Дунавски пирати краду гориво, угаљ, челик, ђубриво, житоуторак, 29.10.2019.
Годишње у луку у Смедереву уплови око 900 страних бродова с око 7.000 бродара, а додатно пристане око 500 бродова у транзитуСмедерево – Ток Дунава код Смедерева, који се протеже од 1.125. до 1.104. километра, важи за црну тачку на међународном пловном путу када је у питању речни криминал. Дунавски пирати годинама овуда харају, а краде се све што вреди за даљу трговину, најчешће гориво, угаљ, челик, вештачко ђубриво, кукуруз и жито. Незванично, вредност прокријумчарене робе неретко буде у милионским износима. Ово и не чуди, ако знамо да је смедеревска лука једна од највећих утоварно-истоварних лука на Дунаву. Према званичним подацима Полицијске управе Смедерево, овде годишње уплови око 900 страних бродова с око 7.000 бродара, а додатно пристане око 500 бродова у транзиту.
– Најчешће се краде с усидрених пловила, у којима у том тренутку нема посаде и нису обезбеђена, а најкритичније тачке су рибарска насеља Орешац и Металор и ушће Велике Мораве у Дунав – кажу за „Политику” у ПУ Смедерево.
Када је реч о крађама с баржи ова година остаће упамћена по пиратском
„десанту” на бугарски конвој шлепера „Петар Караминчев” у фебруару у Старој луци, када су за четири ноћи украли чак 40 тона робе. Само током једне ноћи успели су да искрцају тридесетак тона житарица, а у наредна три упада још десетак хиљада килограма. Сумња се да је реч о добро организованој и опремљеној речној банди која је, како тврде неки искусни бродари, највероватније имала и апарате за усисавање пшенице. У јулу прошле године у акцији сузбијања кријумчарења на Дунаву, у приобаљу Смедерева откривено је и одузето шест нерегистрованих танкера, запремине између 10.000 и 15.000 литара, направљених за превоз разне нелегалне робе.
Према званичним полицијским подацима од почетка 2018. и током 2019. године на току Дунава код Смедерева евидентирано је девет крађа и четири тешке крађе, а од почетка ове године процесуиране су четири особе.
Упркос вишегодишњем криминалу, речна полиција у Смедереву постоји тек од 2015. године, а ове године формирано је посебно полицијско одељење „Дунав” са седиштем на туристичком пристану. Неколико полицајаца надзире 21 километар речног тока 24 сата, и то с једним чамцем. Други, који је донирао још амерички Ју Ес стил, одавно је у квару. Ови полицајци познају сваки метар Дунава као сопствени џеп, од ушћа Велике Мораве па све до Гроцке. Знају ћуди ове велике реке и лети и зими, када минус стегне.
У лов на дунавске пирате са смедеревском речном полицијом, кренула је и ауторка овог текста. Кротећи таласе заједно са члановима дежурне патроле на челу с Киш Иштваном, сазнајемо да њихово редовно присуство на води колико – толико ремети пирате, јер статистика показује да од 2015. на Дунаву код Смедерева опада број крађа. Краде се махом с усидрених баржи, а овдашња полиција нема евидентираних случајева пљачке током пловидбе, иако су се у јавности неретко појављивале приче да су на мети и бродови у покрету. Према тврдњама Бранислава Вајде, капетана унутрашње пловидбе, 28. априла речни крузер под његовом командом у акваторију Смедерева напали су гусари, који, наводи он, по правилу брзим чамцима прилазе с крме, најчешће између два моста, а наспрам сидришта, због сметњи које се јављају на радару.
„На само 60 километара од Београда, у срцу Европе у 21. веку имамо гусаре на Дунаву, који, нажалост, нису туристичка атракција, него наша сурова реалност”, написао је Вајда за сајт „Удружења професионалних лађара Србије”.
Речни полицајци, иако наоружани, нису сасвим без страха од пљачкаша који, верује се, без оружја не крећу у крађу. Да умеју да буду и агресивни потврђује случај из 2018, када су заповедника једног страног брода претукли и закључали у кабину. Наши домаћини у последње две године нису пирате затицали на делу, а у том случају надлежни су да их ухапсе, одузму робу и пловило.
Догађало се да се током истраге извршиоци изјашњавају да су у договору с посадом брода откупили робу, за коју су се касније бродари изјаснили да је украдена. Посада једног румунског брода добила је отказ, јер су продавали робу с брода, а касније пријављивали крађу, каже за „Политику” Саша Николић, портпарол ПУ Смедерево и додаје да су стране посаде саме одговорне за свој товар.
Заједничко патролирање речне полиције и новинара по сунчаном октобарском дану није окончано хватањем дунавских пирата на делу. Њихове акције махом се одвијају ноћу, када Дунав обавије тама, а неретко и магла. Зато дан овим полицајцима на реци често носи нове изазове, јер у њихов посао спадају и друге, не баш тако пријатне ствари. Примера ради, у случају да исплива беживотно тело, њихов задатак је да га привежу за чамац, довезу до обале и предају надлежним органима. Дужни су и да спречавају покушаје самоубиства, што се овде најчешће дешава скакањем с моста који спаја Смедерево и Ковин. Такође, контролишу и пловидбене дозволе и старају се о безбедности на пловном путу дугом 21 километар.
Процедуре као на границиИако Смедерево не спада у гранично подручје, оно је пристаниште за међународни речни саобраћај, па су процедуре као на граничним прелазима по одлуци Владе СРЈ из 1996. године. Примера ради, сваки члан стране посаде који жели да сиђе на обалу дужан је да се претходно јави речној полицији јер се контрола кретања и задржавања страних посада и пловила обавља по прописима идентичним као за границе.
Ко су дунавски пирати?Према тврдњама појединих искусних бродара, реч је углавном о локалним шверцерима који су
„занат” претходно калили у шверцу бензина. Истакање нафте с речних бродова испоставило се као уносан бизнис јер је реч о украденој роби која се после продаје испод цене на црном тржишту. Чак и дилови са члановима посаде не коштају их много. Временом, посао се проширио и на другу робу која бродовима доспева у овдашњу луку, а после горива, кажу, најисплативији је посао са житарицама у сезони. У Смедереву кружи прича да су екипе врло организоване, док једни краду други чувају стражу, те неретко знају сваки корак речне полиције.
Izvor:
www.politika.rs