Rusi neće da se vakcinišu, a problem je u vrhu države: Rusija je "pobednik" trke za vakcinom, ali tamo ljudi masovno umiru od koroneIvana Kešanski 16.04.2021.
Prošlog avgusta Rusija je postala prva država na svetu koja je odobrila vakcinu protiv kovid-19 za javnu upotrebu. U televizijskoj najavi Vladimir Putin je pohvalio odgovorne naučnike: „Zahvalnost dugujemo onima koji su preduzeli ovaj prvi, veoma važan korak za Rusiju i ceo svet.“
Osam meseci kasnije, zemlja je najmanje jednu dozu svoje prve vakcine, poznate kao Sputnjik V, ubrizgala u devet miliona ljudi, oko šest odsto svoje populacije. Sjedinjene Države, koje su svoju prvu vakcinu odobrile u decembru, vakcinisale su preko trećine svoje populacije; više od dvadeset zemalja u Evropi - uključujući Francusku, Nemačku i Holandiju, koje su se suočile sa kritikama zbog njihovog sporog i neefikasnog procesa vakcinisanja - uspele su da inokulišu više ljudi po glavi stanovnika nego Rusija. Šta se desilo? Kako je Rusija prošla put od prve registrovane kovid vakcine do šezdeset i petog mesta na svetu po broju vakcinisanih?
Kada je Sputnjik V odobren u Rusiji - naučnici sa Instituta Gamaleja u Moskvi razvili su taj lek - vakcina je testirana na manje od stotinu ljudi i niko u široj javnosti nije znao rezultate. Na zapadu su bili sumnjičavi. Iako je ubrzanim postupkom odobrena, nauka koja stoji iza same vakcine bila je verodostojna, piše Njujorker. Sputnjik V je vektorska vakcina, napravljena po sličnoj tehnologiji kao vakcine kompanija AstraZeneka i Džonson&Džonson. U februaru su u medicinskom časopisu "Lanset" objavljeni rezultati ispitivanja faze III Sputnjika V, koji pokazuju stopu efikasnosti od 91 procenta. Entoni Fauči, glavni američki epidemiolog priznao je da ruska vakcina izgleda efikasno. Unutar Rusije, Sputnjik V dostupan je lekarima i drugom medicinskom osoblju od jeseni, a široj javnosti od početka decembra. Sredinom januara Putin je naložio vladi da krene u „masovnu vakcinaciju celokupne populacije“, nazvavši Sputnjik V
„najboljim na svetu“. Ali prvobitno visok tempo vakcinacije od tada se usporio. U martu je Moskva vakcinisala u proseku otprilike trinaest hiljada ljudi svakog dana; poređenja radi, Njujork vakciniše između šezdeset i sedamdeset hiljada.
Rusko ministarstvo zdravlja u početku je postavilo cilj da do jula vakciniše šezdeset odsto odrasle populacije u zemlji. Pa ipak, po trenutnoj stopi, trebaće još godinu i po da se stigne dotle. Čini se da su problem i ponuda i potražnja. Prema martovskom članku sajta Proekt,
„postoji deficit vakcine u ruskim regionima i deficit ljudi koji žele da se vakcinišu“.
"Ne veruj šefovima"Po mnogim mišljenjima, Rusija je dom jedne od najkolebljivijih populacija na svetu kada je reč o vakcinaciji protiv korone. Nedavna istraživanja pokazuju da je procenat ljudi koji ne žele da se vakcinišu između 60 i 70.
- To je stara ruska tradicija. Ne verujte šefovima - rekao je Vasilij Vlasov, epidemiolog i profesor na Moskovskoj višoj ekonomskoj školi.
Problem je, dakle kako piše Njujorker, ne u vakcini već u procesu vakcinacije koji mnogi Rusi vide kao nešto što im nameće vlast u koju nemaju poverenja. Jedno je generalno podržavati ili bar pasivno tolerisati vladajući sistem, a drugo verovati u njegovu sposobnost da brine o vašem individualnom blagostanju. U tom smislu, kampanja vakcinacije je možda poučnija o stavovima ruske javnosti nego što je, na primer, bio ustavni referendum prošlog leta koji je predsedniku Rusije Vladimiru Putinu omogućio da se kandiduje za još dva predsednička mandata.
- Ne bih rekla da ljudi sami ne veruju u vakcine - iako takvi ljudi takođe postoje - ali, oni zapravo nemaju poverenja u proces vakcinacije, što se smatra još jednim programom koji im je nametnut s visine – rekla je Ekaterina Boroždina, profesor sociologije na Evropskom univerzitetu u Sankt Peterburgu. U slučaju ruske vakcine protiv korone, najznačajniji aspekt propagandne kampanje države je njeno relativno odsustvo.
- Nema jasnog signala - rekao je Denis Volkov, zamenik direktora Levada centra, anketne i istraživačke organizacije u Moskvi.
Posle meseci izbegavanja pitanja, Putin je konačno vakcinisan krajem marta, a nedavno je primio i drugu dozu - ali ne pred kamerama i bez razjašnjenja koju je rusku vakcinu primio. (Pored Sputnjika V, Rusija ima još dve vakcine protiv kovid-19, koje su registrovane za javnu upotrebu.) Za predsednika koji voli prilike za fotografisanje - dva dana pre vakcinacije, Kremlj je objavio seriju fotografija na kojima se vidi kako Putin, obučen u kaput obrubljen krznom, vozi terensko vozilo kroz snežnu tundru u Sibiru – bilo je neobično što vakcinacija nije predstavljena kao bitan događaj.
- Kad zatreba, vlasti su sigurno sposobne da organizuju veliku javnu kampanju sa političarima i glumcima, muzičarima i velikim skupovima. Ali, sa vakcinom kao da je država ućutala i odlučila da se povuče – rekao je Volkov za Njujorker. Možda se, razmišljao je, Kremlj odlučio da ne prisiljava ljude da rade nešto što nije bilo popularno; bolje je uštedeti administrativne
“mišiće” za, recimo, parlamentarne izbore ovog septembra.
Vakcinacija Rusima ne izgleda hitnoPoruka ruskih zvaničnika, ponavljana u informativnim emisijama državne televizije, usredsređuje se manje na potrebu za vakcinacijom, nego na proglašavanje efektivnog završetka pandemije. Situacija u Rusiji se prikazuje kao relativno mirna, za razliku od evropskih zemalja koje ostaju zarobljene u beskrajnim lokdaunima. Vakcinacija se i ne čini preterano hitnom, kada ljudi u Rusiji uglavnom žive bez nametnih strogih mera protiv pandemije. Međutim, ovaj
“laissez-faire” pristup se Rusiji obio o glavu uz veliki broj zaraženih koji su opteretili bolnice i posebno uz veliki broj umrlih. Do pouzdanih podataka o smrtnim slučajevima je teško doći - zvanično, stotinu hiljada ljudi je registrovano kao umrli od kovid-19 u Rusiji - ali najnoviji podaci koje je državna agencija za statistiku objavila i analizirao Tajms sugerišu da su stvarne brojke o višku smrti premašile 400.000 od početka pandemije. Čini se da će ovo računanje staviti Rusiju na vrh liste u pogledu smrtnosti po glavi stanovnika, iznad teško pogođenih zemalja poput Brazila i Sjedinjenih Država.
Zaliha nedovoljnoNedostatak potražnje za vakcinacijom možda ne zabrinjava Kremlj, bar za sada, jer je zaliha same vakcine relativno malo. Kako je otkrila istraga sajta Proekt, vakcine nema dovoljno u regionalnim centrima van Moskve i Sankt Peterburga. U manjim gradovima zatvoreno je na desetine mesta za vakcinaciju nakon što im je nestalo vakcine; kada sveže pošiljke stignu, obično traju samo nekoliko dana.
Geopolitička pobedaTo što vakcina nema dovoljno za Ruse, može da se poveže i sa time što Rusija nije jedino tržište za Sputnjik V. Daleko od toga. Rusija je, čini se, odmah računala na to da cepivo, prigodno nazvano po sovjetskom satelitu, iskoristi za svoju geopolitičku dobit. Do sada je korišćenje Sputnjika V odobreno u 60 država širom sveta, a sada je razmatra i Evropska agencija za lekove. To je svakako velika pobeda meke moći Putinove Rusije. Do početka marta Rusija je isporučila četiri miliona doza - više od trećine svoje ponude - na strana tržišta. (Čak i dok Rusija šalje doze u inostranstvo, ona uvozi Sputnik V napravljen u proizvodnim pogonima u Indiji i Južnoj Koreji kako bi zadovoljila svoje domaće potrebe.)
Opasnost od novog talasaU tom smislu, čini se da rusko tržište vakcina funkcioniše efikasno: ponuda i potražnja se ukrštaju, samo na niskom nivou. Opasnost je što ovo daje virusu prostor da se i dalje širi i mutira. Delimični program vakcinacije, koji izaziva virus, a da u potpunosti ne blokira njegovu proliferaciju, stvara savršene uslove za pojavu novih, zaraznijih sojeva.
Pa čak i ako neki veliki gradovi možda postižu imunitet krda, dovoljno je prostora da virus kruži među ruskim stanovništvom. Nakon pada tokom prvih meseci godine, dnevne stope zaraze počele su ponovo da rastu krajem marta. Krajem marta zamenik ministra zdravlja upozorio je na mogući
„treći talas“ pandemije. Rusija ima vakcinu koja bi mogla da pomogne u zaštiti od takvog scenarija, ali u zemlji možda nema dovoljno vakcina da bi se on zaobišao - ili dovoljno ljudi koji su spremni da je prime.
Izvor:
www.blic.rs
