Tenk M-84

[dzumba]

Апсолутно подржавам ово што је написао БСД. Ако се већ жели нека заједничка производња онда је боље правити нешто што објективно можемо, што ће се пре свега код нас користити али  и са чиме се може изаћи изван граница. На пример, зашто не оне "војне" камионете које приказују "Застава аутомобили", или обновити озбиљнију производњу трактора и пољопривредних машина. Ипак, тешко ће све то ићи јер су разни интереси у питању, не само српски и хрватски. То је, по мом суду могуће само ако неко, као на пример "Агрокор"  купи неку фабрику у Србији (или обрнуто, нека српска фирма купи нешто у Хрватској) и покрене производњу. Онда ће је сви доживљавати као своју. Овако, када то организују политичари - пиши пропало.

[leut]

Malo van aktualne rasprave, ali u poslijednjem broju Hrvatskog vojnika izišao je članak o vojnikinji Andrei Jurić, koja se trenutačno nalazi na poligonu "Gašinci", na specijalističkoj obuci borbenog roda oklopništva, te bi mogla postati prva žena ciljač tenka M-84 u povijesti OSRH.

S obzirom da se ovdje dosta govorilo o potrebnoj fizičkoj snazi za podizanje teških dijelova, čini se da kandidati i kandidatkinje za tenkiste ipak prolaze određene testove u tom smislu:

"Meni je bilo više-manje svejedno, možda sam preferirala pirotehniku. Kad sam saznala što me čeka, malo sam se i uplašila. No kad sam došla na probni rad i podigla sve teške dijelove koje sam trebala, odlučila sam dokazati da mogu sve. Svjesna sam da sam prva i zato se i ne dam."

Cijeli članak možete pročitati u temi Pješačka pukovnija ZOD HKoV.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[kumbor]

Zar mi stvarno mislimo da bi nam neko dozvolio da sami u kooperaciji pravimo bilo šta konkurentno! Da upravo tako, to je nedozvoljeno i nedozvoljivo. Čak i kada bi postojala zajednička volja, koje ipak za sada nema, što je preduslov.

[BSD]

Za ove dve drzave danas proizvodnja novog tenka je kao proizvodnja Yu Supersonika za SFRJ. Svrha tekstova o proizvodnji tenka je ista kao i do sada. Kupiti tri dana nade kod citaoca, kako se u Hrvatskoj sve vise pojavljuju ovakvi tekstovi mislim da je situacija sve ozbiljnija. Mi smo prosle jeseni pravili ,,Super Orla" bila je susa, a u Hrvatskoj izgleda pukla sezona. Ko je pratio ovu temu mogao je da zakljuci sta znaci proizvoditi jedan tenk, a neko to uspe u tekstu koji napise za pola sata.

[micha]

   Proizvodnja novog tenka ili AMV je sada za nas krupan zalogaj, tu mislim na sve bivše republike SFRJ zajedno + Bugarska i Rumunija .
   Osnovni problem trenutno je kvalitetan srednji i generalni remont po isteku resursa postojećih sredstava. Osvajanjem ovog segmenta stvorio bi se stručan kadar koji bi u dogledno vreme mogao da vrši modifikacije i unapređenja u saradnji sa nekom ozbiljnijom naučnom institucijom. Kasnije i da konstruiše i aktivno učestvuje u osmišljavanju i proizvodnji prototipova i nultih serija novih ili kvalitativno naprednijih koncept vozila.
   Da bi se to pokrenulo iz mrtve tačke potrebno je u potpunosti isključiti uplitanje vojne strukture u rad stručnjaka, uključujući Photo-shop eksperte iz SDPR-a i VTI-ja čijom zaslugom je namenska industrija i došla na ovako niske grane i rđav glas. Tehnička uprava ili Odsek za strategijsko planiranje neka prouči šta je to što nam sada treba i da li možemo to da napravimo, pa neka formuliše zadatak koji bi tim eksperata pokušao da reši. U zavisnosti od rezultata projekat bi se usvajao ili odbacivao o čemu bi odluku donosila komisija iz navedene uprave, bez uplitanja sa strane, što se može lako izvesti i što je navedeni organ u mogućnosti da izvede. Takođe neophodno je uvesti i sistem kvaliteta analogan onom koji se odavno koristi u automobilskoj industriji, da bi se pratio rad ekipe koja dobije ugovor i otklanjale eventualne greške bilo u izradi , bilo u konstrukciji.
   Dosta stručnjaka koji su decenijama radili u auto industriji na zapadu, pre svega u USA, se u zadnje vreme vratilo u domovinu usled ekonomske krize i traži zaposlednje u ovdašnjoj industriji jelkica, brisača i podizača prozora gde se, pobogu, traži poštovanje pomenutih standarda. Ovu jedinstvenu priliku u vidu bumeranga odliva mozgova treba konačno iskoristiti sada kada se već ukazala takva prilika. Ovakvi stručnjaci školovani svojevremeno na domaćim fakultetima su zbog poznatih događaja 90-tih otišli preko bare trbuhom za kruhom i zaposlili se u Detroitu ili manjim mestima po provincijama, gde su radili u američkim auto gigantima i osposobili se za ovaj specifičan vid tehnologije koja u zadnje vreme stagnira zbog opadanja potražnje i krize. Ovi stručnjaci obučeni i izuzetno stručni u svojoj oblasti usled nemogućnosti zaposlenja u branši i loših uslova za prekvalifikaciju ostaju bez adekvatnog zaposlenja i razmišljaju o povratku iz pečalbe. Takav poklon se ne bi smeo ispustiti prvi put kada nam se ukazuje prilika da besplatno dobijemo domaće eksperte !
   Remont i održavanje su ozbiljan tehnološki izazov koji zahteva izuzetnu stručnost i opremljenost i kome treba posvetiti posebnu pažnju. Na kvalitetnom servisu se zasniva prodaja, pa samim tim i proizvodnja automobila svuda u svetu, pa zašto tako ne bi bilo i u proizvodnji vojne opreme. Osim toga, po isteku resursa postojećih sistema ( ne samo M-84 ) koji se poklopio sa raspadom SFRJ sve bivše republike su ostale bez kvalitetnog održavanja za kojim vape. Posla bi bilo prvo u našem dvorištu a potom i komšiluku. Svedoci smo da Kuvajt traži ko bi remontovao i unapredio njihove 84-ke ali se za sada niko nije odvažio da prihvati posao, pa će one najverovatnije u staro gvožđe. Osim toga za ovaj vid usluge nije potrebna tolika saglasnost i odobrenje medjunarodnih partnera kao za samostalnu proizvidnju i prodaju. Zašto ne bismo kasnije mogli da održavamo i američke Abramse , nemačke Leoparde i sl. Tenk je tenk. Ako je bivša slovenačka kompanija Viator Vektor mogla svojevremeno da poseduje licencu za održavanje i remont Hamera za istočnu Evropu zašto to ne bi mogao ponovo da uradi neko sa ovih prostora? A kasnije ćemo već videti da li bi mogli da proizvodimo i borbeno vozilo.
   Pomenutoj kompaniji je i to uspelo u vidu licencne proizvodnje Patrie ali je politika umešala prste i upravo zbog ovog vozila i masne provizije kompanija je sada u stečaju a hiljade radnika na ulici. Slučajno ili ne ali izgleda da i o ovom momentu moramo voditi računa kada počinjemo priču o vojnoj industriji.

[Bandzi]

I onih 650 M 84 koji su proizvedeni su kostali 3000/650+0,7=5,3 M $ po tenku, kada uracunamo inflaciju dolara ispada da je M 84 kostao 14 M dansnjih dolara. Da je JNA dobila planirani broj tenkova, i da se ostvarila prodaja u Indiju onda bi cena tenka pala na razumnu cenu.

Tadašnja cena tenka M-84 za Kuvajt je bila oko 1,6 M $ po tenku.

[oficir neaktivne rezerve]

Po jednom današnjem novinskom tekstu ukoliko je tačan, ispada da je u serijskoj proizvodnjin učestvovalo ne 50 (kako sam ja slobodno procenio) nego 2000 kooperanata iz bivše SFRJ, računajući sve pozicije na tenku.

Pominje se i da bi čist trošak proizvodnje danas iznosio 1 500 000 eura po komadu.

Kuvajtska strana je odmah prokomentarisala da ako krene proizvodnja očekuju da im se prvo isporuči onih čuvenih 650 komada.

Iz cele priče ispada da bi se u stvari zajedno izvršio remont postojećih 150 jedinica uz modernizaciju na standard AB1.

A neko se setio da pita da li bi morali da budu uključeni i kooperanti iz ostalih bivših republika, (Zrak Sarajevo, prim. ONR) i da li bi njihove vlade dale saglasnost?

[Bozo13]

Kuvajtska strana je odmah prokomentarisala da ako krene proizvodnja očekuju da im se prvo isporuči onih čuvenih 650 komada.

Znači dok nema proizvodnje nema i isporuke tih tenkova... Zanimljivo.

[oficir neaktivne rezerve]

Više nego zanimljivo 

[S.PALESTINAC]

Dobra prilika da se nešto uradi na tenkovskom programu je da se osmisli remont i modernizacija M-84 sa minimalnim učešćem od 30% domaćih proizvođača.
Ko bi ovo uradio kvalitetno i sa razumnom cenom mogao bi da ponudi uslugu Kuvajtu za remont tenkova.
Možda tu nešto Hrvatska uradi jer je ĐĐ trenutno sa patriom u Kuvajtu. Vidim da je u ĐĐ zadržano iskusno jezgro neki od njih su bili vrlo perspektivni još dok sam radio tamo.
Otežavajuća okolnost je što se danas u ponudi može naći polovni leopard po povoljnoj ceni u dosta dobrom stanju.

[markobe]

...očekuju da im se prvo isporuči onih čuvenih 650 komada.

Ups kolega, mislim da vam se ovdje potkrala greška. 650 kom. je ipak "mrvu" previše. Točnije, vjerojatno je 0 viška.  Vjerojatnije je da se radi o 65 komada.

Ako je ovo zbilja komentar Kuvajćana, onda je mislim sve rečeno. Ljudi očekuju da im se isporuče nedostajući tenkovi. Nisam siguran, ali pretpostavljam da to očekuju jer su ih prethodno platili. Pitanje je kome ? SFRJ ? SDPR-u ? Najvjerojatnije nekome sa tih "adresa". Teško da je lova otišla negdje drugdje.

SFRJ odavno više ne postoji. Ako je ta lova završila na nekom državnom računu, onda je možda i predmet sukcesije.
Ako je to bilo plaćeno SDPR-u, vjerojatno je tu lovu odavno "popapala maca". Znači, opet ništa. A ljudi očekuju isporuku tenkova.

Jedini koji bi realno mogao isporučiti te novoproizvedene tenkove je "ĐĐ". Sumnjam da bi se upuštali u proizvodnju tenkova, a da ništa na njima ne zarade. Pa nisu humanitarna organizacija. Znači, proizvodnju tih nedostajućih tenkova za Kuvajt netko bi trebao platiti "Đuri", a da to nisu Kuvajćani. Tko ?

Realno gledajući, možda je bolje ne čačkati ovu (kuvajtsku) "mečku"... Iako, novinari i "bombastični" naslovi, pa još sada u "sezoni kiselih krastavaca"... Mislim da to sve govori.

[S.PALESTINAC]

Arapi su vešti trgovci, za tenk su dali avans ali su ga odbijali nakon svake isporučene partije tako da smo nakon prestanka isporuke bili tu negde ako se još sećam razlika je bila oko 1.000.000 &.

SFRJ je ostala dužna po drugim osnovama verovatno za naftu.
Pored starog duga SFRJ problem je verovatno i kvalitet i ozbiljnost ponude. Za dobijanje posla u Kuvajtu pored kvaliteta morade imati i dobrog kuvajćanina kao agenta.

[oficir neaktivne rezerve]

I mene je začudila ta brojka ali tako je izgleda greškom pisalo u tom tekstu iz današnjih "Naših Novina", biće znači 65.

[kumbor]

650 tenkova biti ne može. Ukupno je bila dogovorena isporuka nešto preko 200 komada, ali je isporučeno nešto preko 150, ima i na Palubi tačna cifra, koju je pomenuo Vlada.

[S.PALESTINAC]

Ugovor je glasio 200 tenkova i 15 tenkova za izvlačenje plus prateća oprema:rezervni delovi, specijalni alati i učila  a isporučeno je 149 tenkova.
Postojala je najava mogućnosti povećanja količine.
Svojevremeno sam radio jednu tehno-ekonomsku analizu za nastavak proizvodnje sa kojom je tadašnji predsednik vlade Šainpvić išao u Kuvajt .