Heroji Specoperacije Z - Dva puta oboreni

[Zaslon]

   Na Telegramu postoji kanal pod imenom “Герои спецоперации Z” (https://t.me/heroesofZ) gde se objavljuju intervjui sa učesnicima ovoga rata ili ti SVO (specijalne vojne operacije) koje oni koji upravljaju ovim TG kanalom smatraju herojima. Nisu svi koje su tamo predstavljeni dobitnici medalje “Zlatne Zvezde” niti su svi “Heroji Ruske Federacije” već ima tu običnih ljudi, muškaraca i žena svih vojnih profila i službi bez čijeg rada se borbena dejstva ne bi mogla odvijati a koji su se istakli nekim svojim delima.

   U ovoj priči prenosim intervju sa komandant posade helikoptera Ka-52, dobitnikom priznanja “Herojem Ruske Federacije”, majorom Ivanom Boldirevim, gde on priča o zajedničkom putu njega i njegovog navigatora potpukovnika Romana Kobeca, od prvih “vrelih" dana SVO. Vojni pilot koji sebe ne može zamisliti bez neba. U sastavu 319. samostalnog helikopterskog puka učestvuju u napadu na Ukrajnu poletevši iz Belorusije prvoga dana sa desantom na Gostomel. Ovo je njegova priča.

   "Kao oficir naravno razumeo sam šta se dešava ali kao čovek do kraja nisam verovao da će se i desiti. Sve je počelo 24. februara sa desantom na Gostomel (aerodrom "Anotonov" poznat i kao aerodrom Gostomel po istoimenom selu pored aerodroma). Mi smo prvi pošli tamo. Bili su spremni i kad smo se približili aerodromu  počeli su da pucaju po nama iz svega što su imali. Čini mi se i da je onaj običan vojnika sa automatskom puškom pucao na nas", priča major Boldirev.

   "Nemoguće je ne odati počast konstruktorima iz biroa "Kamova". Napravili su od Ka-52 sjajnu mašinu ... i što se tiče letnih karakteristika a još više što su obezbedili zaštitni sistem tj. sve što je potrebno da helikopter preživi u uslovima jake PVO sa PZRK (prenosni PVO raketni sistem) i zenitnim sistemima (PVO sistemi srednjeg i velikog dometa). Da ovih sistema nije bilo na helikopterima u desantu sve bi nas oborili" nastavio je da priča pilot u istom dahu.


- snimak iz kokpita Ka-52 pilota Ivana Boldireva -

   Helikopter kapetana Boldireva i majora Kobeca primio je više od 30 pogodaka (uključujući i bliske eksplozije raketa), tokom borbenih dejstava u podršci desantu. Tom prilikom potrošio je skoro svu munuciju ali je svojom agresivnošću i neprestanim kruženjem nastavio da razotkriva i markira pozice otpora što je pomoglo drugim borbenim helikopterima da ih unište. On sam kaže da na njih lansirano 18 raketa sa zemlje. Tek kada su oštećenja postala kritična za let (pogodak rakete u visini levog motora), kapetan Boldirev morao je da prizemlji oštećeni helikopter. Video u prilogu je verovatno najčuveniji video sa početva SVO, direktno iz kokpita Ka-52, nastao tokom desanta na Gostomel i u njemu se vide borbena dejstava, protivdejstva odbrambenih sistema helikoptera kao i sletanje pogođenog helikoptera na njivu.


- snimak kritičnog pogotka zbog kojeg se Ka-52 spustio u njivu -

   "Čak i sa ugašenim motorom i oštećenim reduktorom mi smo bezbedno i meko sleteli na njivu, samo smo seli, živi i zdravi smo izašli i zauzeli odbrambeni stav i počeli da se branimo sve do dolaska momaka iz PSO-a (tim za traganje i spasavanje) koji su nas bezbedno izvukli. Naglasio bih da su dejstva borbenih helikoptera bila toliko uspešna da kada su pristigli transportni i transportno-borbeni helikopteri sa  desantom nijadan nije bio oboren niti pogođen, niti je ko nastradao. Tačnije pogotke i oštećenja primili su samo borbeni helikopteri, nijedan transportni ni transportno-borbeni, svi su se nakon iskrcavanja desanta vratili kući. Ja to smatram velikim uspehom" ističe Boldirev (povodom ove tvrdenje meni se čini da je pored njihovog Ka-52 u toku desanta tog prvog dana 24.02.2022 izgubljen samo još 1 ili 2 helikoptera Mi-24/35).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Zaslon]

   Posada helikoptera Ka-52 (u tom trenutku još uvek bez ordena "Heroj Rusije") nakon prvog dana i obaranja/prinudnog sletanja na Gostomel izveli su u u narednih mesec dana u Kijevskoj oblasti Ukrajine 25 borbenih misija. I tako nepunih mesec dana od početka sukoba, 20. marta 2022 tokom izvršenja borbenog zadatka, posada helikoptera Ka-52 u istom sastavu kao i onog 24. februara - Boldirev (pilot-komandir) i Kobec (navigator-operater) pogođen je "raketom sa ramena" (PZRK) ukrajinskih snaga i prvi put u istoriji posada je izvela katapultiranje iz helikoptera u borbenim uslovima (iznad neprijateljske teritorije).     

   "Kada je stigla (raketa) moja prva pomisao je bila: "Šališ se?!" Gledao sam kasnije snimak svog krilnog pratioca i tamo vam se čini da je prošlo 10-15 sekundi a u stvari sve se desilo u roku od jedne sekunde. Pratilac mi viče u radio "Raketa ide na tebe!!!", samo što sam pomerio glavu ulevo usledio je oštar udarac. Baš snažan udar. Kao kad vam je stavljena kofa na glavu i onda te udare nečim teškim, čekićem na primer, toliko jak udarac. Srećom tu je kaciga ali sam bio rasečen po licu, jer u momentu udara sam se baš osvrnuo na tu stranu a staklo poklopac kokpita se razletelo. To je to, sledeće što radim je da pokušavam da spiralno spustim helikopter, da uđem u snižavanje ali komande nisu slušale. Gledam instrumente sve trepće i onda ekrani počinju da se gase. Po vidljivim delovima helikoptera i svetlima vidim, osećam da kabina idemo na gore, tj. da se nos helikoptera diže a da rep pada, plus helikopter gori. Zgrabio sam ručke (za katapultiranje) ništa ne govoreći Romanu. Pogledam ga on isto drži ručke i gleda u mene. To je bilo to, povukli smo" veoma živo se priseća pilot helikoptera koji pada. "Prošlo je manje od pola sekunde sekunde, proces katapultiranja i prva pomisao, kada sam video da se kupola padobrana puni vazduhom bila mi je: "Prokletstvo, ovo radi! Ovo stvarno radi!"

   "Prizemljio sam se, skinuo pojaseve i padobran, mrdam rukama, mrdam nogama, čini mi se da je sve u redu! Naši momci iz PSO odmah su krenuli da nas pokupe. A ukrajinci su već počeli da nas gađaju minobacačima ili artiljerijom. Mislim znam kako to funkcioniše, oni su gledali gde je kupola, gde su padobrani zato sam ga odmah odbacio i malo pobegao od njega. Otrčao sam prema Romanu, našao sam mesto njegovog prizemljenja, njegov padobran, veze ali njega nije bilo tu, razmišljao je isto kao i ja. Pogledam njegovu opremu, nema krvi, na nogama je, živ je. Ubrzo smo bezbedno evakuisani i nismo bili teže povređeni" završava ovu epizodu Boldirev.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

   "Ja i Roman Stanislavovič smo posle prvog i posle drugog obaranja govorili da smo mi kao mačke, imamo osam života pa tako nam je ostalo još šest pa možemo još da letimo (… kako je došlo do toga da mačka ima 8 života nije mi jasno jer kao što se kod nas i u većem delu sveta kaže mačka ima 9 života. Opet našao sam da u nekim kulturama ta brojka može biti i drugačija, pa mačka ima 10, 7, 6 ili 3 života ali nigde ne nađoh 8 pa sad ili se Ivan tokom intervjua zbunio ili se kod rusa baš tako kaže). Mi smo i to malo povreda sakrili i pošteno govoreći da bi mogli i dalje da letimo, da ne moramo u bolnicu i slično. Ma sve je ok, lice mi je posečeno, vrat malo izgoreo ali sve je to sitno. I bili smo spremni za let već sledećeg dana. Ali onda je komandant intervenisao, rekao nam je nešto tipa: “Momci sad je dosta, odmorite malo”. Na kraju smo ipak poslati u bolnicu, pregledali su nas i videli da je sa nama sve u redu i da stvarno može da nastavimo da letimo.”

   “Šta bih mogao generalno da Vam kažem o pilotima. Mi smo kao ribe, eto npr. kao štuka ona je predator i u vodi ona se oseća odlično. Tako i mi ploti dok letimo, dok smo u vazduhu tu smo u svom elementu u svom prirodnom okruženju. A kada smo na zemlji, kada ne letimo kao i štuka kada je na suvom, ona više nije grabljivac, ona je plen.”

   Oba letača, kapetan Ivan Nikolaevič Boldirev i major Roman Stanislavovič Kobec ukazom predsednika RF od 21.aprila 2022 za hrabrost i herojstvo iskazano u vršenju vojne dužnosti, odlikovani su zvanjem “Heroja Ruske Federacije” sa medaljom “Zlatna Zvezda”.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
- piloti heroji Ivan Boldirev levo i Roman Kobec desno -

   “Ja ranije živog heroja nisam video. Rećiću Vam iskreno, video sam na TV-u i u knjigama ali uživo nikada. Rođen sam u selu, odrastao u selu. Onda specijalna škola, pa vojna škola, mali garnizon, razumete … ja heroja nisam nikada video. I onda vas zovu kod ministra da vam uruče Zvezdu heroja”. Na konstataciju osobe koja ga je intervjuisala “Sada ste najpoznatiji čovek u Vašem selu” heroj Boldirev je odgovorio: ”Sada je najpoznatija osoba u mom selu moj otac. Eto ko je bio najsrećniji”

   Ivan Boldirev rođen je u Volgogradu 1985.godine a odrastao je u selu Abganerovo, Volgogradska oblast. Ivan je ranije bio pilot aviona, upravljao je avionima Su-25 i Su-24M, pa onda napuštao vojsku nakon gašenja puka i za to vreme završava civilnu vazduhoplovnu akademiju, da bi se 2014. ponovo vratio u vojsku ali sada u 319. samostalni (Černigovski) helikopterski puk iz Primorskog kraja (Primorje, daleki istok, malo iznad Vladivostoka) gde je završio preobuku na borbenom helikopteru Ka-52.  Danas radi i živi u selu Černigovka (Primorski kraj) pored istoimenog aerodroma njegove helikopterske jedinice i u činu je majora. Roman Kobec rođen je 1981. u Lajpcigu tada DDR u porodici pilota vojnog helikoptera. Detinjstvo je proveo u selu Černigovka, Primorski kraj. Leteo je na helikopterima Mi-8 i Mi-24 a na helikopteru Ka-52 letio od 2013. Danas je student na vazduhoplovnoj akademiji u činu potpukovnika.