Kolekcija novcanica iz SFRJ

[pacman69]

Evo i nekoliko iz NDH-azije...

[pacman69]

Budući smo odavno otišli pomalo u offtopic evo i nekoliko iz Republike Srpske Krajine. Cifre i datumi na njima dosta govore o inflaciji...

[kontraAdmiral1]

Imam pred sobom Dugu, reviju koja je izlazila svake druge subote, od 14. maja 1988. godine. Ilustrirani list od osamdesetak stranica stajao je 1000 dinara (novčanica puštena u optjecaj 1981. godine). Moglo se platiti i s deset komada najvećih kovanih apoena.
Možemo li što humanistički   saznati na temelju godišnje pretplate, koja je za Jugoslaviju iznosila 26.000 dinara, odnosno pet "titića", novčanica emitiranih od 1985. godine? Za inozemstvo je, pak, pretplata iznosila 52.000 dinara odnosno 37 američkih dolara, 62 njemačke marke, 51 švicarski franak, 20 engleskih funti… Zanimljiv odnos valuta, a? Uzgred, tada još nepostojeći euro na početku svoje karijere vrijedio je otprilike isto koliko i dolar!

[kontraAdmiral1]

„Titići“ (5000 dinara) kratko su bili najveća novčanica. Na novčanici od 20.000 dinara, koju smo zvali "Sirotanović", stoji da je iz 1987.  godine, a već sljedeće godine - dakle one godine koje je objavljen naš broj Duge – izdana je i novčanica od čak 50.000 dinara. Iskoristimo li kao orijentir inozemnu godišnju pretplatu na Dugu, tadašnja najveća novčanica težila je, dakle, oko 60 maraka, tj. 30 još nerođenih eura. Na poleđini (reversu) te banknote slika je Dubrovnika. Koji je, među ostalim, sinonim za turizam.

[kontraAdmiral1]

A s četiri novčanice s motivom Dubrovnika, odnosno za 40 „titića“, moglo se sedam dana elementarno boraviti u hotelu na Bledu!
Naime, u navedenom broju beogradske Duge Yugotours reklamira sedmodnevne polupansionske aranžmane:
- na Kopaoniku (hotel Bačište) od 129.600, a na Jahorini i Igmanu u hotelima koji se zovu po tim planinama od 127.400 dinara;
- u ohridskim hotelima cijena navedenog aranžmana iznosila je od 147.600, a na Bledu (hoteli Park i Krim) 184.300 dinara;
- najniža cijena sedmodnevnog aranžmana (očito s vlastitim prijevozom) u vojnim odmaralištima (Kupari, Duilovo, Baško Polje, Orebić) bila je viša nego u trogirskom hotelu Medena i šibenskom hotelu Andrija (Solaris!): 143.900 prema 131.900 i 130.100 dinara.
Može se izračunati kako je u Medenoj pokraj Trogira jedna osoba mogla biti smještena sedam dana za manje od tri godišnje inozemne pretplate na Dugu, dakle, za oko 180 maraka. Sigurno je to cijena izvan glavne sezone, tome treba dodati prijevoz, jedan obrok i sl. – ali to je 90 eura za sedam dana u hotelu! (Hm, druga je strana tako niskih cijena to što se nije investiralo u obnovu i opremanje, ali to nas sad ne zanima.)

[kontraAdmiral1]

Kako su godišnji odmori bili neprirodno jeftini pokazuje i reklama za „elektronske limitere telefonskih poziva“: tim je spravicama cijena od 106 do 117 novčanica od 1000 dinara.
Reklamirale su se i Planikine ženske sandale (lagane otvorene cipele), po cijeni od 39.900 do 49.900 dinara. Jeftinije je bilo nabaviti Kralja Petra I Karađorđevića. Prva pretplatna cijena te knjige Dragoljuba Živojinovića (oko 650 stranica, 60 fotografija i faksimila, tvrdi povez…) iznosila je 29.400 dinara odjednom za članove Kluba čitalaca BIGZ-a, za ostale ako plaćaju odjednom 33.600, a 42.000 dinara ako se plaća u obrocima (ratama). Iz Duge od 14. maja 1988. saznajemo i da je prva pretplatna cijena knjige Milana Bulajića Ustaški zločini gencida (dva sveska, više od 1670 stranica…) iznosila je pri plaćanju odjednom 60.000 dinara, a  moglo se plaćati i u ratama: pet puta po 15.000 dinara, odnosno ukupno 15 „titića“.

[seaman]

A ovo je najveeeecaaaaaa

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

na sajmu filatelista 2005e u singapuru kostala je 500eura prema SINGAPORE STRAITS.

[Kuzma®]

Mozda jeste toliko kostala dok Zimbabve nije izbacio vise nula.

[seaman]

mi

Mozda jeste toliko kostala dok Zimbabve nije izbacio vise nula.

mislim da je objasnjenje u novinama bilo da je vrijedila nekoliko dana i da ih nije izaslo mnogo.

[dzumba]

Да неко од младих читалаца не би помислио да је у бившој СФРЈ штампан само папирни новац који је брзо губио вредност. Било је и ковања и злазника и сребрењака, најчешће неком прогодом. Овај "новац" (јер то ипак није био, бар не у класичном смилсу да са њим нешто купиш у бакалници) не само да не губи вредност, него са кризом и временом му, можда и расте. Да ли вредност расте или опада то ће знати бољи стручњаци од мене (Бродарски, Владимир Бошковић и ини). Тако је урађена ова серија сребреног новца у апоену од 1000 динара. Израђен је на основу одлуке а у поводу Титиве смрти. У ЈНА је додељиван као нека врста награде - признања.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Сребрењак је спакован у пластичну кутију која се отвара слично кутијицама у које се пакује накит (полуотворено)


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Сам сребрењак је у облику класичног новца димензија 38мм.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dzumba]

Из сребрењак добијаш и сертификат о "квалитету производа".

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Право сребро велике финоће.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Састав "комплета"

[brodarski]

Lipo si to napisao. Bio je to novac kovan za prigodne prilike. Visoko polirane kovanice pakirane u plastično kućište s certifikatom.  Rijetko je koji prigodni novac SFRJ postigao cijenu višu od cijene materijala od kojeg je izrađen. Možda komplet zlatnog novca zvan '' AVNOJ ''. Srebro je bilo osrednje kvalitete, lošije od 50 din s likom Aleksandra i kraljice iz doba kraljevine. Što rjeđe to traženije bez obzira na materijal kovanja. Danas se zlatni novac SFRJ a i mnogih drugih država prodaje po cijenu lomljena zlata. Nitko normalan ne bi otišao u mesnicu i kupio za zlatnik nominale 100 dinara kil junetine po cijeni od 50 dinara. Uz to dobio natrag papirnatu novčanicu nominale 50 dinara. Unatoč svim okolnostima ti srebrenjaci i zlatnici predstavljali su vrlo lijep poklon u određenim prigodama. Što je najbitnije kovanica je ostajala u zemlji. Zakon o prometu zlatnog novca bio je izuzetno oštar.

[ORIĆAREB]

............ У ЈНА је додељиван као нека врста награде - признања.

Pa ja "Džumba" u JRM nevidi taj "gvozdenjak".   Nekako me stalno mimoiđoše ti i slični događaji.

[rotring]

Pa ja "Džumba" u JRM nevidi taj "gvozdenjak".   Nekako me stalno mimoiđoše ti i slični događaji.

 

[dzumba]

Хвала Бродарски. Наравно, што ређе, то вредније, старо правило у нумизматици. Овај сребрењак је израђен у серији 200000 ком. Дакле врло великој да вреди као ретка кованица. 26 грама сребра вреди као и свако ломљено сребро (мање кад продајеш, више кад купујеш). Тренутна цена откупа сребра у Србији је 30-40 динара за грам (зависи од финоће). Значи, вредност сребрењака би била ту негде око номиналне вредност - 1000 динара (9,5 евра).  Ипак, има знатно већу симболичку вредност као спомен на неко време, обичаје и људе.