Да ли је могуће да неко не жели да има ишта са Арапима а потпуно је окружен тим истим Арапима? Да ли је могуће било каквим зидом или било каквом силом заувек решити питање безбедности неког подручја? Колико знам историју то се није десило. По мом суду таква очекивања било кога у Израелу су илузорна. Водиће само у нове сукобе, погибије и небезбедност, свих на том простору.
Једино је решење сести, и разговарати, преговарати и договарати. Што пре то биље, јер треба времена за то. Помирење је могуће. Сигурно се не може десити преко ноћи, колико сутра. Потребно је време, деценије, али ако се има воља биће и решења. Апсолутни услов за договор је да се сви ману религијских догми. У тим религијама треба да нађу оно што повезује ,а не оно што дели људе.
Једино је решење сести, и разговарати, преговарати и договарати. Што пре то биље, јер треба времена за то. Помирење је могуће. Сигурно се не може десити преко ноћи, колико сутра. Потребно је време, деценије, али ако се има воља биће и решења. Апсолутни услов за договор је да се сви ману религијских догми. У тим религијама треба да нађу оно што повезује ,а не оно што дели људе.
Мислим да се нисам добро изразио, мислио сам на Арапе из Газе и Западне обале, Палестинце.
Са остатком арапског света, углавном немају проблеме, раде на успостави односа са Саудијском Арабијом. Немају проблема ни са оних милион Арапа који живе у самом Израелу. Бедуини и Друзи служе у ИДФ, ангажовани су и у рату у Гази. Хришћани су статистички најобразованији део израелске популације. Већина тих људи, на разним анкетама, желе да живе у Израелу - а не у некој палестинској држави. Бедуини нису Палестинци, али Друзи и хришћанин јесу. У Израелу се осећају заштићени од исламизације.
Палестинци који живе на окупираним територијама су друга прича. Терористички напади у Израелу су се смањили када су подигли зидове и ограде, те увели контролне пунктове. То може да се нађе на интернету. Да ли то омета слободу кретања Палестинаца? Сигурно! Али локалне палестинске власти нису успеле да самостално зауставе нападе. Без обзира на то, десетине хиљада Арапа (Палестинаца, али и других) је свакодневно долазило на посао у Израел. То је знатно помагало економију на тим подручјима.
(Израел је, пре избијања овог рата, имао већи БДП по глави становника него Немачка. Међутим, цене су биле високе. Палестинац је могао да одлази на посао у Израел, а онда паре троши на Западној Обали, где је пунио тога јефтиније.)
Сада Израел за такве послове довози раднике из Индије: https://www.thehindu.com/news/national/6000-workers-from-india-to-be-brought-to-israel-during-april-may/article68052206.ece# Неповерење је учинило своје. На Западној обали су постојале мале компаније које су радиле као добављачи за веће изреалске компаније. Ти послови су сада изгубљени.
Израел није имао проблем да Газа буде независна, под условом да тамо не влада Хамас. Иселили су досељеничка насеља и повукли војску и полицију. Газа је имала међународни аеродром и прелаз према Египту. Имали су прелазе према Израелу, долазили на посао у Израел. Онда је тамо на власт дошао Хамас и направио хаос. Да не би било забуне, граница Израела и Газе је међународно призната граница Израела.
Западна обала је друга прича, ради јеврејских насеља, али и из стратешких разлога. Хаубица из Западне обале би могла да контролише обалу Тел Авива. Минобацач од 120 мм би могао да гађа писту аеродрома. Нико од арапских земаља није био у стању да преузме одговорност и гарантује да ће Западна обала бити демилитаризована и да се тамо неће појавити Хамас или неко други.
Са Хамасом, оваквим какав је, се заиста не може преговарати.
. Операција чишћења јужног дела је ишла знатно спорије и рекао бих у више делова. Разумем проблеме са цивилима, притиском међународне заједнице на Израелску владу и ИДФ, али не разумем да се оно што су заузели, очистили поново препушта непријатељу. Данас видим да је опет у току нека операција на северном делу Појаса Газе.
