Сниматељ из Србије у Сирији: ИД је територијално поражена, али идеологија је опсталаСниматељ из Београда Раде Радивојша био је надомак последњег упоришта побуњеника у Сирији. Забележио је за холандску телевизију приче жена погинулих страних бораца Исламске државе, међу којима има много оних из западне Европе. Његов утисак је да је ИД територијално поражена, али не и идеолошки. Радивојша каже и да је Сирија толико уништена да поједини делови изгледају као да је на њих пала атомска бомба. Своја несвакидашња искуства са североистока Сирије и из Дамаска пренео је РТС-у.Раде Радивојша у улози сниматеља холандског јавног сервиса (НОС) посетио је североисток Сирије, односно курдски део ове још увек ратом захваћене блискоисточне земље и нашао се надомак последњег упоришта Исламске државе. Да би он и колега новинар, дописник НОС-а из Бејрута, уопште могли да уђу у Сирију, припреме су трајале неколико месеци.
"Потребно је за почетак имати доброг фиксера, односно човека с терена који ће вам све организовати, а онда и добити све потребне папире и дозволе за снимања", каже Радивојша.
Пут новинарске екипе до Сирије води преко Ербила у курдском делу Ирака, а одатле посебним возилом до понтонског моста на реци Тигар. Иако није реч о званичном граничном прелазу, контрола је озбиљна.
"Тек кад су нам детаљно прегледали пртљаг и документа, ушли смо у Сирију, где нас је чекао наш фиксер Махмуд са возачем", прича нам искусни Радивојша. Наводи да су све време у Холандији пратили њихову локацију преко сателитског телефона, како би могли да подигну узбуну уколико се веза прекине и прекид траје дуже од једног сата.
Од границе до Ел Камишлија, града у којем курдске Демократске снаге Сирије (СДФ) смештају у кампове породице преживелих бораца ИД, путује се неколико сати.
У два кампа тренутно је преко 60.000 људи. С обзиром на то да је велики број страних бораца из западне Европе, па и из Холандије ратовао на страни Исламске државе, Раде и његов колега новинар Марсел ван дер Стен покушали су да пронађу неке од преживелих жена погинулих ратника.
"Камп је препун странаца који су ратовали на страни ИСИС-а, из свих делова света. Ипак, сада су у кампу углавном жене с децом. Већина страних бораца је погинула, а преживели су углавном у граду Багузу, јер знају шта их чека ако дођу у камп. У кампу је недавно преминула Холанђанка, неарапског порекла, удовица страдалог борца ИСИС-а, оставивши за собом двоје деце. Тај случај је привукао пажњу холандске јавности и изазвао полемику да ли би требало прихватити или не њену децу у Холандији", истиче Раде Радивојша. Подсећамо да су Француска и Холандија покренуле то питање у парламенту.
Иако Ел Камишли није толико разрушен, сиромаштво је видљиво на сваком кораку. И поред лоших хигијенских услова, у једином хотелу где новинари могу да одседну тешко је доћи до собе.
Францускиња из калифата: Нисам се покајалаЖене с децом погинулих бораца ИД до кампа у Ел Камишлију долазе преко пустиње и нафтних поља некада највеће нафтне рафинерије Ел Омар. Радивојша је тако, и поред сталне непосредне опасности, у центру пустиње, успео да сними потпуно покривену Францускињу арапског порекла која је с троје деце побегла током ноћи из Багуза.
"Снимали смо жене које кажу да су Рускиње, а у једном тренутку смо дошли до једне Францускиње арапског порекла. У почетку није хтела да прича, али после убеђивања како би то за њу било добро, пристала је. Одлично је говорила енглески и рекла да се калифату придружила пре четири и по године. Живела је у Идлибу, Раки и Дез Азуру, а како је Исламска држава губила територије, она се с њима повлачила. Имала је два супруга и обојица су погинули", прича Раде Радивојша.
Он наглашава да је посебан утисак на њега оставила тврдња ове удовице страног борца ИД да је била веома срећна у калифату и да је једини разлог напуштања територије коју још контролише Исламска држава мајчинска борба да сачува децу у животу и спасе их од глади и смрти, јер у Багузу нису имали шта да једу.
Упркос свим тешкоћама, није се ниједног тренутка покајала. "Иако је свесна да ће је курдска војска одвести у камп, а да ће јој, ако је пребаце у Француску, бити суђено, дала би и даље све на свету да постоји нешто као калифат. Пита се зашто их свет не остави на миру, јер они хоће само да живе по њиховим правилима", испричала је Радету жена погинулог борца Исламске државе.
У Сирији као да је пала атомска бомбаИако је боравио у разним ратним подручјима, саговорник РТС-а каже да ниједна земља није разрушена као Сирија.
"Чини ми се да нигде нема толиког степена уништења. Оно што сам видео тамо нисам видео ни у филму научне фантастике или било којим ратним филмовима. Као да су бачене атомске бомбе или да видите вулканске кратере, нема цигле на цигли", прича нам видно узбуђен Радивојша, који је био на свега 400 метара од последње линије коју држи ИД.
Упркос томе што Исламска држава територијално контролише свега десетак квадратних километара у Багузу, њихови борци су расути по целој земљи, нарочито по путевима који воде до Раке или Дез Азура. Како каже Радивојша, немогуће је знати на чијој страни се неки војник борио и данас бори.
"Сваког дана преживели борци ИСИС-а постављају мине или ручно прављене бомбе и стављају их на пут. Неко изађе с калашњиковом и изрешета комби, аутомобил... Зато је битно да будете неупадљиви. Не можете негде тек тако да изађате да снимате, јер сте одмах мета", истиче српски сниматељ и додаје да лично сматра да ће ИД изгубити територију коју држи и бити поражен у борби, али идеолошки не. Идеологија, каже, остаје у људима, у главама, увек ће остати ћелије, које ће можда прећи у неке друге земље.
Међу курдским борцима трећина су женеРаде Радивојша има утисак да су курдске снаге у Сирији поднеле огроман терет у борби против Исламске државе. Командант курдских снага задужен за борбу за Багуз, последње упориште побуњеника, навео је да 30 одсто курдских војника чине жене. Оне су одлични борци, али и међу њима има пуно погинулих. Како је приметио српски сниматељ, невероватно је поштовање тамошњих људи према тим женама.
"Кад смо договарали да снимамо три девојке другарице, командант је рекао да он жели да их пита, али не може да им нареди да ураде интервју с нама. То показује колико их они поштују, иако су им надређени по војном чину", каже Радивојша.
Он је приметио и да на североистоку Сирије нема ниједне невладине или хуманитарне организације. Фомално постоје УН и УНХЦР, али се не види њихова активност. Кад је реч о људима из Сирије, Раде каже да су сви, без обзира на чијој страни се боре, врло срдачни и гостопримљиви и да није имао ниједан проблем током боравка.
Дамаск – друга слика СиријеЗа разлику од североистока Сирије, где није безбедно, али су медијски посленици добродошли, улазак у Дамаск за новинара који ради за западне медије је права реткост. Радету је то ипак пошло за руком. И тамо је имао фиксера, али је то био човек из сиријског Министарства информисања.
"Дамаск је велики град који није толико уништен ратом, али све поред, јесте. Предграђе Источна Гута, што је као Петлово брдо у Београду, где су биле све нове зграде, тотално је уништено. Ту се људи враћају у порушене станове да би и те остатке сачували. Стављају целофане, ћебад... Није реткост ни призор на улици да људи кољу овце и тако продају месо, јер не постоје услови за нормалан живот", описује Радивојша.
РТС-у је слично потврдила и Гофран Дераван, млада професорка енглеског. Она каже да се у центру Дамаска живи много боље него прошле године.
"Људи могу слободно да се крећу градом без страха, нема више пуцњаве. Иду у барове, плешу, што је доскоро било незамисливо", рекла је Дераван.
Она истиче да грађане Сирије није много ни забринула нити обрадовала вест о повлачењу америчке војске из Сирије, јер, како каже, сви страни војници који су у тој земљи отићи ће пре или касније. Њу више брине то што САД подржавају поједине терористичке групе, као и Израел, који и даље напада Сирију ракетама.
Наводи, међутим, да народ има велико поверење у званичну сиријску одбрану коју предводи сиријски председник Башар ел Асад.
Црни Пантер – православни пуковник сиријске војске коме се сви дивеПуковник сиријске војске Набел Алабдала, кога зову Црни Пантер, у православном селу тридесетак километара од Хаме, а надомак Идлиба оформио је своју војску која се бори на Асадовој страни. Наш саговорник каже да овог харизматичног пуковника с црним велом око главе, због војних заслуга грађани сматрају живом легендом и правим божанством.
"Врло је пријатан и љубазан. Причао је с нама као да смо пријатељи цео живот. Да сам га упознао у другим околностима, дружили бисмо се сигурно. Кад је сазнао да сам православац, загрлио ме је и рекао да смо браћа и шта год да ми треба да ће ми помоћи. Позвао ме је да дођем с породицом, додао на Фејсбуку", наводи Радивојша.
Наглашава и да је имао прилику да се вози у његовом специјалном возилу док му локалци машу и поздрављају га и, како каже, буквално му се клањају.
"Били смо на пуковниковом имању, водио нас је на његову ергелу коња. Док му је син свирао гитару, а ћерка виолину, показивао нам је кућу препуну православних икона, и сат који му је поклонио Путин", преноси утиске Радивојша.
Извор:
http://www.rts.rs/