ШТА ЈЕ У СВЕТУ ПРОМЕНИО ТУРСКИ ПУЧВИКТОР МИХИНУспостављање трипартитне алијансе са Русијом омогућиће Ирану и Турској да ојачају своје позиције у муслиманском свету
Тешко да је пропали покушај турског пуча био у потпуности угушен, а већ су се појавиле бројне нове чињенице које нам омогућавају доношење далекосежних закључака о новим реалностима у региону.
На пример, међународни медији пренели су да су Уједињени Арапски Емирати, УАЕ, играли активну улогу у турском пучу. Пре само пар дана престолонаследник Абу Дабија (на слици испод) и заменик врховног комаданта Оружаних снага УАЕ Мухамед бин Зајед Ал-Нахјан најавио је да ће посетити Доху, где је у тајности разговарао са катарским емиром Тамимом бин Хамад ал Танијем. Штавише, ни у Емиратима ни у Катару медији нису извештавали о том догађају, а ни катарска Ал Џазира није била изузетак. Познати турски новинар Исмаил Баша истакао је да је циљ Ал Нахјанове посете да убеди Катар да посредује у преговорима о побољшању односа УАЕ и Турске. Судећи према истом медијском извештају, власт УАЕ финансирала је војни пуч у Турској, што је потврђено објављивањем детаља завереничког плана.
Ако је ово тачно, нема сумње да су УАЕ – на које се не може гледати као на самосталног играча на глобалном нивоу, посебно не у Персијском заливу – у томе биле подржане од других земаља: Саудијске Арабије и САД. Конкретно, телевизијски канали Скај њуз и Ал Арабија, које финансирају Саудијска Арабија и САД, изразили су подршку завереницима, а приликом извештавања о пучу у Турској новинари Скај њуза и Ал Арабије са задовољством су говорили о успеху пуча и томе да је председник Ердоган напустио земљу. Још један аргумент који иде у прилог тези о саудијској умешаности у пуч представља и чињеница да је Ријаду требало 15 сати да реагује на догађаје у Анкари и Истанбулу, док су многе друге земље одмах осудиле покушај побуне.
АРАПСКИ РУКОПИС ПУЧАРијаду се не свиђа Ердоганова политика усмерена на јачање турске улоге у региону и обнову Отоманске империје, која историјски укључује и многе арапске државе. Анкара води све независнију политику у Сирији – не координише своје планове са Саудијском Арабијом, Катаром и САД, који су главни финансијски и војни донори разних терористичких група. Ове земље су одговорне што је Сирија од некада просперитетне земље претворена у девастирану територију, налик на гробље. Да ли ће лидери ових земаља прихватити одговорност за своје криминалне активности или ће све бити сведено на лажна извињења, као што је био случај са Ираком? Очигледно је да ће некажњивост једног броја држава, посебно западних, наставити да подстиче раст тероризма у разним деловима света, а њихове жртве неће бити западни лидери, већ обични грађани којима је суђенo да плате за „игру“ у којој учествују њихове владе.
Будући да није успела да извуче корист из такозваног „турског пуча“ и да губи регионалне позиције на свим фронтовима, Саудијска Арабија је, посредством министра спољних послова Абдела ал-Џубејра, предложила да Русија уђе у економски савез са заливским државама под условом да се Руска Федерација уздржи од пружања подршке сиријском председнику Башару ел Асаду. Министар је изјавио да Саудијска Арабија и Русија деле став о томе какав би требало да буде коначан епилог сиријског конфликта, а до разилажења долази у избору метода којима би требало да буде остварен.
У међувремену, у Турској расту антиамерички сентименти због широко прихваћене тезе да су САД учествовале у организовању пуча. На пример, сарадник Гласа Америке у Истанбулу најмање два пута је био принуђен да бежи од бесне руље. Бес јавности је изазвало и то што су два америчка званичника, док је пуч још увек трајао, подржала пучисте. Један од њих је конгресмен из Калифорније Бред Шерман а други сенатор из Вирџиније Ричард Блек.
Светски медији наглашавају да НАТО није чак ни упозорио Турску, НАТО чланицу, о потенцијалној опасности. Бројни стручњаци су се осврнули на чињеницу да су се догађаји у Турској, која је „важна и веома активна“ чланица НАТО, одиграли нешто више од недељу дана након НАТО самита у Варшави. Највећа војно-политичка структура, која на располагању има сва средства за осигурање безбедности, ниједном речју није поменула потенцијалну опасност не само по Турску већ и цео регион. Отуда се намеће питање да ли је смена режима у Турској дебатована и планирана на самиту, узевши у обзир чињеницу да се Ердоган све активније „бори да се ослободи“ из НАТО загрљаја?
САВЕЗ ТРИ ДРЖАВЕИнтересантно је да је пропали покушај пуча довео до измена политике три државе – Русије, Турске и Ирана. Иранска новинска агенција Фарс добила је потврду од званичних извора у Анкари да је Русија упозорила Турску (на покушај пуча, прим. прев.) и нејасно је какав би био крајњи исход да Москва није послала обавештајне податке. Ирански медији такође извештавају да су Саудијска Арабија и УАЕ знали за предстојећи пуч, али да су одлучили да ту информацију не поделе са својим савезником Ердоганом.
Помало чудно, пропали турски пуч довео је до драстичног побољшања односа између Русије и Турске. Медији у обе земље прекинули су са негативним извештавањем о овој другој. Тренутно се ради на успостављању пријатељских односа. Јасан показатељ је необично брзо обнављање ваздушних линија до и од Турске и нагли раст руских туриста у турским одмаралиштима.
Неуспешни покушај пуча такође је довео до могућег стварања трипартитне алијансе Русије, Турске и Ирана. „Намеравамо да сарађујемо са Ираном и Русијом на заједничком решавању регионалних проблема и значајно учврстимо нашу посвећеност обнављању мира и стабилности у региону“, навео је Ердоган.
Две исламске државе Иран и Турска заједно имају популацију од 150 милиона људи и играју важну улогу у региону. Запад је историјски током три века настојао да спречи савез ових земаља, хушкајући их једну против друге, или проти Русије.
Данас, међутим, у новим условима успостављање трипартитне алијансе са Русијом омогућиће Ирану и Турској да ојачају своје позиције у муслиманском свету. Након тога Савет за сарадњу арапских држава Персијског залива и његова водећа чланица Саудијска Арабија ће изгубити доминантну улогу у региону и више се неће усуђивати да угрожавају интересе Анкаре и Техерана, а под притиском новонасталих околности престаће да се непријатељски односе и према Русији.
Аутор је дописни члан Руске академије природних наука
Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ
standard.rs
original teksta