Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[MOTORISTA]

NATO ministri: Pozivamo Rusiju da izabere put diplomatije
Tanjug 16.02.2022.

Ministri odbrana zemalja članica NATO poručili su danas posle sastanka u Briselu da su ozbiljno zabrinuti zbog "velikog, ničim izazvanog i neopravdanog" gomilanja ruske vojske, kako su naveli ''u i oko Ukrajine i u Belorusiji''.

- Pozivamo Rusiju, najčvršće moguće, da izabere put diplomatije i da odmah preokrene gomilavanje vojske i povuče svoje snage iz Ukrajine u skladu sa svojim međunarodnim obavezama i obavezama - navodi se u zajedničkom saopštenju mininstra Alijanse.

Ministri odbrana čalanica NATO navode da ostaju posvećeni "dvostrukom pristupu Rusiji" koji se ogleda u snažnom odvraćanju i odbrani, u kombinaciji sa otvorenošću za dijalog. Dodaje se da akcije Rusije predstavljaju "ozbiljnu pretnju evroatlantskoj bezbednosti", a da je "posledica toga" dodatno raspoređivanje snaga u istočnom delu Alijanse.

- Naše mere su i ostaju preventivne, proporcionalne i neeskalirajuće. Spremni smo da dodatno ojačamo naš odbrambeni i odvraćajući stav kako bismo odgovorili na sve nepredviđene situacije - navode članice NATO.

U saopštenju nakon ministrske rasprave o situaciji u i oko Ukrajine, članice NATO napominju da ostaju privržene osnovnim principima evropske bezbednost, uključujuć pravo svake nacije da izabere sopstvene bezbednosne aranžmane. Ponavlja se i podrška teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine i upozorava ''da će svaka dalja ruska agresija na Ukrajinu imati ogromne posledice i visoku cenu". Ministri odbrana NATO podsećaju da je Alijansa predstavila predloge Rusiji kako da se poboljša bezbednost svih nacija u Evropi i napominju da i dalje čekaju odgovor.

- Više puta smo nudili i nastavljamo da nudimo dalji dijalog kroz Savet NATO-Rusija i spremni smo da se angažujemo. Snažno ohrabrujemo Rusiju da uzvrati i da izabere diplomatiju i deeskalaciju - zaključuje se u saopštenju NATO.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Ruski avioni se približili američkoj mornarici
Tanjug 16.02.2022.

Ruski avioni su se tokom leta za vreme vikenda približili grupi od tri aviona američke mornarice u Sredozemnom moru, saopštio je danas Pentagon.

Ruski avioni su se približili grupi od tri P-8A američke mornarice dok su leteli u međunarodnom vazdušnom prostoru iznad Sredozemnog mora, prenosi Rojters.

- Iako niko nije povređen, ovakve interakcije bi mogle da dovedu do pogrešnih procena i grešaka koje vode ka opasnijim ishodima - rekao je portparol Pentagona kapetan Majk Kafka.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Stolteneberg: Nije kasno da Rusija odstupi od ivice konflikta
Tanjug 17.02.2022.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da su ministri odbrana zemalja članica Alijanse na danšsnjem sastanku u Briselu razmatrali ”najozbiljniju bezbednosnu krizu” u Evropi u poslednjim decenijama, praćenu ”najvećom koncentracijom ruskih vojnih snaga u Evropi” od kraja Hladnog rata.

”Saveznici su pozdravili sve diplomstke napore, a ima signala i iz Moskve da žele da nastave putem diplomatije. Istovremeneo, do ovog trenutka, nismo videli znake deeskalacije na terenu. Nema povalčenja trupa niti naoružanja. Umesto toga, vidimo masivne ruske vojne snage spremne za napad, visoko osposobljenje, od Krima do Belorusije”, izjavio je Stoltenberg.

Nakon prvog dela sastanka minsitra obrane zemalja članica NATO, Stoltenberg je ponovio da su članice Alijanse od pocetka jasno stavile do znanja Rusiji da će svaka dalja agresija na Ukrajinu imati visoku cenu. On dodaje da je NATO sve vreme spreman na dijalog i poručuje da nije kasno da Rusija odstupi od ivice konflikta i izabere put mira. Stoltenberg navodi da je NATO poslao konkretne pisane predloge Rusiji o transparentnosti, kontroli rizika i naoružanja, ali da do danas nije dobio odgovor.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Lavrov obećao Blinkenu odgovor Moskve narednih dana
Tanjug 17.02.2022.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov obećao je američkom državnom sekretaru Entoniju Blinkenu u telefonskom razgovoru da će odgovor Moskve na američku zabrinutost povodom evropske bezbednosti uslediti u narednih nekoliko dana, izjavio je danas portparol Stejt departmenta Ned Prajs.

Prajs je kazao da SAD očekuju odgovor Moskve i da će ga veoma pažljivo razmotriti, prenosi TASS. On je dodao da je sekretar Blinken spreman da se sastane sa Lavrovom u pogodnom trenutku.

- Sekretar Blinken je to veoma jasno stavio do znanja šefu ruske diplomatije - kazao je Prajs.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

CDC izdala upozorenje na sve strane aktere koje sponzoriše Rusija
Tanjug 17.02.2022.

Američke bezbednosne agencije su danas upozorile privatne kompanije povezane sa sektorom odbrane (CDCs) na moguće sajber napade od strane aktera ''koje sponzoriše Rusija''.

Federalni istražni biro (FBI), Agencija za nacionalnu bezbednost (NSA) i Agencija za kibernetičku i infrastrukturnu bezbednost (CISA) primećuju takve tendencije najmanje od januara 2020. do februara 2022. godine, navele su američke bezbednosne agencije u zajedničkom saopštenju, prenosi Rojters. Kako je saopšteno, ovi kontinuirani upadi omogućili su akterima da pribave osetljive, neklasifikovane informacije, kao i tehnologiju u vlasništvu CDCs koja podleže kontroli izvoza.

„Pribavljene informacije pružaju značajan uvid u okvire razvoja i vremenske rasporede primene američkih platformi za oružje, specifikacije vozila i planove za komunikacionu infrastrukturu i informacione tehnologije", precizira se u saopštenju.

Agencije su pozvale sve privatne kompanije koje imaju dozvolu za pristup, primanje ili skladištenje poverljivih informacija, da primene preporučene kontramere bez obzira na to da li postoje dokazi da su ugroženi štetnim sajber aktivnostima. Upozorenje dolazi u trenutku pojačanih tenzija između SAD i Rusije, a u utorak je na ukrajinsko Ministarstvo odbrane i dve banke izvršen hakerski napad koji je zatvorio pristup njihovim internet stranicama, saopštio je Centar za stratešku komunikaciju i informacionu bezbednost u Kijevu, preneo je Roters.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Konvencionalni rat Rusije i NATO bio bi užasan, ali nuklearni sukob bi bukvalno doveo do smaka sveta
Novosti online 16. 02. 2022.

IZVEŠTAJ iz 2002. pokazao je da ako samo 300 od 1.600 raspoređenih strateških bojevih glava Rusije bude detonirano iznad američkih urbanih centara, 78 miliona ljudi bi umrlo u prvih pola sata.

Kako se kriza u Ukrajini produbljuje, prikladno je razmotriti kakve bi stvarne posledice rata mogle biti. Oružani konvencionalni sukob u Ukrajini bio bi užasna humanitarna katastrofa. Zvaničnici američke vlade procenili su da bi borbe mogle da ubiju 25.000 do 50.000 civila, 5.000 do 25.000 ukrajinskog vojnog osoblja i 3.000 do 10.000 ruskih vojnika. Takođe bi moglo da stvori 1 do 5 miliona izbeglica.

Ove brojke su zasnovane na pretpostavci da se koristi samo konvencionalno oružje. Međutim, ako se sukob proširi van granica Ukrajine i NATO se uključi u borbe, ovo bi postao veliki rat između nuklearnih snaga sa veoma realnom opasnošću da će biti upotrebljeno nuklearno oružje — a javna debata o ovoj krizi potpuno nedostaje u raspravi o ovoj strašnoj pretnji.

Obe strane u takvom sukobu bi, naravno, počele borbu nenuklearnim konvencionalnim oružjem. Ali kao rezultat napretka u tehnologiji i vatrenoj moći tokom poslednjih decenija, ovo oružje poseduje mnogo veći domet i destruktivnost od ranijih modela, što im omogućava da gađaju vredne ciljeve — vazdušne baze, radarske stanice, komandne centre, logistička čvorišta, itd. daleko iza linija fronta. Kako su se gubici povećavali na obe strane – i ako bi se jedna ili druga suočila sa neposrednim porazom – njeni lideri bi mogli da se osećaju prinuđenim da upotrebe svoje taktičko nuklearno oružje da spreče takav ishod. I američke i ruske vojne doktrine dozvoljavaju upotrebu taktičkog nuklearnog oružja u takvim okolnostima.

Uprkos smanjenju nuklearnih snaga tokom poslednjih nekoliko decenija, Rusija i dalje ima 1.900 komada taktičkog nuklearnog oružja i 1.600 raspoređenih strateških nuklearnih oružja. Na strani NATO-a, Francuska ima 280 raspoređenih nuklearnih oružja, a Velika Britanija 120. Pored toga, Sjedinjene Države imaju 100 taktičkih bombi B-61 raspoređenih u bazama NATO-a u Belgiji, Nemačkoj, Italiji, Holandiji i Turskoj, kao i dodatni 1.650 raspoređenih strateških bojevih glava.

Ako bi čak i jedno nuklearno oružje od 100 kilotona eksplodiralo iznad Kremlja, moglo bi da ubije četvrt miliona ljudi i da povredi još milion, potpuno nadmašujući sposobnost ruske prestonice da reaguje na katastrofe. Jedna bomba od 100 kilotona detonirana iznad američkog Kapitola ubila bi preko 170.000 ljudi i ranila skoro 400.000. Ali malo je verovatno da bi eskalirajući nuklearni sukob između Sjedinjenih Država i Rusije uključivao pojedinačne bojeve glave nad njihovim glavnim gradovima. Umesto toga, verovatnije je da bi bilo mnogo oružja usmereno protiv mnogih gradova i da bi mnoga od ovih oružja bila znatno veća od 100 kilotona. Na primer, ruske bojeve glave od 460 SS-18 M6 Satan imaju snagu od 500 do 800 kilotona. Bojeva glava V88 raspoređena na američkim podmornicama Trident ima snagu od 455 kilotona.

I Rusija se, poput SAD, oslanja na tzv. nuklearnu trijadu. Potvrdio je to i sam Vladimir Putin kada je jednom prilikom rekao da je nuklearna trijada, sastavljena od strateških bombardera, interkontinentalnih balističkih projektila i balističkih projektila koji se ispaljuju iz podmornica, osnova ruske odbrane. Jedan od projektila koji je posebno zanimljiv široj ali i strčnoj javnosti je "Satana". Ruski mediji su nakon početka ukrajinske krize 2014. aktuelizovali priče o ovom oružju. Pisali su kako u istoriji čovečanstva nije postojalo tako moćno oružje kao što je "Satana" – ruska interkontinentalna balistička raketa, pravog imena R-36M2 Vojvoda. Naime, ime "Satana" dao joj je NATO koji je naziva SS-18 Satan 3.

Da bi se shvatilo koliko je ona zapravo razorna, uporedili su je s nuklearnom bombom bačenom na Hirošimu.Bomba bačena na Hirošimu imala je snagu od 15 kilotona, a njena eksplozija ubila je 70.000 ljudi. Jedna raketa R - 36M2 nosi do 10 bojevih blokova od kojih svaki ima snagu od 750 kilotona. Takođe, neke od raketa opremljene su bojevim monoblokom izuzetne razorne snage od čak 20.000 kilotona. "Satana" je teška čak 209 tona, vrlo je precizna i, barem tako tvrde Rusi, može da dopre do američkih raketnih silosa.

Moskva sprema i novu verziju ove rakete koja bi trebalo tokom ove godine da uđe u aktivnu upotrebu.

Što se preostala dva dela trijade tiče, sa ruskih podmornica prete, između ostalih, balistički projektili R-29RMU2 Lajner. 40 tona i 15 metara teška "čudovišta" mogu da nose 12 nuklearnih glava. Oni su tek odnedavno deo nuklearnog arsenala Rusije. Od vazdušnih snaga tu su legendarni tupoljevi – supersonični TU-22M i Tu-160 i strateški bombarder dugog dometa, Tu-95.

Ipak, ovo su samo direktni efekti široke upotrebe nuklearnog oružja između NATO-a i Rusije. Globalni klimatski efekti bili bi još katastrofalni. Nedavne studije su potvrdile predviđanja, koja su prvi put nastala 1980-ih, da će upotreba nuklearnog oružja velikih razmera izazvati naglo, katastrofalno globalno zahlađenje. Rat koji uključuje pun arsenal SAD i Rusije mogao bi da izbaci do 150 teragrama (150 miliona metričkih tona) čađi u gornju atmosferu, spuštajući prosečne temperature širom sveta za čak 18 stepeni Farenhajta. U unutrašnjim regionima Severne Amerike i Evroazije temperature bi se spustile za 45 do 50 stepeni, na nivoe koji nisu viđeni od poslednjeg ledenog doba, što bi dovelo do katastrofalnog pada proizvodnje hrane i globalne gladi koja bi mogla da ubije većinu čovečanstva. Čak i ograničeniji rat koji uključuje samo 250 bojevih glava u opsegu od 100 kilotona mogao bi sniziti prosečnu globalnu temperaturu za 10 stepeni, dovoljno da izazove glad bez presedana u ljudskoj istoriji, koja bi gotovo sigurno donela kraj moderne civilizacije.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Šalju nove borbene grupe, posebno "nišane" jednu oblast
Novosti online 16. 02. 2022.

MINISTRI odbrane država-članica NATO-a doneli su odluku da razmotre raspoređivanje novih borbenih grupa u Istočnoj Evropi, saopštio je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg na konferenciji za štampu.

- Ministri su razgovarali o jačanju naše odbrane i obuzdavanju. Oni su doneli odluku da razmotre raspoređivanje novih borbenih grupa u istočnoj Evropi - saopštio je on.

Generalni sekretar je dodao da takve grupe mogu biti raspoređene u području Crnog mora. Nešto ranije, portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova saopštila je da NATO namerava da pretvori Crnomorski region u geopolitičku arenu.

- Militarizacija Crnomorskog regiona je stara zamisao NATO-a. Alijansa namerava da ovaj, zaista, mirni region saradnje pretvori u još jednu arenu geopolitičkih bitaka i rivalstva - izjavila je ona na nedeljnom brifingu.

Odnosi Rusije i Zapada su poslednjih meseci postali veoma napeti. Vašington i Brisel optužuju Moskvu da priprema "invaziju" na Ukrajinu i, u tom kontekstu, jačaju svoje prisustvo u Istočnoj Evropi.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Dokažite da nećete da izvrši napad na Rusiju
Novosti online 16. 02. 2022.

MOSKVA traži od Londona da dokaže da nema nameru da napadne Rusiju, izjavila je zvanična predstavnica Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova.

Zaharova je podsetila da je Rusija više puta govorila da nema nameru ni na koga da napada.

- Sada neka Velika Britanija dokaže da ne namerava ni nakoga da napada. Jer, upravo je britanski razarač brodio Crnim morem i ušao u ruske teritorijalne vode - rekla je Zaharova.

Zaharova je podsetila na incident sa britanskim razaračem „Defender“ iz juna 2021. godine koji je uplovio u teritorijalne vode Rusije.

- Imamo snažan osećaj da, možda, Britanija, želi da nas napadne. Možda je to bila proba. Neka objasne. Ubedite nas da nemate takve planove, gospođo Tras - obratila se Zaharova ministarki spoljnih poslova Velike Britanije Liz Tras. Ona je zatražila od britanske ministarke izvinjenje zbog širenja laži o Rusiji.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Saopštio koliko amerikanci troše na vojne baze u inostranstvu
Novosti online 16. 02. 2022.

PENTAGON godišnje troši oko 25 milijardi dolara na održavanje do 900 američkih vojnih objekata u 58 zemalja sveta, izjavio je zamenik sekretara Saveta bezbednosti Rusije Mihail Popov.

- Oružane snage SAD trenutno imaju na raspolaganju do 900 vojnih objekata u 58 stranih zemalja. Najvažniji od njih su objekti vojnih pomorskih baza, vazduhoplovnih baza i aerodroma za stalno baziranje avijacije Ratnog vazduhoplovstva i Ratne mornarice, kao i mesta za raspoređivanje kopnene vojske i marinaca. Troškovi njihovog održavanja su oko 25 milijardi dolara godišnje - rekao je Popov u intervjuu za "Rusku gazetu". Kako je istakao, Pentagon je rasporedio i stalno unapređuje sistem naprednog baziranja američkih trupa, najveći u svetu po obimu, sastavu uključenih snaga i sredstava, kao i po troškovima održavanja.

- U cilju osiguravanja brzog gomilanja trupa na teritoriji savezničkih stranih država, između ostalog i u blizini ruske granice, stvorene su zalihe materijalno-tehničke opreme i neophodna infrastruktura za prijem formacija i jedinica za pojačanje - objasnio je Popov. Takođe je dodao da Pentagon od 2014. godine realizuje antiruski program "Obuzdavanje agresije u Evropi" na koji se godišnje iz američkog vojnog budžeta izdvaja četiri do pet milijardi dolara.

- Obratite pažnju na naziv tog programa u koji je utkan značajan informativno-propagandni smisao, usmeren na formiranje slike "SAD – mirotvorca" - precizirao je zamenik. On je dodao da je Rusija primorana da reaguje na te pretnje, što zahteva finansijske i materijalne resurse. Popov je poručio da "zapadni lideri treba da shvate da im Rusija nije neprijatelj, da je sa Rusijom bolje biti prijatelj i trgovati, ali to treba da bude pošteno, ravnopravno i sa uzajamnim poštovanjem".

Podsetimo, američki predsednik DŽo Bajden dao je zeleno svetlo Pentagonu da rasporedi dodatne snage u istočnoj Evropi kao dokaz "podrške saveznicima u NATO-u koji se osećaju ugroženo zbog ruskih vojnih poteza u blizini Ukrajine".

Izvor. www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Marija Zaharova prokomentarisala izjavu odlazećeg generalnog sekretara NATO
Srna 16. 02. 2022.

Moskva više neće ozbiljno shvatati izjave generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga koji je imenovan za čelnika norveške centralne banke, rekla je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova na konferenciji za novinare.

Ona je komentarisala Stoltenbergovu izjavu da će vrata NATO-a ostati otvorena za Ukrajinu.

- Ove izjave Stoltenberga, koji je generalni sekretar NATO-a – ili bankar, još uvek sam zbunjena – više nas ne interesuju - rekla je Zaharova, dodajući da Stoltenberg nije osoba čije će izjave u Moskvi biti smatrane ozbiljnim argumentima. Ona je izrazila nadu da će se nastaviti konstruktivni razgovori sa SAD i NATO o bezbednosnim garancijama.

- Ova pitanja zahtijevaju dubinski, suštinski razgovor, ili će biti kao ono što se dogodilo između nas i britanskog ministra spoljnih poslova u Moskvi - razgovor nemog i gluvog - rekla je ona. Prema njenim rečima, potrebno je da se strane slušaju međusobno, a ne da jedni drugima drže predavanja ili daju prazne izjave koje su samo gubljenje daha, umesto da budu usmerene na uvažavanje zabrinutosti sagovornika.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izrazio je razočarenje na konferenciji za novinare tokom posete britanskog ministra spoljnih poslova Liz Tras Moskvi prošle sedmice, rekavši da je to bio "razgovor nijemog i gluvog", podseća TASS.

Izvor. www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Upozorenje bankama da se spreme za nestanak struje i sajber napade
Tanjug 16. 02. 2022.

CENTRALNA banka Litvanije poručila je bankama u zemlji da se pripreme za nestanak struje i sajber napade zbog, kako ocenjuje, rizika da rusko-ukrajinska kriza preraste u vojni sukob.

Nestanak električne energije i pristup internetu su među „ekstremnim, ali mogućim" scenarijima na koje finansijske kompanije treba da budu spremne, navela je litvanska centralna banka u pismu koje im je poslato prošle nedelje, a u koje je uvid imao Rojters. Rusija je rasporedila više od 100.000 vojnika u blizini ukrajinskih granica, što je izazvalo strah od invazije. Litvanija, kao i susedn baltičke zemlje Letonija i Estonija, deli zajedničku električnu mrežu sa Rusijom, koja kreće iz Moskve.

- Rast geopolitičke napetosti u regionu dovodi do povećanih pretnji sajber-napadima, uključujući napade na ključnu informacionu infrastrukturu - upozorila je centralna banka Litvanije u pismu, ne imenujući potencijalne hakere. Iz centralne banke u Vilnjusu nusu odgovorili na zahtev Rojtersa za komentarom.

Ovo upozorenje je usledilo nakon što su regulatori u EU generalno poručili bankama da se pripreme za potencijalne ruske sajber napade, a neke finansijske kompanije putem igrica simuliraju uslove sajber rata kako bi testirale svoju sposobnost da se odupru takvim napadima. Litvanske banke treba da imaju planove za vanredne situacije za sajber napade poput zlonamernih softvera (ransomver) i DDoS napada, kojima hakeri pokušavaju da preplave mrežu puštanjem velike količine podataka u saobraćaj, navela je centralna banka u pismu.

Dve ukrajinske banke bile su u utorak meta sajber napada, naveo je ukrajinski centar za bezbednost informacija u saopštenju, u kojem nagoveštava upiranje prsta na Rusiju.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Ruski general - SAD još uvek imaju prednost na jednom delu planete
P. Z. S. / russian.rt.com 16. 02. 2022.

RUSKA vojska ima sposobnost da se uspešno suprotstavi američkoj floti unutar Crnog i Baltičkog mora, ali nema dovoljan broj plovila i aviona da se efikasno suprotstavi američkoj floti na Dalekom istoku, priznao je visoki zvaničnik.

Govoreći u utorak na okruglom stolu Saveta Federacije, Stanislav Gadžimagomedov je objasnio da Amerikanci imaju veće kapacitete u pacifičkom regionu.

- Ako uzmemo samo flotu, superiornost Amerikanaca u broju brodova i sposobnostima odgovora je mnogo veća od naše - rekao je Gadžimagomedov - Možemo potpuno zatvoriti Crno more i Baltičko more, ali još uvek nam nedostaju brodovi i avijacija na Dalekom istoku.

Gadžimagomedov, koji je zamenik načelnika Glavne operativne uprave Generalštaba, odgovarao je na pitanje senatora u vezi sa nedavnim incidentom na Dalekom istoku. Prošle nedelje, rusko Ministarstvo odbrane je izvestilo da je Pacifička flota te zemlje otkrila američku nuklearnu podmornicu u nacionalnim teritorijalnim vodama, nedaleko od Kurilskih ostrva. Prema Moskvi, brod je oteran nakon što je ignorisao upozorenja i naređenja da izroni. Međutim, prema Vašingtonu, do takvog incidenta nije došlo. Govoreći kao odgovor na tvrdnje Moskve, portparol američke Indo-pacifičke komande Kajl Rejns negirao je da je ikada prešao u ruske teritorijalne vode.

- Neću komentarisati tačnu lokaciju naših podmornica, ali mi letimo, plovimo i radimo bezbedno u međunarodnim vodama - rekao je on.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Среда, 16.02.2022.

Дајте нам распоред наших инвазија да можемо да планирамо одмор

Иако је Запад, посебно Америка и Велика Британија, данима инсистирао на томе да ће наводна инвазија Русије на Украјину почети 15. или 16. јануара, то се није догодило, а портпаролка руског Министарства спољних послова Русије Марија Захарова није пропустила прилику да се осврне на то уз дозу ироније.

Она је, како наводи Спутњик, прво јутрос на свом Телеграм каналу објавила следећи коментар:

„Молба за средства масовних дезинформација САД и Велике Британије – 'Блумберг', 'Њујорк тајмс' и 'Сан' – објавите графикон наших ‘инвазија’ за предстојећу годину. Желели бисмо да планирамо одмор.”

У међувремену, у Москву је у званичну посету стигао бразилски председник Жаир Болсонаро. Он ће се састати с председником Русије Владимиром Путином, а прво је у Министарству одбране имао састанак са министром Сергејом Шојгуом и шефом дипломатије Сергејом Лавровом, преноси Спутњик.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Ministarka finansija SAD: Sankcije Rusiji imaće globalne posledice


Sankcije Rusiji u slučaju hipotetičke invazije na Ukrajinu imale bi „globalne posledice“, izjavila je američka ministarka finansija Dženet Jelen.

„Očigledno želimo da (sankcije) utiču uglavnom na Rusiju. Međutim, priznajemo da će ove sankcije imati globalne posledice“, rekla je ministarka u intervjuu za agenciju Frans pres (AFP).

Ona je takođe objasnila da se uz saradnju sa evropskim partnerima priprema „paket sankcija“ usmeren protiv lica i kompanija u finansijskom sektoru, a takođe, najverovatnije, koji će se ticati „kontrole izvoza“.

Jelen je pri tome pomenula da postoje i zabrinutosti zbog mogućeg uticaja sankcija na energetska tržišta, s obzirom na važnu ulogu Rusije kao dobavljača nafte i gasa. Prema njenim rečima, Vašington sa svojim saveznicima radi na tome da ih što bolje zaštiti od mogućih posledica.

Komentarišući predstojeći put potpredsednice SAD Kamale Haris na Minhensku bezbednosnu konferenciju, ministarka je navela da nisu pripremljeni nikakvi konkretni američki predlozi za ublažavanje posledica po Evropsku uniju od mogućeg uvođenja novih zapadnih sankcija Rusiji.


izvor

[MOTORISTA]

Ambasada Rusije: Razlog neobjektivnosti SAD je antiruska histerija
Tanjug 17.02.2022.

Aktuelna antiruska histerija u SAD ne dozvoljava američkim zvaničnicima da situaciju oko Ukrajine sagledaju objektivno, saopštila je ruska ambasada u Sjedinjenim Američkim Državama.

Obratili smo pažnju na izjave portparola američkog Stejt departmenta Neda Prajsa iznete 16. februara u jednom intervjuu za CNN. Zvaničnik je još jednom pokušao da optuži Rusiju za širenje dezinformacija o situaciji u Ukrajini”, napisala je ambasada na svom Fejsbuk nalogu, a prenosi ruska agencija TASS. U saopštenju se navodi da zamajac antiruske histerije koji se zavrteo u Sjedinjenim Državama, "ne dozvoljava američkim kolegama da gledaju na stvari objektivno. Samohipnoza o neizbežnosti ruskog napada opstaje.

Ambasada Rusije je pozvala američki Stejt department da prestane sa potpaljivanjem novinara militarističkim besom i da se fokusira na istinski važna pitanja postizanja diplomatskog rešenja za unutarukrajinski sukob”.

Izvor. www.blic.rs