Николaj Александрович Лунин

[Rade]

Николај Александрович Лунин (1907-1970), совјетски адмирал и Херој Совјетског Савеза.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Лунин је рођен у Одеси, у војничкој породици. Студирао је поморску академију у Ростову, након чега прву службу добија на танкеру Азнефт. У морнарицу ступа 1935, а три године касније бива ухапшен. Пуштен је на слободу након 13 месеци, када и прелази у подморничаре.

Лунин 1941. добија команду над подморницом Щ-421. Овом подморницом извршава неколико успешних патрола, потапајући немачки транспортни брод. Последњег дана фебруара 1942. Лунин постаје командант подморнице К-21. Овом подморницом је извршен неуспели напад на немачки бојни брод Tirpitz. Подморница је имала задатак праћења и напада немачких конвоја. 5. јула у 1622 подморница остварује акустични, а у 1700 и визуелни контакт са групом непријатељских бродова (бојни брод Tirpitz, тешких крстарице Admiral Scheer и Admiral Hipper и осам разарача). Лунин је одлучио да изврши напад и кренуо у маневар. У 1801 часова је из крмених цеви лансирао четири торпеда, након чега узима већу дубину роњења. Након одређеног времена, на К-21 су чули две велике експлозије и серију мањих. Лунин је био уверен да је погодио Тирпица, мада је било сумњи да је једно торпедо погодило Тирпиц, а друго разарач из пратње. Лунин је по повратку у базу известио о потапању једног разарача и оштећењу на Тирпицу. Са немачке стране није било никаквих извештаја, што се може узети и као разлог због чега није уследио напад немачких разарача на подморницу након њеног напада.

Током девете патроле са К-21, Лунин врши напад на норвешке рибарске бродове, при чему потапа једну, а оштећује три рибарице. Оваква акција није била одобрена од стране команде, али Лунин није сносио никакве последице.

Свеукупно, током Другог светског рата, Лунин је известио о потапању 17 бродова, али је након рата  – на основу документације – потврђено потапање 4 брода: 2 транспортна, 1 брод база подморница и 1 рибарица.

1943. постаје командант бригаде подморница Северне флоте, а две године касније бива унапређен у чин контра адмирала.

Након рата, учествује у совјетским истраживањима Арктика и Антарктика. Пензионисан је 1962, а преминуо 1970. Сахрањен је на војничком гробљу у Санкт Петербургу.