Прстен америчког пилота враћа се породици

[Dreadnought]

15/01/2009
Војислав Живковић ратну успомену деде Мирка Михаиловића из заробљеничког логора у Немачкој предаће наследницима Џорџа Т. Фергуса

Половином априла 1945. године нацистичка Немачка била је пред коначним сломом. Црвена армија спремала се да покрене завршну офанзиву на Берлин, док су америчка и британска војска продирале кроз западне регионе Немачке. Тих дана савезничке армије среле су се у месту Торгау на Елби, чиме су преполовиле територију коју су контролисале немачке снаге.

Уз трупе, закрченим немачким путевима кретале су се колоне избеглица, али и логораша и ратних заробљеника које су немачке снаге покушавале да пребаце у подручја под њиховом контролом, као што је Баварска. Тако се, после напорног марша из Нирнберга, у заробљеничком логору „шталаг VII-А” у Мозбургу код Минхена нашао и амерички пилот Џорџ Т. Фергус, заробљен скоро годину дана раније. Био је израњављених ногу, исцрпљен од дугог ходања. Помоћ у логору пружио му је подофицир и музичар Мирко Михаиловић из Крагујевца, заробљен још током априлског рата 1941. године.

Упркос томе што није знао ни реч енглеског, Мирко се спријатељио са америчким пилотом. Пошто му је несебично помогао да се опорави, Џорџ Т. Фергус одлучио је да му у знак захвалности поклони нешто на шта су амерички матуранти, дипломци факултета и војних школа и дан-данас поносни. Наиме, пилот се одрекао свог прстена, масивног комада накита од злата са смарагдом, са урезаним обрисима авиона.

Нажалост, прстен је за Мирка остао само опипљива успомена на изгубљеног познаника – кратко другарство је прекинуто после свега неколико дана, када је пилот одведен у посебни одељак логора, за припаднике савезничких ваздухопловних снага. Агонија ратних заробљеника мозбуршког логора, највећег заробљеничког логора у Немачкој, прекинута је 29. априла 1945. године, само дан пре него што је Адолф Хитлер извршио самоубиство у свом бункеру у Берлину, када је њих 110.000 (више од 25 националности) одушевљено дочекало своје ослободиоце, припаднике америчке Четрнаесте оклопне дивизије.

[ [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Мирко Михаиловић у заробљеничком логору

Мирко се, као и сви, готово распаметио од радости што је коначно слободан. Његову срећу каткад је мутила само чињеница да више никада није видео америчког пилота. Једино сведочанство о његовом идентитету остало је урезано са унутрашње стране прстена, која је скривала мистериозне курзивне латиничне натписе које су протумачили као „Leo T. Fergus” и „43-F”...

Прошле су деценије, и време би наталожило прашину заборава на ове догађаје да Мирко, на самрти, 1975. прстен није завештао зету Добривоју – Бати Живковићу и унуку Војиславу. За ову ратну причу никада се не би сазнало да Београђанин Војислав Живковић (61) није уочи Нове године одлучио да преко „Политике” покуша да уђе у траг наследницима првобитног власника прстена, са жељом да их упозна и да им га врати, али и да сазна шта се даље дешавало са другом његовог деде.

– Сигуран сам да би и деда волео да прстен, који је пажљиво чувао, буде враћен власнику или његовим наследницима – рекао је Живковић.

Редакција „Политике” обратила се ваздухопловном аташеу америчке амбасаде у Београду, потпуковнику Џону Капелу, уз наду да ће се расветлити судбина америчког пилота. Клупко је почело је да се размотава само дан након што је Капело у нашој редакцији кроз лупу, заједно са Војиславом Живковићем, добро осмотрио прстен, на коме, утврдио је, не стоји стилизовано „Leo”, већ „Geo”, што би са тачком која је такође урезана поред представљало скраћеницу од имена Џорџ (George). На прстену је такође прочитао и име чувене фабрике „Џостенс” из Минеаполиса, која од 1897. кује почасно дипломско прстење. Тако је тамо пре петнаестак година израђен и Капелов.

– Угравирани број 43-F вероватно означава генерацију ваздухопловаца којој је припадао. Неће бити лако, али мислим да већина америчких бомбардерских јединица из Другог светског рата има удружења ветерана и податке о судбинама чланова посада – рекао је Капело.

Он је већ сутрадан редакцији „Политике” јавио добре вести. Чланови удружења преживелих пилота не само што су потврдили да је извесни потпоручник Џорџ Т. Фергус заиста био командант једног авиона Петнаесте америчке ваздушне армије, обореног маја 1944. изнад Аустрије, већ су Капелу дали адресу и телефон наследника – двојице синова, као и његове супруге.

Породица је одмах електронском поштом послала Капелу кратку биографију Џорџа Т. Фергуса. Рођен 1923. у Радерфорду у Тенесију, добио је пилотску дозволу и унапређење јуна 1943. године, након једанаестомесечне пилотске обуке у разним центрима широм САД. Б-24 „либератору”, тешком четворомоторном бомбардеру којим је командовао Фергус, посада је, уобичајено за Други светски рат, дала духовито име „Теси од две тоне”.

Овај авион узлетео је 29. маја 1944. године, само недељу дана пре „Дана Д” – искрцавања у Нормандији, из италијанске базе Гротаљи на своју 49. мисију, овог пута против авио-индустрије код Бечког Новог Места. Испоставиће се да је то последњи лет „Теси”, јер су технички проблеми приморали посаду да напусти формацију усред акције, након чега је постала лака и усамљена мета немачке ловачке авијације. Десеточлану посаду су спасили падобрани, али су Фергус и његови саборци провели једанаест месеци у више немачких заробљеничких логора. Фергус је из војске изашао јануара 1946. године као капетан, одликован са десетак ратних медаља и признања. Преселио се у градић Маријета у Џорџији где је 1951. дипломирао стоматологију. Овај свет је напустио прерано, у 37. години, доживевши несрећу док је пецао на језеру Џорџ у Флориди 12. марта 1959. године. За собом је оставио супругу Марвину, и два сина, Џорџа Трећег и Браунинга, са којима ваздухопловни аташе Капело „преговара” о преузимању прстена. Војислав Живковић и Џон Капело гаје наду да ће и Фергусови синови, попут оца пре 65 година, видети Европу из авионске перспективе и доћи у Београд по прстен.

Тереза Бојковић
Извор:Политика

[Dreadnought]

Pilotski prsten se vraća u SAD

Vojislav Živković predao ratnu uspomenu svog dede Džonu Kapelu, vazduhoplovnom atašeu
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Prsten Džordža T. Fergusa

29/04/2009
Uz pomoć vojnog vazduhoplovnog atašea ambasade SAD u Srbiji Džona Kapela i „Politike”, Beograđaninu Vojislavu Živkoviću najzad će se ispuniti višedecenijska želja. Potpukovnik Kapelo će, naime, tokom svog puta u SAD sledeće nedelje, vratiti diplomski pilotski prsten naslednicima Džordža T. Fergusa, čija se sudbina krajem Drugog svetskog rata ukrstila sa sudbinom Mirka Mihailovića, inače dede Vojislava Živkovića.

Tim povodom, Živković je juče u redakciji „Politike” zvanično predao prsten američkom atašeu. On će ga u Vašingtonu svečano uručiti Džordžu Trećem i Brauningu Fergusu, sinovima Džordža T. Fergusa, kapetana američkog bombardera koji je 29. maja 1944. iznad Bačkog Novog Mesta postao meta nemačkih aviona. Posadu američkog „liberatora” B-24 na čelu sa Fergusom, koja je uspela da iskoči padobranima, zarobili su Nemci.

Vazduhoplovci su mesecima prebacivani po logorima da bi se nakon dugog marša, na koji su ih naterali Nemci kako ih ne bi oslobodili saveznici, početkom aprila 1945. našli u zarobljeničkom logoru kod Mozburga. Tu je bio zatočen i Mirko Mihailović, koji se sa Fergusom sprijateljio za svega nekoliko dana. Lakše ranjen i iznemogao, pilot mu je u znak velike zahvalnosti zbog pružene prve medicinske pomoći poklonio svoj diplomski pilotski prsten.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Predaja prstena juče u redakciji „Politike” (Foto D. Ćirkov)

Fergus je ubrzo premešten u drugi deo logora, i ratni metež prekinuo je tek započeto prijateljstvo. Mirko nije uspeo da nađe Džordža ni neposredno posle oslobođenja logora. Nikada više nije video nasmejanog dvadesetdvogodišnjeg Amerikanca, ali se zakleo da će njemu ili njegovim naslednicima nekako vratiti prsten, budući da je smatrao da je previše emotivno vredan da bi ga zadržao. Podoficir predratne kraljeve vojske, pre nego što je umro u Minhenu 1975. godine, dao je u amanet zetu Dobrivoju i unuku Vojislavu da nastave dotad neuspešnu potragu za Džordžom T. Fergusom,

Vojislav Živković je sredinom januara preko našeg lista posredno stupio u prvi kontakt sa porodicom pripadnika američkih vazduhoplovnih snaga. Kako se ispostavilo, hrabri pilot „liberatora” B-24 preživeo je strahote Drugog svetskog rata i započeo novi život u gradu Marijeta u Džordžiji, gde i danas žive njegovi sinovi i supruga koja je danas u poznim godinama, krhkog zdravlja. Poginuo je 12. maja 1959 u 37. godini, kao ugledan zubar. Doživeo je nesreću pecajući na jezeru Džordž u Floridi. Prema planu potpukovnika Kapela, prsten bi njegovim naslednicima trebalo da bude uručen tokom naredne sedmice.

T. Bojković
Izvor: Politika online

[Dreadnought]

Prsten iz Srbije vraćen porodici američkog pilota

05/05/2009
Potpukovnik Džon Kapelo iz ambasade SAD u Beogradu predao vrednu uspomenu sinu Džordža T. Fergusa, koji je prsten u znak prijateljstva poklonio Mirku Mihailoviću u zarobljeništvu u Nemačkoj 1945. godine
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Džon Kapelo (desno) predao je prsten Džordžu Mlađem Fergusu u ratnom memorijalu u Vašingtonu

Vazduhoplovni ataše ambasade SAD u Beogradu potpukovnik Džon Kapelo uručio je prekjuče u Vašingtonu naslednicima veterana iz Drugog svetskog rata Džordža T. Fergusa pilotski prsten, koji je šest i po decenija čuvan u Srbiji. Time se Beograđaninu Vojislavu Živkoviću ispunila dugogodišnja želja da prsten, koji je njegov deda Mirko Mihailović dobio u znak prijateljstva od američkog pilota u zarobljeničkom logoru u Nemačkoj, vrati prvobitnom vlasniku ili njegovim naslednicima. Ispostavilo se da je Džordž T. Fergus poginuo nesrećnim slučajem još 1959. godine, pa je prsten preuzeo njegov sin Džordž Mlađi Fergus.

Živković se za pomoć u svojoj plemenitoj nameri obratio „Politici”, a naša redakcija Ambasadi SAD. Zahvaljujući zalaganju vazduhoplovnog atašea, koji je pretražio američke vojne arhive i našao Fergusove naslednike u gradu Marijeta u Džordžiji, vredni komad nakita od punog zlata, sa masivnim smaragdom, našao se u rukama sina američkog ratnog veterana koji se na sastanku sa Kapelom pojavio u pratnji očuha Gaja Nortkata. Džordž Mlađi Fergus je preko potpukovnika Kapela posredno odgovorio na pitanja „Politike”.

– Bili smo veoma uzbuđeni, iznenađeni i puni zahvalnosti kad smo od Kapela čuli detalje iz tog dela očevog života, detalje koji su za mene, mog brata i majku oduvek bili obavijeni velom tajne. Otac, prosto, nikada nikome nije pričao previše o svom poslednjem letu i zarobljeništvu – nismo znali da prsten postoji, a kamoli da je kod Mirka Mihailovića – kaže Džordž Mlađi.

On dodaje da njegov otac, koliko zna, nikada nije naručio novi prsten od „Džostensa”, čuvene fabrike u Mineapolisu, koja ovaj nakit kuje za sve pilote-diplomce iz SAD.

– Znate – nastavlja on – otac je pripadao takozvanoj najvećoj generaciji. Rođen 1923, odrastao je tokom velike depresije, preživeo strahote Drugog svetskog rata, a kada se vratio u „novi svet” odlučio je da sva iskustva iz „velike klanice” zadrži u sebi. To je, inače, tipično ponašanje za veterane – okrenuli su novi list i trudili su se da žive što normalnije, kao da nisu ratni heroji. Nije hteo ništa da nam ispriča čak ni kad sam ga kao petogodišnji dečak prepoznao na slici u jednoj knjizi o Drugom svetskom ratu. Stajao je, razdragan, pored čuvenog generala Patona, čije su trupe oslobodile logor 29. aprila 1945. godine – objašnjava Džordž Mlađi.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Džordž T. Fergus; Mirko Mihailović

Njegov otac je krajem maja 1944. godine, neposredno pre iskrcavanja zapadnih saveznika u Normandiji, tokom svoje 49. misije – bombardovanja nemačke vazduhoplovne industrije, oboren iznad Bečkog Novog Mesta. Da je uspešno obavio 50 letova bio bi u skladu sa tadašnjim pravilima vraćen u SAD jer je odradio dve „ture” od traženih 25 letova, s tim što se za drugu seriju letova prijavio dobrovoljno. Desetočlanu posadu „liberatora B-24”, teškog četvoromotornog bombardera, zarobili su esesovci i odveli u prvi u nizu logora, u kojima su nesrećni Fergus i njegove kolege proveli narednih jedanaest meseci. Početkom aprila 1945. godine, Fergus se sa ostalim zarobljenicima našao u novoj tamnici, ovog puta u mozburškom logoru, kraj Minhena, nakon iscrpljujućeg marša na koji su ih naterali Nemci kako ih ne bi oslobodili saveznici. Tamo je upoznao Mihailovića koji mu je pomogao da sanira povrede od iscrpljujućeg marša kroz Treći rajh čiju su teritoriju saveznici sve više sužavali. Fergus se sa srpskim prijateljem družio svega nekoliko dana pre nego što je odveden u drugi deo logora. Više se nikada nisu sreli. Mirko je kasnije poželeo da vrati prsten vlasniku, pa je na samrti ostavio u amanet zetu i unuku da ga vrate Fergusu ili njegovim naslednicima.

Fergus je demobilisan januara 1946. godine u činu kapetana, sa desetak ratnih medalja i priznanja i 22 kilograma manje. Na fakultetu u Tenesiju upoznao je Marvinu, buduću suprugu, i sa njom u Džordžiji zasnovao porodicu. Postao je ugledni zubar. Stradao je 1959. godine, dok je pecao na jezeru Džordž u Floridi.

– U lokalnom muzeju već postoji jedan „kutak” posvećen mom ocu – priča Džordž Mlađi.

– Mnogi nas, poput vas, pitaju šta ćemo uraditi sa prstenom. Neki prijatelji nam savetuju da ga smestimo u sef u nekoj banci, ali ja sam sklon tome da ga u prvo vreme izložimo oku javnosti u našoj porodičnoj kući, pa da ga zatim u muzeju pridružimo očevim slikama, uniformi i medaljama. Smatramo da je veoma važno da ljudi u SAD saznaju za ovu dirljivu priču, pa smo planirali da se obratimo i lokalnim medijima sada kada se prsten „vratio” kući – kaže sin američkog ratnog veterana, inače vlasnik štamparije i otac dveju kćeri.

Džordž Mlađi Fergus uz osmeh naglašava da bi voleo da poseti Srbiju sa porodicom i upozna Vojislava Živkovića „samo da se malo stiša ova ekonomska kriza”.


Živković: Kao da su oživeli razdvojeni ratni drugovi

Vojislav Živković, unuk Mirka Mihailovića, rekao nam je juče da je presrećan, da se oseća kao da su dva davno razdvojena ratna druga na neki način oživela i da mu je drago što je prsten uručen Džordžu Mlađem uoči Đurđevdana, Živkovićeve slave.

– Jedva čekam da se Kapelo vrati i ispriča nam svima uživo o susretu sa pilotovim sinom, koga bih i ja voleo da upoznam. Lepo je što se sve završilo na obostrano zadovoljstvo – kaže Živković.  

Tereza Bojković
Izvor: Politika online

[Dreadnought]

Vraćanje prstena iz Srbije dirnulo porodicu američkog pilota
 
Čak i ako žive preko pola sveta srca ljudi su sličnija nego što mislimo, kaže Brauning Fergus

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Fotografija sa naslovne strane „Marijeta dejli džornala”

07.06.2009
Početkom maja Vojislavu Živkoviću iz Beograda se posredstvom „Politike” ispunila želja da prsten, koji je 1945. godine njegov deda Mirko Mihailović dobio od američkog pilota Džordža T. Fergusa u logoru u Nemačkoj u znak zahvalnosti za pruženu pomoć, vrati porodici pilota koja žive u Džordžiji. Prsten im je u Vašingtonu predao ataše američke ambasade u Beogradu potpukovnik Džon Kapelo, a ova priča nedavno je dospela i na naslovnu stranu novina koje izlaze u Marijeti (Džordžija), gradiću gde živi jedan od sinova Džordža T. Fergusa.

„Prošlo je 50 godina pre nego što su pilotova deca saznala nešto više o sudbini svog oca u Drugom svetskom ratu”, piše „Marijeta dejli džornal” u članku „Detalji o pilotovom životu otkriveni posle više od pola veka”. „Sve je počelo jednog januarskog dana”, navodi novinarka Talija Molet, „kada im je Kapelo iznenada telefonirao”. Fergusovi najbliži bili su zatečeni.

– Otac nikada nije pomenuo prsten. Bio sam malo tužan, ali istovremeno i srećan kad sam čuo ovu potresnu priču – rekao je Brauning Fergus, koji je rođen tačno deset godina nakon što mu je otac 29. aprila 1945. oslobođen iz logora kod Mozburga kraj Minhena.

Kada je Džordž T. Fergus 29. maja 1944. po 49. put seo za komande liberatora B-24 nije ni sanjao da će iznad Austrije, u pohodu na jednu fabriku avionskih delova, njegova „Tesi od dve tone”, kako je posada prozvala svoj avion, postati meta nemačkih lovaca i srušiti se u vrtoglavom kovitlacu. Fergusa je spasao padobran, ali su ga nemački psi nedugo potom nanjušili u austrijskim šumama. Premeštan je iz jednog u drugi zarobljenički logor, da bi se posle Bitke za izbočinu i gotovo smrtnonosnog pešačenja, našao u tamnici logora „Štalag VII-A” kraj Minhena. Tu se sprijateljio sa Mirkom Mihailovićem, dedom Vojislava Živkovića, koji mu je zbrinuo rane zadobijene od usiljenog marširanja na koje su zarobljenike naterali Nemci premeštajući ih iz logora u logor pred savezničkim trupama. U znak zahvalnosti i poštovanja, pilot mu je dao ono najvrednije što je imao kod sebe – svoj diplomski prsten od zlata i smaragda. Nakon što su američki tenkovi oslobodili logor 29. aprila 1945, njihovi su se životni putevi zauvek razdvojili.

– Srbin je očito rizikovao život da pomogne mom ocu, kome su noge, izgleda, bile pune rana, pa nije mogao da hoda. Bilo mi je drago kad sam čuo da je dobio nešto što je mom ocu, siguran sam, mnogo značilo. Čak i ako žive preko pola sveta, srca ljudi su sličnija nego što mislimo – kaže Brauning.

Njegov brat Džordž Treći uveren je da je i najnoviji obrt sudbine rezultat božjeg proviđenja.

– Mnogo nam je značilo što nam je Mirkov unuk vratio očev prsten. To je bio veoma pozitivan čin – kažu pilotovi potomci i dodaju da nameravaju da ostanu u kontaktu sa Živkovićem koga bi, ako bude moguće, voleli da posete u Srbiji.

T. Bojković
Izvor: Politika Online