Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[MOTORISTA]

I Litvanija pozvala ruskog ambasadora na razgovor
Novosti onlajn 16. 04. 2021.

MINISTARSTVO spoljnih poslova Litvanije pozvalo je ambasadora Rusije u Viljnusu Alekseja Isakova kako bi mu uručilo notu u kojoj izražavaju neodobravanje ruske spoljne politike, saopštilo je litvansko Ministarstvo.

- Tokom sastanka izraženo je neodobravanje spoljne politike koju vodi Rusija, kao i u vezi kršenja ljudskih prava. Na sastanku je bilo reči o dubokoj zabrinutosti Litvanije jačanjem ruske vojne moći u blizini istočne granice Ukrajine i na nezakonito anektiranom Krimu, pokušaju trovanja ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog i njegovim nezakonitim zatvaranjem, agresivnim postupcima i neprihvatljivim ponašanjem u međunarodnom prostoru, uključujući štetne sajber-napade, pokušaje uticanja na izbore u SAD i drugim zemljama, kao i finansiranju aktivnosti, usmerenih protiv američke vojske u Avganistanu - ističe se u dokumentu.

Podsetimo, juče su Sjedinjene Američke Države objavile da uvode sankcije za šest ruskih tehnoloških kompanija, kao i da proteruju deset ruskih diplomata.  Nakon toga je Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije pozvalo ruskog ambasadora u Londonu Andreja Kelina zbog „neprijateljskog ponašanja“ Rusije, a Ministarstvo spoljnih poslova Poljske je saopštilo da tri službenika ruske ambasade u Varšavi proglašava za persone non grata, dok su vlasti Velike Britanije  optužile Spoljnoobaveštajnu službu Rusije da stoji iza sajber napada SolarWinds. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je da je reč o lančanoj reakciji zemalja NATO-a u znak podrške američkim sankcijama.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

"Pozivamo Rusiju da ne ograničava plovidbu u Crnom i Azovskom moru"
Novosti onlajn 16. 04. 2021.

PENTAGON i NATO pozivaju Rusiju da odustane od zabrane ulaska stranim brodovima u pojedine delove Crnog mora.

- Znamo da je Rusija saopštila da namerava da zabrani stranim brodovima i državnim plovilima da prolaze kroz Kerčki moreuz, Azovsko more i pojedine delove Crnog mora do oktobra, pozivajući se na vojne vežbe - rekao je portparol Pentagona DŽo Kirbi. Prema njegovim rečima, to je „još jedan primer kampanje usmerene na podrivanje Ukrajine“.

- Pozivamo Rusiju da prekine sa pretnjama brodovima u regionu i da odustane od gomilanja snaga kod ukrajinskih granica - poručio je portparol Pentagona. Istovremeno je dodao da će američki vojni brodovi nastaviti da uplovljavaju u Crno more.

- Rutinski smo koristili vojne brodove u Crnom moru i to će se nastaviti - precizirao je on.

Oglasila se i portparolka NATO-a Oana Lungesku koja je saopštila da je Alijansa zabrinuta zbog planova Rusije da ograniči pristup pojedinim zonama Crnog mora.

„Zabrinuti smo zbog informacija o tome da Rusija planira da ograniči pristup pojedinim zonama u Crnom moru i Kerčkom moreuzu. To će se smatrati neopravdanim delovanjem i delom destabilizujućeg ponašanja Rusije. Pozivamo Rusiju da garantuje slobodan pristup ukrajinskim lukama u Azovskom moru i da obezbedi slobodu plovidbe“, napisala je predstavnica NATO-a na Tviteru. Prema njenim rečima, „militarizacija Krima, Crnog i Azovskog mora ugrožava nezavisnost Ukrajine i podriva stabilnost u regionu“.

- Pozivamo Rusiju na momentalnu deeskalaciju, prekid provokacija i poštovanje međunarodnih obaveza - istakla je Lungesku.

Prema informacijama iz biltena Uprave za navigaciju i okeanografiju Ministarstva odbrane Rusije, koji je objavljen 14. aprila, od 21.00 časova 14. aprila do 21.00 časova 31. oktobra obustavlja se ostvarivanje prava na mirni prolazak kroz teritorijalna mora Rusije za inostrane vojne brodove i druga državna plovila u tri regiona Crnog mora. Pritom je istaknuto da zone planirane za zatvaranje neće ometati plovidbu kroz Kerčki moreuz, a sve zone se nalaze u teritorijalnim vodama Rusije. Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine izrazilo je protest Rusiji zbog zatvaranja dela akvatorije Crnog mora, istakavši da je to učinjeno navodno pod izgovorom održavanja vojnih vežbi. Pritom, Kerčki moreuz i prilaz njemu, prema podacima iz biltena, ne ulaze u navedene zone, a svi rejoni u kojima je planirano zatvaranje protežu se samo do spoljne granice teritorijalnog mora Rusije.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Nova „crna lista“ Moskve: Kome je sve zabranjen ulazak u Rusiju


Zbog umešanosti u „sprovođenje antiruske politike“ Rusija zabranjuje ulazak u zemlju osmorici visokih američkih zvaničnika, među kojima su šefovi bezbednosnih službi, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

„Kao odgovor na sankcije koje je američka administracija uvela 2. marta ove godine protiv ruskih zvaničnika zabranjuje se ulazak u Rusiju sledećim aktuelnim i bivšim američkim visokim zvaničnicima i licima koja su umešana u sprovođenje antiruske politike; generalnom tužiocu SAD Meriku Garlandu, direktoru američkog Federalnog zatvorskog biroa Majklu Karvahalu, ministru unutrašnje bezbednosti SAD Alehandru Majorkasu, savetnici američkog predsednika za unutrašnju politiku, bivšoj stalnoj predstavnici pri UN i pomoćnici za nacionalnu bezbednost Suzan Rajs, direktoru FBI Kristoferu Reju, direktoru Nacionalne obaveštajne službe SAD Evrilu Hejnsu“, saopštilo je rusko Ministarstvo.

Takođe Rusija zabranjuje ulazak bivšem pomoćniku predsednika Donalda Trampa za nacionalnu bezbednost i stalnom predstavniku SAD u UN Džonu Boltonu i bivšem direktoru CIA Robertu Vulsiju.

„Uzimajući u obzir neviđenu prirodu komplikacija u rusko-američkim odnosima koje je izazvao Vašington, doneta je odluka da se odstupi od uobičajene prakse da se ne 'rasvetljavaju' javno kontramere koje preduzima ruska strana“, dodaje se u dokumentu.

Ministarstvo inostranih poslova Rusije danas je objavilo spisak svih kontramera koje Moskva uvodi Americi i Poljskoj zbog sankcija i proterivanja ruskih diplomata.

Američka administracija objavila je ranije da je uvela sankcije za šest ruskih tehnoloških kompanija, kao i da proteruju deset ruskih diplomata.

U saopštenju se precizira da je američko Ministarstvo finansija uvelo sankcije protiv 32 pravna i fizička lica koja su „pokušala da utiču na američke predsedničke izbore 2020. godine i vršila druge akte dezinformacije i mešanja“.

izvor

[Dreadnought]

Bela kuća: Samit sa Rusijom – „most“ za njen povratak u međunarodnu zajednicu


Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajden smatra da se Rusija našla „izvan“ međunarodne zajednice i predstojeći samit sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom smatra mostom za njeno vraćanje u te okvire, izjavila je portparolka Bele kuće Džen Psaki.

„Predsednik smatra da se Rusija nalazi izvan međunarodne zajednice u mnogim aspektima. Sada imamo format G7, a ne G8...Predlog predsednika o održavanju samita predstavlja most za nazad. On smatra da je u interesu Rusije da ga pruhvati“, izjavila je Psaki.

Takođe je dodala da predlog Bajdena upućen Putinu o održavanju sastanka nije pripreman ranije.

„To nije bilo nešto što se pripremalo ranije, ali je predsednik tokom održanog telefonskog razgovora predložio održavanje samita i obavestili smo vas o tome, što ukazuje na našu otvorenost“, konstatovala je portparolka.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov kasnije je saopštio da Moskva pozitivno ocenjuje predlog američkog predsednika o održavanju rusko-američkog samita i da nastavlja da analizira aspekte te inicijative.

izvor

[Dreadnought]

Petagon i NATO negoduju: Rusija da ne ograničava plovidbu u Crnom i Azovskom moru


Pentagon i NATO pozivaju Rusiju da odustane od zabrane ulaska stranim brodovima u pojedine delove Crnog mora.

„Znamo da je Rusija saopštila da namerava da zabrani stranim brodovima i državnim plovilima da prolaze kroz Kerčki moreuz, Azovsko more i pojedine delove Crnog mora do oktobra, pozivajući se na vojne vežbe“, rekao je portparol Pentagona Džo Kirbi.

Prema njegovim rečima, to je „još jedan primer kampanje usmerene na podrivanje Ukrajine“.

„Pozivamo Rusiju da prekine sa pretnjama brodovima u regionu i da odustane od gomilanja snaga kod ukrajinskih granica“, poručio je portparol Pentagona.

Istovremeno je dodao da će američki vojni brodovi nastaviti da uplovljavaju u Crno more.

„Rutinski smo koristili vojne brodove u Crnom moru i to će se nastaviti“, precizirao je on.

Oglasila se i portparolka NATO-a Oana Lungesku koja je saopštila da je Alijansa zabrinuta zbog planova Rusije da ograniči pristup pojedinim zonama Crnog mora.

„Zabrinuti smo zbog informacija o tome da Rusija planira da ograniči pristup pojedinim zonama u Crnom moru i Kerčkom moreuzu. To će se smatrati neopravdanim delovanjem i delom destabilizujućeg ponašanja Rusije. Pozivamo Rusiju da garantuje slobodan pristup ukrajinskim lukama u Azovskom moru i da obezbedi slobodu plovidbe“, napisala je predstavnica NATO-a na Tviteru.

Prema njenim rečima, „militarizacija Krima, Crnog i Azovskog mora ugrožava nezavisnost Ukrajine i podriva stabilnost u regionu“.

„Pozivamo Rusiju na momentalnu deeskalaciju, prekid provokacija i poštovanje međunarodnih obaveza“, istakla je Lungesku.

Prema informacijama iz biltena Uprave za navigaciju i okeanografiju Ministarstva odbrane Rusije, koji je objavljen 14. aprila, od 21.00 časova 14. aprila do 21.00 časova 31. oktobra obustavlja se ostvarivanje prava na mirni prolazak kroz teritorijalna mora Rusije za inostrane vojne brodove i druga državna plovila u tri regiona Crnog mora. Pritom je istaknuto da zone planirane za zatvaranje neće ometati plovidbu kroz Kerčki moreuz, a sve zone se nalaze u teritorijalnim vodama Rusije.

Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine izrazilo je protest Rusiji zbog zatvaranja dela akvatorije Crnog mora, istakavši da je to učinjeno navodno pod izgovorom održavanja vojnih vežbi. Pritom, Kerčki moreuz i prilaz njemu, prema podacima iz biltena, ne ulaze u navedene zone, a svi rejoni u kojima je planirano zatvaranje protežu se samo do spoljne granice teritorijalnog mora Rusije.

izvor

[MOTORISTA]

Ponovo varnice Rusije i SAD – Putin sprema sankcije, Bajden se zaklinje na kaznu
SVET Autor: Vladan Alimpijević 16. apr. 2021

Posle jučerašnje odluke predsednika SAD Džozefa Bajdena, da Rusiji zbog mešanja u američke izbore na strani Donalda Trampa uvede nove sankcije i protera deset ruskih diplomata, iz Moskve je stigla poruka da "američki ambasador ode u svoju zemlju na konsultacije". To praktično znači da je ambasador SAD Džon Saliven proteran iz Moskve.

Moskva smatra da ne deli sa Vašingtonom istu viziju šta su uzajamno korisne veze dve zemlje i zato će, po rečima portparola Kremlja, predsednik Putin odlučiti koje sankcije će biti uvedene u odnosima sa SAD.

„Moskva je spremna za saradnju sa Vašingtonom, onoliko koliko saradnju sa Moskvom želi Vašington. Načelo reciprociteta nikada nije otkazano i zato sada sve zavisi od odluke šefa države“, poručio je Dimitrij Peskov. O predlogu predsednika SAD da se na sastanku u nekoj trećoj zemlji razjasne nesuglasice, Peskov kaže da je to gotovo isti predlog sa kojim je ranije izašao Putin, ali da će odluka biti doneta tek posle pažljive analize.

Posle, kako su obe strane izjavile, relativno prijateljskog telefonskog razgovora dva predsednika, Džozef Bajden se zaklinje da će kazniti Rusiju za četiri godine ponižavanja u vreme Trampove vladavine.

„Bio sam jasan sa predsednikom Putinom. Ako Rusija nastavi da se meša u našu demokratiju, spreman sam da uvedem nove sankcije“, rekao je predsednik SAD. On, međutim, tvrdi da su vrata za saradnju otvorena.

„Tamo gde je u interesu SAD da sarađuje sa Rusijom, sarađivaćemo. Ako Rusija napada interese Amerike – odgovorićemo“, dodao je Bajden.

Istražujući razlog za sankcije, CNN je objavio da je se navodni ruski agent Konstantin Klimnik dokopao poverljivih anketa iz Trampove kampanje. To je trebalo da pomogne Trampu da bude reizabran. Tvrdi se i da je Rusija plaćala talibanima za ubistva američkih vojnika u Avganistanu.

„On, Tramp, je Putinovo štene. I dalje odbija da se izjasni o ucenama za glave američkih vojnika“, kaže Bajden.

Rusija ove optužbe odbija kao običnja trabunjanja, kako je objavila Spoljnoobaveštajna služba Rusije. Uz takve optužbe čini se da je susret dva predsednika i traženje mirnog rešenja vrlo daleko.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Rusija odgovorila NATO-u: Drskost te gospode je izgubila razumne granice
IZVOR: SPUTNJIK SUBOTA, 17.04.2021.

Poslanici Državne dume Rusije prokomentarisali su negodovanje NATO-a zbog planova Rusije da ograniči pristup pojedinim regionima Azovskog i Crnog mora.

Oni su poručili da Rusija deluje u okvirima nacionalnog i međunarodnog prava i da drskost Alijanse prevazilazi granice. Prema rečima poslanika Ruslana Balbeka, Rusija će sama odrediti koga će propustiti kroz moreuz koji je pod njenom kontrolom.

"Možda bi trebalo još da im oslobodimo naše aerodrome kod Moskve da im bude zgodnije? Drskost te gospode je izgubila razumne granice, te daj im Krim, te oslobodi moreuz. Možda da se sutra razoružamo kako bi ugodili generalnom sekretaru NATO-a? Snaći će se i bez Azovskog mora, neka uplovljavaju u druge luke, a nema potrebe da tuđe moreuze uzimaju u usta", rekao je Balbek. Poslanik Mihail Šeremet podseća da Moskva deluje isključivo u okvirima nacionalnog i međunarodnog prava, konkretno pomorskog prava.

"Uzimajući u obzir situaciju kod naših granica, primorani smo da jačamo i štitimo naše prigranične teritorije", konstatovao je Šeremet. On je dodao da Rusija preduzima sve mere u cilju osiguravanja bezbedne plovidbe u njenim teritorijalnim vodama i sprečavanja provokacija.

"Šef Komiteta za narodnu diplomatiju i međunacionalne odnose krimskog parlamenta Jurij Gempelj takođe je ukazao na legitimnost zatvaranja dela Crnog mora u teritorijalnim vodama Rusije.Nema potrebe da se politizuje i spekuliše o zatvaranju dela Crnog mora kod obala Krima. Pozivamo vlasti Ukrajine i zapadnih zemalja da prestanu da se mešaju u unutrašnje stvari Rusije. Rusija ima pravo da preduzima bilo kakve mere i akcije u svojim teritorijalnim vodama kako bi zaštitila državne interese", poručio je Gempelj.

Rusija se uvek ponaša korektno i uzdržano u međunarodnim odnosima, zbog toga bi druge zemlje trebalo da se ugledaju na nju, dodao je on. Osim toga, mere Moskve su opravdane i svrsishodne, uzimajući u obzir stalno pogoršavanje situacije kod granica Rusije za šta su "zaslužne" zemlje NATO-a i Ukrajina, zaključio je Gempelj. Ranije su Pentagon i NATO pozvali Rusiju da odustane od zabrane ulaska stranim brodovima u pojedine delove Crnog mora.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Američki vojni štit od rusa u Norveškoj
D. D. S. 17. 04. 2021.

Norveška je potpisala izmenjeni sporazum sa SAD o načinu regulisanja američke vojne aktivnosti na svom tlu. To će omogućiti SAD da gradi objekte na tri norveška aerodroma i jednoj pomorskoj bazi.

Od ulaska u NATO 1949. godine Norveška zastupa stav da neće da dozvoli uspostavljanje stranih baza u miru ili skladištenje nuklearnog naoružanja, a da su trupe zapadnih saveznika dobrodošle da vežbaju na njenom tlu. Kako prenosi Rojters ovo neće biti samostalne američke baze i dodaje da taj sporazum pre stupanja na snagu mora da ratifikuje parlament.

- Sporazum reguliše i olakšava američko prisustvo, obuku i vežbe u Norveškoj, omogućavajući tako brzo jačanje zemlje u slučaju krize ili rata - saopštila je vlada.

Odnosi između Norveške i Rusije, koji dele arktičku granicu, poboljšali su se posle hladnog rata, ali je došlo do izvesnog zahlađenja kada je Moskva pripojila Krim 2014. godine. To je pokrenulo napetosti sa nagomilavanjem vojske na obe strane granice, iako obe države nastoje da sarađuju u lokalnim pitanjima.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Duža ali dobra analiza.

US Sanctions Russia, Begs for Summit, Russia Shrugs Off Sanctions, Shelves Summit

[Dreadnought]

After Sanctions Joe Pleads Again For Talks With Putin, Calls for Detente

[Dreadnought]

DW: Bajden odustaje?


Bajden i Putin su prvo telefonirali, a onda su usledile nove sankcije.

Ali one su čist PR, piše ruski novinar Konstantin Egert za DW i čak pretpostavlja da su Bajden i Putin prećutno dogovorili aneksiju istočne Ukrajine.

Američki predsednik Džo Bajden zadao je snažan udarac Putinovom režimu. Ili možda nije? Na prvi pogled sve deluje kao da je Bela kuća u četvrtak pokrenula novu rundu sukoba sa Moskvom. Zbog navodnih hakerskih napada i mešanja u izbore prošle godine, desetoro ruskih diplomata izbačeno je iz Sjedinjenih Država, uvedene su i finansijske sankcije protiv pojedinaca i firmi povezanih sa Kremljom.

Ni 24 sata nisu prošla od Bajdenovog telefonskog poziva Vladimiru Putinu, kada je američki predsednik ponudio i lični susret, i objavljivanja novih sankcija. To naizgled sahranjuje mogući susret dvojice predsednika. Pripreme za takve sastanke obično podrazumevaju određenu uzdržanost na obe strane.

Bajden je često bio kritikovan jer nije kaznio Kremlj za navodno mešanje u prošle predsedničke izbore u SAD. Novi predsednik nije mogao da sedi skrštenih ruku, posebno u jeku rastućih napetosti oko Ukrajine. Tako da je za sada odabrao blage sankcije o kojima je, možda, Putina obavestio unapred.

Kao indirektna potvrda može da posluži činjenica da je neke detalje sankcija unapred otkrio Njujork tajms, jedan od glavnih kanala preko kojeg demokratska administracija u Vašingtonu pušta stvari u javnost. Da je stvarno planiran udar iznenađenja, a ne obični PR, onda Bela kuća ne bi o tome unapred brbljala po novinama.

Jedina zbilja neprijatna stvar za Kremlj je što, prema direktivi izdatoj u Vašingtonu, Bajden i naredni predsednici SAD mogu po nahođenju da uvode sankcije ukoliko ocene da je neki potez Moskve neprijateljski. Mogu da finansijski targetiraju kompanije ili pojedince, čak i supruge i odraslu decu pripadnika ruske vladajuće elite. I sve to bez odobrenja Kongresa.

Jedan zapadni finansijski analitičari kaže da je to „novi američki Damoklov nad Putinom – pet puta veći i pet puta oštriji od prethodnog“.

Takve sankcije ne nanose momentalnu štetu, već pre povlače crvene linije. Sada će Putin odgovoriti. U kosmosu ruskog predsednika, činjenica da je Bajden prvi dohvatio slušalicu i telefonirao u Moskvu znači da je Bajden prvi popustio.

Putin nije odoleo da ne primeti kako je američka mornarica opozvala dva razarača koja su bila poslata u Crno more kao podrška Ukrajini. Putin je naredio da se Azovsko more u velikoj meri zatvori do oktobra, pod izgovorom „mornaričkih vežbi“. Tim potezom se očito preti Ukrajini potencijalnom blokadom luka Berdjansk i Marijupolj. Bela kuća na to još nije odgovorila.

U međuvremenu je Rusija takođe najurila američke diplomate, nazivajući to recipročnim odgovorom na nove sankcije. Može biti da će Putin sasvim zabraniti rad američkom Radiju Slobodna Evropa u Rusiji – taj rad je već sada žestoko otežan. Računa se da će Putin ipak svoj glavni odgovor sačuvati za obraćanje u Dumi iduće srede (21. april).

Antiukrajinska i militaristička histerija u ruskim državnim medijima nikako da popusti. Moguće je da će Putin iduće sedmice priznati nezavisnost samoproglašenih „narodnih republika“ Donjecka i Luganska, marionetskih tvorevina Kremlja na istoku Ukrajine. Moguće da ruski predsednik čak najavi slanje „mirovne misije“ u Donbas.

Tako bi se „legalizovala“ situacija koja vlada od 2014. otkako Kijev ne kontroliše taj deo zemlje. Ako Putin stvarno najavi dovršetak tog čina, sa dobrim argumentima će moći da se pretpostavi da se o tome dogovorio – ili, bolje reći, tiho sporazumeo – sa Bajdenom.

Doduše, reakcije sa Zapada i nove sankcije bile bi tada neizbežne. Jer, takav korak bi značio faktičku aneksiju novog dela ukrajinske teritorije. Reakcija u Kijevu bila bi oštra, ali bi predsednik Vladimir Zelenski barem mogao zvanično da objavi ono što sada govori tiho – da je Sporazum iz Minska kojim se reguliše primirje zapravo mrtav jer ga se niko ne pridržava.

Blisko je pameti da je Bajden predložio Putinu da se zacementira status kvo. Američkom predsedniku bi to odgovaralo jer ima druga posla i kod kuće i napolju, pre svega nadgornjavanje sa Kinom.

Bajdenova ponuda Putinu bi zato mogao da bude određeni „pakt stabilnosti“ i pretnja oštrijim sankcijama ako se pređu crvene linije. Deviza bi glasila – sad je tako kako je, ali nemoj više da nam priređuješ iznenađenja!

Problem je što su takvi dogovori u evropskoj istoriji uvek bili krhki. Kada je 1908. Austrougarska zvanično anektirala Bosnu, mnogi su mislili da je to zvanični dovršetak ranije svršenog posla. Znamo šta je bilo posle.

izvor

[MOTORISTA]

Oštar odgovor Rusije na provokacije NATO
Novosti online 17. 04. 2021.

POSLANICI Državne dume Rusije prokomentarisali su negodovanje NATO-a zbog planova Rusije da ograniči pristup pojedinim regionima Azovskog i Crnog mora, poručujući da Rusija deluje u okvirima nacionalnog i međunarodnog prava i da drskost Alijanse prevazilazi granice.

Prema rečima poslanika Ruslana Balbeka, Rusija će sama odrediti koga će propustiti kroz moreuz koji je pod njenom kontrolom.

- Možda bi trebalo još da im oslobodimo naše aerodrome kod Moskve da im bude zgodnije? Drskost te gospode je izgubila razumne granice – te daj im Krim, te oslobodi moreuz. Možda da se sutra razoružamo kako bi ugodili generalnom sekretaru NATO-a? Snaći će se i bez Azovskog mora, neka uplovljavaju u druge luke, a nema potrebe da tuđe moreuze uzimaju u usta - rekao je Balbek.

Poslanik Mihail Šeremet podseća da Moskva deluje isključivo u okvirima nacionalnog i međunarodnog prava, konkretno pomorskog prava.

- Uzimajući u obzir situaciju kod naših granica, primorani smo da jačamo i štitimo naše prigranične teritorije - konstatovao je Šeremet. On je dodao da Rusija preduzima sve mere u cilju osiguravanja bezbedne plovidbe u njenim teritorijalnim vodama i sprečavanja provokacija.

Šef Komiteta za narodnu diplomatiju i međunacionalne odnose krimskog parlamenta Jurij Gempelj takođe je ukazao na legitimnost zatvaranja dela Crnog mora u teritorijalnim vodama Rusije.

- Nema potrebe da se politizuje i spekuliše o zatvaranju dela Crnog mora kod obala Krima. Pozivamo vlasti Ukrajine i zapadnih zemalja da prestanu da se mešaju u unutrašnje stvari Rusije. Rusija ima pravo da preduzima bilo kakve mere i akcije u svojim teritorijalnim vodama kako bi zaštitila državne interese - poručio je Gempelj. Rusija se uvek ponaša korektno i uzdržano u međunarodnim odnosima, zbog toga bi druge zemlje trebalo da se ugledaju na nju, dodao je on. Osim toga, mere Moskve su opravdane i svrsishodne, uzimajući u obzir stalno pogoršavanje situacije kod granica Rusije za šta su „zaslužne“ zemlje NATO-a i Ukrajina, zaključio je Gempelj.

Ranije su Pentagon i NATO pozvali Rusiju da odustane od zabrane ulaska stranim brodovima u pojedine delove Crnog mora. Prema informacijama iz biltena Uprave za navigaciju i okeanografiju Ministarstva odbrane Rusije, koji je objavljen 14. aprila, od 21.00 časova 14. aprila do 21.00 časova 31. oktobra obustavlja se ostvarivanje prava na mirni prolazak kroz teritorijalna mora Rusije za inostrane vojne brodove i druga državna plovila u tri regiona Crnog mora. Pritom je istaknuto da zone planirane za zatvaranje neće ometati plovidbu kroz Kerčki moreuz, a sve zone se nalaze u teritorijalnim vodama Rusije.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Češka proteruje 18 ruskih diplomata
Novosti onlajn 17. 04. 2021.

ČEŠKI ministar spoljnih poslova Jan Gamaček izjavio je da njegova zemlja proteruje 18 ruskih diplomata, prenose mediji.

Kako je objasnio, oni su optuženi da su radili za specijalne službe. Prema rečima ministra, ruske diplomate su dužne da napuste zemlju u roku od 48 sati. Oglasio se i premijer Češke Andrej Babiš koji je rekao da Prag optužuje ruske specijalne službe da su odgovorne za eksploziju u skladištu municije u Vrbetici 2014. godine.

- Postoji osnovana sumnja... naneta je ogromna šteta... Pre svega, tamo su poginuli naši građani - rekao je Babiš, a prenosi televizija „Nova“.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

"Prag zna šta sledi posle takvih trikova": Zaharova o proterivanju 18 ruskih diplomata iz Češke
Tanjug 17.04.2021.

Češka Republika odlučila je da protera 18 službenika ambasade Rusije u Pragu za koje nadležne češke službe tvrde da su ruski obaveštajci, a to je naišlo na oštre reacije Rusije.

Prag zna koje će posledice uslediti nakon proterivanja 18 ruskih diplomata iz Češke Republike, izjavila je večeras portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

- Prag je svestan šta sledi posle takvih trikova - rekla je Zaharova za TASS.

Češki ministar spoljnih poslova Jan Hamaček prethodno je rekao da ruske diplomate imaju rok od 48 sati da napuste Češku.

- Kao češki ministar spoljnih poslova odlučio sam da proteram sve službenike ruske ambasade u Pragu koje su naše specijalne službe identifikovale kao pripadnike ruskih obaveštajnih agencija SVR i GRU - rekao je potpredsednik Vlade i šef diplomatije Jan Hamaček na konferenciji za novinare. Prema njegovim rečima, reč je o 18 službenika ambasade Rusije u Pragu za koje nadležne češke službe veruju da su ruski obaveštajci.

I Kijev proteruje ruskog diplomatu

Ukrajina će proterati višerangiranog diplomatu iz ruske Ambasade u Kijevu, saopšteno je danas iz ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova, prenosi Srna.

"Višerangirani diplomata ruske Ambasade u Kijevu mora da napusti Ukrajinu u roku od 72 časa, počev od 19. aprila", navodi se u saopštenju.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova nešto ranije je saopštilo da ukrajinski konzul u Sankt Peterburgu Aleksandar Sosonjuk, koji je uhapšen zbog nabavke poverljivih informacija iz baze podataka bezbjednosnih agencija, mora da napusti Rusiju. U saopštenju se navodi da ukrajinski diplomata mora da napusti teritoriju Rusije do 22. aprila o čemu je danas obavešten otpravnik poslova u Ambasadi Ukrajine Vasili Pokotil.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Makron: Rusiji treba povući „crvene linije“


U odnosima sa Rusijom treba definisati crvene linije, za čije kršenje se uvode sankcije, rekao je u intervjuu Si-Bi-Esu predsednik Francuske Emanuel Makron.

Prema rečima francuskog lidera, Zapad treba da napravi bilateralni pristup odnosima sa Moskvom.

„Kao prvo, dijalog. U potpunosti se slažem sa spremnosti vašeg predsednika (Džoa Bajdena) za dijalog i siguran sam da je predsednik Putin spreman da nastavi dijalog. Ako želimo bolji sistem u planu kontrole naoružanja, ako želimo stabilizaciju mnogih konflikata koji postoje u svetu, potreban nam je otvoren i pošten dijalog sa Rusijom“, rekao je Makron.

U isto vreme, dodao je on, Rusiji treba slati jasne signale, kada postoje nesuglasice.

„Mislim da, nakon nedopustivog ponašanja, zaista treba da uvodimo sankcije. To je ono što smo uradili nakon Ukrajine i nakon brojnih kriza. Mislim da treba da odredimo crvenu liniju sa Rusijom“, izjavio je predsednik Francuske.

Francuski predsednik je naglasio da su sankcije, „same po sebi nedovoljne“, ali da ulaze u lepezu neophodnih mera.

izvor