ХАРП нам ведри и облачиАутор: Дарко Пејовић недеља, 30.06.2019.
Прича о глобалном загревању услед прекомерне емисије угљен-диоксида је велика обмана. Стварни узрок климатских промена је ХАРП, систем којим САД контролишу временске прилике, зарад остварења својих геополитичких и економских интереса.На ову тврдњу готово сваки други грађанин Србије потврдно клима главом. То показују резултати истраживања јавног мњења, које је пре месец дана обавио тим Факултета политичких наука: 45 одсто испитаника изјаснило се како верује да Американци помоћу ХАРП-а
„ведре и облаче” широм планете.
Мрежа заблуда о Високофреквентном активном програму истраживања поларне светлости, како гласи пун назив пројекта познатог (или озлоглашеног) под скраћеницом ХАРП, у Србији је почела да се плете пре седам година. До тада се само у уским стручним круговима знало да петнаестак америчких универзитета, неколико компанија и Министарство одбране САД још од 1993. спроводе испитивања јоносфере ради изналажења бољих телекомуникационих решења.
Шира јавност није знала ни да против овог пројекта армија теоретичара завере већ деценију води беспоштедни крсташки рат. Централа ХАРП-а у месту Гекона на Аљасци, где је инсталирана лабораторија и 180 високофреквентних антена,
„раскринкана” је као полигон одакле се експериментима утиче на дестабилизацију климе. Наводно настојање је да се створи моћно оружје за циљано управљање метеоролошким приликама.
А онда је, почетком августа 2012, искра тог крсташког рата пала на медијско тле Србије. Неколико таблоида и портала објавило је
„вест” да је у селу Бељини код Барајева, 3. маја, пуштен у рад амерички систем антена ХАРП, једна од 150 по свету посејаних филијала централе на Аљасци. Пожар је букнуо готово моментално... Наредних месеци почео је својеврсни лов на „вештице из Гекона”. Између осталог, тврдило се да антене утичу и на менталне процесе. У нашем случају, то се показало као тачно: теоретичари завере, самозвани истраживачи, псеудонаучници и приучени еколози утркивали су се у запаљивим изјавама, попут оне да би
„САД путем те станице у Барајеву могле да униште Србију за један дан”. Нису изостали ни политички орнаменти, па је лансирана и бесомучно шерована прича како је Ричард Холбрук, уз остале ултиматуме Милошевићу, тражио да се у Србији поставе ХАРП антене, што је овај одлучно одбио. Исту чврстину је потом показао и председник Коштуница, али је притисцима подложна Цветковићева влада пристала да уступи плац у околини Барајева...
Наравно, фамозне антене нису нађене у Бељини, јер их тамо никада није ни било. Подједнако неуспешно завршила се и хајка на кров Института за физику у Земуну. Неправедно осумњичен је био и Геомагнетни завод у Гроцкој, а као лажне су се показале и све дојаве из других српских градова и села.
Хистеричној антихарповској ларми сталоженим гласом покушали су да реплицирају појединци из научне заједнице, они који се нису бојали стотина линч коментара испод својих текстова објављених на интернету. Ти
„издајници и плаћеници” су прегрејану јавност подсећали на лекције из физике за основну школу, објашњавали да се на климу не може утицати преко јоносфере, да се усмеравањем штапића (антене) киша, олуја и град могу произвести само у бајци о Харију Потеру...
Онда су наступиле непуне две године замрзнутог конфликта између аргумената и веровања, све до маја 2014. и потопа у Србији. Да је тим ФПН-а тада сондирао јавност о теми ХАРП-а, они који би антене с Аљаске аболирали кривице вероватно би остали испод цензуса.
Треће полувреме борбе два непомирљива дела јавног мњења управо је у току, док се наизменично склањамо од бујица које носе и сунца које пржи. Летња офанзива поборника теорије о завери ХАРП-а против Србије и васколиког човечанства у пуном је јеку, иако је тај пројекат званично обустављен пре пет година. Ових дана, дотурена им је додатна муниција. На нашем тржишту је објављена књига Елане Фриленд
„Хемијски трагови, ХАРП и потпуна доминација на планети Земљи”. Реч је о класичном делу жанра теорија завере, у коме је ауторка осведочени прегалац, не само по питању климатских промена.
„Људи од ауторитета и експерти, на један или други начин, корумпирани су и утишани (...) Истраживачи аматери, без положаја који штите и без чињеница које скривају, можда су наша највећа нада”, проповеда Елана Фриленд у уводном слову, пре него што ће читаоца затрпати са 300 страница теза и закључака који се ослањају на чак 1.500 цитираних истомишљеничких извора, без навођења иједног опонентног става.
И ништа не би било чудно да је ова књига светлост дана угледала као самиздат и да је
„из руке” дистрибуирају агилни следбеници укоричених идеја. Она се, међутим, појавила као заједнички подухват Машинског факултета у Београду и „Академске мисли”, издавачке куће која се хвали позицијом лидера у објављивању научних монографија, часописа, уџбеника, зборника радова... Рецензент је др Момчило Милиновић, професор на Катедри за системе наоружања Машинског факултета, а уредник издања у едицији „Историја без тајни” јесте Владимир Давидовић, актуелни помоћник министра правде и дугогодишњи секретар и управник САНУ. Обојица су, на недавној промоцији, о књизи изговорили много лепих речи.
У ситуацији када противник има иницијативу и наклоност публике, аутоголови су последње што је потребно научној заједници...
Тесла је „крив” за свеКорени оног што нам се последњих деценија дешава сежу до Теслиних експеримената с почетка прошлог века, који су укључивали и управљања временским приликама. За разлику од генијалног научника чији је мотив био добробит човечанства, настављачи (или крадљивци) његовог дела су Теслине идеје упрегли у сврху војне, а затим и сваке друге доминације. На том трагу, пре четврт века, покренут је и ХАРП, не само у војне сврхе. Актери у овој причи су и велики берзански играчи, који кишом или сушом могу да изазову пропаст или добар род појединих пољопривредних култура, зависно од својих мешетарских планова. На зараду од ремећења климе рачунају и компаније које широм света продају унапређени семенски материјал, отпоран на вештачки изазване хидрометеоролошке хирове. Читав тај војно-профитерски конгломерат се коцка с опстанком планете, сводећи човечанство на жетоне у бескрупулозној хазардној игри. Тако барем убеђено тврде теоретичари завере.
Званичници на ове оптужбе реагују с подсмехом, понављајући да је „харповање” усмерено на истраживање комуникацијских иновација и детектовању стања дубоко испод површине земље, а да на климу ни на који начин не утиче. Опозитна страна пак наводи низ случајева необјашњивих урагана и торнада, али и других катаклизми, попут земљотреса и ерупција вулкана, прилично уверљиво доказујући да управо рука која управља Харпом Земљи озбиљно
„дрма кавез”.
Izvor:
www.politika.rs