PALUBA

Sovjetski minobacač kalibra 37 mm, poznat je i pod imenom „minobacač-lopata“ (rus. Миномёт-лопата). To je bilo sredstvo dvostruke namene, tako da je pored toga što se koristio kao minobacač – koristio i kao lopata.

[attachment=1]

Ovaj tip minobacača je nastao krajem 1939. godine. U marševskom položaju, minobacač je služio kao lopata i tada su se s njim mogli kopati rovovi. U borbenom položaju, lopata je dobijala ulogu minobacačke podloge. Podloga je bila izrađena od čelika, i kao takva je bila neprobojna za projektile kalibra 7,62 mm.

Minobacač nije imao nikakvih nišanskih sprava, te se gađalo „od oka“. Za ovaj minobacač je razvijena rasprskavajuća mina mase 500 grama. Mine, njih 15, su se nosile u naročitom opasaču sa fišeklijama, sličnim opasaču za patrone lovačke minicije.

[attachment=2] _{Opasač sa fišeklijama za mine}

Minobacač je upotreblјen u Zimskom ratu, 1940. godine. Prilikom ove upotrebe Sovjeti su uvideli da je efikasnost mina 37 mm mala, naročito prilikom upotrebe na snegom pokrivenom zemlјištu. Domet mine je takođe bio mali, i on se kretao od 60 do 250 m. Moglo se gađati i na dalјinama manjim od 60 m, što nije bilo preporučlјivo jer je moglo doći do samopovređivanja od fragmenata sopstvene mine.

Pešadija nije bila naročito zadovolјna ovim oruđem, pošto je preciznost bila mala, a mine slabe. Status ovog oruđa se popravio prilikom borbenih dejstava kod Vjazme januara-februara 1942, od strane vojnika 4. vazdušnodesantnog korpusa.

[attachment=3]

Nemci su ovom minobacaču dodelili svoju oznaku, 3.7 cm Spatengranatwerfer 161(r), iako je sovjetska oznaka bila daleko prostija: „37-mm Minomet“. Iako je proizvodnja minobacača 37 mm prekinuta krajem 1941, tokom 1942. je izdato uputstvo za njegovu upotrebu.