Dešavanja u Avganistanu

[MOTORISTA]

Panšir se ne da u ruke ekstremista
Tanjug 30. 08. 2021.

AVGANISTANSKI nacionalni otpor Panšir odbio je talibanski napad na jednu bazu na zapadu ove provincije, rekao je danas izvor iz Panšira za rusku agenciju TASS.

- Talibani su jutros pokušali da ulete u Panšir kroz našu bazu na zapadu. Međutim, njihov napad je odbijen - dodao je izvor.

Izvor ruske agencije navodi da ima ubijenih i ranjenih među talibanima, a da je situacija u provinciji trenutno mirna.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

SAD u Kabulu optužene za "nezakonitu akciju na stranom tlu", uz brojne civilne žrtve
D. SAVIĆ 30. 08. 2021.

VELIKA napetost, nevrvoza i neizvesnost vladaju uoči sutrašnjeg roka za povlačenje američkih trupa iz Avganistana. Paralelno sa evakuacijom raste razočaranje i strah hiljada onih kojima to nije pošlo za rukom.

Posle dve decenije američkog prisustva Kabul su osvojili talibani, ali u zemlji nema vlade, finansije su zamrznute, prete bolest i glad, dok diplomatske aktivnosti o budućnosti Avganistana gube trku sa, već svakodnevnim, terorističkim napadima. Jedna od pet raketa koje su u ponedeljak rano ujutro sa severa Avganistana ispaljene prema Međunarodnom aerodromu u Kabulu pogodila je zgradu, ali srećom nema žrtava. Lokalni ogranak Islamske države (ID-K) je preuzeo odgovornost i za ovaj drugi napad u nekoliko dana. Američka televizija Si-En-En precizira da je civilno vozilo sa šest lansirnih cevi korišćeno kao improvizovana platforma.

Američka odmazda dronom zbog prethodnog napada ID-K, usmerena na vozilo islamista u stambenoj četvrti u Kabulu izazvao je oštru reakciju talibana protiv SAD. Pošto je broj stradalih civila porastao na 12, uključujući decu, portparol talibana Zabihulah Mudžahid je osudio akciju SAD na stranom tlu kao nezakonitu.

- Ako je postojala bilo kakva potencijalna pretnja u Avganistanu, to je trebalo da bude prijavljeno nama, a ne da bude izveden samovoljan napad koji je rezultirao civilnim žrtvama - poručio je Mudžahid.

U Vašingtonu, istovremeno, nova anketa pokazuje da manje od 38 odsto Amerikanaca podržava postupke predsednika DŽozefa Bajdena u Avganistanu, dok se većina ne slaže se sa planom odlaska, objavio je "Ipsos". Amerikanci većinski misle da bi trupe trebalo da ostanu sve dok se svi koji žele ne evakuišu. Diplomatske akcije ističu Katar kao "ključnog igrača" za dogovore o Avganistanu zbog veza i sa Vašingtonom i sa talibanima. Zato je u ponedeljak Katar bio među učesnicima virtuelnog sastanka čiji je domaćin bio američki državni sekretar Entoni Blinken, gde su o koordinisanom pristupu za Avganistan razgovarali zvaničnici Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, Velike Britanije, Turske, EU i NATO.

Talibani su, navodno, već zatražili od Katara da pruži civilnu tehničku pomoć na međunarodnom aerodromu u Kabulu, a agencije Ujedinjenih nacija tražile su mu podršku u slanju pomoći Avganistanu. Preko Katara je prešlo skoro 40 odsto od oko 122.000 ljudi evakuisanih iz Avganistana, od 14. avgusta. Francuska je već počela razgovore s talibanima o humanitarnim operacijama i nastavku evakuacija iz Avganistana, ali predsednik Emanuel Makron kaže da to "ne znači da ih priznajemo". Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas je, sa turneje tokom koje o izbeglicama razgovara sa Turskom, Pakistanom, Tadžikistanom, Katarom, istakao da će uključivanje Rusije i Kine u razgovore o Avganistanu biti ključno.

Za to vreme, u planinanama Tadžikistana, u trećim vojnim vežbama koje Rusija ovog meseca izvodi blizu granice sa Avganistanom, učestvuje oko 500 ruskih trupa iz ruske vojne baze u ovoj zemlji. Sledećeg meseca, vojni blok Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti, predvođen Rusijom, održaće još jednu vežbu u Kirgistanu, gde je ruska vojna vazduhoplovna baza.

UNHCR: KRIZA TEK POČINJE

Dok je avion sa medicinskom opremom Svetske zdravstvene organizacije sletao u ponedeljak u Avganistan, UNHCR je upozorio da veća kriza tek počinje za 39 miliona Avganistanaca. Visoki komesar UN za izbeglice Filipo Grandi pozvao je da granice ostanu otvorene i da više zemalja podeli "humanitarnu odgovornost" sa Iranom i Pakistanom koji su već primili oko 2,2 miliona Avganistanaca.

OBRAČUN S PROTIVNICIMA

Talibani su uhapsili uticajnog avganistanskog sveštenika Maulvija Mohamada Sardara Zadrana, koji je bio savetnik svrgnutog predsednika Ašrafa Ganija i bivši čelnik avganistanskog nacionalnog saveta verskih učitelja, najveće verske organizacije u zemlji. Ovaj sveštenik ima veliki broj sledbenika i pozvao je na pobunu protiv talibana. NJegov sin kaže da je zarobljen u provinciji Kost.

A BAJDEN GLEDA NA SAT

Bajden se našao na meti kritika pošto je procurila slika kako u vazdušnoj bazi u Delaveru gleda na sat tokom ceremonije počasti američkim vojnicima ubijenim u napadu ID-K u Kabulu.

- Ima li on nešto važnije u tim trenucima? - napisao je veteran mornarice Lari Hana. Republikanski kongresmen iz Teksasa, penzionisani admiral mornarice, Roni DŽekson napisao je: "Zgrožen sam! Zaslužili su bolje".

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Svetleći meci paraju nebo, i poslednji američki C-17 je odleteo iz Avganistana
Novosti online 30. 08. 2021.

POTVRDA onoga što se sumnjalo, da su Amerikanci večeras napustili Kabul stigla je od talibana.

Nebo iznad glavnog grada Avganistana paraju svetleći meci! Sve više liči na rat, ali to samo talibani slave, odlazak poslednjeg američkog aviona iz Kabula.

https://twitter.com/MuradGazdiev/status/1432443270232166403

Poslednji avion sa američkim vojnicima napustio je danas Avganistan, ali je grupa Amerikanaca odlučila da ostane u Avganistanu, uglavnom da bi bili sa svojom porodicom, pa se postavlja pitanje - šta će biti dalje sa njima i sa strancima drugih nacionalnosti koji su i dalje tamo? Administracija američkog predsednika DŽozefa Bajdena je navela da očekuje da će talibani nastaviti da obezbeduju siguran prolaz Amerikancima i ostalima koji žele da napuste Avganistan kada odu američke trupe, prenosi Rojters. Međutim, postoji zabrinutost oko toga kako će preostali građani napustiti Kabul ukoliko ne radi aerodrom.

Na desetine hiljada Avganistanaca koji su u riziku, kao što su prevodioci koji su radili za američku vojsku, novinari i zagovornici ljudskih i ženskih prava ostali su u toj zemlji. Britanska novinska agencija navodi da nije poznato kakva će biti njihova sudbina, ali zvaničnici su zabrinuti da bi talibani mogli da im se osvete. Talibani su obećali da će dozvoliti svim strancima, ali i Avganistancima sa posebnom dozvolom druge zemlje da napuste Avganistan, prema zajedničkoj izjavi Velike Britanije, SAD i još nekih zemalja. SAD su ranije poručile da neće biti njihovih diplomata u Avganistanu i da će odlučiti o otvaranju ambasade na osnovu talibanskih akcija narednih nedelja i meseci.

VOJSKA POTVRDILA ODLAZAK

Sjedinjene Američke Države završile su povlačenje svojih vojnih snaga iz Avganistana, skoro 20 godina od dolaska u tu zemlju, saopštila je američka vojska.

"Želim da objavio kraj našeg povlačenja iz Avganistana i kraj misije evakuacije američkih državljana, državljana trećih zemalja i ugroženih Avganistanaca. Poslednji avion C-17 poleteo je sa aerodroma Hamid Karzai 30. avgusta, ovog poslepodneva u 3.29 po istočnoameričkom vremenu i poslednji avion sa ljudstvom sada napušta vazdušni prostor Avganistana", rekao je Mekenzi. On je rekao da će SAD nastaviti diplomatsku misiju u cilju evakuacije preostalih američkih državljana i onih Avganistanaca koji žele da odu, prenosi CNN.

"Večerašnje povlačenje označava i kraj vojne komponente evakuacije, ali i kraj skoro 20-godišnje misije koja je počela u Avganistanu nešto posle 11. septembra 2001. godine. To je misija koja je donela kraj Osame bin Ladena, kao i mnogih njegovih saradnbika. To nije bila jeftina misija", rekao je Mekenzi.

Tokom misije je, kako je objasnio, poginuo više 2.460 američkih vojnika i civila, a ranjeno više od 20.000 njih uključujući i 13 vojnika poginulih u nedavnom napadu bombaša samobice ISIS-K kod aerodroma u Kabulu. Kraj američkog najdužeg rata znači i da od ovog trenutka prvi put posle skoro dve decenije SAD i njihovi saveznici neće imati snage na terenu u Avganistanu.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Šta će biti sa strancima u Kabulu?
Tanjug 31. 08. 2021.

POSLEDNJI avion sa američkim vojnicima napustio je danas Avganistan, ali je grupa Amerikanaca odlučila da ostane u Avganistanu, uglavnom da bi bili sa svojom porodicom, pa se postavlja pitanje - šta će biti dalje sa njima i sa strancima drugih nacionalnosti koji su i dalje tamo?

Administracija američkog predsednika DŽozefa Bajdena je navela da očekuje da će talibani nastaviti da obezbeduju siguran prolaz Amerikancima i ostalima koji žele da napuste Avganistan kada odu američke trupe, prenosi Rojters. Međutim, postoji zabrinutost oko toga kako će preostali građani napustiti Kabul ukoliko ne radi aerodrom.

Na desetine hiljada Avganistanaca koji su u riziku, kao što su prevodioci koji su radili za američku vojsku, novinari i zagovornici ljudskih i ženskih prava ostali su u toj zemlji. Britanska novinska agencija navodi da nije poznato kakva će biti njihova sudbina, ali zvaničnici su zabrinuti da bi talibani mogli da im se osvete. Talibani su obećali da će dozvoliti svim strancima, ali i Avganistancima sa posebnom dozvolom druge zemlje da napuste Avganistan, prema zajedničkoj izjavi Velike Britanije, SAD i još nekih zemalja.

SAD su ranije poručile da neće biti njihovih diplomata u Avganistanu i da će odlučiti o otvaranju ambasade na osnovu talibanskih akcija narednih nedelja i meseci.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Понедељак, 30.08.2021.

У британском министарству 5.000 непрочитаних мејлова за евакуацију Авганистанаца

Лондон – Британско министарство спољних послова игнорисало је молбе да се помогне Авганистанцима, а хиљаде хитних порука остале су непрочитане до краја евакуације Велике Британије из Авганистана.

Хиљаде мејлова, које су упутили посланици и хуманитарне организације министарству спољних послова, у којима се детаљно описују хитни случајеви Авганистанаца који покушавају да побегну из Кабула нису прочитане, укључујући и оне које су означили министри у влади, преноси „Гардијан” наводе „Обсервера”.

Евакуација Велике Британије из Авганистана завршена је у суботу увече одласком последњег британског војног и дипломатског особља, а више од 15.000 људи изведено је из земље у последње две недеље, што су министри описали као највећу британску војну евакуацију од Другог светског рата. У тренутку када владу оптужују за неспособност због неких елемената евакуације, „Обсервер” је имао увид у доказе да је званична имејл адреса која је коришћена од стране посланика и других за прикупљање потенцијалних случајева у Авганистану садржала 5.000 непрочитаних порука током ове недеље.

Ово откриће доводи у питање наводе министара да је број Авганистанаца који су остали у Кабулу након завршетка евакуације до 1.100, пошто је узбуњивач који има приступ овим налозима британског министарства спољних послова рекао је да је већина случајева обухватала више од једне особе, што значи да министри не могу имати јасну представу о стварним бројкама људи који су остали након евакуације. Портпарол британског министарства спољних послова саопштио је да се у последње две недеље радило на евакуацији преко 15.000 људи из Авганистана и да је формиран тим који ради 24 сата дневно, седам дана у недељи, са седиштем у кризном центру за тријажу долазних мејлова и позива британских држављана и угрожених Авганистанаца.

Ове тврдње могле би да повећају притисак на министарство спољних послова због процеса евакуације и на самог министра Доминика Раба, који је већ критикован због тога што је у на почетку авганистанске кризе остао на одмору.

Izvor. www.politika.rs

[MOTORISTA]

Iznenađenje - Katar
IZVOR: TANJUG PONEDELJAK, 30.08.2021.

Katar je odigrao veliku ulogu u američkim naporima za evakuaciju desetina hiljada ljudi iz Avganistana i sada se pred tu zemlju stavlja novi zadatak.

Kako navodi agencija AP, od te male arapske države traži se da pomogne u oblikovanju onoga što predstoji Avganistanu zbog svojih veza i sa Vašingtonom i sa talibanima Kako ocenjuje ta agencija, Katar će biti među globalnim igračima tokom današnjeg virtuelnog sastanka čiji je domaćin američki državni sekretar Entoni Blinken, a na kojem će se razgovarati o koordinisanom pristupu za predstojeće dane, u trenutku kada SAD završavaju povlačenje iz Avganistana nakon što su talibani preuzeli vlast. Na sastanku će učestvovati i Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo, Turska, Evropska unija i NATO.

Talibani su navodno zatražili od Katara da pruži civilnu tehničku pomoć na međunarodnom aerodromu u Kabulu nakon što SAD sutra okončaju svoje vojno povlačenje. U međuvremenu, agencije Ujedinjenih nacija tražile su od Katara pomoć i podršku u slanju pomoći Avganistanu. Međutim, ovakva uloga Katara je, kako ocenjuje AP, bila pomalo neočekivana.

Ta država koja deli kopnenu granicu sa Saudijskom Arabijom i ogromno podvodno polje gasa sa Iranom, trebalo je da bude tranzitna tačka za samo nekoliko hiljada ljudi koji su leteli iz Avganistana u roku od nekoliko meseci. Nakon iznenađujuće brzog talibanskog preuzimanja Kabula 15. avgusta, SAD su se obratile Kataru sa pozivom da pomogne u evakuaciji desetina hiljada ljudi u haotičnom vazdušnom prevozu. Na kraju se ispostavilo da je skoro 40 odsto svih evakuisanih osoba otišlo preko Katara, zbog čega je, kako navodi AP, ta zemlja zadobila pohvale Vašingtona.

Međunarodni mediji su se takodje oslanjali na Katar zbog evakuacije sopstvenog osoblja. Zvanični Vašington je saopštio u subotu da je 113.500 ljudi evakuisano iz Avganistana od 14. avgusta, a Katar navodi da je nešto više od 43.000 prošlo kroz zemlju.

Izvor. www.b92.net

[MOTORISTA]

Bes ratnih veterana: Da li je sve bilo uzalud?
IZVOR: DW PONEDELJAK, 30.08.2021.

Kabul -- Fijasko u Avganistanu probudio je traume mnogih nemačkih vojnika koji su bili u misiji u toj zemlji.

Veliki broj pati od psihičkih oboljenja, drugi su samo kivni jer misle da su njihove žrtve bile uzaludne.

"Ne osećam se dobro“, kaže Dženi Bruns (36). Kao i svi u Nemačkoj, na vestima je gledala ulazak talibana u Kabul. Bruns je kao vojnikinja Bundesvera bila na severu Avganistana 2010. gde se brinula o pristupu pijaćoj vodi. Preživela je napade talibana, dok su oko nje drugovi i drugarice ginuli. Kad se vratila u Nemačku, Bruns je razvila posttraumatski stresni poremećaj (PTSP). To joj je donelo noćne more, nesanicu, napade panike. "Za tu misiju sam žrtvovala zdravlje“, kaže ona danas.

Sada je teško muči što su talibani očas posla poništili sve što su međunarodne trupe pokušavale da izgrade tokom dve decenije. „Trenutno se borim sa enormnim porastom broja flešbekova i nesanicom“, kaže ona. "Vidim krv, osećam vrelinu i ukus peska na jeziku“, dodaje Bruns, koja i dalje ide na terapije.

U tome nikako nije usamljena. „Propast međunarodne vojne misije vraća traumatizovane mnogo koraka unazad“, kaže nam Bernhard Drešer. On je sam triput bio u misijama na prostoru bivše Jugoslavije, a danas vodi Savez nemačkih veterana.

"Beskrajno tužna i besna“

Telefoni u tom savezu neprestano zvone otkako je Avganistan ponovo pao u šake talibana. „Postavljaju pitanje smisla: Da li je sve bilo uzalud?“, priča nam Drešer. Kaže, to je „oluja emocija“ koju doživljava veliki broj od ukupno 160.000 nemačkih vojnikinja i vojnika koji su se smenjivali u Avganistanu. Drešer dodaje da osećaj da su sve lične žrtve bile uzaludne može uništiti sav napredak koji su veterani postigli uz pomoć terapija. Njegovi volonteri su spremni da najkasnije u roku od 48 sati lično posete svakog veterana koji ima potrebu da razgovara.

Dženi Bruns se takođe oseća bolje kada razgovara sa o svojim osećanjima ili zapisuje misli. Trenutno najviše oseća bes. Povlačenje trupa iz Avganistana smatra "sasvim preuranjenim“ i „nepromišljenim“. „To što talibani sada idu od kuće do kuće ostavlja me bez reči, beskrajno tužnom i besnom“, kaže ona za DW. Ne vidi smisla u svemu što je rađeno. „Naravno da se pitam i da li je 59 nemačkih vojnika uzalud palo u Avganistanu?“

Obično se jave posle pet do sedam godina

Bilo je planirano da se o tome pokrene velika rasprava u Ministarstvu odbrane, da se okupe političari, stručnjaci i vojnici. No sve je otkazano zbog iznenadnog pada Kabula. Bruns se sada nada da će se uskoro nemilosrdno podvući crta i izvući pouke za druge misije, poput one koja traje u Maliju.

Prema Ministarstvu odbrane, prošle godine je kod 300 veterana koji su se borili u Avganistanu utvrđeno neko psihičko oboljenje. U tom ministarstvu za DW navode da se na njihov telefon, otvoren non-stop za traumatizovane veterane, ne javlja više ljudi nego inače. Drukčije iskustvo imaju u Savezu veterana. Bernhard Drešer je uveren da će avganistanski fijasko još dugo pratiti Nemačku. "Po našim posmatranjima, obično traje pet do sedam godina pre nego što se ljudi jave i zatraže pomoć. To znači da će misija u Avganistanu stići do nas u još jednom talasu.“

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Džihadisti preuzeli odgovornost za raketni napad na aerodrom u Kabulu
SVET Autor: Beta 30. avg. 2021

Džihadisti Islamske države Korasan (ISIS-K) preuzeli su odgovornost za današnji raketni napad na aerodom u Kabulu.

„Vojnici kalifata gađali su međunarodni aerodrom u Kabulu sa šest raketa“, saopštila je džihadistička grupa.

Neimenovani talibanski zvaničnik na licu mesta izjavio je da je ispaljeno pet raketa koje je presreo protiv-raketni sistem na aerodromu. ISIS-K je preuzela odgovornost i za nedavni napad na aerodrom u Kabulu gde je poginulo više od 100 ljudi, od kojih 13 američkih vojnika.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Između čekića i nakovnja - Amerikanci otišli posle 20 godina i ostavili Avganistan u rasulu, a narod pada u šake talibana i ISIS-a
Milijana Milikšić 31.08.2021.

Dvadesetogodišnje vojno prisustvo SAD u Avganistanu sinoć je završeno poslednjim letom iz Кabula. Međutim, situacija u zemlji je u rasulu. Raketni napadi, civili koji beže, oduzeti životi u završnici američkog povlačenja, obeležiće mandat predsednika Džoa Bajdena, kojemu mnogi već prigovaraju za pogrešno upravljanje operacijom.

Istorijsko povlačenje američkih trupa iz Avganistana kulminiralo je najsmrtonosnijim danom za Sjedinjene Države u Avganistanu u poslednjih 10 godina, kad su pale prve žrtve među snagama SAD u zemlji od februara 2020, nakon što je u četvrtak u napadu kod aerodroma u Kabulu poginulo 13 američkih vojnika, starosti od 20-31 godinu, kao i najmanje 95 civila. Ukupno je ranjeno oko 150 ljudi. Do tada je povlačenje teklo relativno mirno – kako su Amerikanci, ali i brojni Avganistanci, posebno oni koji su im pomagali na terenu odlazili iz zemlje, tako su talibani postepeno zauzimali teritoriju, i to uglavnom bez sukoba.

Talibani, koji su vladali Avganistanom krajem devedesetih, ponovo su osvojili vlast u zemlji dve nedelje pre nego što su SAD krenule u završnu fazu povlačenja svojih trupa nakon skupog, dvodecenijskog rata u kojem je živote izgubilo desetine hiljada ljudi – što Avganistanaca i talibana što američkih trupa – a troškovi se broje u bilionima.

Islamisti na sceni

Pobunjenici su rapidno zauzeli sve velike gradove, dok su se Amerikanci povlačili, avganistanski vojnici bežali a zajedno sa njima i brojni civili. CNN piše da je među njima i 24-godišnja novinarka Behešta Arhand, koja je ranije ovog meseca uspela da intervjuiše višeg predstavnika talibana, a dva dana kasnije i Malalu Jusufzai, aktivistkinju koja je preživela napad talibana. Arhand je kao razlog svog napuštanja zemlje navela opasnosti sa kojima su suočeni novinari i obični Avganistanci. Poslednji avion iz Kabula sa Avganistancima odleteo je u subotu, nakon samoubilačkog napada kod aerodroma svega tri dana ranije, 26. septembra, za koji je odgovornost preuzela Islamska država, tačnije njeno krilo u Avganistanu i Pakistanu poznatije kao ISIS-K.

Ova grupa okuplja članove Islamske države sa područja Avganistana i Pakistana, koji talibane smatraju liberalima a cilj im je da stvore kalifat sa strogim, šerijatskim zakonom. Dosad su organizovali preko 100 napada na civilne mete i preko 250 napada na vojne mete američkih i britanskih saveznika, a poznati su i po tome što svoje krvave uspehe objavljuju na internetu i tako regrutuju nove članove.

Odmazda i novi napadi

Nakon krvavog napada u Kabulu, Bajden je odobrio akciju odmazde i SAD su bespilotnom letelicom likvidirale, kako se veruje, dva neidentifikovana viša člana ISIS-K, uključujući “organizatora pokolja". Bajden je kasnije saopštio da se u razmaku od dan-dva očekuje novi napad na aerodrom prestonice Avganistana.

Amerikanci su ponovo izveli vojni napad na Kabul u subotu, navodeći da su im na meti bili militanti ISIS-K, a AP je preneo reči portparola talibana koji je rekao da je na meti američke vojske bio bombaš samoubica u vozilu koje je trebalo da posluži za napad na aerodrom u prestonici Avganistana usred američke evakuacije. U raketnom napadu dronom na vozilo terorista u Kabulu poginulo je najmanje 12 osoba, uključujući devet članova iste porodice među kojima je bilo šestoro dece.

Bajden je u nedelju odao poštu američkim vojnicima poginulim u četvrtak u napadu na aerodrom. Nakon sastanka sa porodicama poginulih vojnika, Bajden i članovi njegove administracije prisustvovali su ceremoniji prenosa posmrtnih ostataka 13 žrtava, koji su dopremljeni avionom američkih vazduhoplovnih snaga.

- Pripadnici američkih snaga koje smo izgubili bili su heroji koji su se žrtvovali za najviše američke principe, dok su spasavali živote drugih. Njihova hrabrost i nesebičnost omogućili su da više od 117.000 ugroženih ljudi do sada bude prebačeno na bezbedno - rekao je Bajden.

Bajden na tapetu

Mnogi su odgovornost za napad na aerodrom u Kabulu svalili na Bajdena – dok su neki članovi porodica poginulih marinaca rekli su da im je “okrenuo leđa” i da je pogrešno upravljao operacijom povlačenja, jedan američki marinac prozvao je političko rukovodstvo na “Fejsbuku” (i bio otpušten), a republikanski senator Mit Romni ocenio je da su za krizu u Avganistanu krive i Bajdenova i Trampova administracija.

Dok je invaziju na Avganistan pokrenuo njegov prethodnik Džordž Buš, nakon terorističkog napada na SAD 2001, Barak Obama i Donald Tramp nastavili su sa strategijom obećavanja pobede ali i najave povlačenja. Obama je najavio povlačenje još pre deceniju, prognozirajući da će se odigrati 2014, Tramp je postigao sporazum sa talibanima i postavio osnove za postepeno povlačenje, koje je konačno najavio Bajden u aprilu ove godine, sa inicijalnim rokom do 11. septembra na godišnjicu napada na Njujork, Vašington i Pensilvaniju, da bi ga potom pomerio na 31. avgust. Bajden, međutim, čvrsto stoji uz svoju odluku o povlačenju. Kako piše AP, on je situaciju u Avganistanu nazvao “mučnom”, ali je odbio krivicu za haos koji je usledio. Iako je priznao da se kolaps avganistanske vlade dogodio brže nego što je očekivao, rekao je da “potpuno” stoji uz svoju odluku da izvuče američke trupe iz zemlje.

Ipak, najnovija anketa pokazala je da manje od 38 odsto Amerikanaca podržava njegove postupke u Avganistanu, dok se velika većina ne slaže sa planom evakuacije.

Šta dalje?

Mnogi Avganistanci koji beže iz svoje domovine zabrinuti su da bi zemlja mogla zapasti u dalji haos i da bi talibani mogli da napadaju one koji su sarađivali sa Amerikancima ili vladom.

Predsednik Avganistana Ašraf Gani je u egzilu od sredine avgusta. On je tada preko društvenih mreža rekao da je napustio zemlju kako bi izbegao dalje krvoproliće, ali nije poznata njegova trenutna lokacija. AP navodi da je Gani u tišini napustio predsedničku rezidenciju sa malim brojem saveznika, da čak nije rekao da odlazi ni drugim političkim liderima koji su pregovarali miran tranzit vlasti sa talibanima.

- Ganijeva nesposobnost da ujedini zemlju i njegova sklonost da se okruži svojim kadrom zapadno obrazovanih intelektualaca dovela je Avganistan do ove tačke – ocenio je Bil Rođo, istraživač Fondacije za odbranu demokratija.

Bivši predsednik Avganistana Hamid Karzai je od sredine avgusta u kućnom pritvoru bez obezbeđenja, kao i bivši premijer Abdulah Abdulah, čelnik Visokog saveta za nacionalno pomirenje. Kako je tada rekao izvor CNN-a, Karzai i Abdulah su ostavljeni na milost talibanima.

AP ukazuje da su SAD i saveznici NATO tokom dve decenije rata u Avganistanu potrošili milijarde dolara da obuče i opreme bezbednosne snage ove centralno-južne azijske zemlje, ali da je tamošnja vlada bila puna korupcije. Trupama na terenu često je manjkalo municije, zaliha, čak i hrane, ali moral im je potpuno opao kad je postalo jasno da se SAD zaista povlače.

Strahovi od represije

Kako su njihovim izlaskom talibani napredovali, Kabul i mnoge obližnje provincije pale su u njihove ruke bez borbi. Talibani su rekli da žele da oforme “inkluzivnu, islamsku vladu”, sa drugim frakcijama. AP navodi da su oni u pregovorima sa višim političarima, uključujući lidere bivše vlade. Obećali su da će primeniti islamski zakon ali da će ohrabrivati žene da se priključe njihovoj vladi. Mnoge avganistanske žene, koje su dobile značajna prava dok talibani nisu bili na vlasti, sada su zabrinute da će ih ponovo zatvoriti u kućama. Talibani su rekli da će se ženska prava poštovati po islamskom zakonu, ne iznoseći više detalja – status žena u muslimanskom svetu varira od zemlje do zemlje a Avganistan je oduvek bio veoma konzervativan, posebno van velikih gradova.

Talibani su još poručili da će obezbediti povratak normalnom životu nakon decenija rata. Ipak, mnogi Avganistanci im ne veruju i plaše se da će talibanska vlast bili nasilna i represivna. Oni su zabrinuti za pad bezbednosti jer su unazad oslobođene hiljade zatvorenika dok su avganistanski vojnici bežali pred talibanima. Iako su talibani obećali da će sprečiti da se Avganistan koristi kao baza za napade na druge zemlje, što je kjučni američki zahtev koji je ušao u mirovni dogovor iz 2020, američki vojni zvaničnici su takođe zabrinuti. Dok je početkom godine Pentagon naveo da se ekstremističke grupe poput Al Kaide možda mogu obnoviti u zemlji, sada su zvaničnici upozorili da takve organizacije mogu narasti mnogo brže od očekivanog.

Osim daljeg haosa, za sada deluje da je malo šta drugog "zapisano" u skorijoj budućnosti Avganistana.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Nebenzja: Rusija se uzdržala od glasanja za rezoluciju o Avganistanu


Rezolucija Saveta bezbednosti UN o Avganistanu, odobrena u ponedeljak, ne sadrži brojne tačke na koje je računala Rusija, izjavio je stalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja.

„Bili smo primorani da se uzdržimo od glasanja o nacrtu rezolucije Saveta bezbednosti UN o Avganistanu. Učinili smo to jer su autori nacrta ignorisali našu principijelnu zabrinutost“, rekao je Nebenzja komentarišući rezultate glasanja.

„Prvo, uprkos činjenici da je rezolucija predložena u svetlu monstruoznog terorističkog napada, autori su kategorički odbili da pomenu pasuses o borbi protiv terorizma međunarodno priznate terorističke grupe DAEŠ (zabranjena u Rusiji)“, dodao je diplomata.

Prema njegovim rečima, on u tome vidi „nespremnost da se prizna očigledno i želju da se teroristi podele na ‘svoje’ i ‘tuđe’“.

Savet bezbednosti UN usvojio je u ponedeljak rezoluciju Velike Britanije, Francuske i Sjedinjenih Američkih Država kojom se pokret „Taliban“ (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji) poziva da ispunjava svoje obaveze za osiguravanje slobodnog i bezbednog napuštanja Avganistana za strance i Avganistance. Za rezoluciju je glasalo 13 država. Rusija i Kina su bile uzdržane.

izvor

[Dreadnought]

Težak poraz talibana u odmetnutoj provinciji Pandžšir


Pokret "Taliban" (pokret zabranjen u Rusiji) izveo je protekle noći napad na Panšdžirsku dolinu, javljaju mediji, pozivajući se na neimenovani izvor blizak Frontu nacionalnog otpora.

"Talibani su napali isturene pozicije Fronta iz dva pravca: iz doline Andarob, u provinciji Baglan, kao iz pravca grada Džabal el Siradž. Ofanziva talibana je odbijena bez problema", saopštio je izvor.

Po njegovim rečima, ekstremisti koji su izveli napad iz pravca Andaroba pretrpeli su teške gubitke - 85 ubijenih, 108 ranjenih. U sukobima kod Džabal el Siradža bilo je ubijeno 12 talibana, dok je 26 ranjeno.

Među zaštitnicima Pandžšira takođe ima ranjenih, rekao je izvor.

Talibani za sada ne komentarišu ove informacije.

Podsetimo, talibani jednino još provinciju Pandžšir ne kontrolišu u Avganistanu.


izvor

[Dreadnought]

Taliban celebrates victory as last US troops leave Afghanistan

Taliban fighters fired their guns into the air in celebration in Kabul as the United States completed the withdrawal of its forces from Afghanistan.

The end to the longest war in US history came nearly 20 years after it invaded the country following the September 11, 2001 attacks on New York and Washington, DC.

While the Taliban is celebrating what it calls 'full independence', there are questions about what Afghanistan will look like under its planned caretaker government.

[Dreadnought]

Talibani: Amerika doživela poraz u Avganistanu


SAD su pretrpele poraz i nisu postigle svoje ciljeve u Avganistanu, saopštio je predstavnik pokreta „Taliban“ (organizacija zabranjena u Rusiji) Zabiulah Mudžahed.

Međutim, on je dodao da pokret namerava da uspostavi dobre odnose sa Vašingtonom.

„Želimo dobre odnose sa SAD“, prenela je televizija "1TV njuz" reči Mudžahida.

U međuvremenu, američki državni sekretar Entoni Blinken saopštio je da nakon povlačenja snaga iz Avganistana, Vašington namerava da iskoristi svoj konzulat u Dohi za diplomatsku aktivnost u Avganistanu.

"Završili smo svoju vojnu misiju u Avganistanu i počinjemo novu - diplomatsku", rekao je on.

Američke diplomate su do odlaska poslednjeg aviona iz Avganistana radili na teritoriji aerodroma u Kabulu.

Podsetimo, sinoć je Pentagon saopštio da su povukli poslednjeg vojnika iz Avganistana čime je njihova 20-godišnja misija završena. Aerodrom u Kabulu je prešao pod kontrolu talibana.


izvor

[Dreadnought]

Taliban control Kabul airport after U.S. withdrawal

Taliban took over the Kabul airport soon after the complete withdrawal of U.S. troops from the country on Tuesday.

Taliban spokesman Zabihullah Mujahid gave a speech at the airport, saying the victory belongs to all Afghans and the Taliban want to develop friendly relations with all countries, including the U.S.

[Dreadnought]

Rusija: Amerika pokušava da prebaci odgovornost za neuspeh u Avganistanu


Stalni predstavnik Rusije pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja izjavio je da su Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici pokušali da prebace odgovornost za neuspeh 20. godišnjeg prisustva u Avganistanu na pokret „Taliban“.

Nakon što je Savet bezbednosti UN usvojio rezoluciju Velike Britanije, Francuske i SAD u kojoj se „Taliban“ poziva da ispuni svoje obaveze da osigura slobodan i bezbedan odlazak Avganistanaca i stranaca iz Avganistana, Nebenzja je rekao da brojne zabrinutosti Rusije nisu uzete u obzir u tekstu rezolucije. Za rezoluciju je glasalo 13 država, Rusija i Kina su bile uzdržane.

„Jasni su nam razlozi koji su naveli autore da pokušaju da iskoriste autoritet Saveta bezbednosti za usvajanje rezolucije u takvom obliku i za tako kratko vreme. Da smo imali više vremena, možda bi rezultati glasanja bili drugačiji. Istovremeno, u tome vidimo pokušaje da se prebaci odgovornost za neuspeh 20. godišnjeg prisustva SAD i njihovih saveznika u Avganistanu na pokret talibana, kao i na zemlje regiona koje će morati da se nose sa posledicama te dugotrajne kampanje“, rekao je Nebenzja.

Kako je istakao, Rusija je predlagala da se u rezoluciju Saveta bezbednosti uključi tačka o negativnom uticaju masovne evakuacije stručnjaka za ekonomiju i zamrzavanja finansijskih aktiva na situaciju u zemlji. Autori rezolucije takođe nisu uzeli u obzir predlog Rusije da se u dokumentu osudi aktivnost DAEŠ-a i Islamskog pokreta istočnog Turkestana (organizacija zabranjena u Rusiji).

Nebenzja je poručio da se Rusija dosledno zalaže za miran, bezbedan i stabilan Avganistan sa čije teritorije neće pretiti opasnosti od terorizma i trgovine drogom, istakavši da će Rusija nastaviti da pomaže Avganistancima u postizanju tog cilja.

izvor