Stacionarno logorovanje vojnika i budućih podoficira
Na poligonu „Pasuljanske livade“ u toku je realizacija stacionarnog logorovanja polaznika kurseva za podoficire i vojnika na služenju vojnog roka generacije „mart 2024“ koji se u Centru za obuku kopnene vojske osposobljavaju za dužnosti u okviru rodova pešadije i artiljerije.
U skladu sa zahtevima dužnosti za koje se pripremaju, vojnici i budući podoficiri se na poligonu obučavaju za borbenu upotrebu sredstava vatrene podrške, istovremeno se adaptirajući na realizaciju zadataka i organizaciju života i rada u terenskim uslovima.
Tokom višednevnih aktivnosti, u ulozi komandira i posluga borbenih sredstava, oni uvežbavaju taktičke radnje i postupke u borbi i realizuju programska gađanja iz naoružanja roda. Dejstvuje se iz samohodnih i vučnih haubica, minobacača i protivoklopnih sistema.
Ostvareni su odlični rezultati, što je potvrda da je dosadašnja specijalistička obuka u Centru bila kvalitetna i da je cilj obučavanja u potpunosti ispunjen.
Po povratku sa terena, budući podoficiri Vojske Srbije nastavljaju usavršavanje po programu Osnovnog kursa za podoficire i Kursa za podoficire za lica iz građanstva, dok vojnike očekuje provera osposobljenosti za izvršavanje zadataka u okviru posluga, posada i timova, i, potom, kolektivna obuka u jedinicama Vojske Srbije do završetka služenja vojnog roka.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Izraelske odbrambene snage uspostavljaju novi bataljon protivvazduhoplovne odbrane Iron Dome kako bi ojačale sposobnosti PVO
Prema informacijama koje je objavio međunarodni TV kanal I24News, 21. maja 2024. godine, Izraelske odbrambene snage (IDF) objavile su formiranje novog bataljona protivvazduhoplovne odbrane „Gvozdena kupola“, čiji je cilj unapređenje sposobnosti protivvazduhoplovne odbrane zemlje. 139. bataljon Formacije protivvazduhoplovne odbrane zvanično je formiran tokom ceremonije 20. maja 2024. kojoj su prisustvovali visoki vojni zvaničnici, uključujući komandanta vazduhoplovstva general-majora Tomera Bara i komandanta formacije PVO brigadnog generala Gilada Birana.
Ovaj novorekonstituisani bataljon, koji je povučen 2021. godine, treba da upravlja naprednim sistemom „Gvozdena kupola“. Odluka o "oživljavanju" 139. bataljona dolazi nakon što su nedavni sukobi naglasili neophodnost poboljšanja komandovanja i upravljanja u različitim operativnim sektorima.
„Osnivanje ovog bataljona omogućiće povećan raspored baterija „Gvozdena kupola“ i optimizovan odbrambeni omotač“, rekao je general-major Bar. On je naglasio vitalnu ulogu koju izraelski sistemi protivvazduhoplovne odbrane i njihovi vešti operatori igraju u zaštiti nacije, posebno od pretnji Hezbolaha.
Brigadni general Biran je istakao strateški značaj ovog poteza, opisujući ga kao deo šireg napora koje predvodi Vazduhoplovstvo da ojača odbrambenu infrastrukturu Izraela. „Uspostavljanje bataljona deo je fundamentalnog procesa promene i jačanja, koji ima za cilj da ojača odbranu izraelskog nacionalnog doma“, rekao je on. Biran je pružio uveravanja da je osoblje protivvazdušne odbrane dobro pripremljeno da zaštiti nebo zemlje od svih potencijalnih pretnji.
Potpukovnik Tom Ironi, koji komanduje bataljonom, istakao je njegovu ključnu ulogu tokom njegovog formiranja usred sukoba koji je u toku. „Pripadnici bataljona su apsorbovali nove sisteme naoružanja, rasporedili ih na front , presreli neprijateljske vazduhoplovne pretnje i pokazali borbenost, inicijativu i profesionalizam“, rekao je on, obećavajući da će biti posvećeni misiji zaštite naroda i obezbeđivanja pobede. .
Šta je Iron Dome?
„Gvozdena kupola“ nije samo napredni sistem protivvazduhoplovne odbrane, već i ključni stub višeslojne odbrambene strategije Izraela. Dizajniran za presretanje i uništavanje raketa kratkog dometa i artiljerijskih granata ispaljenih sa udaljenosti od 4 do 70 kilometara, proizvod je zajedničkih napora Rafael Advanced Defence Systems i Israel Aerospace Industries. Sposobnost Gvozdene kupole da identifikuje i presretne široku lepezu vazduhoplovnih pretnji je ključna u sprečavanju potencijalne štete i žrtava u naseljenim područjima, čime se obezbeđuje bezbednost nacije.
Od svog postavljanja, Gvozdena kupola je bila veoma efikasna, sa stopom uspeha od približno 90% u presretanju dolaznih projektila tokom različitih sukoba. Sposobnost sistema da zaštiti civilne oblasti od raketnih napada učinila ga je kritičnom komponentom odbrambenog aparata Izraela, pružajući zaštitni štit koji omogućava zemlji da održi nivo bezbednosti i normalnosti usred tekućih regionalnih tenzija.
Uspostavljanjem novog 139. bataljona, ID ima za cilj da dodatno unapredi operativnu spremnost i kapacitet raspoređivanja Gvozdene kupole, obezbeđujući da Izrael ostane dobro zaštićen od evoluirajućih vazduhoplovnih pretnji.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Hyundai WIA predstavlja napredni sistem protiv dronova na BSDA 2024
Na izložbi Black Sea Defence and Aerospace 2024 u Bukureštu, Rumunija, Hyundai predstavlja svoj Napredni sistem protiv dronova (ADS), označavajući značajan napredak u tehnologiji protivmera protiv dronova. Događaj, održan od 22. do 24. maja, pružio je Hyundaiju platformu za demonstraciju sposobnosti svog sveobuhvatnog rešenja protiv pretnji dronovima. Ovaj sistem, sposoban za operacije "teškog" i "mekog ubijanja", rešava sve veću zabrinutost zbog dronova koji se koriste kao oružje.
Hyundai WIA sistem protiv dronova je dizajniran da detektuje, identifikuje, prati i neutrališe dronove koristeći centralizovanu komandnu i upravljačku konzolu. Opremljen je AESA radarom X-banda sa dometom detekcije od 1,5 do 13 kilometara za dronove kao što je DJI Phantom4. Ovaj radarski sistem nudi visoku ugaonu preciznost i može istovremeno da otkrije i prati do 512 ciljeva, integrišući AI za automatsku identifikaciju dronova, klasifikaciju ciljeva i odbacivanje klatera.
Anti Dron Sistem ADS uključuje elektrooptičke/infracrvene (EO/IR) sisteme sa dometom detekcije od 3 kilometra i mogućnošću pronalaženja daljine od 25 metara do 10 kilometara. Ovi sistemi koriste hlađene infracrvene senzore i imaju elektronsku stabilizaciju slike, odmagljivanje i autofokus, poboljšavajući sposobnost sistema da prati i pogađa mete u različitim uslovima.
Za neutralizaciju, ADS nudi i "soft-kill" i "hard-kill" efektore. Komponenta "soft-kill" (mekog ubijanja) može ometati signale na udaljenostima do 20 kilometara za GNSS i 10 kilometara za ISM opsege, koristeći višestruke režime ometanja za ometanje operacija dronova. Komponenta "hard-kill" (teškog ubijanja) uključuje automatski bacač granata kalibra 40 mm i mitraljez kalibra 12,7 mm, oba sa značajnim mogućnostima elevacije i azimuta za angažovanje dronova na različitim pozicijama. Sistem je takođe opremljen 40 mm vazdušnom municijom za povećanje verovatnoće pogotka i efikasno suzbijanje rojeva dronova.
Prezentacija Hyundai WIA na BSDA 2024 prati početno otkrivanje ADS-a na Defense Expo Korea 2022. Kompanija je integrisala radarske i optičke uređaje za praćenje velikog dometa sa softverskom tehnologijom AI, omogućavajući preciznu identifikaciju i praćenje dronova. Ovaj sistem je dizajniran da presreće bespilotne letelice bez obzira na njihovu radnu frekvenciju, uz stalna istraživanja za poboljšanje tačnosti predviđanja kretanja dronova.
Hyundai WIA nastavlja da ulaže u razvoj naprednih odbrambenih proizvoda, u skladu sa rastućim potrebama odbrambene industrije. Napori kompanije imaju za cilj unapređenje odbrambenih sposobnosti Južne Koreje i proširenje njenog prisustva na globalnom odbrambenom tržištu. Zvaničnik Hyundai WIA naglasio je posvećenost kompanije inovacijama i promociji izvoza, odražavajući njen strateški pristup suočavanju sa savremenim izazovima odbrane.
Anti Dron System ADS made by Hyundai WIA:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Prva bi bila da ove zemlje koje priznaju Palestinu kao nezavisnu državu zapravo podržavaju formiranje jedne demokratske države i sve sve ono što ide uz to , uključujući i formiranje Palestinske vojske (jedan interesantan moment). Ili...
Drugu opciju ,gde je ovo štap i šargarepa,a da će nakon ovih "priznavanja Palestine" te iste zemlje tražiti od ljudi iz Pojasa Gaze da isporuče Hagu ratne zločince koji se nalaze na listi ,obećavajući da će i Izraelski "zločinci" biti procesuirani,što se verovatno nikada neće desiti , za uzvrat će dopustiti obnovu Gaze (ali verovatno će novac ići preko "zapadnih posrednika" ) , Izrael će ukloniti "kule stražare" i bodljikavu žicu prema Pojasu Gaze, ali će zadržati vojsku unutar Gaze ,slično kao i na Zapadnoj Obali , Palestinski ratni zločinci će biti osuđeni u Hagu u međuvremenu i Izrael će moći da kaže da je "zli Iran kriv za sve i da je to sada i dokazano" . Prava država Palestina nikada neće biti formirana u punom obimu niti će imati vojsku ,ali biće im uvedena demokratija i moći će da rade i žive slobodno,normalno trgovina će ići uz posredstvo "zapada" i Izraela. (Prepisao sam recept iz drugih delova sveta ).
Палестина би могла да има локалну полицију (са дугим цевима), као што има до сада. Али од војске нема ништа, било какво решење ће подразумевати демилитаризацију. Израел неће уклонити ни жицу ни куле стражаре, а то у суштини и не би требало да буде спорно уколико се ради о међународној граници. То је граница Израела од пре рата из 1967. Да ли ће на тој граници бити граничних прелаза, то ће зависити од односа палестинске државе и Израела.
Оно што Палестинци можда могу да добију је затворен коридор између Газе и Западне обале. То је око 40 км ваздушне линије, тај коридор би у сваком случају био физички изолован и обезбеђен. То је нешто што је Трамп предлагао.
Присуство израелске војске унутар Газе ће зависити од тога да ли ће неко други послати војску која ће да гарантује безбедност Израела. Израел је то предлагао арапским земљама, али нико није био заинтересован. Уколико би неко озбиљан обезбеђивао Газу, не би било разлога за поморску блокаду, али ни за затворену границу са Египтом.
Од међународног суђења припадницима Хамаса нема ништа. Нико у том региону не признаје Међународни кривични суд, а они неће путовати у друге земље. Не би их испоручио ни Израел.
Но да се отъ овогъ малогъ истерчая къ владаню Карловомъ повратимо. Почемъ отъ 1718. до 1725. године Вікентій Поповић Митрополіть Сербскій у Карловци као нѣмъ поживи, онда у истой години 23. Октоврія нашегъ престависе и у монастыру Крушедолу погребенъ буде 32). Садъ Моѵсей Петровићъ iошть оть 1768. год. Митрополіомъ Бѣоградскомъ у Бѣограду управляюћи 18. Марта 1726. године за Архієпіскопа и Митрополіта Карловачкогъ избранъ, и отъ Карла у истомъ достоинству 6. Марта 1727. године потверђенъ буде. Исте іоштъ године 1726. обдари милостивѣйшій Монархъ монастыръ Ораховицу у Славоніи, кои є іошь 1524. год. подъ Сербско-Ипекскимъ Патріархомъ Іоаномъ и Пожеганскимъ Васіліємъ основанъ быо, съ знаменитымъ добромъ, єръ му 27. Мая село Обрадовце и пустару Читлукъ поклони 33).
Колико є пакъ Моѵсею Петровићу, Сербско-Бѣоградскомъ Митрополіту просвѣштенѣ народнѣ на сердцу лежало, окромъ оне ревности, съ коіомъ є онъ настоявао и препоручивао, да се народня училишта заводе, и отудъ видимо, што є онъ, да бы се Сербска и Влашка дѣчица у первымъ основима како читаня и писаня, тако и закона свогъ штогодъ поучити могла, нѣколико пута съ малымъ Букваромъ и Катихізісъ на Славенскомь и Влашкомъ єзыку печатати давао. Онъ є и своєвольну разнообразность одѣла нашегъ Свештенства подъ извѣстна правила дотерао и пропись дао, по комъ су свѣтски Свештеници плаветне, а монаси церне боє одѣћу имати обвезани: онъ є уредіо, да оба ова (и Апостолскій и св. Васілія) свештена реда дольню и горню ризу, то єстъ тако названу доламу и ћурдію до землѣ дугачку носити мораю. Крой истый и ношня Свештеническогъ одѣла съ премѣномъ не отвећъ великомъ и до данасъ се іоштъ кодъ нашег у Аустрійскимъ Державама Свештенства задержала. Овай ревностный и за своє време важный Митрополітъ 27. Юлія 1730. умре, и у Бѣограду се погребе, а на нѣгово мѣсто 7. Марта 1731. год. Вікентій Іоанновићъ, Владыка Арадскій за Архієпіскопа и Митрополіта избересе 34). Вѣчно ће остати име и овогъ родолюбивогъ и отвећъ знаменитогъ Митрополіта кодъ Народа Сербскогъ у благодарномъ спомену; єръ є онъ быо основатель, Карловачки, Осѣчки и Дальски латінски училишта 35). Онъ є родолюбіємъ своимъ и ревносћу многе отъ Карла милости Народу Сербскомъ испросіо: онъ є на конацъ за славомъ, чесћу и благомъ Народньимъ тако горео, да є съ дозволенѣмъ Царскимъ єданъ коняничкій Полкъ, подъ именомъ 'Сербска коняничка Регемента' (Illirisches Husaren Regiment) завео, у комъ є отъ Подполковника починюћи све Чиновнике поставляти могао, а самъ є собомъ Полковникъ (Оберстеръ) и Покровитель истогъ Полка быо 36).
__________ 32) Серб. Лѣт. 1826, II, 15. – 33) Чапл. II. 207. - 34) Серб. Лѣт. 1826, II, 15. - 35). Чапл. ІI, 67. - 36) Чапл. II, 67; Серб Лѣт, 1826 II, 16.
На све који памте П. из времена пре 1958. године, остављао је утисак и побуђивао њихово занимање један усамљени човек. Неки старији Прокупчани знали су да је то одавно пензионисани учитељ Чеда Бушетић. За мене он је увек имао седамдесет година. Много, много касније, трагајући за неким подацима, установио сам да сам био у праву. У књизи умрлих пише да му је оцу име било Тодор а мајци Бисера. Да је рођен 1883. године (не пише где) и да у 20 сати 8. децембра 1958. године умро у Прокупачкој болници. Око његове сахране постарале су се комшије. Нема више кога да питам о Чеди Бушетићу. Сви су умрли, који су могли да знају, кад је, одакле и зашто баш у Прокупље дошао да живи. Он, који је написао други српски буквар. Његови научни радови из педагогије, које чува Национална библиотека у Београду, били су уџбеници генерацијама учитеља. Живео је аскетски, није се женио. Становао је сам у комшилуку, у соби једне зграде – некада продавници креча, изнад парка. После, кад је та зграда срушена а умрла је преко пута баба Љубица, коју смо сви волели, дивећи се њеном цвећу, Чеда Бушетић се уселио у њен кућерак. Једне зиме био се упалио, једва су га спасили. Како ми је само био митски тајанствен. Све је на њему било старачко. Низак раст и спор ход. Погурен, држећи руку у руци иза леђа, редовно је у рана поподнева шетао главном варошком улицом. Имао је кратко подшишану риђасто-сиву браду, као и косу. И бабураст нос. И чворновато лице. Из очију неодређене боје, пленио је дубок, продуховљен поглед, мирноће стечене у неком другом, ко зна каквог искуства, животу. И лети и зими носио је на глави дотрајали жућкасти качкет поломљеног штитника и био је обучен у исте боје дугачки зимски капут. Од некада доброг пругастог штофа панталоне широких манжетни падале су му преко старих, увек чистих цокула. Изгледом и начином живота приман је као својеврстан духовник од Прокупчана, који су му се некаквим ћутањем обраћали, које је пратио кратак поглед, што је он, свакако, примећивао. Колико пута сам само, кад бих га сусрео враћајући се из школе, пожелео да му се јавим. И једном сам се усудио. Када је подигао главу и отпоздравио ми – од узбуђења нисам му ни чуо ни запамтио глас.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
У Србији у којој г. 1812. оружје мироваше, беху тада наравно све очи упрте на Букурешт, камо Срби послаше своју депутацију, да ако је икако могуће у предстојећем уговору мира од Русије издејствују самосталност земље, изјављујући, да ће иначе бити принуђени, да се на другу страну обраћају. (Хилеров извештај, стр. 659-660.). Срби већ предвиђаху, да ће предстојећи руско-француски рат по њих бити врло непогодан. С тога (преко повереника Вученића) поново и у Паризу потражише заштите. Кара-Ђорђе се дакле у исти мах тада обраћао за помоћ како у Париз тако и у Петроград. Од Аустрије се међу тим није имао чему више надати, а Русија опет не могаше Србији помоћи, пошто јој сва снага тада требаше за предстојећи рат с Наполеоном. Па ипак Русија захтеваше од Срба жртве. Требало је да се они удруже са Црном Гором, те да диверсију према Далмацији предузму. Али ни у Београду ни на Цетињу нико и не помишљаше да на ове предлоге наиђе. Хтео се сачекати исход француско-рускога лутања, а у Београду нарочито још сачекати ресултат петроградске депутације, пре него би се ма какве дефинитивне одлуке донеле. Тако од српско-црногорскога подузећа не би ништа. Међу тим је Кара-Ђорђе од Аустрије прикривао све, што се у Србији збивало, јер, ма колико да не дељаше баш мишљење Младена Миловановића да се Аустријске спреме Србије тичу, ипак он никако не вероваше више Бечкоме кабинету. (Хилеров извештај, стр 660-661.). Петроградска депутација не донесе међу тим никакав повољан одговор. Очевидно тек само изговора ради Русија условљаваше своју помоћ повраћајем Миленка Стојковића и постављанем генерала грофа Ивелића. (Демелић га свугде зове Ивилићем) за председника сената, коме стављено беше у задатак да српско-црногорски споразум постигне. По повратку депутације разносаху се по Србији гласови, како је депутација таман још на време у руску престоницу стигла била, те да узмогне осујетити предају Србије Аустрији. (Извештај генерала Радивојевића, заступника Хилерова, стр. 661.) Међу тим мир Букурешки био је већ дефинитивно закључен и судбина Србије запечаћена, ма да је Недоба све то још порицао. При свем том Хилер и даље још јављаше у Беч, како Срби и Руси смерају да Аустрију заједнички нападну, да ће на тај циљ Руси своју посаду у Србији повисити на 4 до 5 хиљада људи и да ће један руски потпуковник организовати чак и устанак Срба у Угарској. Демонстрацију пак према Далмацији сам је Хилер већ означио био као просту измишљотину. У самој ствари пак све то бејаху само празни гласови, који Аустрију без икаква разлога узнемириваху, пошто баш напротив Руси у то доба већ сасвим напустише Србију. Букурешки мир враћа градове Турцима и цело питање српске самосталности своди се на блажији поступак по примеру Архипелашких острва! (661-662.). Једино што за Србе још би учињено, то је да унутрашњу управу и прибирање пореза врше српски чиновници. Међу тим да Русија при свем том ипак Србију још сасвим не напушташе, сведочило је продужено бављење Ивелића у Србији, који Кара-Ђорђу орден св. Ђорђа донео беше. Хилер чак вероваше, да је овај далматински гроф, кога и сам иначе авантуристом називаше, био чак намењен и да земљом управља, тражећи за се краљевску титулу, а за Карађорђа само кнежевски ранг! Највећи део оваквих лажних гласова потицао је, вели Демелић, од скроз непоузданих (земунских?) агената Хилерових, а поводом тадашњих планова рускога генерала Чичагова, који смераше на општи покрет Хришћана у Турској, па се с тога чак и са Али-пашом у преговоре упушташе, надајући се да ће на тај начин Порту на војну помоћ противу Наполеона нагнати. Међу тим, по нарочитом налогу из Петрограда, а из обзира према Аустрији, цео овај план би напуштен. (по Цинкајзену, стр. 663.).
). 
