понедељак, 09.11.2020.
Далиборка Мучибабић
Нова галерија и видиковац на Београдској тврђавиОбновом комплекса Сахат и Барокне капије формиран изложбени простор од 300 квадратних метара који би требало да буде отворен до краја године [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Припремање изложбе о обнови Сахат и Барокне капије која ће бити постављена у том обновљеном комплексу на Београдској тврђави последњи је корак уочи његовог отварања који би требало да буде до краја године. Грађевински радови, започети крајем прошле године, окончани су – осим некадашње Галерије Београдске тврђаве коју су чиниле три просторије, централни пролаз Барокне капије и две мање бочне, посетиоци ће добити још једну новоформирану просторију тако да ће укупна површина изложбеног простора бити 300 квадратних метара. У њему је видљив средњовековни бедем који пресеца обе капије и највреднији је артефакт у том простору јер сведочи о континуираном насељавању и Горњег града тврђаве.
– Трудимо се да у сваком од објеката, који су већ по себи занимљиви, посетиоцима употпунимо доживљај додатним садржајем који ће самом простору удахнути нови живот. Истовремено овакве поставке дају старим, вишевековним зидинама и просторијама дозу савременог приступа културном наслеђу – каже Марија Рељић, директорка ЈП „Београдска тврђава”, и подсећа да су сви конзерваторско-рестаураторски радови реализовани према пројекту који је израдило предузеће „ИнтелЛинеа”. Главни извођач радова била је фирма „Кото”, док је као инвеститор „Београдска тврђава” у обнову уложила око 43,5 милиона динара без ПДВ-а.
На крову Барокне и Сахат капије формиран је плато – својеврстан видиковац са којег поглед пуца на цео овај споменик културе од изузетног значаја, на град и реке. Тај видиковац, са којег може да се уђе у Сахат кулу, на једном свом делу има зелени кров. Он је оградом висине од 80 до 100 центиметара одвојен од дела доступног посетиоцима. Заштитном плочом покривен је свод пролаза Сахат капије и простор који се налази између Сахат и Барокне капије.
Тако је формирана просторија од око 48 квадратних метара и висине од око шест метара у коју се улази из једне од двеју бочних просторија Барокне и из пролаза Сахат капије.
Барокна капија је до 1987. године била зазидана и ван функције. Обновом из 1989. у њој је формирана Галерија Београдске тврђаве, али није била заштићена од атмосферских утицаја, тако да је временом обновљени простор пропао. Према пројекту заштите од влаге који је израдио градски Завод за заштиту споменика културе, пре 17 година уклоњен је земљани насип изнад капија.
– Тада је откривено да бочне просторије Сахат капије, за које се сматрало да су урушене, заправо никада нису ни биле изграђене, иако унутар пролаза капије постоје отвори за врата и прозоре. Над једним делом простора подигнута је привремена надстрешница, док је други остао без заштите. Привремена надстрешница стајала је све до прошле године, а простор у капијама за то време је рапидно пропао, поготово Галерија Београдске тврђаве – истичу у Заводу за заштиту споменика културе Београда.
Нова просторија између Сахат и Барокне капије
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Интервенисали и деспот Стефан и аустријска артиљеријаСахат капија представља главни улаз у Горњи град Београдске тврђаве из правца Кнез Михаилове улице и Улице Васе Чарапића. Изграђена је у оквиру југоисточног бедема Горњег града који је, од свог настанка у средњем веку па до последње реконструкције тврђаве изведене у 18. веку, потпуно трансформисан.
Комплекс Сахат капије чине две капије − Барокна и Сахат − које су повезане мањом бочном просторијом. Комплексу припада и Сахат кула изграђена на спољној страни бедема изнад пролаза Сахат капије. Сва три објекта пресеца средњовековни бедем, чији очувани делови на овом потезу чине такође значајан део комплекса, као и Корнаров бедем, који је у време реконструкције тврђаве крајем 17. и почетком 18. века изграђен испред средњовековног зида.
Сахат капија сведочи о различитим фазама грађења. Досадашња истраживања указују на то да је први пролаз кроз средњовековни бедем из прве половине 15. века, односно из времена владавине деспота Стефана Лазаревића, на месту данашње капије пробијен када су Аустријанци освојили тврђаву 1688. године. Две године касније Турци заузимају тврђаву и зидају пролаз Сахат капије.
У оквиру велике барокне реконструкције (1717–1739) Аустријанци су пробили Барокну капију поред Сахат капије. Њен положај није се уклапао у ново решење бастионе артиљеријске фортификације југоисточног фронта, са симетрично постављеним бастионима и главном улазном капијом на средини. Зато је формиран нови улаз у Горњи град, односно изграђена је Барокна капија од опеке. У последњој великој реконструкцији тврђаве, после поновног преласка под турску власт, после 1740. године, Барокна капија је зазидана, а у функцију је враћена стара Сахат капија, изнад које је подигнута кула са сатом по којој је капија и добила данашњи назив. Крајем 19. и у првој деценији 20. века на простору бедема подигнуте су три помоћне стражарске кућице српске војске.
Izvor:
www.politika.rs