Službeni psi

[fazan]

Вуче, шарпланинац је регистрован као илирски овчар, са две подврсте, крашким овчарем и шарпланинцем. Ако се добро сећам, то је раздвојено крајем шездесетих. Крашки овчар је био мањи и лакши, и имао гвоздено сиву боју. Код крашких овчара се својевремено захтевало полагање радног испита, као и код других службених паса (траг, послушност, напад).

Шарпланинац је, као што си рекао, пастирски пас. Може да се обучи да буде чувар простора. У центру у Нишу су се годинама трудили да направе шарпланинца у боји крашког овчара, гвоздено сивог. Уопште не улазим у то шта је ту све мешано, али чињеница је да су добијени већи и краћи пси у тој боји. Ради величине су били и слабије покретни. Није фер кривити само одгајиваче.

Шарпланинца треба сачувати, то не доводим у питање. Међутим, употребна вредност ових паса је упитна. Ја се сећам ситуације када је патрола јурила по граду керовођу са истурене страже (магацини), јер се пас који је био на сајли откачио. Стражари су били по дрвећу и у кабинама камиона, цео простор је практично био без страже више сати.

Дискутабилна је и употребна вредност службених испита (IPO, SchH и сл.) јер се пси фокусирају на рукав. Већ дуго нисам у томе, али постојао је French Ring, који је више одговарао реалној употреби паса.

Дискутабилна је и употребна вредност многих традиционалних службених паса, укључујући и његово величанство Немачког овчара. Превише тога је деценијама било подређено естетици. То што се нпр. у израелској војсци пуно чешће виђају белгијски овчари није без разлога.