Imigrantska kriza

[Milan (longtrip)]

Ванредно стање у Немачкој, хоће да забране виршле и кобасице да се мигранти случајно не омрсе, а Немци к`о Немци, одмах се ухватили кобасице и не дају.

Takvi komentari na ovom forumu ne vode ka smislenoj raspravi. Prenesi vest u potpunosti ako misliš da to doprinosi objektivnoj slici o ovoj temi.Nemci ne zabranjuju prodaju svinjskih kobasica ili viršli već postoji preporuka da se prilikom javnih manidestacija prodaja brühwurst-a sa svinjskim mesom posebno obeleži. S obzirom da je turski kebab ( goveđi, pileći) nastao u Nemačkoj i da je faktički postao nacionalni fast food zapadne Evrope, ovo sa kobasicama je samo nastavak te tradicije....

[Минерска]

Да ли да поставим дефиницију сарказма или не, питање је сад?

Кобасице и виршле од свињетине су део њихове традиционалне кухиње, посебно уз пиво и кисели купус. Али, сада заиста хоће да из промета уклоне производе од свињетине управо да се "мигранти" не би увредили.

Који је то степен сервилности, наказности, неодговорности, какав треба бити бескичмењак па се чак тиме бавити?

Ево ти линк http://www.vesti.ru/doc.html?id=2727269&cid=520

А да, препоручују девојкама и женама да не носе изазовну одећу да би избегле ризик од силовања, а и да се не шетају ако је могуће. Значи, кућни притвор. Да се "мигранти" не узбуђују.

Све бих нахранио сланином и чварцима. И подварком.

И шта друго урадити осим смејати се једној таквој апсолутној ерозији друштва у којем се као реакција на такве будалаштине поново формира фашизам.

Немци поново читају Мајн Кампф извесног собосликара.

[Минерска]

Не знам да ли су помињали шта око сланине, пршуте и шунке.

[Milan (longtrip)]

Мене то уопште не чуди кад су они у питању , зато се не узбуђујем уопште, нек кусају шта су скували. Када могу педери да усвајају децу и када су скинули забрану за штампање "Мајн кампфа", нек им укину и свињске кобасице. Ако и треба ....

[dark-bullet]

Ванредно стање у Немачкој, хоће да забране виршле и кобасице да се мигранти случајно не омрсе, а Немци к`о Немци, одмах се ухватили кобасице и не дају.

Takvi komentari na ovom forumu ne vode ka smislenoj raspravi. Prenesi vest u potpunosti ako misliš da to doprinosi objektivnoj slici o ovoj temi.Nemci ne zabranjuju prodaju svinjskih kobasica ili viršli već postoji preporuka da se prilikom javnih manidestacija prodaja brühwurst-a sa svinjskim mesom posebno obeleži. S obzirom da je turski kebab ( goveđi, pileći) nastao u Nemačkoj i da je faktički postao nacionalni fast food zapadne Evrope, ovo sa kobasicama je samo nastavak te tradicije....

Posebno obeležavanje jela koje sadrže svinjetinu su polagano uvođenje šerijatskog prava i islamizma.

[Boris P]

Eto zašto Tenison dolazi u Srbiju.

Ala će se ovajdimo 

[Karlo]

I evo što bi se jutros moglo dodati dok čekamo rješenje Merkel-Turska jer bi to trebao biti "jedinstven" Evropski stav.
Članak bi pripadao "senzacionilističkim" ali mislim da to nije,jer se i ovdje vidi borba između gluposti i opstanka.

"Dobrovoljci" za "lov na izbjeglice"
Petak 04. Mar 2016 07:00

Zatvaranjem makedonske granice ponovo bi više izbeglica moglo da krene ka Zapadu preko Bugarske. No poznata je brutalnost bugarskih policajaca, a sada se još i građani organizuju u patrole kako bi „lovili“ izbeglice.

„Od našeg sela do granice ima sedam kilometara. Svi koji uspeju da prođu graničnu ogradu idu pored našeg sela“, priča 76-godišnji Kosta dok čuva koze na jednoj livadi. On je jedan od svega 18 meštana sela Dolno Jabalkovo, majušnog mesta u koje se sveži hleb doprema svega tri puta sedmično, a mobilni telefoni gotovo da nemaju prijem.

Nedavno je međutim Dolno Jabalkovo stiglo u udarne vesti i to zahvaljujući Dinku Valevu. Taj mladić iz obližnjeg grada Jambola postao je heroj tabloidne štampe jer na svom motociklu četvorotočkašu patrolira duž granice s Turskom gde je navodno do sada „golim rukama“ uhvatio 25 izbeglica.

Trenutno Dinko pokušava da okupi dobrovoljce za „lov na izbeglice“. „Svi koje uhvatimo ostaju u našim rukama. (…) Jasno je da želim da ih ubijem, pa i oni mene hoće da ubiju, zar ne?“, rekao je mladić u jednom televizijskom intervjuu.

Svojom spremnošću na nasilje Valev se podičio i u razgovoru za DW: „Ako oni smeju da bacaju bombe, onda smem i ja.“ Za njega su stvari kristalno jasne – svaki izbeglica je džihadista. Potvrđuje da osniva „građansku patrolu“ koja bi trebalo da šeta graničnim pojasom od sledeće sedmice.

Takva inicijativa za sada ne budi pažnju bugarske policije. Ministarka unutrašnjih poslova Rumiana Bačvarova pozvala je medije da informišu policiju ukoliko imaju saznanja o nezakonitim radnjama, ali je ratoborne iskaze i najave mladog Dinka Valeva nazvala tek „neobičnim“.

Pastir Kosta se ljuti zbog izjava nacionalista

„Dinka ne treba uzeti ozbiljno“, kaže jedan lokalni političar koji je tražio da ostane anoniman. „On samo hoće da privuče pažnju pa stalno pravi gluposti: recimo vozio je tenk seoskim putem, jahao konja nasred glavnog trga, a svojim motociklom juri prolaznike po trotoaru.“

Prema sopstvenim tvrdnjama je Dinko uspešni trgovac starim gvožđem koji često boravi u inostranstvu. Nedavno je, kaže, bio u Damasku gde je prodavao delove za mašine.

Na Fejsbuku je o tome napisao da je „Damask pun džihadista“. Jedan prijatelj je u komentaru ohrabrivao Dinka da ih sve pobije kad je već na licu mesta. Na društvenim mrežama mladi Bugarin uživa status „superheroja“.

Već se našlo dvadesetak „dobrovoljaca“ za narodnu miliciju – doduše, oni su za sada samo članovi Fejsbuk grupe. Ima među njima i poznatih lokalaca.

Recimo Slav Slavov je član vladajuće bugarske partije u čije je ima pokušao da postane predsednik mesne zajednice u selu Veselinovu.

U jednom intervjuu je podržavao narodnu miliciju i pozivao na „više nacionalizma“. U razgovoru za DW, međutim, Slavov se žali da je iz partijske centrale izriban i da je onda morao da povuče ranije izjave.

Ipak on ostaje odlučni protivnik izbeglica: „Idite u sela na granici, videćete starije ljude kako plaču jer su ih stranci napali i opljačkali“, tvrdi Slavov.

Slav Slavov tvrdi da su nepoznati ljudi napadali starije ljude koji žive blizu granice.

U selu Dolno Jabalkovo baš niko ne plače. Nijedan od 18 seljana nije čuo da su izbeglice nekoga opljačkale. Ostareli pastir Kosta se ljuti zbog izjava nacionalista: „Kako mogu tako da pričaju! Ljudi beže od rata, dolaze goli, bosi i žedni.“ Kaže da često prvo pomogne izbeglicama pa onda obavesti policiju.

„Kako samo prihvataju hleb – kao da ga nikad u životu nisu videli! Šta hoće Dinko? Da kolje te ljude!?“

Na dan našeg razgovora zabeležena su svega tri „ilegalna ulaska“ u zemlju, prema aktuelnom izveštaju granične službe. Očekuje se da će brojka porasti.

Trenutno mesečno dolazi 1.500 izbeglica mahom iz Sirije, Iraka i Avganistana. Uglavnom odlaze dalje, u Srbiju, ređe preko Rumunije.

Nisu svi seljani raspoloženi da pomognu došljacima kao Kosta. Jedan drugi pastir, koji ne želi da kaže ime, traži da se na izbeglice puca. Govori s ruskim akcentom, kaže da je rođen u Bakuu i da se u vreme SSSR-a borio u Avganistanu. Svi su došljaci teroristi, misli ovaj čovek, i ne dâ da ga „prevare dirljive priče o izgladneloj deci i ženama“.

I jedan granični policajac je saglasan. Kaže mi da policija ne stiže da nadgleda celu granicu i da su joj potrebni ljudi poput Dinka Valeva.

Dodaje da ograda ka granici s Turskom – koju zvanična Sofija žuri da izgradi do kraja – sama po sebi nije nikakva prepreka za izbeglice.

U tom trenutku pristiže njegov kolega graničar, donoseći kafu u plastičnim čašama, i naš sagovornik brzo koriguje svoj iskaz i prelazi na zvaničnu verziju: granična ograda je odlična, a policija može da odradi posao i bez narodnih milicija.

Izvor: B92

[NAVIGATOR_SLO]

NA SJEDNICI VLADE USVOJEN NOVI ZAKON, VOJSKA MOŽE NA GRANICU!

Autor:  Hina /  04.03.2016
Vir: JutarnjiLIST

Vlada je na sjednici u petak prihvatila prijedloge dopune Zakona o nadzoru državne granice i dopune Zakona o obrani kojima se omogućava da iznimno, kada Ministarstvo ili predsjednik Vlade ocijene potrebnim zbog sigurnosnih ili humanitarnih razloga, Oružane snage RH mogu pružiti potporu u zaštiti državne granice na način propisan Zakonom o obrani.
Predloženo je donošenje dopuna obaju zakona po hitnom postupku i one su upućene na usvajanje u Hrvatski sabor, s obzirom da to zahtijevaju "osobito opravdani razlozi koji se odnose na dosege trenutne migracijske krize", navodi se u obrazloženju prijedloga tih zakonskih dopuna, uz napomenu da za njihovu provedbu nisu potrebna dodatna sredstva.
Ministar unutarnjih poslova Vlaho Orepić istaknuo je kako se radi o refleksu na trenutnu situaciju i okruženje i da će se Oružane snage u nadzoru granice koristiti samo iznimno i prema uputama policije.

Predloženom dopunom Zakona o obrani propisuje se da Oružane snage RH mogu pružati potporu policiji u zaštiti državne granice u skladu s posebnim zakonom kojim se uređuje nadzor državne granice i da odluku o pružanju potpore Oružanih snaga policiji donosi Vlada na prijedlog ministra obrane i uz prethodnu suglasnost Predsjednika Republike i vrhovnog zapovjednika Oružanih snaga, pojasnio je ministar obrane Josip Buljević.

U obrazloženju prijedloga navodi se kako se zbog migrantske krize s kojom se suočavaju države na tzv. "balkanskoj ruti“ i članice Europske unije pojavila mogućnost potrebe da Oružane snage Republike Hrvatske daju potporu u zaštiti državne granice, koja je ujedno i vanjska granica Europske unije. To je potrebno radi otklanjanja moguće ugroze suvereniteta Republike Hrvatske te omogućavanja policiji da nesmetano obavlja svoj posao, objašnjava predlagač. Stoga se, ako Ministarstvo unutarnjih poslova ili predsjednik Vlade RH procjene, na temelju analize rizika zbog velikog pritiska migranata i potencijalnog izbijanja humanitarne krize, da je povećana ugroza unutarnje sigurnosti i da postoji prijetnja sigurnosti državne granice, Oružane snage RH mogu pružiti potporu u zaštiti državne granice.

[ssekir75]

што се бугара тиче, понављам, леше их од батина и одузимају им све вредно. полиција, не самоорганизовани грађани. зато се ретко ко усуђује да иде преко бугарске. колико год не волео бугаре, апсолутно их подржавам у заштити сопствене државе.

[dark-bullet]

што се бугара тиче, понављам, леше их од батина и одузимају им све вредно. полиција, не самоорганизовани грађани. зато се ретко ко усуђује да иде преко бугарске. колико год не волео бугаре, апсолутно их подржавам у заштити сопствене државе.

Bugarski pristup je jedini prihvatljiv i ljudski. Ovi što dolaze znaju, da na putu mogu izgubiti svoje živote, te na to i računaju. Štaviše, za njih je to jednako, da postanu mučenici u borbi (za njih je i to borba). Oduzimanje imovine, radi prekršaja, dakako, je nešto što ih više boli od gubitka vlastitog života. Naravno, bez fizičke sile pri sprečavanju prelaska granice ili države (ako se i uspiju prokrijumčariti) ne ide.

[duje]

Vir: "Jutarnji list" Zagreb
http://www.jutarnji.hr/
04.03.2016.

HUMANITARNA KATASTROFA U KAMPU ZA IZBJEGLICE

'Ovdje polako umiremo. Da smo znali što nas čeka, ostali bismo u Siriji'

Starica u dugoj crnoj haljini sjedi na prašnjavom tlu uz željezničku prugu i ne obazire se na grupu od stotinjak muškaraca koji se nekoliko metara od nje nadvikuju, naguravaju, vidno razbješnjeni...

Ona u jednoj ruci drži drveni štap, a drugom briše suze koje joj padaju niz lice dok zuri u prazno, prema metalnoj ogradi ispred koje je, spazivši fotoreportere, dotrčalo nekoliko mladića i razvilo platna na kojima su na engleskom jeziku rukom ispisane poruke “Sloboda Siriji i Palestini” i “Mi ovdje polako umiremo”. Uz njih je stala i tamnoputa djevojčica, duge kovrčave kose i izvadila papir na kojem crvenim flomasterom piše: “Mi smo ljudi”.

Stotinjak metara dalje je granica s Makedonijom. No, očajnim ljudima, mahom Sirijcima, koji danima čekaju na grčkoj strani žice, prelazak na drugu stranu čini se kao nedostižan san. Ne znajući što donosi sutra, desetak tisuća izbjeglica dane provodi na livadama pokraj grčkog sela Idomeni, smještenog tik uz granični prijelaz.
 
Iz očaja u očaj

Svakim danom ih je sve više, stalno cestama i poljima pristižu nove skupine ljudi, a makedonska policija ih dnevno propušta svega nekoliko stotina. Pristup samoj graničnoj crti - gdje su se proteklih dana izbjeglice sukobljavale s makedonskim snagama reda u želji da probiju ogradu i uđu u Makedoniji - brane grčki policajci. Novopridošli izbjeglice satima čekaju u redu da bi ušle u veliki bijeli šator gdje će ih grčke vlasti registrirati i onima koji zadovoljavaju uvjete za nastavak putovanja prema zapadu dodijeliti brojeve koji im pružaju nadu da će se ukrcati u vlak.

U ograđenom dijelu izbjegličkog kampa već danima nema mjesta za nove šatore, pa ih izbjeglice podižu na poljima, a mnogi koji još nisu uspjeli nabaviti šator, leže na tlu, neki na dekama, neki na goloj zemlji, vidno iscrpljeni ljudi svih dobi... Puno je djece, čak i beba od svega nekoliko mjeseci...

“Ovo je moja kuća”, sa širokim osmijehom na zeleni šator pokazuje Šarif Al Ahmad iz sirijskoga grada Rake koji drži zloglasni ISIL. Šarif je frizer pa mu sunarodnjaci dolaze ispred šatora na šišanje.

“Da sam znao da nas ovo čeka, možda ne bih ni otišao iz Sirije. Iz jedne katastrofe smo došli u drugu”, govori mi 23-godišnji Mohamad Đaruši iz grada Al Karetaina pokraj Homsa koji u Idomeniju već 10 dana kampira s roditeljima, suprugom i bratom koji je prije dva dana proslavio prvi rođendan.

ISIL-ove bombe

Njegova majka Maha i otac Abdulhadi ispred šatora su zapalili vatru i u limenoj konzervi griju vodu pa u nju ubacuju pet jaja. Po jedno za svakog člana obitelji. To će im biti ručak, jedini obrok u danu. Makar gladovali, zadnjih sto dolara su odlučili sačuvati za kartu za vlak.

“Čuli smo da se od Srbije pa dalje prema zapadu prijevoz ne naplaćuje. Prodali smo sve obiteljsko zlato da bismo skupili za bijeg jer je u našem gradu život postao nemoguć. Bombardirali su ga i sirijska vojska i ISIL. Svaki sa svoje strane. Naša kuća je srušena. Prije tri mjeseca sam se oženio. Iste večeri nakon vjenčanja u grad je ušao ISIL i tri dana kasnije smo uspjeli pobjeći”, priča Mohamad koji je završio prve dvije godine strojarstva, ali je zbog rata morao prekinuti studij.

Put preko Egeja

Nekoliko je tjedana s obitelji proveo kod rođaka u Turskoj. Našli su krijumčare kojima su platili da ih prevezu do grčkog otoka Kosa. Na prekrcanom je plastičnom brodu, kaže, bilo 40-ak ljudi, ali je srećom more bilo mirno.

“Zahvalan sam grčkoj policiji koja nas je dopratila do kampa na otoku i nakon tri dana prevezla do Atene gdje smo proveli jednu noć da bi nas potom autobusima vozili dalje. Pet dana smo proveli uz cestu jer su rekli da autobus ne može dalje, pa smo još nekoliko dana bili u jednom kampu pokraj Soluna i krenuli pješice prema Makedoniji. Nekoliko dana smo pješačili, a onda su nas neki ljudi prije deset dana dovezli ovdje. Prvih nekoliko dana nismo imali šator. Spavali smo pod vedrim nebom. Mali brat i majka su jako prehlađeni. Liječnici bez granica su nam dali šator”, priča Mohamad čija je obitelj u skupini od 50-ak ljudi s rednim brojem 152.

Niti jedan incident

Čuo je da je zadnja u vlak puštena skupina 67, a da ih čeka još 280. Želja mu je doći u Njemačku i brine ga spoznaja da su granice zatvorene. Samo zna da ne želi nazad u Siriju u kojoj ljudi svakodnevno ginu od bombi. Ovdje ima samo goli život, no ne gubi nadu...

Na mnogim su šatorima u Idomeniju sprejevima ispisane poruke - otvorite granice. Humanitarna je situacija sve teža. Oko šatora su hrpe smeća. Nema ni struje ni tekuće vode. Ljudi satima čekaju u redovima da bi besplatno dobili sendviče i boce s vodom koje dijele humanitarne organizacije. No, besplatne hrane nema za sve.

Iz obližnjih šuma ljudi dovlače suhe grane i pale vatru da bi se ugrijali, skuhali skroman obrok i osušili opranu odjeću.

Četiri dana tamo već čeka i djevojka koja je u prljavu deku, jedinu koju ima, zamotala svoju kćerkicu, malu Sozdar, koja se rodila prije samo mjesec i pol dana u Siriji. Ima i starih ljudi u invalidskim kolicima.

Policajci stoje uz cestu koja prolazi kroz polje sa šatorima. Brojnim novinarskim ekipama pokazuju mjesta uz rub ceste gdje mogu parkirati. Čim smo izašli iz automobila, skupina od pet-šest dječaka u dobi od desetak godina nas moli vodu. Dajemo im i vodu i čokoladu. Ne govore engleski, ali nam rukama pokazuju koliko su zahvalni.

Nismo vidjeli ni jedan incident. Iako im se na licima vidi očaj, ljudi djeluju strpljivo. No ovoj najvećoj izbjegličkoj krizi u Europi nakon Drugog svjetskog rata kraj se još ne nazire...

[Milan (longtrip)]

У Солуну постоје и лука и аеродром , дакле на авион ил' на лађу и вози право на адресу код свих који се пријаве да помогну.

[duje]

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://slobodnadalmacija.hr/
05.03.2016.

Gotovo 13.000 migranata blokirano na grčko-makedonskoj granici

Gotovo 13.000 migranata blokirano je na granici između Grčke i Makedonije u jako teškim uvjetima, rekao je u subotu jedan grčki dužnosnik, pred summit EU-a i Turske idući tjedan koji se smatra ključnim za rješavanje ove krize.

"Ovdje je 13.000 ljudi i gotovo 20.000 u ovoj prefekturi, što je više od 60 posto ukupnog broja migranata u zemlji", rekao je guverner grčke prefekture Makedonije, Apostolos Tzitzikostas, za televiziju Skai, koji nadgleda podjelu hrane u Idomeniju.

"Ne možemo više sami nositi ovaj teret", rekao je, pozivajući grčku vladu da proglasi izvanredno stanje.

Broj tražitelja azila, ponajviše Sirijaca, Iračana i Afganistanaca, blokiranih u Grčkoj raste zbog toga što je Makedonija zatvorila granicu i restriktivnih mjera drugih balkanskih država, sve do Austrije.

U zemlji je blokirano više od 30.000 ljudi.

[duje]

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://slobodnadalmacija.hr/
05.03.2016.

Austrijski kancelar traži da i Njemačka odredi kvote

Austrijski kancelar Werner Faymann ponovo je u subotu inzistirao na potrebi da Njemačka odredi godišnju kvotu izbjeglica koje će primiti, kako bi se izbjeglo njihovo daljnje privlačenje.

"Njemačka mora odrediti broj izbjeglica koje može prihvatiti i koje bi bila spremna ići preuzeti u Siriju i Tursku", rekao je socijaldemokratski kancelar u razgovoru za nedjeljni broj dnevnog lista Kurier.

Ta kvota bi mogla biti 400.000 izbjeglica godišnje, sugerirao je Faymann na temelju maksimalnog broja od 37.5000 tražitelja azila koje je odredila Austrija, zemlja s 8,5 milijuna stanovnika, za 2016. godinu.

"Njemačka mora konačno jasno reći kako stvari stoje, ili će se izbjeglice i dalje kretati u smjeru te zemlje", dodao je austrijski čelnik.

Njemačka je najčešće odredište migranata koji bježe iz područja sukoba na Bliskom istoku u Europu preko Turske i Grčke. 

"Još su milijuni izbjeglica spremi doći", upozorio je Faymann, dodajući da trenutno postoji "politika kaotičnog propuštanja".

Tijekom posljednja dva tjedna, Makedonija je iz Grčke propustila samo 2000 migranata, koliko ih je samo u dva dana stiglo u Grčku iz Turske.

Austrijski kancelar, čija je zemlja u 2015. primila 90.000 migranata, opravdala je postroženje stajališta nedostatkom solidarnosti među zemljama EU.

Europska komisija kritizirala je Austriju zbog uvođenja maksimalnog broja migranata koje je spremna primiti, ali je kancelar rekao: "Ostajemo pri svojim stajalištima".

[Milan (longtrip)]

Zašto ovo postavljam ovde, nije teško odgonetnuti.Mislim da če biti dovoljno razumljivo iako neko ne razume engleski.
 Kakav komentar da dam na sve ovo  Posle ovoga treba da bude jasno zašto neki migranti siluju ili napadaju dečake ili devojkei kakav sudar oni imaju u glavi šetajuči evropskim ulicama

Ekipa ruske televizije Raša tudej raskrinkala je čudovišni tabu u zaostalom avganistanskom društvu - tradiciju da dečaci 12, 13 godina ili mladići plešu odraslim muškarcima i služe im kao seks igračke. Otvoreno se kaže da su "bača" dečaci vekovna tradicija Afganistana i da ih imućnili ljudi iznajmljuju za zabavu i seks.

opširnije na kurir.rs