Гагарин озарен и трагичан [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
9. март је рођендан Јурија Гагарина. Први космонаут Земље сада би напунио 77 година. Ове године се обележава 50-годишњи јубилеј његовог историјског лета.
Многи знају да је првих секнуда старта Јуриј Гагарин изговорио легендарну реплику: Идемо! Малобројни знају шта је било даље. Гагарин строго, на војнички начин, реферише у центар за управљање летом: осећам оптерећење, вибрацију, све подносим нормално. Затим се тон космонаута мења: превладавају емоције, радост, узбуђење. Превладавајући шум мотора, Гагарин младим веселим гласом саопштава да кроз прозор види Земљу – снег, шуму, рељеф. И не знајући шта још да дода, како да подели своја осећања, изговара невероватну фразу у таквој ситауцији: А како сте ви? Да приметимо: све се дешава у првим, најопаснијим секундама лета. Гагарин се не плаши. Али и то је недовољно – он је сасвим одушевљен. Његова позитивна енергија је довољна чак да ободри другове на Земљи: наводно, код мене је све савршено, не брините се, како сте ви? У једној песми о Гагарину је речено: Знате ли какав је то момак био? То је био такав момак – прави.
Фотографије такође могу много да покажу о њему. Ево снимка начињеног убрзо после лета, у лето исте те 1961. године. Гагарин наступа пред гостима Московског филмског фестивала. Млада жена невиђене лепоте која седи у првом реду, гледа га разрогачених очију – са обожавањем. То је Ђина Лобобриђида, звезда италијанског филма тада на врхунцу славе.
Он је био човек који зрачи. Момак из обичне сељачке породице. Као дете преживео је рат, окупацију. Учио је добро, требало је да постане хранилац породице, да помаже родитељима. Зато је почео да учи за ливца. Паралелно је ишао у вечерњу школу. Затим у индустријски техникум, аероклуб, школу војних пилота, био је у краткотрајној служби када је одабран за одред космонаута.
Има својстава која код Гагарина чуде када се упознајеш са сећањима људи који су га познавали, када слушаш његов глас, гледаш фотографије и видео-снимке. Достојанство, шарм, енергија, смелост, самоконтрола, једноставност, сталан рад над собом, између осталог на својој физичкој форми.
Међу многобројним фотографијама постоји један снимак који није типичан за њега. Овде се он не осмехује. Фотографија је направљена највероватније неколико минута после лета. Скафандер је скинут, Гагарин има комбинезон откопчан на грудима. Мирно, прозирно, упало лице, кожа натегнута на јагодицама. Лице нагло смршалог, уморног човека. Одлучан, одуховљен поглед окренут ка унутра.
Можда му у мислима поново искрсавају слике које је он управо видео из космоса. А можда први космонаут Земље предвиђа у том тренутку своју скору погибију која је до данас остала загонетка – свега 7 година касније, са 34 године. Одговор никада нећемо сазнати.
Извор:
"Глас Русије"
