Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Vidmarović: Rusija bi mogla svoje rakete premjestiti u Bjelorusiju

Rusija je NATO-u i SAD-u poslala nacrt Sporazuma o sigurnosti kojim traži obustavu širenja vojne alijanse na Ukrajinu i istok Evrope.

Moskva zahtijeva i da Savez ne postavlja rakete u zemlje iz kojih može ugroziti Rusiju te da se prestane s vojnim aktivnostima u Ukrajini, Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji.

Washington je nacrt proslijedilo evropskim partnerima, bez kojih, navodi, neće donositi bilo kakve odluke.

Iz NATO-a šalju poruku da su spremni za pregovore kada Rusija smiri tenzije.

Geopolitički analitičar Branimir Vidamrović kaže da je ruski nacrt sporazuma neočekivan, da se ovdje, ustvari, radi o biletarlnim sporazumima za smirivanje situacije.

Kaže da "u Moskvi znaju da je malo ostvarivo", ali da isto tako znaju da je zadnja riječ u Washingtonu.

Vidmarović smatra da je mala šansa da dođe do sukoba, ali da ona uvijek postoji.

Kaže da zabrinjava odlučnost Rusije u pogledu dva prijedloga i da bi ona mogla premjestiti svoje rakete u Bjelorusiju.

"Bojim se da bi moglo bi doći do proširenja sigurnosnog polja Rusije - i to možda čak strateškog nuklearnog - na Bjelorusiju. To su lako izvedive i realne stvari. Ako se ovako nastavi, Rusija bi mogla svoje rakete - što dalekometne, što balističke, što kratke - premjestiti maksimalno blizu evropskoj granici. A opet pritom ne prijetiti i ne stupati u rat. Psihološki dolazimo do kvazikaripske krize i Moskva se nada, sjećajući se one epizode, da je, nakon strahovitog usijanja, moguć razgovor."

Smatra da se Ukrajina instrumentalizira u igrama suzbijanja Rusije, ali i da ukrajinskim političarima najviše odgovara da konstantno budu žrtve ruske agresije, što odgovara i političarima u Briselu.

"Ukrajina se pretvara u svojevrsni alat, nju se insturmentalizira u igrama suzbijanja Rusije i problem je u tome što Ukrajina imala vjetar uleđa da krene s reformama i to je sve zakočilo -  jer ukrajinskim političkim elitama najviše odgovara da konstantno budu žrtve ruske agresije, kao i što političkim elitama u Briselu odgovara da Ukrajina konstantno bude pod prijetnjom Rusije."

[MOTORISTA]

Moskva nudi Americi bilateralne bezbednosne pregovore
Tanjug 18.12.2021.

Moskva nudi Vašingtonu da eksluzivno pregovaraju o bezbednosnim garancijama na bilateralnoj osnovi, potvrdio je danas zamenik ministra spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Rjabkov.

U intervjuu za TAS S Rjabkov je ocenio da bi uključivanje drugih zemalja pretvorilo pregovore u "stalne rasprave i prazne reči".

- Nadam se da SAD nisu izgubile iz vida koliko se sve promenilo i to ne na bolje. Za sada se ne čini da su spremni da odstupe od svojih sopstvenih klišea - rekao je Rjabkov.

Komentarišući juče predlog Rusije o bezbednosnim garancijama koji je objavilo rusko ministarstvo spoljnih poslova, predstavnica Bele kuće Džin Psaki je izjavila da SAD neće voditi pregovore o evropskoj bezbednosti u odsustvu svojih partnera iz EU.

Izvor. www.blic.rs

[Dreadnought]

Nemački ministar: "Severni tok 2" je naša velika geopolitička greška


Odluka da se izgradi gasovod „Severni tok 2“ je bila geopolitička greška Nemačke, izjavio je ministar ekonomije i zaštite klime u novoj nemačkoj vladi Robert Habek.

„Severni tok 2 je bio greška sa geopolitičke tačke gledišta. Sve evropske države, osim Nemačke i Austrije su uvek bile protiv njega“, izjavio je Robert Habek u intervjuu Frankfurter Algemajne cajtungu.

„Sada je gasovod izgrađen. Nejasno je, da li on može da počne sa radom. To pitanje treba rešiti u skladu sa evropskim i nacionalnim zakonima“, rekao je ministar koji dolazi iz stranke Zelenih.

Robert Habek je podsetio da gasovod treba da radi u skladu sa pravilima razdela kompanije. Odnosno, firma koja eksploatiše resurse nema pravo da ih transportuje. Ta dva procesa treba da rade dve kompanije.

„Taj uslov nije ispunjen“, dodao je on.

„Za vreme prošle vlade vršen je veliki pritisak da se da odobrenje "Severnom toku 2", ali bez obzira na to, on nije pušten u eksploataciju“, rekao je ministar.

Robert Habek je zapretio Rusiji oštrim merama u slučaju rata sa Ukrajinom. Ministar je naveo da, u slučaju takvog razvoja situacije, „Severni tok 2“ može da i ne proradi.


izvor

[Dreadnought]

Gruško: Rusija želi da pretvori vojni scenario u politički


Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško, izjavio je da predlozi Moskve o bezbednosnim garancijama, upućeni SAD pokušaj normalizacije.

Kako Gruško tvrdi, zahtevi predstavljaju pokušaj da se vojni scenario pretvori u politički proces.

"Došli smo do trenutka istine u našim odnosima sa NATO kad moramo da napravimo principijelan izbor. Mi smo taj izbor napravili", rekao je Gruško, koji je uveren da NATO neće izbegavati razgovore, prenosi TASS.

Gruško je za Solovjev jutjub kanal kazao da je Moskva spremna za razgovore kako bi se "vojni ili vojno-tehnički scenario konfrontacije" pretvorio u "politički proces koji će zaista ojačati vojnu bezbednost".

Ali, ako NATO odbije ruske predloge, Rusija će se angažovati na stvaranju kontrapretnji, rekao je on i dodao da će onda biti prekasno da se Moskva pita zašto je donela takve odluke i razmestila svoje oružane sisteme.

Rusija je saopštila ranije da želi pravno obavezujuće garancije SAD i NATO da će Alijansa odustati od bilo kakve vojne aktivnosti u istočnoj Evropi i Ukrajini.


izvor

[MOTORISTA]

Senat će 14. januara glasati o predlogu uvođenja sankcija za Severni tok 2
Tanjug 19.12.2021.

Republikanski američki senator Ted Kruz će u januaru dobiti glasanje o svom predlogu zakona o uvođenju sankcija ruskom gasovodu Severni tok 2, u sporazumu sklopljenom sa demokratama kojim je pristao da ukine zadržavanje desetina kandidata predsednika Džo Bajdena za ambasadorska mesta.

U sporazumu koji je postignut u subotu između lidera većine u Senatu demokrate Čaka Šumera i republikanca Kruza, Senat će pre 14. januara glasati o Kruzovom predlogu zakona o uvođenju sankcija na gasovod Rusija-Nemačka Severni tok 2. Sporazum je otvorio put za odobrenje Senata za tridesetak ambasadora, koje je nominovao predsednik Bajden

Nemački ministar: Geopolitička greška

Nemački ministar privrede Robert Habek izjavio je da je projekat gasovoda Severni tok 2, u geopolitičkom smislu, greška i upozorio da će u slučaju ruske eskalacije u Ukrajini, on biti obustavljen. Habek je za nedeljno izdanje namačkog lista "Frankfurter algemajne cajtung" upozorio i da će Rusija, ako uđe u Ukrajinu, morati da snosi teške posledice.

- Svaka dalja vojna agresija ne može proći bez oštrih posledica - rekao je on.

Ocenivši da je taj gasovod oduvek geopolitički bio greška, Habek je istakao da su sve evropske zemlje, osim Nemačke i Austrije, uvek bile protiv njega. On je rekao da se na prethodnu vladu vršio veliki politički pritisak da odobri Severni tok 2, ali da taj gasovod ipak još nije u pogonu.

Izvor. www.blic.rs

[Dreadnought]

Russia Demands US Strategic Retreat, Demands US Agree Draft Treaties Ending/Reversing NATO Expansion

[MOTORISTA]

Субота, 18.12.2021.
Биљана Митриновић Рашевић

Не ширите више НАТО

Москва је јуче обелоданила кључне тачке предлога Вашингтону за смиривање тензија, Бела кућа поручује – разговараћемо с Европљанима

Постоји обострана добра воља за нови разговор између руског и америчког председника Владимира Путина и Џозефа Бајдена. Он би требало да буде организован до краја ове године, али још ништа није чврсто договорено. Русија је предузела иницијативу и послала два предлога за постизање безбедносних гаранција, а заменик министра спољних послова Сергеј Рјабков спреман је да преговоре започне већ данас, рецимо у Женеви.

У среду су у Москви помоћнику америчког државног секретара Карен Донфрид предата два нацрта, које је портпарол Кремља Дмитриј Песков назвао предлозима споразума и уговора. Русија је у петак саопштила да жели правно обавезујућу гаранцију да ће НАТО одустати од било какве војне активности у источној Европи и Украјини и то су кључни захтеви руског предлога за снижавање тензија у Европи и смиривање кризе око Украјине.

Министарство спољних послова јуче је објавило кључне тачке руског предлога: он подразумева искључивање даљег ширење НАТО-а и уласка Украјине у алијансу; нераспоређивање додатних трупа и наоружања ван земаља у којима су се налазили у мају 1997. године (пре него што је било која источноевропска држава приступила алијанси) – изузев у изузетним случајевима, уз сагласност Русије и чланица НАТО-а. Потом да НАТО напусти сваку активност у Украјини, источној Европи, Кавказу и централној Азији; да не распоређује ракете средњег и кратког домета тамо где могу да досегну територију друге стране; да не изводи вежбе с више од једне војне бригаде у договореној граничној зони и да редовно размењује информације о војним вежбама; да потврди да се стране међусобно не сматрају противницима и да су сагласне да све спорове решавају мирним путем и без употребе силе. У предлогу се позива и на избегавање околности које би друга страна могла да схвати као претњу и на успостављање „вруће линије” за контакте у хитним ситуацијама.

Пошто су у Вашингтону примили руске предлоге ових споразума, помоћник руског председника Јуриј Ушаков је с конкретним детаљима, који је руска страна објавила јуче, упознао саветника америчког председника за националну безбедност Џејка Саливана. Поновљена је и руска намера да преговори започну одмах, што у Москви сматрају кораком ка почетку суштинског дијалога. Портпаролка Беле куће Џен Саки потврдила је јуче да су Сједињене Америчке Државе виделе предлог Русије о преговорима и да ће о томе разговарати с европским сарадницима и партнерима.

„Неће бити разговора о европској безбедности без наших европских савезника”, рекла је она новинарима, преноси Ројтерс.

Путин је неколико пута упозорио да би размештање ракетних система у Украјини довело до тога да се Москва и централни делови Русије за седам до десет минута лета нађу на мети непријатељске ватре. Званична Москва позвала је и на обнављање дијалога, из којег су САД иступиле у време Доналда Трампа, о мораторијуму на распоређивање нуклеарног оружја средњег домета у Европи.

Ове недеље Рјабков је упозорио да ће, уколико до тога не дође, Русија бити приморана да у европском делу распореди своје ракетне системе који имају домет до 5.500 километара. Заменица америчког државног секретара Викторија Нуланд, која је најавила увођење потпуне финансијске блокаде Русије уколико дође до инвазије на Украјину, после видео-разговора Бајдена и Путина, којем је и сама присуствовала, рекла је америчким медијима да је Русија спремна да помери „скоро све своје копнене трупе западно од Урала”, јер је озбиљно заинтересована за добијање писмених међународних гаранција које искључују ширење НАТО-а на исток.

НАТО је јуче саопштио да је спреман да почне рад на мерама изградње поверења с Русијом, али само уколико Москва предузме конкретне кораке ка смањењу тензија и уколико се потези буду заснивали на реципроцитету. У том дијалогу требало би да учествују, како најутицајније чланице, тако и државе „букурештанске деветорке”. Међу тим чланицама на северу и истоку, смањењу војне претње Русији нарочито се противи Пољска.

Како би тај реципроцитет могао да се оствари, за сада је тешко рећи, јер НАТО наглашава да Русија не треба да се меша у односе те организације с потенцијалним чланицама, конкретно Украјином, а за Русију је то „црвена линија”, поготово због проруског становништва на истоку Украјине.

Разговори с НАТО-ом и САД ићи ће тешко. Јуче је Рјабков, који се сматра Путиновим специјалним изаслаником у овим преговорима, рекао да би Вашингтон и његови савезници у НАТО-у одмах требало да прекину редовне непријатељске акције против Русије, укључујући непланиране вежбе, опасна приближавања и маневре војних бродова и авиона и зауставе војни развој украјинске територије. Рјабков је новинарима рекао да Русија више није вољна да трпи тренутну ситуацију и позвао је САД да озбиљно схвате предлоге и брзо дају конструктиван одговор.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Недеља, 19.12.2021.

НАТО неће дозволити Русији да диктира војни став Алијансе

РУКЛА, Литванија - НАТО ће разговарати о безбедносним предлозима Русије, али неће дозволити Москви да диктира војни став Алијансе, изјавила је данас немачка министарка одбране Кристин Ламбрехт током посете немачким трупама у Литванији.

Како наводи Ројтерс, Москва је у петак изнела листу захтева западним земљама која укључује повлачење батаљона НАТО из Пољске и Естоније, Летоније и Литваније, које су некада биле део Совјетског Савеза, пренео је Танјуг. Русија захтева и правно-обавезујућу гаранцију да ће НАТО одустати од било какве војне активности у источној Европи и Украјини и ефективни руски вето на будуће чланство Украјине у НАТО, што је Запад већ искључио.

„Разговараћемо о руским предлозима. Али не може бити да Русија диктира партнерима у НАТО-у њихов став, и то је нешто што ћемо врло јасно истаћи у разговорима следеће недеље на Савету НАТО”, рекла је Ламбрехтова новинарима у Рукли, током своје прве посете немачким трупама у иностранству, преноси агенција Ројтерс. Она је додала да тренутне тензије морају да се реше на дипломатском нивоу, али исто тако и путем кредибилног одвраћања. Говорећи заједно са Ламбрехтовом, литвански министар одбране Арвидас Анусаускас је рекао да НАТО не сме да дозволи Москви да подели Европу на сфере утицаја.

„Морамо да подржимо Украјину свим средствима, што укључује испоруку оружја”, казао је Анусаускас, не износећи детаље на коју врсту оружја мисли.

Западне земље су запретиле оштрим економским санкцијама Русији уколико Москва ескалира своје војно присуство на граници Украјине, док са друге стране, Москва тврди да одговара на претње својој безбедности из све ближих односа Кијева са НАТО-ом.

Izvor. www.politika.rs

[MOTORISTA]

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslov: Evropska Unija je pod kontrolom NATO
Tanjug 19.12.2021.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško ocenio je danas da saopštenje EU o spremnosti da razgovara o evropskoj bezbednosti sa Rusijom, u okviru formata Saveta NATO-Rusija, ukazuje da je EU pod potpunom kontrolom NATO u oblasti vojne bezbednosti.

"Ova saopštenja EU znače samo jednu stvar - EU je pod potpunom kontrolom NATO u oblasti vojne bezbednosti. To je sve. I od danas, njene ambicije da igra nezavisnu vojno-političku ulogu, da postane manje zavisna od SAD, nemaju praktičnu primenu", rekao je Gruško, a prenosi TAS S. Kako je naveo, ruski predlozi o garancijama bezbednosti sastavljeni su tako da sve bude apsolutno jasno, a ključan element u pregovorima o tom pitanju je strateški dijalog sa SAD, dodaje Sputnjik.

Portparol službe EU za spoljnu politiku i bezbednost Peter Stano rekao je da EU, kao odgovor na predloge Rusije o bezbednosnim garancijama, predlaže da se razgovara o evropskoj bezbednosti u već postojećim formatima, uključujući Savet Rusija-NATO i OEBS. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova objavilo je dokument koji je zvanična Moskva poslala NATO po pitanju garancija bezbednosti o kojima je nedavno govorio predsednik Rusije Vladimir Putin, a koji se pre svega tiču širenja vojnog prisustva Alijanse ka zapadnim granicama Rusije.

Izvor. www.blic.rs

[MOTORISTA]

Borelj: EU da učestvuje u razgovoru o garancijama bezbednosti koje je ponudila Rusija
Tanjug 20.12.2021.

Visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozep Borelj izjavio je danas da EU mora da učestvuje u razgovorima o bezbednosnim garancijama u evroatlanskom regionu, koje je ponudila Rusija.

"Rusko Ministarstvo spoljnih poslova u petak je objavilo nacrt predloga o bezbednosnim garancijama između Rusije i SAD, kao i evropskih članica NATO. Jasno je da EU mora da bude sastavni deo takvih razgovora", napisao je Borelj u svom blogu, a prenosi TAS S. On je naglasio da OEBS nudi mehanizme i pravila koja su i dalje, kako je naveo, kamen temeljac bilo kakvog angažmana sa Rusijom.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova objavilo je ranije dva nacrta sporazuma o bezbednosnim garancijama, koje traži od SAD i NATO. Rusija je saopštila da želi pravno obavezujuće garancije SAD i NATO da će Alijansa odustati od bilo kakve vojne aktivnosti u istočnoj Evropi i Ukrajini.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Hitno se oglasila ministarka odbrane
Novosti online 19. 12. 2021.

NEMAČKA ministarka odbrane Kristine Lambreht izjavila je da da će NATO razmotriti predloge Rusije za bezbednosne garancije, ali da smatra neprihvatljivim „diktiranje“ Alijansi kako da se ponaša.

Kako kaže, Berlin je povećao nivo spremnosti snaga za brzo reagovanje.

- Važan je signal da delujemo kada je potrebna akcija. Mi ćemo, naravno, u narednim danima razgovarati o tome šta je Rusija predložila, ali reći ću još jednom – veoma svesno se nalazimo u Litvaniji, kako bismo poslali signal obuzdavanja - naglasila je ministarka.

- Jasno sam stavila do znanja da moramo da tražimo rešenje za napetu situaciju u kojoj se nalazimo i na diplomatskom nivou i uz pomoć ubedljivog obuzdavanja - napomenula je - To znači i razgovor, odnosno razmatranje predloga koje je iznela Rusija. To je važno i ispravno, ali ne treba da bude tako Moskva diktira partnerima iz NATO-a kako da se ponašaju - konstatovala je ministarka.

Prema njenim rečima, to treba da bude jasno i Berlin će jasno to reći na pregovorima.

- Sledeće nedelje ćemo na Savetu NATO-a diskutovati o tom predlozima - dodala je Lambrehtova tokom posete Litvaniji.

Podsetimo, rusko Ministarstvo spoljnih poslova objavilo je dokument koji je zvanična Moskva poslala NATO-u po pitanju garancija bezbednosti o kojima je nedavno govorio predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin, a koji se pre svega tiču širenja vojnog prisustva Alijanse zapadnim granicama Rusije.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Moskva poručila Amerikancima da hitno odgovore na predlog garancija


Zvanični Kremlj zahteva od Sjedinjenih Američkih Država da hitno odgovore na predlog garancija koje se tiču bezbednenosti.

Saveznici u šoku, Bajden popustio pred Putinom: "Saseći to u korenu"

Podsećanja radi, Rusija je objavila nacrte bezbednosnih sporazuma koji predviđaju zabranu daljeg širenja NATO-a na istok i povlačenje snaga i vojne opreme alijanse iz centralne i istočne Evrope.

Nacrti bezbednosnih sporazuma, rusko-američkog bezbednosnog pakta i bezbednosnog sporazuma Rusije i NATO-a, koje je Moksva ranije ove nedelje poslala SAD i njihovim saveznicima, sadrže oštre zahteve koje je Zapad već odbacio.

U dokumentima se poziva i na zabranu slanja američkih i ruskih ratnih brodova i aviona u oblasti iz kojih mogu da napadaju teritoriju druge strane, i zahteva obustava vojnih vežbi NATO-a u blizini Rusije.

Gotovo je izvesno da će oštre zahteve odbaciti SAD i njihovi saveznici, koji su istakli da Rusija nema pravo da se pita o proširenju NATO-a.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je danas da je alijansa primila nacrte dokumenata, navodeći da dijalog sa Moskvom treba da obuhvati zabrinutost tog vojnog saveza 30 zemalja zbog poteza Rusije i da bude zasnovan na ključnim principima evropske bezbednosti.

Objavljivanje nacrta dokumenata dolazi u vreme visokoh tenzija između Rusije i Zapada zbog nagomilavanja ruskih vojnika blizu ukrajinske granice, koje je izazvalo zabrinutost Kijeva i zapadnih zemalja da Moskva planira invaziju na Ukrajinu.

Moskva je negirala da planira napad na svog suseda i od Zapada zatražila garancije da neće biti širenja NATO-a na istok, odnosno na Ukrajinu i druge bivše sovjetske zemlje, i da alijansa u tim zemljama neće razmeštati oružje. NATO je taj zahtev odbacio.

Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov rekao je da su se odnosi Moskve sa SAD i njihovim saveznicima u NATO-u približili "opasnoj tački", navodeći da su razmeštanje snaga alijanse i njene vojne vežbe u blizini Rusije povećali "neprihvatljive pretnje" po rusku bezbednost.

Rjabkov je rekao novinarima da je Moskva predložila da SAD odmah počnu pregovore o predloženim nacrtima dokumenata u Ženevi.


izvor

[Dreadnought]

Kremlj: Ako NATO razmesti oružje kod naših granica – odgovorićemo


Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio da će razmeštanje različitih vrsta naoružanja u blizini granica Rusije zahtevati preduzimanje koraka za balansiranje.

Peskov je dodao da su moguće sve različite opcije.

"Ni za koga nije tajna da će raspoređivanje različitih vrsta naoružanja na našim granicama, koje mogu da predstavljaju pretnju, zahtevati preduzimanje odgovarajćih koraka kako bi se situacija izbalansirala", rekao je Peskov, prenosi RIA Novosti.

Ranije je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio da će Belorusija ponuditi Rusiji da postavi nuklearno oružje na njenoj teritoriju ako NATO preduzme sličan korak u Poljskoj.

Beloruski ministar spoljnih poslova Vladimir Makej takođe je rekao da Minsk razmatra mogućnost razmeštanja nuklearnog oružja na svojoj teritoriji u slučaju pretnje NATO-a.


izvor

[Dreadnought]

Moskva: Ne spekulišemo predlozima o bezbednosnim garancijama


Moskva odbacuje spekulacije da svojim predlozima za bezbednosne garancije podiže ulog, izjavio je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov.

„Ne slažemo se sa tim. Obrazloženje da neko podiže ulog ukazuje na nespremnost i nedostatak političke volje da se ozbiljno radi u pravcu koji je jednostavno imperativ“, rekao je Rjabkov novinarima.

Kako je objasnio, nereagovanje ili negativan odgovor na ruske predloge biće pokazatelj svesne namere Sjedinjenih Američkih Država da održe krizu u bilateralnim odnosima.

„Ako ne reaguju na naše predloge ili reaguju negativno, to znači da time vode svesnu politiku da ne popravljaju odnose, da održavaju krizne pojave i podižu tenzije. Ne možemo da se složimo sa time. Mi smo navikli da radimo na pozitivnoj, konstruktivnoj agendi. Predlozi (o bezbednosnim garancijama) koji su predati SAD i NATO-u predstavljaju još jednu potvrdu da ćemo upravo tako postupati“, konstatovao je zamenik ministra.


SAD svesne teške bezbednosne situacije

Prema njegovim rečima, Sjedinjene Američke Države shvataju tešku situaciju u oblasti bezbednosti i da je potrebno da se radi na osnovi koju je predložila Moskva.

„Polazimo od toga da naše američke kolege dobro znaju da je situacija prilično komplikovana, napeta i da je ovde važan odgovoran pristup. Potrebno je da se deluje na osnovu platforme koju smo predložili u skladu sa nalozima predsednika (Rusije Vladimira Putina)“, rekao je Rjabkov.

„Izrazili smo nadu da će, u skladu sa realizacijom direktiva predsednika Rusije, biti moguće da se dobije jasna reakcija Zapada, pre svega od Sjedinjenih Američkih Država, i započne proces razvoja pravno obavezujućih bezbednosnih garancija za Rusiju u vidu dva sporazuma koji su međusobno povezani i ne mogu se, kako se kaže, ‘rastaviti’ na deliće, na elemente“, dodao je diplomata.

On je naveo da se za sada ne zna u kom obliku bi SAD mogle da odgovore na predloge Rusije o bezbednosnim garancijama i da treba sačekati njihov odgovor.

„Nadam se da su shvatili jedan od elemenata našeg stava, a to je da je ovo hitno pitanje, da ga ne treba odlagati i da se njime mora pažljivo i brzo baviti“, naglasio je zamenik ministra.

„Nadam se da su bar ovaj aspekt usvojili. Stoga čekamo neke brze signale“, dodao je Rjabkov.


izvor

[Dreadnought]

Rusija upozorava: Susedi su nas doveli do tačke da smo primorani na radikalne korake


Inicijative Rusije o bezbednosnim garancijama nisu uslovljene promovisanjem faktora straha, već aktivnostima Ukrajine i brojnih drugih zemalja koje su primorale Moskvu na radikalne korake, izjavio je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Andrej Rudenko.

„Ovde se apsolutno ne radi o strahovima, već u principu o pitanju dostizanja određene tačke ključanja naših suseda – ne samo Ukrajine, već i naših suseda, što nas zaista primorava na određene radikalne korake. U krajnjem slučaju, govorimo da smo spremni da razmišljamo u drugoj dimenziji“, prokomentarisao je Rudenko faktore koji određuju ruske bezbednosne inicijative i moguće posledice njihovog odbijanja.

On je na predstavljanju izveštaja Međunarodnog debatnog kluba „Valdaj“ na temu „Prostor bez granica: Rusija i njeni susedi“ ukazao da ne bi posebno izdvajao Kijev u odgovarajućem kontekstu, jer je on samo „naredni kandidat za ispoljavanje takvih pretnji“ za Rusiju.

Ima i drugih zemalja koje se graniče sa Rusijom, gde je vreme leta za udarne sisteme četiri do pet minuta, upozorio je zamenik šefa ruske diplomatije, dodajući da u Ukrajini još uvek nema takvih vremenskih okvira.

„Naša reakcija je jednostavno preventivna mera koja upozorava da će u slučaju razvoja određenih scenarija sa naše strane biti preduzeti određeni koraci o kojima sada ne objavljujemo i govorimo samo uopšteno, nazivajući te stvari vojnim potezima i vojno-tehničkim rešenjima“, naglasio je diplomata.

S tim u vezi, Rudenko je skrenuo pažnju na to da nije umesno govoriti o strahu u tom kontekstu, već o pozivima ruske strane svojim partnerima da prestanu.
 
„To se, uzgred rečeno, odnosi i na Ukrajinu ukoliko namerava da preduzme bilo kakve korake koji će zaista predstavljati pretnju po našu bezbednost“, dodao je on.


izvor