Nažalost filmić je lošeg kvaliteta, ali...
Тамо за маглама, вечнима, пјанима, тамо за маглама обала је родна.
Валови шапћу, уздишу и зову, но не разумеју они жељу ову,
тамо за маглама, вечнима, пјанима тамо за магламачекају и воле нас...
Чека
Севастопољ и Камчатка и Кронштат, верују, чекају земље момке своје,
тамо за маглама, вечнима, пјанима, тамо за маглама, њихове жене бесане стоје.
Њихово време, њихова Морнарица, њихови океани. А бејаху нам смешни тада, ах како смешни,
сироти, голи, без пасоша, без фармерки из Трста, без Опела, Фордова, Мерцедеса, забрањеног им беше и крста.
Москвич и Лада, сан недосањан тада.
Вотка по-литра, нема вина, нема шницла,
сољена харинга, то врхунац им беше.
Но, комунисти помреше, зато је њима сада боље, а нас већ четврт века мука некака коље.
За мрца везани ми, а плове под Андрејиним барјаком опет они.