Loše vreme otežava potragu za nestalim predsedničkim helikopterom! olupina nije pronađena, glasina sve više
19.05.2024.
Potraga za nestalim iranskim predsednikom Ibrahimom Raisijem, ministrom inostranih poslova Hosein Amir Abdolahijanom, Ajatolahom Al-Hašemijem, imamom džamije Tabriz i guvernerom provincije Istočni Azerbejdžan Malikom Rahmatijem se nastavlja.
Spasilačke službe nastavljaju potragu po magli, kišnom vremenu, a siutaciju na terenu otežava i neprohodan teren.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Iranska vojska u pomoć spasiocima poslala je 65. padobransku brigadu. Zvaničnik organizacije Crvenog polumeseca demantovao prethodne izveštaje da su najmanje 3 člana tima za potragu i spasavanje nestala dok su tražili mesto pada helikoptera iranskog predsednika Ebrahima Raisija u blizini grada Jolfa.
Iranski vojni zvaničnici navode da je verovatnoća „pronalaženja nestalog predsednika, s obzirom na znanje o području u kojem smo ranije delovali” velika. Portparol iranske Nacionalne organizacije za vanredne situacije izveštava da je helikopter za hitne slučajeve u pripravnosti u regionu Varzegan.
Dva autobusa hitne pomoći iz Tabriza su poslata u to područje, a helikopter iz Teheranske hitne pomoći je u pripravnosti na aerodromu Mehrabad.
Ukrajinska mornarica saopštila je da je uništila ruski morski minolovac Kovrovets, opovrgnuvši ranije tvrdnje Moskve da je odbila napade na Krim koji je Rusija anektirala 2014, prenosi “Kijev Independent”.
Izveštaj dolazi usred tekuće kampanje Ukrajine usmerene na rusku Crnomorsku flotu, kojom Kijev pokušava u što je moguće većoj meri da ograniči delovanje ruske flote u vodama oko Krima.
Ovi napori su urodili plodom, s obzirom da je Rusija ograničila djelovanje svoje flote uz obale Odese, što je Ukrajini omogućilo da manje-više nesmetano izvozi svoje žito i time pomaže svoju ekonomiju. Rusija je veći deo svoje flote premestila na istočnu obalu Crnog Mora, daleko od zone borbenih delovanja.
“Kijev Independent” piše da je aprilu ukrajinska mornarica saopštila da je pogodila Komunu, brod za spasavanje koji je porinut 1915. godine i najstariji je brod koji je još u upotrebi u ruskoj mornarici.
Ranije, 19. maja, Moskva je tvrdila da je oborila devet raketa dugog dometa ATACMS koje su obezbedile SAD i jedan dron iznad Krima. Ukrajinska mornarica nije elaborirala kako je napad izveden.
Ruski opunomoćenik u Sevastopolju, Mihail Razvožajev, rekao je oko ponoći da je protivvazdušna odbrana bila aktivna u gradu. On je naveo da nije zabeležena šteta na civilnoj infrastrukturi.
Morski minolovac Kovrovets, sa posadom od 68 ljudi, pripada klasi Projekta 266 Akvamarin, poznatoj u NATO-u kao klasa Jurka. Ova klasa sovjetskog porekla detektuje mine do 150 metara dubine i ima dva pomorska topa AK-230M kalibra 30 mm sa instaliranim radarom Lynx visoke rezolucije.
Prema internet stranici Crnomorske flote, 40 brodova koji pripadaju ovoj klasi izgrađeno je između 1963. i 1971. godine.
Cela nacija na nogama: Nestao helikopter sa iranskim predsednikom
19.05.2024.
Iranska državna televizija izvestila je da je helikopter sa predsednikom Ebrahimom Raisijem "teško sleteo", bez detaljnijeg objašnjenja.
Ministar unutrašnjih poslova Irana Ahmad Vahidi potvdio je da je danas helikopter sa iranskim predsednikom Ebrahimom Raisijem imao incident pri sletanju u istočnom Azerbejdžanu.
On je naveo da su se danas nakon otvaranja brane Kiz Kalasi kojem je prisustvovao i predsednika Azerbejdžana Ilham Alijev, Raisi i pratnja vraćali sa nekoliko helikoptera, od kojih je jedan imao ''prinudno sletanje'' zbog lošeg vremena, prenela je agencija Tasnim.
Vahidi je dodao da su spasilačke ekipe poslate u to područje, ali da će zbog magle i neprohodnosti terena možda biti potrebno vreme da se stigne do helikoptera.
"Komunicirali smo sa saputnicima predsednika, ali je zbog područja, komunikacija otežana i čekamo da spasilačke ekipe stignu do mesta nesreće i sletanja helikoptera, i daju nam informaciju", rekao je Vahidi.
Iranska agencija IRNA prenele je ranije, pozivajući se na izveštaje pojedinih medija, da je helikopter sa Raisijem navodno imao "incident pri sletanju".
Raisi je putovao u iransku provinciju Istočni Azerbejdžan. U Raisijevom konvoju bila su tri helikoptera, od kojih su dva sa ministrima i zvaničnicima bezbedno stigla na odredište, prenosi agencija Tasnim.
Navodi se da su neki od predsednikovih saputnika u helikopteru uspeli da kontaktiraju kontrolni centar, i da je time porasla nada da će se ovaj incident završiti bez žrtava. Spasilačke snage Crvenog polumeseca i dodatne vojne i policijske snage započele su masovnu operaciju na pronalaženju helikoptera nakon prvih izveštaja o mogućoj nesreći, navodi Tasnim.
Na teren je upućeno 16 spasilačkih ekipa, ali zbog neprohodnosti terena i nepovoljnih vremenskih uslova, posebno jake magle, akcija traganja i spasavanja će potrajati, piše IRNA. Među putnicima helikoptera, osim Raisija, bili su i ministar spoljnih poslova Hosein Amirabdolahijan, guverner Istočnog Azerbejdžana Malik Rahmati i još nekoliko drugih, navodi IRNA.
U međuvremenu, agencija Fars je nakon izveštaja o incidentu sa helikopterom Raisija, pozvala Irance ''da se mole'' za predsednika, preneo je Rojters.
Ne znam gde je palestinska vojska i političko rukovodstvo. To bi sami trebali da shvate i da ne dozvole da ih za svoju državu vodi bilo kakva militatna skupina. Uz navedeno, Palestina bi trebala da ima državne institucije, što su čak i Talibani u Avganistanu uspeli da stvore, koji naravno nisu idealni naročito za nas, ali završavaju posao.
Nik Paton Volš: „Tempo napredovanja ruske vojske ka Harkovu je brz, situacija za Kijev postaje veoma opasna“
18.05.2024.
Američki analitičari daju svoje ocene o ruskoj operaciji u Harkovskoj oblasti. Podsetimo se da su za nekoliko dana ruske trupe preuzele kontrolu nad dva dela teritorije u oblasti Harkova i okruga Čugujevski (u okolini Volčanska), a dan ranije, udarivši u centar, povezale su ih sa „ geografskim koridorom” severno od sela Ternovaja.
Komentarišući okolnosti razvoja, američki analitičar CNN Nik Volš rekao je da je za Kijev situacija sve gora i gora.
„Ruska vojska uspešno napreduje u Harkovskoj oblasti, svakodnevno zauzimajući naseljena mesta. I ovo je verovatno najbrži tempo napretka, ne računajući prve dane oružanog sukoba„, tvrdi Volš.
Prema Volšovim rečima, Kijev bi trebalo da ima razloga za zabrinutost, posebno imajući u vidu činjenicu da ukrajinska vojska istovremeno gubi pozicije na drugim pravcima.
Што се тиче украјинског напада на аеродром, изашли су сателитски снимци високе резолуције. Уништена су два авиона МиГ-31, један Су-27 и један МиГ-29. Како примјећују на руским ТК, опет страда техника на отвореном, мада су више пута, са више страна, апеловали да се направе монтажне надстрешнице које би, с обзиром да је напад извршен касетним б/г, вјероватно сачувале авионе.
Израел није имао проблем да Газа буде независна, под условом да тамо не влада Хамас. Иселили су досељеничка насеља и повукли војску и полицију. Газа је имала међународни аеродром и прелаз према Египту. Имали су прелазе према Израелу, долазили на посао у Израел. Онда је тамо на власт дошао Хамас и направио хаос. Да не би било забуне, граница Израела и Газе је међународно призната граница Израела.
Западна обала је друга прича, ради јеврејских насеља, али и из стратешких разлога. Хаубица из Западне обале би могла да контролише обалу Тел Авива. Минобацач од 120 мм би могао да гађа писту аеродрома. Нико од арапских земаља није био у стању да преузме одговорност и гарантује да ће Западна обала бити демилитаризована и да се тамо неће појавити Хамас или неко други.
Ako Izrael nije imao ništa protiv da Gaza bude nezavisna, zašto nije priznao Palestinu kao državu?
Odakle jevrejska naselja na Zapadnoj obali, je li to u skladu sa rezolucijama organizacije UN?
Nema svađe u kojoj je samo jedan kriv, tako ni rata.
Да ли је могуће да неко не жели да има ишта са Арапима а потпуно је окружен тим истим Арапима? Да ли је могуће било каквим зидом или било каквом силом заувек решити питање безбедности неког подручја? Колико знам историју то се није десило. По мом суду таква очекивања било кога у Израелу су илузорна. Водиће само у нове сукобе, погибије и небезбедност, свих на том простору.
Једино је решење сести, и разговарати, преговарати и договарати. Што пре то биље, јер треба времена за то. Помирење је могуће. Сигурно се не може десити преко ноћи, колико сутра. Потребно је време, деценије, али ако се има воља биће и решења. Апсолутни услов за договор је да се сви ману религијских догми. У тим религијама треба да нађу оно што повезује ,а не оно што дели људе.
Мислим да се нисам добро изразио, мислио сам на Арапе из Газе и Западне обале, Палестинце.
Са остатком арапског света, углавном немају проблеме, раде на успостави односа са Саудијском Арабијом. Немају проблема ни са оних милион Арапа који живе у самом Израелу. Бедуини и Друзи служе у ИДФ, ангажовани су и у рату у Гази. Хришћани су статистички најобразованији део израелске популације. Већина тих људи, на разним анкетама, желе да живе у Израелу - а не у некој палестинској држави. Бедуини нису Палестинци, али Друзи и хришћанин јесу. У Израелу се осећају заштићени од исламизације.
Палестинци који живе на окупираним територијама су друга прича. Терористички напади у Израелу су се смањили када су подигли зидове и ограде, те увели контролне пунктове. То може да се нађе на интернету. Да ли то омета слободу кретања Палестинаца? Сигурно! Али локалне палестинске власти нису успеле да самостално зауставе нападе. Без обзира на то, десетине хиљада Арапа (Палестинаца, али и других) је свакодневно долазило на посао у Израел. То је знатно помагало економију на тим подручјима.
(Израел је, пре избијања овог рата, имао већи БДП по глави становника него Немачка. Међутим, цене су биле високе. Палестинац је могао да одлази на посао у Израел, а онда паре троши на Западној Обали, где је пунио тога јефтиније.)
Израел није имао проблем да Газа буде независна, под условом да тамо не влада Хамас. Иселили су досељеничка насеља и повукли војску и полицију. Газа је имала међународни аеродром и прелаз према Египту. Имали су прелазе према Израелу, долазили на посао у Израел. Онда је тамо на власт дошао Хамас и направио хаос. Да не би било забуне, граница Израела и Газе је међународно призната граница Израела.
Западна обала је друга прича, ради јеврејских насеља, али и из стратешких разлога. Хаубица из Западне обале би могла да контролише обалу Тел Авива. Минобацач од 120 мм би могао да гађа писту аеродрома. Нико од арапских земаља није био у стању да преузме одговорност и гарантује да ће Западна обала бити демилитаризована и да се тамо неће појавити Хамас или неко други.
Са Хамасом, оваквим какав је, се заиста не може преговарати.
Помало пратим војна дејства у Појасу Газе и све мање ми је јасно шта је идеја и сврха оваквог ратовања које спроводи ИДФ. Док ми је у почетку то било јасно: нападом са севера и пресецањем Појаса Газе на два деле створити услове да се прво очистити северни део, а потом јужни од Хамаса.
Сада уопште не видим срху овога маневрисања. Појас Газе је пресечен. Северни део је био практично очишћен од Хамаса и онда се ИДФ повуче са највећег дела простора на северу који је очишћен . Операција чишћења јужног дела је ишла знатно спорије и рекао бих у више делова. Разумем проблеме са цивилима, притиском међународне заједнице на Израелску владу и ИДФ, али не разумем да се оно што су заузели, очистили поново препушта непријатељу. Данас видим да је опет у току нека операција на северном делу Појаса Газе.
На овај начин се само ствара конфузија у командовању војском. Верујем и да многи израелски команданти не разумеју ову стратегију, узимајући све притиске којима је Израел био изложен.
Израелска војска је могла и требала далеко брже да обави посао, без обзира на сопствене губитке. Онако како је то својевремено радила у Либану. Ако то не могу или не желе из било којих разлога морају да мало више преговарају са Палестинцима, макар то био и Хамас јер су они, ипак, колико год се то некима не свиђало, глас тог арапског палестинског народа.
Ја бих се сложио са твојим мишљењем. Газа је пресечена реком и испод ње вероватно нема тунела, или их има далеко мање. Израел је повукао војску и дозволио повратак цивила, међу којима су се, изгледа, прокријумчарили припадници Хамаса. Претпостављам да су то биле одлуке политичара, који су били под притиском из иностранства.
Израел је веома осетљив на људске губитке, а од рата из 1973. на овамо се створило очекивање да губици морају бити изузетно минимални.
. Операција чишћења јужног дела је ишла знатно спорије и рекао бих у више делова. Разумем проблеме са цивилима, притиском међународне заједнице на Израелску владу и ИДФ, али не разумем да се оно што су заузели, очистили поново препушта непријатељу. Данас видим да је опет у току нека операција на северном делу Појаса Газе.
