PALUBA

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

[attachment=1]    Mislim da nedostaje novcanica od 500 din na kojoj je Nikola Tesla ,   

Evo je.

[attachment=1]

tacno  Motorista, sad je kompletirano bravo za brzinu  :)

A ove ste zaboravili  :) ?


[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=3]
[attachment=4]

Kao i ovu ...

[attachment=1]
[attachment=2]

Ovih se i ne sećam.

Ove prve se verovatno ne sećaš ... Nije dugo potrajala.

Ali ove dve druge su iz perioda 1989-1990 .... njih bi trebao da se sećaš  :)

Bile su na kvalitetnom papiru ali manjih dimenzija. A ni one nisu potrajale ..

Некако се лепо време брже заборави.

Имам ја покоју ”инфлаторну”, ставићу вечерас.

ПС да ли је поента ове и ”стране” теме да се стављају новчанице из колекције, или да се удари по нету у потрази за свим и свачим?

Ja ih svakako imam, ali ko će to pronaći u silnom haosu ... udri po netu, ako te mrzi da skeniraš.

Ove prve od 5 dinara se ne secam a ove druge dve sam se setio , nisam ih imao kao i onu sa Nikolom Teslom , ipak Dread sve ima ;) 

            Kako hoces , vathra ja sam ove imao pa sam skenirao , imam i od 1992 i 1993 pa cu i njih dodati mada to je vec posle SFRJ ali nije lose za arhivu bilo je mnogo nula na njima  ;)

koliko se sjecam,  ove novcanice je pokazao Ante Markovic /zadnji precjednik vlade SFRJ/ u saveznoj skupstini u Beogradu na jednom od zasjedanja i pri tom se nasmijao!

7:1   ;)

Jos neke su zaboravljene a da nose SFRJ atribute

[attachment=1][attachment=2]
pa ista samo sa malo vise nula

[attachment=3][attachment=4]

Jedna identicne ranije pomenutoj samo sto ima manje nula

[attachment=1][attachment=2]

Kada sam odlazio u vojnu skolu bila je i ova novcanica. Poneo sam ih vise komada i bilo je dovoljno neko duze vreme.

[attachment=1][attachment=2]

Imam i inflatornih ali i nekih postinflatornih novcanica SR Jugoslavije, a imam jednu dinarsku novcanicu iz Kraljevine Jugoslavije i jednu ratnu iz `41. Pa ako ima interesovanja mogu i njih skenirati i okaciti.

Kaci @Kuzma. :)

Najstarija novcanica koju posedujem

[attachment=1][attachment=2]


EDIT: Ovo su ipak i najstarija i ratna novcanica koje posedujem odnosno njihovi aversi. Reversi te dve novcanice su u narednom postu.

I jos nesto. Ja kazem novcanice, da li su to novcanice ili neka vrsta vrednosnice posto na obe pise ``placa donosiocu ... u metalnoj zakonskoj moneti``?


EDIT br. 2. Ipak je u ovom postu jedna novcanica avers i revers a u drugom ona druga. Malo sam pogledao na sugestiju svoga sina i zakljucio da je ova ratna ustvari ista ova iz 1929.godine samo sto su preko datuma, grba i jos nekih za to doba nepozeljnih elemenata i natpisa prestampani novi nazivi i pozeljni elementi.

Ratna novcanica od 1.maja 1941.

[attachment=1][attachment=2]

Ove inflatorne novcanice mislim da ni u NBS ne bi mogli da sloze po redosledu pa se ni ja necu truditi da to uradim. Samo cu kao poslednju od njih ostaviti onu najvecu.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Moram ipak da skeniram po dve da skratim vreme.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Postojao je period i kada smo svi bili milioneri. Kasnije smo napredovali pa smo bili i multimilijarderi. Cak smo milijardama placali novine i hleb. Sta da se radi. Kaze jedna izreka: Gde ima tu se i prosipa.  ;D

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Neki znameniti Srbi su se ponavljali na vise novcanica. Nekada su te novcanice graficki bile iste osim dimenzija koje je diktirao broj nula. Nekada je ipak bilo nekih promena. A nekada su likovi na novcanicama bile imaginarne licnosti, mozda u nedostatku neke zasluzne istorijske a mozda zbog same brzine izlazenja iz opticaja.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Ovo je otprilike pola novcanica koje imam. Ostatak sutra najverovatnije.
Za danasnji kraj evo jos 4.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Evo jos malo da dopunimo , Kuzma me malo spasio skeniranja  ;)[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Da li neko ima slike novčanica za vreme FNRJ?

Kad vidim ove novčanice, sjetim se jednog mog putovanja po Kini. Gdje se god dođe neko čeka da mu se neka para gurne u džep. I dosadi to meni i kad sam idući put išao u Kinu ponesem svežnjeve ovih novčanica sa nulama. I dođem pred hotel, tamo onaj koji iznosi stvari iz auta, tutnem mu neku milijadricu u džep, pa onaj koji nosi stvari do vrata hotela, pa od vrata do recepcije, pa od recepcije do lifta, pa liftboj, pa na spratu od lifta do vrata sobe. I svi ti kinezi su taj dan postali milijaderi. Trebalo im je vidjeti facu. A ja mrtav ozbiljan.

 ;D ;D

Baš sam onaj dan slušao, da ima u Kini sve više miljardera. Eto, sada je misterija razjasnjena, svemu je kriv uvaženi vladimir_16.

Na prethodnoj strani u prvom postu prva novcanica je izdata 1990, a ova je izdata 1991. Razlika je samo u boji.

Čuvena P2 masonska loža!!!  :police:

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

A ovo je najveeeecaaaaaa

[attachment=1][attachment=2]

A onda je dosao deda Avram i rekao : 1 dinar=1 dojce mark

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

I za kraj jedna metalna kovanica iz Kraljevine Jugoslavije

[attachment=1][attachment=2]

Znači li 7:1 sedam njemačkih maraka (dakle oko 3,5 eura) za jedan dinar ili nešto drugo?  :P

Ne , kontraadmirale 7 dinara za jednu marku

Isti odnos marke je bio i prema austrijskom silingu.

E, bi li topic malo živnuo, humanizirao se, kad bismo se prisjetili i koliko se čega moglo dobiti za koju novčanicu?

Evo jedan primer. Podsecam da je 1990 godine obrisano 3 nule sa svih novcanica a posto nije bilo bitnijih promena u cenama kao danas evo koliko je 1989.godine kostala vozna karta Beograd-Sarajevo. Kroz maglu se secam da je na istoj relaciji naredne godine karta kostala nekih 200-inak dinara (otprilike isto posle brisanja tih nula).

[attachment=1]

A sad ima jos nesto. U I godini moj pitomacki vod se nalazio u istom objektu gde i III i IV godina pesadije. Onog dana kada su trebali da krenu na pokretno logorovanje mi iz I godine smo im donosili iz grada pljeskavice i svasta nesto po zelji. Secam se da je kod zeleznicke stanice pljeskavica kostala 30 dinara a malo dalje na Marijin-dvoru je kostala 25 dinara. Isplatilo se malo dalje se prosetati i ustedeti 5 dinara po komadu (obzirom na broj porucenih komada). Cekajuci da se ispeku na ulici sam pronasao izgubljenih 100 dinara i na osnovu toga se secam cene pljeskavica odnosno da je moglo da se za taj iznos kupi 4 komada.

Evo jedna 100dinarka iz FNRJ - samo za Peru ;)

Moja najstarija je 20dinarka iz Kraljevine...

Evo i nekoliko iz NDH-azije...

Budući smo odavno otišli pomalo u offtopic evo i nekoliko iz Republike Srpske Krajine. Cifre i datumi na njima dosta govore o inflaciji...

Imam pred sobom Dugu, reviju koja je izlazila svake druge subote, od 14. maja 1988. godine. Ilustrirani list od osamdesetak stranica stajao je 1000 dinara (novčanica puštena u optjecaj 1981. godine). Moglo se platiti i s deset komada najvećih kovanih apoena.
Možemo li što humanistički  ;) saznati na temelju godišnje pretplate, koja je za Jugoslaviju iznosila 26.000 dinara, odnosno pet "titića", novčanica emitiranih od 1985. godine? Za inozemstvo je, pak, pretplata iznosila 52.000 dinara odnosno 37 američkih dolara, 62 njemačke marke, 51 švicarski franak, 20 engleskih funti… Zanimljiv odnos valuta, a? Uzgred, tada još nepostojeći euro na početku svoje karijere vrijedio je otprilike isto koliko i dolar!

„Titići“ (5000 dinara) kratko su bili najveća novčanica. Na novčanici od 20.000 dinara, koju smo zvali "Sirotanović", stoji da je iz 1987.  godine, a već sljedeće godine - dakle one godine koje je objavljen naš broj Duge – izdana je i novčanica od čak 50.000 dinara. Iskoristimo li kao orijentir inozemnu godišnju pretplatu na Dugu, tadašnja najveća novčanica težila je, dakle, oko 60 maraka, tj. 30 još nerođenih eura. Na poleđini (reversu) te banknote slika je Dubrovnika. Koji je, među ostalim, sinonim za turizam.

A s četiri novčanice s motivom Dubrovnika, odnosno za 40 „titića“, moglo se sedam dana elementarno boraviti u hotelu na Bledu!
Naime, u navedenom broju beogradske Duge Yugotours reklamira sedmodnevne polupansionske aranžmane:
- na Kopaoniku (hotel Bačište) od 129.600, a na Jahorini i Igmanu u hotelima koji se zovu po tim planinama od 127.400 dinara;
- u ohridskim hotelima cijena navedenog aranžmana iznosila je od 147.600, a na Bledu (hoteli Park i Krim) 184.300 dinara;
- najniža cijena sedmodnevnog aranžmana (očito s vlastitim prijevozom) u vojnim odmaralištima (Kupari, Duilovo, Baško Polje, Orebić) bila je viša nego u trogirskom hotelu Medena i šibenskom hotelu Andrija (Solaris!): 143.900 prema 131.900 i 130.100 dinara.
Može se izračunati kako je u Medenoj pokraj Trogira jedna osoba mogla biti smještena sedam dana za manje od tri godišnje inozemne pretplate na Dugu, dakle, za oko 180 maraka. Sigurno je to cijena izvan glavne sezone, tome treba dodati prijevoz, jedan obrok i sl. – ali to je 90 eura za sedam dana u hotelu! (Hm, druga je strana tako niskih cijena to što se nije investiralo u obnovu i opremanje, ali to nas sad ne zanima.)

Kako su godišnji odmori bili neprirodno jeftini pokazuje i reklama za „elektronske limitere telefonskih poziva“: tim je spravicama cijena od 106 do 117 novčanica od 1000 dinara.
Reklamirale su se i Planikine ženske sandale (lagane otvorene cipele), po cijeni od 39.900 do 49.900 dinara. Jeftinije je bilo nabaviti Kralja Petra I Karađorđevića. Prva pretplatna cijena te knjige Dragoljuba Živojinovića (oko 650 stranica, 60 fotografija i faksimila, tvrdi povez…) iznosila je 29.400 dinara odjednom za članove Kluba čitalaca BIGZ-a, za ostale ako plaćaju odjednom 33.600, a 42.000 dinara ako se plaća u obrocima (ratama). Iz Duge od 14. maja 1988. saznajemo i da je prva pretplatna cijena knjige Milana Bulajića Ustaški zločini gencida (dva sveska, više od 1670 stranica…) iznosila je pri plaćanju odjednom 60.000 dinara, a  moglo se plaćati i u ratama: pet puta po 15.000 dinara, odnosno ukupno 15 „titića“.

na sajmu filatelista 2005e u singapuru kostala je 500eura prema SINGAPORE STRAITS.

Mozda jeste toliko kostala dok Zimbabve nije izbacio vise nula.

mimislim da je objasnjenje u novinama bilo da je vrijedila nekoliko dana i da ih nije izaslo mnogo.

Да неко од младих читалаца не би помислио да је у бившој СФРЈ штампан само папирни новац који је брзо губио вредност. Било је и ковања и злазника и сребрењака, најчешће неком прогодом. Овај "новац" (јер то ипак није био, бар не у класичном смилсу да са њим нешто купиш у бакалници) не само да не губи вредност, него са кризом и временом му, можда и расте. Да ли вредност расте или опада то ће знати бољи стручњаци од мене (Бродарски, Владимир Бошковић и ини). Тако је урађена ова серија сребреног новца у апоену од 1000 динара. Израђен је на основу одлуке а у поводу Титиве смрти. У ЈНА је додељиван као нека врста награде - признања.

[attachment=1]
Сребрењак је спакован у пластичну кутију која се отвара слично кутијицама у које се пакује накит (полуотворено)


[attachment=2]
Сам сребрењак је у облику класичног новца димензија 38мм.

[attachment=3]

Из сребрењак добијаш и сертификат о "квалитету производа".

[attachment=1]
Право сребро велике финоће.


[attachment=2]
Састав "комплета"

Lipo si to napisao. Bio je to novac kovan za prigodne prilike. Visoko polirane kovanice pakirane u plastično kućište s certifikatom.  Rijetko je koji prigodni novac SFRJ postigao cijenu višu od cijene materijala od kojeg je izrađen. Možda komplet zlatnog novca zvan '' AVNOJ ''. Srebro je bilo osrednje kvalitete, lošije od 50 din s likom Aleksandra i kraljice iz doba kraljevine. Što rjeđe to traženije bez obzira na materijal kovanja. Danas se zlatni novac SFRJ a i mnogih drugih država prodaje po cijenu lomljena zlata. Nitko normalan ne bi otišao u mesnicu i kupio za zlatnik nominale 100 dinara kil junetine po cijeni od 50 dinara. Uz to dobio natrag papirnatu novčanicu nominale 50 dinara. Unatoč svim okolnostima ti srebrenjaci i zlatnici predstavljali su vrlo lijep poklon u određenim prigodama. Što je najbitnije kovanica je ostajala u zemlji. Zakon o prometu zlatnog novca bio je izuzetno oštar.

Pa ja "Džumba" u JRM nevidi taj "gvozdenjak". ;D  Nekako me stalno mimoiđoše ti i slični događaji. :-\

 ;D ;D ;D :klap :klap

Хвала Бродарски. Наравно, што ређе, то вредније, старо правило у нумизматици. Овај сребрењак је израђен у серији 200000 ком. Дакле врло великој да вреди као ретка кованица. 26 грама сребра вреди као и свако ломљено сребро (мање кад продајеш, више кад купујеш). Тренутна цена откупа сребра у Србији је 30-40 динара за грам (зависи од финоће). Значи, вредност сребрењака би била ту негде око номиналне вредност - 1000 динара (9,5 евра).  Ипак, има знатно већу симболичку вредност као спомен на неко време, обичаје и људе.

[attachment=1]

Ima i toga, ali ne u cjelosti.. sustina je u odnosu prema ostvarenom profitu (tada dohotku)..

IZVOR: TANJUG
Brisel -- Guverner Narodne banke Srbije Dejan Soškić otvorio je večeras u Briselu izložbu starog i modernog srpskog novca.
 
Izložba u zgradi diplomatske misije Srbije pri Evropskoj uniji obuhvata kovani novac iz srednjovekovnih srpskih dinastija i papirne novčanice i kovanice iz modernog doba, uključujići period hiperinflacije iz 1993. godine, sve do sadašnjeg dinara.
"Ideja izložbe je da pokažemo svetu deo naše kulture i tradicije o kome se malo zna", rekao je Tanjugu guverner Šoškić, dodajući da je istorijat izrade novca indikator civilizacijskog nivoa, i da Srbija na tom polju ima čime da se ponosi.

On je rekao da Belgija ima istorijsku ulogu u stvaranju moderne srpske monete jer je u ključnom trenutku pružila savetodavnu i logističku pomoć Srbiji da posle oslobađanja od Turaka počne da štampa sopstveni novac.

Suorganizator izložbe je Matica Srpska, čiji je generalni sekretar, profesor Dušan Nikolić, takođe govorio na otvaranju.

On je istakao da na izložbi nisu istaknuti najdragoceniji eksponati iz srpske numizmatičke zbirke, već oni koji predstavljaju kontinuitet srpske kulture, od Srednjeg veka do danas.

Domaćin izložbe bila je Roksanda Ninčić, ambasadorka Srbije pri Evropskoj uniji.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=05&dd=21&nav_category=12&nav_id=6113

U vrijeme početka događaja iz tč.11. a po proglašenju neovisnosti RH i razdruživanja s ostalim republikama izdane su prijelazne novčanice kao zamjena za dotadašnje ex YU dinare u omjeru 100:1, a datum puštanja u optjecajje bio  23. prosinca 1991. dok je datum povlačenja iz optjecaja: 30. svibnja 1994. nakon uvođenja kune kao platežne jedinice RH.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]

Iako je vrijeme bilo napeto uspjeh je bio očuvanje relativne stabilnosti HRD-a tako da veće novčanice nisu ugledale optjecaja..

[attachment=1]

Meni je uvek izgledala upotrebliva, ona od 25 hrd. KOliko je stvarno bila upotrebliva? Ne zbog vrednosti, nego zbog toga, jer je to pola od 50. Kod eura uvek dođe malo iznad 20, tako da mi se čini upotrebliva.

Zanimljivo da se na novčanicama nije potpisao guverner HNB-a. Potpisao se ministar financija. Izvlači se zaključak da su to bonovi ministarstva financija a ne novčanice HNB-a. Novčanica od 25 HRD-a napravljena je na švedskom zaštićenom papiru.

Ne sjećam se baš ovih većih novčanica od 1000 HRD. Ono što je bilo zgodno je to da nisu postojale nikakve kovanice, samo ove papirnate novčanice (zapravo novčani bonovi ministarstva financija). Cijene nisu imale decimale, samo cijele brojeve.

Kad je uvedena kuna (trebala je biti kruna, ali je to naglo promijenjeno), paritet je bio: 1000 HRD = 1 kn; 10 HRD = 1 lp; 1 DEM = 4,444 kn
 .
U par tjedana je došlo do 1 DEM = 3,6 ... 3,7 kn tj. kuna je znatno porasla u odnosu na marku. Tako je u Hrvatskoj započela deindustrijalizacija, kao vrlo uspješan projekt uništenja vlastite koliko-toliko kvalitetne proizvodnje i zamjene jeftinim uvozom beskorisnih proizvoda. Dalje mi brani čl. 11 ...

Ipak, na pogreškama se valja učiti.

Деиндустријализација је економска законитост на просторима бивше СФРЈ.

Iz vremena početka Ante Markovića osim one od 500 000 din. sa spomenikom na Tjentištu na reversu koju imamo fali nam i sledeća od 1 000 000 din.Po početku Antinog programa izbrisane su tri nule pa su iste štampane kao 500 i 1000 din. i one nam takođe fale za komplet.
Ratne novčanice prikazane iz vremena Kraljevine Jugoslavije imale su naznaku da se donosiocu isplaćuje naznačena suma u plemenitom metalu što je trebalo da garantuje stalnu vrednost banknote i suzbije inflaciju kroz institut "čvrste garancije".Iste novčanice sa pečatom koji prekriva deo natpisa su novčanice tzv. "Nedićevske" pare preštampane od strane vlade Milana Nedića u okupiranoj Srbiji period 1941-1945.

Izvinjavam se na grešci nisu postojale novčanice od 1 000 000 dinara nego od 2 000 000 dinara a evo i slika.

A evo i kako su te dve pomenute novčanice od 500 000 i 2 000 000 dinara izgledale po započinjanju programa Ante Markovića i denominacije od pomenute tri nule.

Zanimljivo je da su obe novčanice imale isti avers.

Na zajedničkom aversu je prikazan spomenik Revolucije na Mrakovici-Kozara.

Iz te serije bila je navodno pripremljena i odštampana i novčanica od 100 dinara sa Titovim likom na aversu ali zbog događaja koji su usledili nikada nije puštena u opticaj.Pretpostavka da je na reversu bio već spomenuti spomenik na Kozari.

I još malo podsećanja:

Naime nije Ante Marković prvi uradio denominaciju banknota u SFRJ.
Prva denominacija urađena je 1968 godine po jednom od programa "stabilizacije" kada su skinute takođe tri nule.
I uvedena serija novčanica sa slike (serija nije potpuna završava se sivom novčanicom od 100 dinara prikazana ranije u temi).
Pa su mnogi naši zemljaci mnogo posle toga govorili u starim iznosima: npr. za novčanicu od 20 din. govorilo se još uvek 20 000 dinara starih ili 50 dinara novih.I to je dugo ostalo u jeziku pri novčanoj razmeni čini mi se sve dok novčanice iz te serije krajem 90-tih nisu povučene iz upotrebe. 

;D
Promače mi jedna nula.
Serija novčanica se završavala sivom novčanicom od 1000 dinara.
Znaći serija je nominovana ovako: 5,10,20,50,100,500 i 1000 dinara.
Prva je vredela 5 000 starih dinara a poslednja 1 000 000 starih dinara.
Kasirke bi obično po zaključenju računa izdeklamovale čuvenu rečenicu otprilike ovako:

"Druže račun iznosi 150 000 dinara starih ili 150 dinara novih u gotovom"
Dobre stare hiljade.............

Takođe zanimljivo je da se na novčanici od 10 dinara iz tog vremena nalazio lik udarnika iz čini mi se Železare Zenica a ne lik čuvenog rudara Alije Sirotanovića ili mladog strojarskog radnika Josipa Broza kako su milioni Jugoslovena bili u zabludi.
Zaboravio sam kako se čovek zvao ali mislim da je možda još živ jer su skoro prikazali reportažu o njemu koju sam skoro video ili pročitao negde.
Od tad pa sve dok nije izbačena novčanica sa Titovim likom krajem devedesetih za likove su korišćeni anonimni nepostojeći likovi iz mašte umetnika koji su saradjivali sa zavodom za izradu novčanica u Topčideru.
Za neke se špekulisalo da liče namerno na neke zabranjene "likove".

Kao na primer za lik sa ove dve novčanice sa početka 90-tih za koje su se mnoge starije beogradske dame po pijacama klele da je pljunuti mladi Kralj Petar II iz dana detinjstva-momčenja.
Mislim da je slikar koji je naslikao ovog dečaka mnogo godina posle priznao da je mu je u stvari motiv bila fotografija svog sina koju je držao u svom ateljeu na radnom stolu.

Na slici je Arif Heralić.
[attachment=1]

A evo i fotografija mladog Kraljevića Petra II pa procenite sami:

 ;D
I naravno slika mladog Broza sa kojim su mešali  Arifa i Aliju na novčanici od 10 dinara.

I opet ispravka.Ko radi taj i greši. ;D ;D opet promače jedna nula ali u višku.

Stari dinari štampani su u apoenima od: 500, 1 000, 2 000, 5 000, 10 000, 50 000, 100 000 dinara.
Što znači da je prva denominacija u SFRJ 1968 izvršena skidanjem dve nule a evo i slike 1 000 dinara starih ili 10 dinara novih sa likom već pomenutog udarnika-proletera Arifa Heralića.

Pa je predhodno pomenuta rečenica kasirke koja je sedela za NCR registar kasom u samoposluzi u stvari izgledala ovako:

"Druže račun iznosi 15 000 dinara starih ili 150 dinara novih u gotovom".

I zaista mladi Kraljević Petar II na novčanici od 20 dinara iz 1936 godine.
Zahvaljujući članu Pacmann69 koji je istu prvi postavio.

Sakupiti novac nove Jugoslavije ravno je letu na Mjesec. Papirnati i kovani. Toliko ima izdanja, apoena izdanih i neizdanih. Ima i onih koji su bili u opticaju kratko ili vrlo kratko vrijeme da nisu ni došli do ruku svih stanovnika. Tu je i ratni novac koji je pripremljen 1949. godine. Tiskara ratnog novca preseljena je u Skradin. Točnije u jedan potkop zaostao iz 2. svj.rata. Tiskarski stroj nalazi se bačen u travu ispred potkopa. Apoeni izdani zadnjih godina postojanja kao da su rađeni na brzinu. Nemaju izražajnost, ljepotu niti karakteristike jedne zemlje. Tko je mogao pratiti sve te nule i galop inflacije?

Brodarski kad smo već kod praćenja i inflacije zanimljivo je da od 1968 kada je urađena prva denominacija o kojoj sam govorio i uvedena serija novčanica-tzv. novih dinara pa sve do 1987  (celih 19 godina) kada je uvedena prva novčanica sa Titovim likom od 5 000 dinara nije bilo potrebe za uvođenje i štampanje novih banknota.
Što možda može da ukaže da su tad u tom periodu inflatorni pritisci bili odlično kontrolisani i da se možda radi o "najzlatnijih" 19 godina kvaliteta i standarda življenja u SFRJ bez obzira što nam se stalno činilo da nešto poskupljuje i što su stvarani veštački trgovački redovi za kupovinu praška,kafe i ulja i ko zna šta sve ne čega po "staroj" ceni dok ne poskupi.Ili prvih bonova za gorivo iz 1982-ge godine usled svetske krize cene nafte.Bilo je jeftinih i dostupnih kredita,sindikalnih letovanja,besplatnog školstva,lakšeg zapošljavanja,potpuno cenovno kontrolisanog tržišta a gledali su se u firmama samo indeksi rasta proizvodnje jer je važilo pravilo da možeš da prodaješ i zaradiš samo ako imaš proizvod za prodaju,uvoz je bio strogo kontrolisan (setimo se da je na primer bilo svega 10 modela obuće) ali ne sećam se da je bilo mnogo nesrećnih zbog toga jer nisu se cenile vrednosti potrošačkog društva.Sve suprotno postulatima savremenog tržišnog privređivanja i globalizma ali je odlično funkcionisalo i stupanjem na scenu unipolarnog sveta kao takvo je moralo da umre jer je dokaz da se na ovom svetu može pošteno živeti od svog rada kao i da nije nemoguće imati masovniju međusobnu i statusnu ravnopravnost stanovništva koje ima pravo da bude realno plaćeno za svoj rad i adekvatno učešće u privrednoj razmeni kapitala.

Meni je smetalo što se bakalar nije nekoliko godina slobodno uvozio. Ostalo me nije zanimalo. Političari iz CK nisu stradali od kave, žvakalica ni rebatinaka. Poskliznuli su se na bakalaru za Veliki petak i Badnji dan. Sindikalno litovanje nisam koristio nikad. Zimovanje isto tako. Postole sam kupova Batine
 ( Borovo ). Prašak sam dobiva u poduzeću a kavu nisam tad pio. Bevandu jesam. To su prošla vrimena. Onda kao i danas treba jesti 3 puta na dan. Piti još više i to dobro. Gledajmo naprid i ne osvrćimo se za ruševinama.

 :) Vazda je bilo bolje ići napred krmom nego provom a naročito punom parom!
Malo usoljene ribe,bevandica koji kruhčić i vridna mala u doma i ništa više  :jok.

Da nam živi,živi rad!

Mislim da je bila i između 1963 i 1965 naime tada su kovani dinari postali pare i zamjenili su sastav do tada su kovanice od para bile aluminijske i svijetle boje, a dinari su bili od bronze i žute boje, nakon toga pare su postale i ostale žute, a dinari do kraja 1980-tih postali srebreni...

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Dobra fora je i bila kad su "stari dinari" bili u uporabi kao pare, a novi dinari - dinari i to istovremeno....

[attachment=1]
[attachment=2]

Zna li tko nešto o ovoj novčanici, čini mi se da bi mogla biti jedna od prvih poslijeratnih u FNRJ, kod nas ih nije bilo kod nas su se tada koristile partizanske lire..

http://www.numizmatika.antikviteti.net/lireb.htm

[attachment=1]

Та новчаница је била у оптицају до краја 50-тих година и заменила ју је она са "сиротановићем". Кроз маглу је се сећам. Оне алуминисјумске динаре памтим јако добро.

Da nije novačnica iz "ratnog novca" o čijem je štampanju 1949 predhodno pisao Brodarski?

[attachment=1][attachment=2]

[attachment=1]

Prva denominacija je urađena 1965., a ne 1968. godine i odbijene su dvije nule.

Prvi tip novčanica je izdan 1944. godine, a 1946. drugi, s tim da nisu izdavani manji apoeni već su u opticaju ostali oni iz 1944.godine.
U periodu od 1949-53. izrađeno je više više novčanica, ali većina nije izdana. http://blog.dnevnik.hr/hrvatskanumizmatika/2011/01/1628918537/novije-spoznaje-o-pojavnosti-neizdanih-papirnih-novcanica-fnr-jugoslavije.html
Treći tip se pojavio 1955. i ostao u opticaju do denominacije 1965. kada su na krupnijim apoenima odbijene dvije nule i te prerađene novčanice su ostale u opticaju do 1968. godine.
Četvrti tip se pojavio 1965. sa novčanicom od 100 dinara (konj), a kasnije su se pojavili i drugi apoeni, sitiji su od 1968. zamijenili one dorađene iz 1955/65.
Peti tip se pojavio sa inflacijom 1985., 1990. su odbijene četiri nule, a 1991. je promijenjena boja.
Šesti tip sa motivom spomenika se pojavio 1989. i na njemu su 1990. odbijene četiri nule, ali je ovaj tip bio kratko u potrebi.

http://bif.rs/2014/07/mileta-prodanovic-kako-citati-novcanice/

Na ovom sajtu imaju novčanice sve tri jugoslavije:
http://banknoteworld.com/yugoslavia?start=150#banknotes

I ovdje su predstavljene i dobro opisane novčanice Jugoslavije:
https://bs.wikipedia.org/wiki/Jugoslavenski_dinar

Zna li ko ima li kakva knjiga u kojoj piše kad je koja novčanica puštena u optica i kad je povučena iz opticaja, te koliko je kojih novčanica odštampano?