Ruski TG kanala
Военный Осведомитель objavio je autorski tekst Alekseja Zaharova, avio eksperta na temu A-50U i hoće li Rusija nakon bolnih gubitaka dva aviona ovoga tipa ostati bez "dalekih očiju" što se tiče zone SVO!
Tekst je objavljen 01.03.2024 i dostupan na sledećem
linku Koliko je „dalekih očiju“ ostalo Vazdušno-kosmičke snage (VKS) Rusije? Avion za daljno radarsko otkrivanje i kontrolu (ДРЛОиУ - дальнего радиолокационного обнаружения и управления) A-50 očigledno nema sreće u vojnoj operaciji u Ukrajini. Jedan avion je oštećen, a dva (iako nema zvanične potvrde) su izgubljena. To je dalo povoda za spekulacije da će rusko vazduhoplovstvo postati „slepo“, odnosno da će izgubiti sposobnost da otkrije ukrajinske avione na velikim udaljenostima. Pokušajmo da razumemo koliko ovo odgovara stvarnosti.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Prvi napad na A-50 (tačnije, na A-50U) dogodio se pre godinu dana. Krajem februara 2023. godine u beloruskoj vazduhoplovnoj bazi Mačulišči napadnut je dronon avion sa reg. broj RF-50608.
Priroda i težina povreda su ostali nepoznati. Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko potvrdio je štetu, nazvavši je malom. Međutim, avion je morao da bude poslat na popravku u Rusiju u Taganrog, u Taganrogski avijacijski naučno-tehnički kompleks (TANTK) nazivan po Berijevu.
Sredinom januara ove godine Ukrajina je objavila da je oborila A-50U iznad Azovskog mora. Tada je „Forbs“ objavio informaciju da su u VKS Rusije ostala samo dva „funkcionalna“ aviona ovog tipa.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Konačno, 23. februara 2024. ukrajinski zvanični izvori izvestili su da je drugi A-50U oboren iznad Krasnodarskog kraje. Kao i u prvom slučaju, nije bilo potvrde iz ruskog Ministarstva odbrane, ali su se ovoga puta na internetu pojavile fotografije i video snimci olupine oborenog aviona. Prema „Forbsu“, ostao je samo jedan A-50U sposoban za izvršavanje borbenih zadataka.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
- požar na mestu pada A-50U u KRasnodarskoj oblasti -Informacije o broju aviona A-50 izašlih iz Tagaroga su dosta poverljive. Ne zna se sa sigurnošću koliko je aviona ovog tipa proizvedeno u Taganrogu – pojavljuju se različiti brojevi. Međutim, „originalni“ A-50 trenutno nije u upotrebi. Ipak to je avion iz sedamdesetih, a elektronika (uključujući i ugrađenu) brzo napreduje pa je radarski kompleks A-50 je već zastareo.
Ali sa modernizovanom verzijom A-50U - slika je jasnija. VKS Rusije dobile su prvu letelicu ovog tipa u oktobru 2011. godine. Od tada je u toku modernizacija, ali se ne odvija visokim tempom – jedna letelica se modernizuje približno za dve godine. Najnoviji A-50U isporučen je ruskom vazduhoplovstvu u septembru prošle godine.
Tako, čak i ako popravka aviona oštećenog u Mačulišću još nije završena, pet A-50U je u upotrebi. Jasno je da ovi avioni imaju i druge oblasti gde je potrebno njihovo delovanje. Pre svega, to je Arktik, gde radarske trupe PVO nemaju kontinuirano polje pokrivanja. Verujem da postoje i druga „problematična” područja o kojima treba voditi računa – a tako se nazivaju granice sa Kinom i Kazahstanom. Međutim, tu je moguće postaviti zemaljske radare velike snage/dometa, pa se čini da se ovi pravci mogu „zanemariti“ za A-50U.
Generalno, može se pretpostaviti da je postojeća flota A-50U dovoljna za rad u zoni SVO. Naravno, ovo zahteva napor da se svi avioni održe u ispravnom stanju, ali zadatak se ne čini nemogućim.
Ubrzati tempo modernizacije A-50 u A-50U je teško moguće. Radio-lokacijski sistemi za ovaj aviona su složeni, a proizvodne mogućnosti ne zadovoljavaju želje kupca. Ništa novo je r tako je bilo i u sovjetsko vreme. Glavni razlog što naše ratno vazduhoplovstvo osamdesetih nikada nije dobilo taktički avion za rano upozorenje An-71 (koji bi nam sada zaista pomogao) je taj što „Vega“ proizvođač kompleksa, jednostavno nije mogao da rešava dva problema odjednom.
Na isti način može se oceniti i nedavna izjava šefa „Rosteka“ Sergeja Čemezova o njegovoj nameri da obnovi proizvodnju aviona DRLOiU. Jasno je da takva namera ne može a da se ne pojavi – ali eto mogućnosti ...
Ostaje problem posada – tačnije, posade operatera. Pilota sa iskustvom u upravljanju Il-76 ne nedostaje. Jasno je da A-50U ima svoje specifičnosti (ugradnja radarskog „pečurke” promenila je aerodinamiku i inercijalne karakteristike vazduhoplova), međutim, prema nezvaničnim informacijama, preobuka sa Il-76 na A-50 ne predstavlja ozbiljan problem za letačko osoblje.
Što se tiče operatera, njihovo osoblje na A-50U je 10 ljudi. Pored toga, svaki avion je imao rotirajuću posadu, i letačku i operatorsku. Sada A-50U radi sa smanjenim grupama operatera - otprilike po pet ljudi. Ovo je sasvim opravdano: vazdušna situacija u kontrolisanoj oblasti nije jako zasićena, a pravovremenost otkrivanja ciljeva ne zavisi od broja operatera - to nisu signalisti sa dvogledom na brodu u mračnoj noći.
Dakle, da kontrolišu nebo iznad Ukrajine, Ruske VKS imaju ljude i avione. Ostaje samo da se razvije odgovarajuća taktika za njihovu upotrebu, koja će vam omogućiti da izbegnete bolne i gorke gubitke. Vazduhoplovstvu je potreban A-50U - posebno u perspektivi pojave lovaca F-16 na strani neprijatelja, što se može očekivati na jesen.
Aleksej Zaharov,
stručnjak za vazduhoplovstvo
