Ne znam šta kod klase Freedom moglo da ne bude u redu? Klasičan gliserski trup i poznate RR MT-30 GT. Ako je problem u reduktorima, onda treba da paze kom finalisti daju posao, jer su očigledno dali najjeftinijem ponuđaču, koji je naravno zahebao stvar. Sam koncept jeste sporan, jer je LCS trebalo da bude jeftina višenamenska fregata, a ispalo je da košta milijardu $ po komadu. Navodno slabo naoružanje nije problem, jer na brodu ima dovoljno mesta da se na njega nakači još mnogo toga.
Мислим да си сам одговорио на питање. Оргинално је било планирано да се изабере само један од два понуђена брода. Или Freedom или Independence, али не и једно и друго, јер то поскупљује и набавку и одржавање. Морнарица није знала да ли ће да пишки или ће да каки, било је сигурно и притиска политичара коме да се да посао. И онда су узели оба брода. Цена је пробијена само три пута. Од самог почетка морнарица није знала шта ће са овим бродовима, а није знала ни када их је наручивала. Било је то време када су сви видови оружаних снага требали да дају допринос борби против тероризма и заштите континент. Тако је морнарица одлучила да се бави стварима које су у суштини у ресору обалне страже. Пошто се видело да од поморске инвазије Ал каиде нема ништа, улога ових бродова је постала проблематична.
Америка се брани у дубоком мору, а не у плићаку. Зато и имају 11 носача авиона. Ако непријатељ пробије зону на мору коју (теоретски) брани 800 авиона, онда га ови обалски бродови сигурно неће зауставити.
Можда могу да их пошаљу у Азију. Били би добри и у источном Медитерану, Израелу и Грчкој. Под условом да имају паре да их одржавају.
Изазов са којим се Америка суочава је Кина. За милијарду долара, колико кошта један од ових бродова, кинеска бродоградилишта испоруче 4 фрегате или два разарача, а уз то и јахту за партијског функционера.