PALUBA

Vojna istorija => Ličnosti => Topic started by: Milan (longtrip) on April 28, 2017, 12:44:40 am



Title: Рихард Зорге
Post by: Milan (longtrip) on April 28, 2017, 12:44:40 am
Рихард Зорге  сматра се најбољим совјетским шпијуном у Јапану пре и током Другог светског рата.

(Сабунчи, 4. октобар 1895 - Токио, 7. новембар 1944)


[attachment=1]


Рођен је у Сабунчију у Бакуу у царској Русији (данас у Азербаџејану). Родио се као најмлађе од деветоро деце у породици немачког рударског инжењера и његове жене Рускиње. Када је истекао уносан уговор, који је његов отац имао са кавкаском нафтном компанијом породица се вратила у Немачку.

Рихард Зорге је у октобру 1914. учествовао у Првом светском рату као добровољац. Придружио се студентском батаљону пољске артиљерије. На Западном фронту је рањен у марту 1916. Шрапнел му је одсекао три прста и сломио ногу. Доживотно је шепао. Унапређен је, добио је медаљу и демобилисан је. За време опоравка читао је Маркса и прихавтио је комунистичку идеологију, углавном под утицајем оца и медицинске сестре, која га је неговала. Остатак рата студирао је економију у Берлину, Килу и Хамбургу. Докторирао је политичке науке на универзитету у Хамбургу августа 1919. Постао је члан КП Немачке. Због политичких гледишта отпустили су га на неколико места. Побегао је у Москву, где је постао млађи агент Коминтерне. Постао је шпијун за Совјетски Савез, а посао новинара је требало да буде покриће да би могао бити у различитим европским земљама да процењује могућности комунистичког устанка.

Од 1920. до 1922. живио је у Золингену. Ту му се придружује Кристина Герлан, жена богатог комунисте Курта Алберат Герлаха, који је био Зоргеов професор политичких наука у Килу. Зорге и Кристина се венчавају у мају 1921. Комунисти су га по задатку 1922. преселили у Франкфурт. Ту је сакупљао информације из пословних кругова. Током 1923. учествовао је у једном комунистичком недељнику у Илменау. Након покушаја комунистичког удара 1923. наставио је да ради као новинар.

Кристина и Рихард су се 1924. преселили у Москву, где постаје члан међународног одељења за везе Коминтерне, које је било део шпијунске мреже. Посвећеност послу доприноси распаду брака. Током 1929. постао је члан Четвртог одељења Црвене армије, а то је било обавештајно одељење. У Енглеску је стигао 1929, да проучава кретања у радничком покрету, статус комунистичке партије те политичке и економске услове у Великој Британији. Добио је инструкције да се не укључује у политику док живи у Енглеској, него да ради из позадине. У новембру 1929. вратио се у Немачку. Добио је инструкције да се учлани у нацистичку партију и да се не дружи са левичарима.

Да би добио покриће за шпијунске активности радио је за новине Гетрајде Цајтунг Зорге је 1930. отишао у Шангај, да сакупља обавештајно значајне информације и да потпирује револуцију. Службено је радио као уредник немачке информативне агенције и за Франкфуртер Цајтунг. Ту је успоставио контакт са другим шпијуном Максом Клаузеном. Срео је и добро познату левичарку Агнес Смедли, која га је упознала са Хоцумијем Озакијем, који је радио за јапанске новине Асахи Шимбун. Касније Хоцуми пристаје да се придружи Зоргеовој шпијунској мрежи. Као новинар Зорге се доказивао као стручњак за кинеску пољопривреду. Због тога је слободно путовао по целој земљи и стварао контакте са члановима КП Кине. У јануару 1932. извештавао је о борбама јапанске и кинеске војске на улицама Шангаја. У децембру 1932. позвали су га натраг у Москву.

У мају 1933. одлучено је да Зорге оснује шпијунску мрежу у Јапану. Као покриће послали су га у Берлин под шифром „Рамзај“ да обнови контакте у Немачкој, да би могао да прође као немачки новинар у Јапану. У Берлину се дружи са нацистима, чита нацистичку пропаганду, посвећује се Хитлеровом Мајн Кампфу и посећује многе пивнице и прави познанства. Док је био у Немачкој радио је за две новине, а добијао је и подршку од нацистичког теоријског журнала Геополитик. Касније добија посао у Франкфуртер Цајтунгу.

У Јокохаму је стигао 6. септембра 1933. Добио је упозорење да не контактира илегалну јапанску комунистичку партију или совјетску амбасаду у Токију. Његову шпијунску мрежу у Јапану чинили су официр Црвене армије и радио оператер Макс Готфрид Фридрих Клаузен, Хоцуми Озаки и два агента Коминтерне Бранко Вукелић, новинар, који је радио за француски Ви и јапански новинар Мијаги Јотоку, који је радио за један лист на енглеском. Макс Клаузенова жена Ана је била курир са времена на време. Од лета 1937. Клаузен је деловао под покрићем фирме, коју је основао совјетским новцем. Од 1933. до 1934. Зорге је створио шпијунску мрежу, која је сакупљала информације за НКВД. Имали су контакте са вишим политичарима и на тај начин су имали информације о јапанској спољној политици.

 Хоцуми Озаки је био у блиским односима са јапанским председником владе Фумимаро Коноје. Озаки је копирао тајна документа за Зоргеа. У то време било је много теже и опасније сакупљати шпијунске информације у Немачкој. Зорге је у Јапану требало да сакупља информације и о немачким намерама. Службено Зорге је постао члан нацистичке партије и на тај начин је постао новинар у Јапану. У Токију је блиско сарађивао са немачким амбасадором Еугеном Отом. Амбасаду је користио да би проверио информације, које је већ сазнао. Имао је приступ телеграмима у уреду немачког амбасадора.

Зорге је за Совјетски Савез сакупљао битне податке о пакту против Коминтерне, о немачко-јапанском пакту и упозорио је да предстоји напад на Перл Харбор. Москви је доставио тачан датум немачког напада на Савјетски Савез, тј. почетак Операције Барбароса. Стаљин је игнорисао ту инфпормацију.
Зорге је 14. септембра 1941. обавестио Црвену армију да Јапанци неће напасти Совјетски Савез све док:

а) Москва није заузета.
б) Док квантуншка војска није три пута јача од совјетске војске на Далеком истоку.
ц) Не започне грађански рат у Сибиру.

Та информација је омогућила да се транспортује совјетска војска са Далеког истока и помогне обрану Москве.Током битке за Стаљинград Рихард Зорге је обавестио Совјетски Савез да ће Јапан напасти ако Немачка заузме Стаљинград, јер ће на тај начин Совјетски Савез бити одсечен од снабдевања нафтом и од снабдевања од стране савезника преко Ирана.

Како је рат напредовао за Зоргеа је постало јако опасно да одржава шпијунску мрежу. Јапанци су почели сумњати, кад су приметили појачану активност радио преноса. Јапанска тајна служба је већ била пресрела многе његове поруке и круг се почео затварати. Хоцуми Озаки је ухапшен 14. октобра 1941. Зорге је био упозорен да се круг затвара, па је био одлучио да напусти Јапан. Направио је кобну грешку, када није спалио поруку, у којој је упозорен. Поруку је бацио на цесту, а полицајац, који га је пратио је узео поруку. Зорге је ухапшен 18. октобра 1941. У почетку су Јапанци веровали да је Зорге агент Абвера, јер је имао нацистичку прошлост. Абвер је негирао да је он њихов агент. Зоргеа су мучили, али није откривао везе са Совјетским Савезом.

Обешен је 7. новембра 1944. Хоцуми Озаки је истога дана нешто раније. Совјетски Савез није признавао Зоргеа све до 1964. Стаљин није могао дозволити да се зна да је од Зоргеа знао да ће Немачка напасти, а да му није веровао и није ништа учинио.

Одликован је 1964. орденом народног хероја Совјетског Савеза.