravlja srednjim i malim zemljama. Poljoprivredna zemljista, elektroprijenos i voda na putu su nevidljive promjene vlasnika.

Svi imamo kao primjer BNP Grcke (u odnosu na dug) i vidljivo je da ne postoji redovni izlaz te zemlje iz situacije. Sa tugom mogu zakljuciti da je zemlja s lijepom obalom vrlo vrlo blizu grzkog sindroma, tj. njen je vanjski dug po glavi stanovnika (i prema BNP-u) u prilici da se za godinu dana izjednaci s grckim.

Nikome jos dug nije oprosten tek tako (zemljiste, voda, elektroprijenos slobodni su i spremni za prijeboj). A gradjani nekih zemalja hrliti  ce u neuralgicne tocke (naravno oni mladji fizicki spremni) da prehrane sebe i familije. Pritom to nece biti stotine neko cijele divizije. Sretan ce biti onaj koji bude mogao sluziti.........

Zivimo u okrutno realnom svijetu gdje vise nema neprijatelja u uniformi koji se lako uocava i narod lako mobilizira. Na ovaj vid - gradjani nisu spremni i nitko na to od nadleznih ne upozorava.

[ZastavnikDjemo]

- veliki naucni institut koji je razvijao sve tekucine za borbenu tehniku nema nikakvog posla, osoblje dolazi na "posao" i odlazi kuci; zadataka nema,

Što njegovi proizvodi nisu komercijalizovani? Ako valjaju, naći će tržište.

- veliki kombinat za proizvodnju maslaca nedaleko velikog grada proizvodio je maslac "od revolucije"; oko njega bili su kolhozi (sada farme) koje su uredno snabdijevale kombinat mlijekom. Prije nekolko godina pojavio se novozelandski proizvodjac (citaj maslac marke Anchor) sa dobrom kvalitetom i niskom cijenom; trziste je preplavljeno; kombinat vise nije mogao prodavati toliko maslaca i sve manje je otkupljivao mlijeko; tokom vremena vise nije otkupljivao sirovinu; farmeri su poklali sva stada mljecnih krava. Nakon nekog vremena cijena Anchora je porasla. Kombinat ne radi, krava nema, seljaci nemaju prihod,

Ne znam kakve su farme na Novom Zelandu, ali, jbmlg, pretpostavljam da su slične južnoafričkim. Na dotičnim farmama je sve čisto k'o u apoteci, svi rokovi isporuke se poštuju, i stalno se ulaže u stočni fond. Što se kolhoza tiče, platio je danak zakasneloj (ili nezapočetoj) privatizaciji, lošem bankarskom sektoru (skupi krediti, ili čak odsustvo istih), i nejasnoj vlasničkoj strukturi (kolhoz - čije je to?).

- jedinstveni elektroenergetski sistem .........slovio je kao izvrsno organiziran sektor privrede. Takav gigant se ne moze privatizirati, ALI, sada je podijeljen na vise lokalnih sektora koji se manje primjetno privatiziraju. Sve na tragu ankarske izjave gdje Riža, (kako ju je nazvao kralj Spanjolske kao odgovor na nepravilno izgovoreno ime jednog od njegovih ministara).

Ako misliš konkretno na UES, pa normalno je da tako veliki sistem mora da bude podeljen na nekoliko delova, jer kako može efikasno da funkcioniše na 11 vremenskih zona?

Zanimljivo je s kakvom lakocom se tek upravlja srednjim i malim zemljama. Poljoprivredna zemljista, elektroprijenos i voda na putu su nevidljive promjene vlasnika.

Kako gde.

Svi imamo kao primjer BNP Grcke (u odnosu na dug) i vidljivo je da ne postoji redovni izlaz te zemlje iz situacije. Sa tugom mogu zakljuciti da je zemlja s lijepom obalom vrlo vrlo blizu grzkog sindroma, tj. njen je vanjski dug po glavi stanovnika (i prema BNP-u) u prilici da se za godinu dana izjednaci s grckim.

Grčka je poseban slučaj. O detaljima možete više da saznate ovde. Ukratko utaja poreza u Grčkoj je poprimila epske razmere, u penziju se išlo sa 50 godina, velika javna preduzeća su bila svete krave (npr. grčke železnice su dužne 13 milijardi Evra, a prosečna neto plata toj firmi je 65000 Evra godišnje), za izgradnju infrastrukture su se koristili evropski kohezioni fondovi, a prilikom izvođenja radova se "kraduckalo" sve šesnaest. Što se "zemlje sa lepom obalom" tiče to uopšte nije slučaj, i njen javni dug je prilično nizak. Uzgred, isto važi i za zemlju međ' šljivama.  

Nikome jos dug nije oprosten tek tako (zemljiste, voda, elektroprijenos slobodni su i spremni za prijeboj). A gradjani nekih zemalja hrliti  ce u neuralgicne tocke (naravno oni mladji fizicki spremni) da prehrane sebe i familije. Pritom to nece biti stotine neko cijele divizije. Sretan ce biti onaj koji bude mogao sluziti.........

Pa zašto bi dug uopšte i bio oprošten? Ako se neko zadužuje, onda treba da zna i šta da radi sa tim parama!

[treciclan]

kao mlad smejao sam se trabantu prvim i jedinim kolima od plastike u to vreme.Sad se vise ne smejem.Sve vise plastike u kolima i spolja i iznutra, samo cukni i videces
Ko moze tvrditi da maslac iz Juzne Afrike , N.Zelanda ili kine moze da bude jeftiniji od onog proizvedenog u Rusiji npr.To nije proizvod koji moze da podnosi transport.Znaci postoji neka drzavna uredba kojom se odobravaju stimulacije izvoznicima ( javna ili tajna ili obadve)To se odnosi i na mnoge druge robe koje su preplavile bivse istocne zemlje.U stvari prodaje se marka i nista vise.
jedan od osnovnih sastojaka piva, sastojak koji odredjuje njegov kvalitet je voda.Znaci ako se npr hajneken proizvodi u dve pivare u Holandiji nije isti , a tek ako se proizodi u Rumuniji i li Bugarskoj.Ocigledno da je u pitanju prodaja robne marke
u eri globalizacije razbijati neku firmu na parcice zato sto deluje u vise casovnih zona nije normalno.Naprotiv ozbiljne firme se ukrupnjuju a ne dele narocito ako su godinama radile u okviru jednog sistema.
Slobodno trziste, konkurencija i regulisanje cene konkurencijom to je bajka za malu decu.Mozda je to jekada davno i delovalo ali sad u vreme monopola, sprege vlasti i velikih firmi itd to nema nikakve veze.Unistava se baza, industrija malih drzava, ubija razvoj , izvoz, namece sopstvena roba, ponekad sumljivog kvaliteta ( proizvedena u kini i sl zemljama a naplacena kao da je u nemackoj)ljudi odlaze na biro, zemlja se porobljava uz svesrdnu pomoc tzv elite.
Nemci nude Hrvatskoj F-4 cinimi se.Resursi ce isteci za neku godinu.Bice skuplje baciti ga na djubre ili reciklirati nego  da se pokloni nekom.

[dzumba]

Нисам економиста и слабо се разумем у то, али нешто ми у оној економији која нам се пружа као пример "боде очи".

Неке банке и инвестициони фондови (ако сам добро разумео или тако некако названи) су неразумном политиком довеле до економског колапаса званог "економска криза" (светак, наравно). И онда, уместо да те банке и све остале који "нису издржали економску конкуренцију" пусти да иду где су заслужили (јер је такво правило које се за пример наводи "новодемократским земљама ИЕ), ускаче држава и највеће дужнике спашава од банкрота, баш као у најбољим комунистичким временима. Али сад долази оно најбоље. У тим и тако спашеним банкама, фондовима или како се већ зову, "менаџери" и други "стручњаци" деле, од добијене помоћи (јер дриге лове и нема) екстра бонусе и смишљају даље "подвиге". И свет то пред очима државе(а) која се хвали(е) либералном економијом и слободним тржиштем. А држава(е) (а зна се које су) њих спашава штанцањем пара (буџетски дефицит) које прибавља на тржишту капитала од најљућих противника "слободног тржишта" и демократских назора, па и људских права, приде. И сад као држе лекцију другима из економије. Нису светску кризу изазвали Гана, Етиопија, Пољска, Бугарска, Руминија и ине.

Могу да закључим да је капиталистичким систем какав сада постоји саздан од пирамидалног система позајмица новца и фиктивних зарада које се обијају о главу онима који се последњу укључе у пирамиду. То важи и за државе. У ЕУ су обрале зелен бостан управо земље са југа и југоистока Европе (Португал, Шпанија, Грчка) и "свежији" чланице попут Ирске. Ове нове (о којима се овде и прича) тек ће да награишу, јер су на дну пирамиде (касно ушле "у шему"), а не само због слабе економије, не предузимљивости, и сл. Свима њима земље "старе демократије и тржишне економије" нису ни дале да се искажу већ су им одмах понудили кредите и уверавали их да се без рада може. То вам је као са рекламама наших банака -  "лаки кеш".

Ах, да. Изгледа ми да нема више класичних капиталиста и односа капиталиста (власник) - радник. Док су ранији власници како-тако учествовали у производњи и стицању "нове вредности" ,сада се појављују две нове експлоататорске категорије: политичка и менаџерска олигархија. Обе узимају своје, прва у виду рекета, друга у виду енормно висикох "плата" (јер то уствари и нису) и бонуса правданих успешношћу вођења фирми и послова. "Улазим" у наше "успешне" и "неуспешне" фирме и видим да постоји драстична разлика у примањима "топ" менаџмента и осталог менаџмента. А ко год се имало разуме и руковођење знаће да успешност фирми почива на средњем и нижем менаџменту и радницима специјалистима. То (незаслужено висока примања) само по себи не би били толико погрешно. Међутим "топ" менаџерима и стручњацима се проглашавају људи који нити имају искуства, нити знања, али имају "леђа". Код њих нема тржишта већ само "гурање", "лактање", "веза", наследство и сл. Изузеци, којих има само потврђују правило. И кад те фирме крену да пропадају ускаче она политичка олигархија и "спашава" ствар. И то му је као слободан економска утакмица.

Наравно, све ово сам написао крајње поједностављено, јер код нас заиста постоји и недостатак културе рада, неговање ефикасности, пословног морала и тд., као последица шићарџијског менталитата сазданог у уверњу да варати државу није ништа лоше.

[times12]

Нисам економиста и слабо се разумем у то, али нешто ми у оној економији која нам се пружа као пример "боде очи".

Не бих рекао да се слабо разумеш, мислим да стоји све што си навео.

Ево у прилогу још занимљивог материјала ...