Kubovac
Global Moderator
kapetan bojnog broda
 Online
Posts: 9 779
|
 |
« on: October 04, 2021, 08:16:17 pm » |
|
**Sličnosti i razlike u sistemima vođenja "TVM" - Track via missile - Vođenje kroz projektil ; "SAGG" - Seeker Aided Ground Guidance - Kombinovano vođenje GSN i sa zemlje i "GAI"- Ground aided inertial - inercioni sistem pomognut sa zemlje
*Sistem "TVM" - Track via missile - Vođenje kroz projektil
Sistemi PVO: PAC-2, PAC-3 Patriot
Ideja je bila da se najskuplji deo rakete, deo za obradu radarskih podataka, skloni iz rakete, a da se projektilima obezbedi autopilot, poluaktivni tragač i data-link kanal, a raketa da šalje svoje sirove podatke od svog tragača do radara na zemlji.
Radar na zemlji koji prati i projektil i cilj primio je podatke od rakete i iskoristio ih (i drugi skup podataka iz sopstvenog praćenja) za generisanje paketa komandi za navođenje i poslao ih na raketu. Raketa koja nema sposobnost obrade sopstvenih radarskih podataka za samonavođenje, sada će delovati u skladu sa primljenim podacima.
Rezultat gore pomenutog sistema vođenja je jednostavnija i jeftinija raketa koja ima preciznost na većim daljinama poput polu-aktivne samonavođene rakete, a istovremeno ima brzu reakciju na manevrisanje cilja jednako dobro kao i kod raketa sa radio-komandnim vođenjem.
Međutim, sada su troškovi i kompleksnost prebačeni na radar za praćenje i navođenje sa zemlje, koji sada mora vršiti funkcije radara, prijemnika odgovora sa odašiljača na raketi, kao i da ima mogućnost za višestruko praćenje, kako sopstvenih raketa, tako i ciljeva koji se gađaju, što predodređuje tip antene koja mora biti pasivna fazna antenska rešetka da bi mogla obavljati ove višestruke zadatke gotovo istovremeno.
Uprkos troškovima, upotreba antena sa faznom rešetkom velike snage i brzine skeniranja i obrade podataka i sigurnim sistemom datalink-a, čine sistem relativno teškim za ometanje, jer ometač mora biti u mogućnosti da se nosi sa radarskom obradom koja ima veću računarsku snagu i brzinu skeniranja i obrade podataka od letelice-nosača ometača.
Slika 1: Ilustracija vođenja rakete sistema Patriot
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
*Sistem "SAGG" - Seeker Aided Ground Guidance - Kombinovano vođenje GSN i sa zemlje
Sistemi PVO S-300PT-1A, PS, PMU-1, PMU-2, S-400
Sve karakteristike TVM-a koje sam gore spomenuo odnose se i na SAGG. Međutim, postoji jedna bitna razlika zbog koje je njegova zasebna terminologija odvojena od TVM-a, a to je sistem obrade.
SAGG rakete imaju deo za obradu koji ne postoji u TVM raketama, tako da može da formira sopstvenu komandu za navođenje iz sirovih podataka o cilju, primljenih od njenog tragača.
Međutim, raketa tu komandu za navođenje ne izvršava, već umesto toga vraća reflektovani signal nazad na radar za praćenje na zemlji koji poput TVM-a zatim generiše svoj paket komandi za vođenje.
Rezultat je formiranje paketa komandi za vođenje koja se ponovo šalje na raketu koja je sada izvršava. Prednost ovog metoda je u tome što su računari radara za praćenje na zemlji veći, brži i precizniji od manjeg računara u samoj raketi i mogu izračunati kvalitetnije radio-komande upravljanja.
Ukratko, SAGG je složeniji i skuplji "naslednik" TVM-a. Međutim, veća otpornost na elektronske protivmere jednostavno je opravdala masovnu proizvodnju sistema poput onih koje smo videli u ruskoj S-300 porodici počev od S-300PS 1980-ih i tako dalje, sve do S-400 koji započinju ispitivanja 1993. godine.
Može se postaviti pitanje zašto je teže ometati SAGG projektil?
Razlog se krije u projektilu sa SAGG vođenjem koji po potrebi može delovati „samostalno“.
U TVM šemi, ako je radar na zemlji uspešno ometan, raketa će biti beskorisna jer ne može delovati sama ako radar na zemlji ne "shvati" da je ometan i ne prebaci se na režim HOJ (Home on Jam - navođenje direktno na nosača ometača) ili bilo koji drugi odgovarajući način rada koji funkcioniše u uslovima ometanja.
Kod SAGG raketa postoji jedan veoma zgodan "trik", a to je da se ukoliko je radar na zemlji uspešno ometan i ne može formirati sopstvene komande za navođenje, može poslati komandu raketi da se počne samonavoditi na cilj, klasičnim poluaktivnim radarskim samonavođenjem (PARS). On će u nastavku samo vršiti funkciju osvetljavanja (iluminacija) cilja radi izvršenja PARS-a.
Ako se raketa SAGG ometa, radar sa zemlje može narediti da projektil počne sa navođenjem HOJ (Home on Jam) ili ga „ručno“ vodi poput radio- komandnih sistema za vođenje raketa, mada to možda ne daje željenu tačnost na većim daljinama (veće od 50- 60 Km) zbog greške u centriranju ekvisignalnog pravca snopa radara (ravnosignalne linije).
Slika 2: Ilustracija vođenja rakete sistema S-300PMU-2, kod gađanja ciljeva sa slabijom radarskom uočljivošću (primer za F-35...)
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
*Sistem "GAI"- Ground aided inertial - inercioni sistem potpomognut sa zemlje
Sistemi PVO: S-300V, VM, V4
Ovo je još jedna vrlo sličan sistem kao što su ranije pomenuti SAGG i TVM po tome što ima sličan radar za praćenje na zemlji i drugu infrastrukturu kao datalink. GAI se, međutim, odvija samo tokom srednje faze leta, kada je raketa „na putu“ ka cilju i još uvek ne mora da aktivira svoj poluaktivni tragač. U terminalnoj fazi, međutim, preuzima se drugi oblik vođenja.
Pa, šta se to šalje od podataka na projektil? Pozicija cilja (i eventualno nešto drugo poput položaja rakete ili neke druge naredbe za navođenje) koja će se koristiti u kombinaciji sa sopstvenim inercijalnim sistemom navođenja rakete za generisanje naredbe za vođenje u srednjem delu. Rezultat ove vrlo precizne naredbe za vođenje bi značio da jednom kada se poluaktivni tragač pokrene, neće mu trebati previše vremena da zahvati cilj. Tako se poluaktivni tragač može aktivirati ili radar osvetliti cilj direktno samo u poslednjem trenutku.
U ruskom S-300V / SA-12 Giant / Gladijator prelazak između GAI u polu-aktivno radarsko samonavođenje izvršava se samo 3-10 sekundi pre susreta rakete sa ciljem, tako smanjujući mogućnost ometanja poluaktivnog tragača u raketi ili radara za praćenje i osvetljavanje.
Da li će se preći na poluaktivno radarsko samonavođenje 3 ili 10 sekundi pre susreta rakete sa ciljem, zavisi i od toga da li je cilj balistički ili aerodinamički i da li je prisutno ometanje radara na zemlji ili ne. Ako postoji ometanje, radio-korekcije sa zemlje su češće, a prelazak na poluaktivno radarsko samonavođenje 3 sekunde pre susreta rakete i cilja.
Ovaj metod pruža i određenu zaštitu od protivradarskih raketa, jer radar za osvetljavanje (koji se nalazi na TELAR-u, lansirnom vozilu) se uključuje tek vrlo kratko vremena pre susreta rakete sa ciljem.
Takođe, RWR sistemi u avionima, detektuju kasno da je raketa lansirana na njih, tek uključenjem radara za osvetljavanje sa TELAR-a i to tek 3-10 sekundi pre nego raketa eksplodira u neposrednoj blizini letelice.
Slika 3: Ilustracija vođenja raketa kod sistema S-300V4:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
*Zaključak za sva 3 sistema:
Sva 3 sistema: TVM, SAGG i GAI se vrše sa radara sa faznim antenskim rešetkama koje imaju mogućnost značajnog smanjenja bočnih lepeza i mogu "proizvoditi" i isijavati veoma kompleksne oblike elektromagnetnih talasa da veoma otežaju posao protivradarskim raketama, sistemima ometanja, i sistemima RWR/RHAWS/ESM.
Što se tiče mogućnosti ometanja datalinka sa radara sa zemlje prema raketama u vazduhu, to je veoma teško izvodljivo jer se koriste složeni talasni oblici koji imaju enkripcije ili se čak koriste i posebne antene datalink-a (Patriot).
Ometanje datalinka sa rakete prema radaru na zemlji deluje jednostavnije. Međutim, većina ovih raketa poleće pod većim uglom elevacije i onda se obrušava na cilj (loft-glide trajectory). Ometači na avionima i sistemi upozorenja na nadolazeće projektile (MAVS) nemaju dovoljno dobre mogućnost da ometaju datalink koji dolazi sa projektila (objekta) iznad njih ili da na vreme uoče opasnost od nadolazećeg projektila koji se sada sa visine obrušava na njih velikom brzinom.
Avion-ometač može pokušati da izvrši tzv. baražno ometanje svih frekvencija. Međutim, to bi moglo samo privući PVO operatora da aktivira HOJ (Home on Jam) režim i pasivno prati nosača smetnji, tako da u tom slučaju avion-ometač u suštini postaje "svetionik" za navođenje rakete.
Nabrojao sam uglavnom dobre strane ovih sistema i neke razlike (u kvalitetu) između njih.
Imaju li oni i nekih mana?
Glavne mane su skupoća takvih raketnih sistema PVO, tako da se oni uglavnom nalaze u višim ešalonima protivvazdušne odbrane, gde su im zaduženja odbrana vitalnih vojnih i civilnih objekata i najvažnijih velikih centara-gradova-aglomeracija....
|
