Turska strategija na Mediteranu

[MOTORISTA]

Dok EU odlučuje o sankcijama za Ankaru, Turska najavljuje vojne vežbe kod grčkog ostrva
Tanjug 05.12.2020.

Turska je danas izdala pomorsko obaveštenje o održavanju vojnih vežbi u području jugoistočno od Krita, prenosi Ekatimerini.

Ankara je juče najavila da će se vojne vežbe održati 9. i 10. decembra u vodama između grčkih ostrva Rodos i Kastelorizo, a danas je izdala Navteks poruku. Vežbe će se poklopiti sa samitom Evropskog saveta koji će biti održan 10. i 11. decembra, a na kojem bi trebalo da bude doneta odluka o sankcijama Ankari.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Erdogan: Zalažemo se za mir, međutim...


Turska se neće pokoriti pretnjama u sporu sa Grčkom i Kiprom zbog pomorskih prava u istočnom delu Mediterana, izjavio je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan.

On je, takođe, rekao da Turska želi pregovore oko oprečnih tvrdnji o kontinentalnom pojasu i pravu na potencijalne energetske resurse, preneo je Rojters.

"Kada je reč o pitanju istočnog Mediterana, naša zemlja se nikada ne zalaže za tenzije, već za mir, saradnju, pravičnost i sprovođenje pravde. Put do ovoga ide kroz pregovore zasnovane na uzajamnom poštovanju", rekao je Erdogan, ponavljajući poziv za održavanje konferencije na kojoj bi bili uključeni svi akteri u regionu.

Međutim, Turska neće dozvoliti "piratski mentalitet" koje pokazuju druge zemlje kako bi je ograničile na uski obalski pojas.

"Nećemo se pokloniti pretnjama i ucenama ... Nećemo dozvoliti imperijalistički ekspansionizam", istakao je on.

Lideri Evropske unije treba da procene da li postoje osnove za uvođenje sankcija protiv Turske. Oni će u četvrtak odlučiti da li će ispuniti svoju pretnju o uvođenju sankcija nakon što je Turska poslala svoj istraživački brod u vode na koje Grčka polaže pravo.

Francuska se najviše zalaže za to da na samitu EU koji se održava 10. i 11. decembra budu uvedene sankcije Turskoj.

izvor

[MOTORISTA]

Evropska unija u četvrtak odlučuje o sankcijama Turskoj
Srna 08.12.2020.

Šefovi diplomatija EU saopštili su danas da Turska nije pomogla u rešavanju spora oko resursa prirodnog gasa na istoku Sredozemnog mora, ali da će odluku o sankcijama ostaviti za samit zakazan u četvrtak, 10. decembra.

Ministri spoljnih poslova EU koji su radili na proceni osnove za ekonomske sankcije protiv Ankare saglasili su se da je Turska pogoršala tenzije od oktobra, kada su lideri evropskog bloka najavili mogućnost sankcija u decembru.

- Na žalost, nismo videli napredak ili poboljšanje situacije od posljednjeg samita Evropskog saveta u oktobru. Nismo videli promenu smera u ponašanju Turske. Naprotiv, po nekoliko pitanja situacije je pogoršana - naglasio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je nešto ranije da "njegova zemlja neće popustiti pred prijetnjama i ucenama", ali je ponovio poziv za pregovore o sporu oko polaganja pravna resurse u Sredozemnom moru.

Šef nemačke diplomatije Hajko Mas čija zemlja predsedava EU rekao je da će odluka o eventualnim sankcijama biti donesena na samitu.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

уторак, 08.12.2020.

Сијарто: ЕУ треба да буде захвална Турској

АНКАРА – Безбедност Европске уније је у доброј мери у рукама Турске и ЕУ треба да јој буде захвална због односа према мигрантској кризи, изјавио је данас у Анкари министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто.

На заједничкој конференцији за новинаре са шефом турске дипломатије Мевлутом Чавушоглуом, оно је рекао да би ЕУ требало Турској да плати шест милијарди евра, јер се на то обавезао споразумом о мигрантима 2016. године, пренела је агенција МТИ.

„Без помоћи Турске, Западни Балкан би био брзо прегажен стотинама хиљада илегалних миграната, тако да Европска унија треба да захвали Турској, у којој има четири милиона миграната”, рекао је Сијарто, преноси Танјуг.

Он је рекао и да је пандемија коронавируса повећала опасност од миграција, које би, према његовим речима, представљале и здравствени и безбедносни ризик. Сијарто је позвао на „културу обостраног поштовања” и сарадњу у међународним пословима, уместо „давања лекција” (из Брисела).

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

среда, 09.12.2020.

ЕУ никада није поступала поштено према Турској

АНКАРА – Турски председник Реџеп Тајип Ердоган оптужио је ЕУ да никада није поступала поштено према његовој земљи и да Анкара није забринута због економских санкција које би блок могао да уведе Турској, преноси Ројтерс.

„ЕУ никада није поступала поштено, никада није испоштовала своја обећања (дата Турској). Али...ми смо увек били стрпљиви. Ми смо и даље стрпљиви”, рекао је Ердоган новинарима пред пут у Азербејџан. Турски председник је истакао да било које санкције које би ЕУ могла да уведе земљи не изазивају забринутост Анкаре. Он је истакао да ће Турска наставити да брани своје интересе у области Источног Медитерана и да у погледу тог питања неће правити компромисе. Међутим, уколико се Грчка буде понашала искрено и као прави сусед, ми ћемо бити на располагању за разговор, напоменуо је Ердоган.

Турска је у сукобу са Грчком и Кипром због питања поморских граница у Источном Медитерану, а тензије су ексалирале августа ове године када је Анкара послала истраживачки брод „Оруч Рајс” у воде које Атина сматра својим. Анкара је касније, пред претходни самит ЕУ лидера одржан у октобру, повукла брод ради одржавања, како је навела. Међутим, услед незадовољавајућих резултата самита за Турску, брод је поново послат у област Источног Медитерана, да би ове недеље он поново био повучен, преноси Танјуг.

Министри спољних послова ЕУ су у понедељак рекли да Турска није успела да оконца несугласице са Грчком и Кипром у вези са потенцијалним налазиштима гаса и нафте у Источном Медитерану, али су доношење одлуке о увођењу санкција земљи оставили за самит лидера ЕУ који ће почети у четвртак. Француска, уз подршку Европског парламента, предњачи у намери да ЕУ уведе санкције Турској

Izvor: www.politika.rs

[lovac]

Logično pitanje: da li je Turska ikada nastupila pošteno prema evropskim državama?

[MOTORISTA]

Turska: EU da se ponaša kao pošteni posrednik
11.12.2020.

Tursko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je danas Evropsku uniju da se ponaša kao "pošteni posrednik" u sporu koji Turska ima sa Grčkom i Kiprom oko istraživanja rezervi gasa u istočnom Mediteranu, a nakon što je EU zbog toga proširila sankcije protiv Ankare.

Kako se navodi u saopštenju, Ankara odbacuje "pristrasan i ne zakonit stav" članica Unije koje potvrđuje njihovu solidarnost sa Grčkom i Kiprom. Navodna zloupotreba solidarnosti i prava veta dve zemlje pretvorila je veze EU i Turske u "začarani krug", navodi Ministarstvo.

- Situacija šteti zajedničkim interesima Turske i EU, kao i miru, sigurnosti i stabilnosti našeg regiona. EU treba da preuzme ulogu poštenog posrednika, mora da deluje na principijelan, strateški i razuman način - navodi se u saopštenju Ministarstva.

Lideri EU odlučili su ranije danas da prošire sankcije Turskoj, inače kandidatu za članstvo, zbog jednostranih poteza i provokacija u istočnom Mediteranu.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Kraj samita 27 šefova EU: Odblokiran novac, sankcije Turskoj
IZVOR: TANJUG PETAK, 11.12.2020

Brisel -- Završen samit lidera 27 članica EU.

Na toj sednici, kako prenosi Tanjug, odblokiran je zajednički budžet EU. Takođe, dogovoreno je i smanjenje emisije štetnih gasova, nove sankcije Turskoj i produžene sankcije Rusiji.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

US & EU to impose sanctions on Turkey

Turkey is going to face sanctions by both the US and the EU. European Council on Thursday announced to adopt "restrictive measure " against Turkey's "unilateral drilling activities off Cyprus " in the Eastern Mediterranean. In the coming days, EU will announce the list of sanctions which are likely to target Turkish drilling companies and individuals involved in drilling activities in the Eastern Mediterranean. Meanwhile US is also about to announce sanctions on Turkey's defense industries against Turkey's purchase and testing of Russian S-400 air defense system. America lashed out at Turkey when, in 2018, Turkey struck a deal with Russia for the purchase of Russian S-400 air defense system. USA removed Turkey from F-35 fighter jet program after Turkey bought S-400. Turkey is part of US-led NATO alliance. Turkish President Erdogan, in a statement, regretted US and EU decisions to impose sanctions on Turkey. He said that US sanctions on Turkey are disrespectful to US's NATO ally.

[MOTORISTA]

Kako su Makron i Erdogan jedan u drugom pronašli savršenog neprijatelja
I.Z.K. 14.12.2020.

Odnosi Francuske i Turske dotakli su novo dno. Francuski predsednik Emanuel Makron se upleo u niz verbalnih prepirki sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom tokom poslednjih meseci, dok diplomatske veze između dve zemlje i dalje propadaju.

U osnovi eskalacije neprijateljstava je mnoštvo pitanja, uključujući ono što Erdogan definiše kao francusku islamofobiju, energetske sporove u istočnom Mediteranu i vojnu podršku u Libiji, piše France 24. Ali u prošli petak je prepirka dosegla grozničave razmere kada je Erdogan pozvao Francuze da odbace svog lidera na glasanju 2022. godine, kada se očekuje da će Makron tražiti reizbor.

- Moja želja je da se Francuska što pre reši problema sa Makronom - rekao je Erdogan.

Makron je uzvratio uz poziv na „poštovanje“ tokom intervjua za novinski sajt Brut, rekavši da je Erdogan umanjivao slobode turskog naroda.

Dr Ian Leser, potpredsednik i izvršni direktor nemačkog Maršalovog fonda, rekao je da Erdoganovo pribegavanje “diplomatskim bodljama” nije ništa novo jer on ima „tendenciju da koristi sopstvenu retoriku kao deo svoje spoljne politike“.

- Trenje između Francuske i Turske delom je vođeno ličnošću. Na neki način, Erdogan ovo shvata sasvim lično jer je sve više razočaran Zapadom i mestom Turske u njemu i vidi Francusku i njeno rukovodstvo kako oličavaju sve ono što ne voli u Evropi - kulturno, politički, geopolitički – kaže on.

Poslednja Erdoganova “bodlja” protiv Makrona dolazi uoči presudnog samita EU 10. decembra na kojem se očekuje da će Francuska predvoditi sankcije protiv Turske zbog nezakonitog ulaska u grčke vode u potrazi za gasom ili kršenja embarga UN-a na oružje za Libiju. Turski autoritarni lider je odavno težio da se pridruži stolu svojih evropskih kolega kao član EU i nekada se činilo da je spreman da učini sve što je EU tražila da tamo stigne. Turska se čak složila da bude “čuvar kapije” u presudnom dogovoru za EU ​​da zaustavi broj migranata koji ulaze u Evropu. Ali nagrada - članstvo u EU možda gubi privlačnost za Tursku. Neki kritičari vide Erdoganove verbalne napade na Makrona i EU, kao namerne provokacije i način brušenja njegovog imidža među nacionalističkim Turcima koji svog predsednika vide kao branioca islamskih vrednosti.

- Globalno postoji tendencija da lideri personalizuju odnose - Tramp i Putin bili su primeri za to, a Erdogan je još jedan. Na određenom nivou ličnost je važna ... ali u kombinaciji sa intenzivnim nacionalizmom kakav se viđa u Turskoj i drugde, ova retorika je poprimila opasan karakter - rekao je dr Leser.

Erdogan pozvao na bojkot Francuske

Erdogan je zapalio tenzije sa Makronom kada se prozvao glasom islamskog sveta nakon terorističkih napada na Francusku u oktobru.

U predgrađu Pariza, učitelju Samjuelu Patiju odsekao je glavu 18-godišnji islamista jer je ovaj učenicima pokazivao krikature proroka Mohameda u okviru lekcije o slobodi govora. Usledio je danima kasnije napad u crkvi u Nici u kojem je radikalizovan čovek naoružan velikim nožem ubio tri osobe.

Makron je pozvao Francuze da se suprotstave napadima radikalizovanih elemenata, tako što će se okupiti iza republičkih vrednosti sekularizma. Ali njegov strastveni govor izazvao je bes u pojedinim zemljama kada je rekao da je islam "danas u krizi u celom svetu". Erdoganova replika bila je brza i lična, rekavši da je Makronu potrebno da se proveri njegovo mentalno zdravlje.

Turski lider rasplamsao je plamen neslaganja optužujući Francusku da je islamofobična i pozvao muslimane svuda da bojkotuju francusku robu. Takođe je tražio solidarnost sa kolegama muslimanima u Francuskoj, za koje je rekao da su bili „podvrgnuti kampanji linča sličnoj onoj protiv Jevreja u Evropi pre Drugog svetskog rata“.

Dok su Makronove slike gorele u Pakistanu, Egiptu i Iranu, drugde u arapskom svetu Erdoganov poziv nije dobio odgovor. Francuske vlasti su Erdoganove reči osudile kao tursku „propagandu“ protiv Francuske i odmah pozvale svog ambasadora u Tursku na razgovore.

Brušenje imidža kod kuće

Pored uloge ličnosti u podsticanju trenutnih neprijateljstava između dvojice svojeglavih vođa, postoji i želja da se poveća podrška kod kuće.

- Makron i Erdogan su jedan u drugom pronašli idealnog neprijatelja. Ova prepirka deluje na obojicu lidera na neki neobičan način, kako u zemlji, tako i u smislu uticaja koji pokušavaju da projektuju u inostranstvu - rekao je Asli Aidintasbas, član Evropskog saveta za spoljne odnose, za Vašington Post. Čak i sa dolazećom američkom administracijom Džoa Bajdena koja će verovatno preuzeti aktivniju ulogu u međunarodnim poslovima, uključujući i Evropu, moguće je da Erdogan nastavi sa svojim napadima na Makrona.

- Erdogan je vešt političar koji je prešao put od liberalnog reformiste do čvrstog autoritarnog lidera . On unutar Turske treba da plati vrlo malu cenu za otvoreni stav protiv Francuske i Evrope. To je politički plus za Erdogana, jer je nacionalističko raspoloženje široko rasprostranjeno u zemlji - čak i u opoziciji – kaže Leser.

Makron je takođe možda donekle vođen domaćim motivacijama. Njegova žestoka odbrana sekularizma nakon nedavnih terorističkih napada i pokušaji da se bolje integriše praksa islama u francusku kulturu mogu mu pomoći u šansi za reizbor ako se suoči sa liderom krajnje desnice Marin le Pen 2022. godine.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Erdogan poručuje EU i SAD: Bolje ispunite obećanja umesto što nam uvodite sankcije


Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je da je uznemiren sankcijama Amerike i Evropske unije protiv Turske i da zvanična Ankara ne očekuje sankcije, već ispunjenje obećanja, prenosi agencija „Anadolu“.

On je istakao da „Turska od EU ne očekuje sankcije, već ispunjenje obećanja o punopravnom članstvu u toj organizaciji.

Govoreći o Americi, turski lider je rekao da od nje takođe ne očekuje sankcije, već podršku.

„Veoma je tužno što u poslednje vreme ima sve više saopštenja iz Sjedinjenih Američkih Država i EU o sankcijama našoj zemlji. Ne čekamo sankcije, već ispunjenje obećanja koje je dala EU i podršku SAD u našoj borbi protiv terorističkih organizacija“, rekao je Erdogan novinarima.

Ranije su lideri EU usaglasili odluku o proširenju postojećih individualnih sankcija Turskoj zbog nezakonitog bušenja u istočnom Mediteranu. Visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepu Borelju takođe je naloženo da radi na sazivanju međunarodne konferencije za situaciju u toj oblasti i da do marta 2021. godine izradi izveštaj u vezi odnosa sa Turskom.

izvor/

[Dreadnought]

Erdogan želi da razgovara sa EU; "Nadam se novoj stranici"


Turski predsednik Tajip Redžep Erdogan izrazio je želju za otvaranjem "nove stranice" sa EU

On je to rekao tokom telefonskog razgovora sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom. To je prvi kontakt Erdogana sa visokim zvaničnikom EU od kada je Unija odlučila da uvede sankcije Turskoj.

"Dok Turska želi otvaranje nove stranice sa EU, neki uporno pokušavaju da izazivaju krize", rekao je Erdogan dodajući da želi "ponovo da razgovara sa EU".

Lideri Unije su na nedavnom samitu u Briselu odlučili da uvedu sankcije Turskoj zbog njenih "nezakonitih i agresivnih akcija" na Mediteranu protiv Grčke i Kipra.

EU je usvojila individualne sankcije koje su usmerene na osobe uključene u turska istraživanja u istočnom Mediteranu, a lista osoba obuhvaćenih sankcijama biće utvrđena narednih sedmica.

izvor

[Dreadnought]

How severe are US sanctions on Turkish Defense Industry?

US has imposed sanctions on Turkey's SSB. SSB is Turkey's Defense Presidency which oversees procurement and development of Turkey's defense equipment. Ismael Demir, chairman of Turkish SSB and 3 other SSB officials have also been put under sanctions. Turkey is the first NATO country to have been placed under America's CAATSA sanctions. America imposed these sanctions on Turkey against Turkey's purchase of Russian S-400 air defense system. Greece has welcomed US decision of sanctions on Turkey while Russia and Azerbaijan condemned it.

[Dreadnought]

Novi sudar Turske i EU u Mediteranu


Voz koji je pre dvadeset godina krenuo iz Ankare ka Briselu još je daleko od odredišta pošto se krajem prošle sedmice suočio sa novim rampama. Brisel i Ankara su se sada sudarili zbog jednostranih aktivnosti Turske u istočnom Mediteranu, gde nasuprot međunarodnom pomorskom pravu traga za naftom i gasom u vodama koje pripadaju Republici Kipar i Grčkoj.

EU je saopštila da je odlučila da uvede dodatne sankcije kompanijama i  zaposlenima koji su direktno angažovani u istraživanjima u istočnom Sredozemlju. Na toj listi do sada su bila dva lica koja su učestvovala u spornim radovima.

„Mi odbacujemo odluku Evropskog saveta jer su optužbe protiv turske neosnovane i protivpravne. Takav pristup Brisela je daleko od evropskih vizija... Nema  Evrope bez Turske koja je nezaobilazna zemlja”, ističe zvanični predstavnik  vladajuće Partiji pravde i razvoja (AKP) Omer Čelik. U  Ankari pozivaju  EU da se u sporu u Mediteranu ponaša kao „pošten posrednik”, da ne podleže pritiscima koji stižu iz Atine, Nikozije i Pariza.

U deklaraciji koja je usvojena na zasedanju Evropskog saveta na adresu Ankare su izrečene teške reči. Osuđene su njene „jednostrane aktivnosti i provokacije” u vodama istočnog Mediterana i na Kipru. U tom dokumentu se naglašava da je u Turskoj „eskalirala  retorika protiv EU”, prenose istanbulski mediji. Dogovoreno je da se utvrdi dodatna lista lica protiv kojih će se uvesti sankcije  „zbog nedozvoljenih podvodnih aktivnosti u Sredozemlju”.

Pojedini članovi EU – pre svega Grčka i Francuska – tražili su oštrije ekonomske sankcije kao i embargo na prodaju oružja koje Ankara uglavnom kupuje od Italije i Španije. Kako tvrde istanbulski mediji to je izostalo pre svega zahvaljujući razložnom stavu kancelarke  Angele Merkel (uz podršku Italije i Španije), koja ne želi da izaziva predsednika Tajipa Erdogana, čija zemlja je nezaobilazan faktor u rešavanju migrantske krize. Pogotovo što on već duže vreme preti da će podići rampe na zapadnim granicama i otvoriti vrata izbeglicama kojih u Turskoj sada ima više od tri miliona i 500.000.

Odnosi EU – Turska biće ponovo na dnevnom redu samita unije koji treba da se održi u martu iduće godine. Šef evropske diplomatije Đuzep Borelj je zadužen da prati dalji razvoj u regionu i radi na pripremama međunarodne konferencije o istočnom Mediteranu kako bi se za pregovoračkim stolom postigao kompromis o razgraničenju u vodama  između Turske, Grčke i Republike Kipar. Ta inicijativa nije nova, prihvata je i Ankara, ali insistira da u njenom radu učestvuje i „Turska republika severni Kipar”, „država” koju je dosad priznala samo Turska.

„EU nikada nije postupala pošteno prema Turskoj, nikada nije ispunila svoja obećanja. Ali, mi još nismo izgubili strpljenje”, kaže predsednik Tajip Erdogan. U Ankari iznova naglašavaju da unija treba da bude fer posrednik i da ne sme da podleže pritiscima Atine i Nikozije, da ne podržava grčke „maksimalističke zahteve” prilikom razgraničenja ekonomskih zona u Sredozemlju.

Turska je postala kandidat za ulazak u EU krajem prošlog veka, dok je pristupne pregovore počela u oktobru 2005. godine, istog dana kada i Hrvatska. Ankara je dosad završila pregovore samo u jednoj oblasti i još je na samom početku, dok je Zagreb već sedam godina član unije.

Turska podržava ideju da se spor sa Grčkom rešava za pregovaračkim stolom, ali ne pokazuje spremnost na bilo kakve ustupke. „Mi ćemo odlučno braniti svoje interese i interese kiparskih Turaka po svaku cenu. Tu neće biti kompromisa”, ističu u Ankari.

Spor između suseda zaoštrio se  kada su u vodama istočnog Mediterana pre petnaest godina otkrivena ogromna nalazišta nafte i gasa. Kao zemlja koja ima najdužu obalu u regionu, ona se zalaže za ponovno razgraničenje u Egeju i Sredozemlju.

izvor

[MOTORISTA]

Još jedna zemlja na nišanu turskog predsednika
Tanjug 19. 12. 2020.

BUGARSKI predsednik Rumen Radev rekao je danas da turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ima ambicije da učestvuje u političkom životu Bugarske.

On je to rekao povodom video obraćanja Erdogana na onlajn Nacionalnoj konferenciji Pokreta za prava i slobode (MRF), opozicione stranke sa velikim brojem etničkih Turaka u Bugarskoj. Radev je na radiju Darik rekao da Erdoganovo obraćanje "priznaje ambicije da učestvuje u političkom životu Bugarske i da je to nedopustivo". Bugarski šef države tvrdio je da je premijer Bojko Borisov, Erdoganov blizak lični prijatelj, kanal tog uticaja, prenosi bugarska agencija BTA. Po mišljenju Radeva, Erdoganovo obraćanje dovodi u pitanje reputaciju MRF-a kao nacionalno odgovorne političke snage.

- Turska je prijatelj, partner i saveznik i radije ne bih da ovo utiče na naše odnose. Nadam se da se nećemo vratiti na odnose iz marta 2017. godine, kada su se turske vlasti otvoreno umešale u naš izborni proces. nadam se da se Turska neće mešati u ovu predizbornu kampanju - rekao je bugarski šef države za Darik Radio.

Erdogan je u svom obraćanju govorio o dobrosusedskim odnosima dve zemlje i čestitao kabinetu Bojka Borisova na naporima da se izbori sa zdravstvenom krizom. Karadaji, koji je ponovo izabran za lidera MRF-a na Nacionalnoj konferenciji prošle subote, rekao je kasnije za Darik Radio da je Erdogan pozvan da se obrati Nacionalnoj konferenciji MRF-a u svojstvu lidera Stranke pravde i razvoja, jedne od četiri najveće turske političke stranke, a ne kao predsednik.

Karadaji veruje da je Radev pogrešno protumačio Erdoganovo obraćanje jer je predsednik Turske, ali kao takav nije pozvan da govori na mrežnoj konferenciji MRF-a.

Izvor: www.novosti.rs