PALUBA

Pozdrav svima na palubi!

Zapocinjem temu o aerodromu Dubinje, jer koliko saam video, posebna tema o ovom aerodromu nije zapoceta. Interesuje me istorijat aerodroma, kada je zapocet, kako se koristio u prvim godinama, kada je izgradjena betonska pista, kaponiri, kakvu opremu za navodjenje i opsluzivanje aviona je imao - sezonsku ili stalnu. Na internetu ima relativno puno detalja o unistenju Dubinja 1999 i dosadasnjim pokusajima da se deminira, i obnovi u razlicitim formama. Medjutim, malo ima informacija o njegovom povetku i boljim danima.

Jedna retka anegdota o aerodromu se moze naci na MyCity forumu (https://www.mycity-military.com/Ostalo-3/Aerodrom-Sjenica_3.html#p1723588), medjutim bez detalja kad je to bilo (doduse, moze da se odredi vremenski period), ili koliko je trajala izgradjnja piste.

Nadam se da ovo i ostale zanima, i da je vredno da se sacuva od zaborava. Pozdrav.

@Numerički analitičar

Pozdrav novom članu i svakako potencijalno zanimljiva tema! Ja ne znam mnogo o istorijatu ovog aerodroma i nisam i ne pratim mnogo takvu tematiku.
Ali mogu da doprinesem, i u smislu aktiviranja teme, jednim svojim ličnim iskustvom na tom aerodromu iz vremena neposredno nakon rata 1999-te godine....Taj tekst sam već objavio na MCM, pa ću ga ovde samo preneti...

Krajem juna meseca 1999-te godine, moj puk, 60. srp PVO Kub-M iz Danilovgrada, dobija naređenje za povratak u matičnu kasarnu u Danilovgradu. Dakle 60. srp PVO Kub-M ipak nastavlja da postoji kao jedinica, iako je bilo ideja da ćemo ostati u Srbiji.

Naređenje kaže da se sa većim delom naših jedinica koje su razasute širom zemlje, nalazimo na aerodromu Sjenica i da ćemo odatle u jednoj koloni kao jedinica marševati nazad u svoju kasarnu.
Formirali smo marševsku kolonu dana 02/07/1999. godine.

Kad smo stigli to popodne na aerodrom, smestili su nas u barake na aerodromu Sjenica na kojima niti jedno staklo nije bilo čitavo. Obilazeći malo krug, gde smo parkirali vozila, videli smo veliki broj kratera od NATO bombi i upozoreni smo svi da se ne krećemo po travi jer se ne zna sigurno ima li neeksplodiranih bombi ili raketa.

Predveče smo na radiju slušali prenos košarkaške utakmice na EP, polufinale Jugoslavija-Italija. Izgubili smo, nažalost. Igramo za bronzu sutra sa Francuzima.

Legli smo predveče da spavamo na nekim dušecima i dali su nam po jedno ili dva ćebeta, kako je ko «dohvatio». Obukli smo i bluze i vetrovke.
Ovo pričam zato što je bilo početak jula, a mi smo se smrzli tu noć u Sjenici. Nikada neću zaboraviti to jutro 03/07/1999. godine, kada sam ustao, da sam sigurno dva sata hodao pognuto i osećao bolove u leđima i bubrezima, i drhtao sam kao da imam groznicu. Tek kada je sunce već dobrano izašlo i počelo malo jače da greje, malo sam došao sebi.

Izdaje se komanda za nastavak marša. Tu smo mi sa našom Baterijom za upravljanje vatrom, ponovo ujedinjeni sa delom našeg sastava koji se vratio sa Kosova i Metohije, tu je 1. raketna baterija koja je sa nama dočekala kraj rata u reonu Obrenovca, a stigle su i 2. i 4. raketna baterija koje su početkom aprila odnosno krajem aprila bile detaširane na područje Kosova i Metohije u sastav 311. srp PVO Kub-M.

Svi smo tu. Formira se marševska kolona i krećemo pre podne tog 03/07/1999. godine iz Sjenice nazad ka Danilovgradu.

Poletno sletna staza jeste ostecena, ali ne toliko da se relativno brzo i relativno jeftino ne bi dovela u upotrebljivo stanje. Ostaje pitanje pratece aerodromske infrastrukture
[attachment=1]
[attachment=2]
Najveca ostecenja na pisti

[attachment=3]
Poruseni kaponir