Четири месеца либијског рата [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] 18.08.2011.
Војна операција НАТО-а против Либије, која се изводи углавном снагама армија САД, Француске и Велике Британије, убрзава формирање новог система међународних односа.Истовремено тај рат представља полигон за проверу стратегије Уједињене команде оружаних снага САД у реалним ратним условима, у зони Африке, као и нових алатки у области наоружања…
Стратези САД и НАТО су се прерачунали када су предвидели да ће војна операција у Либији да се заврши за неколико недеља. Према резолуцији 1973 СБ ОУН донета је забрана на све летове преко ваздушног простора Либијске Арапске Џамахирије, уведен је ембарго на испоруке оружја, замрзнути су либијски активи. Предвиђена у почетку да траје до 27. јуна, операција против Либије је продужена за још 90 дана, до краја септембра.
У масмедијима су се појавила саопштења о плановима за целовит копнени упад у Либију под вођством САД, при чему се претпостављало да ће се прави размештај снага обавити у октобру. Либијски рат је по реду пети, допуна уз четири које САД воде у Ираку, Авганистану, Пакистану и Јемену… Смисао организације сталног америчког присуства у Либији је да се казни Гадафи због одбијања да се придружи Уједињеној команди оружаних снага САД у зони Африке, да се руска флота лиши могућности стационирања у Либији и да се успут истерају из Либије Кинези, те да се европским партнерима не дозволи да дођу до крупнијих нафтних извора.
Војно-стратешки аспекти рата
У 150 дана рата показало се лоше стање политичке и војне координације у блоку НАТО земаља. Француска, која је наступила као иницијатор војне операције, ништа не би могла да уради са М.Гадафијем без америчких изазивача сметњи, авиона-цистерни, авиона за даљње радарско откривање и крилатих ракета. Енглези су, како би против Либије послали десетину ловаца-бомбардера „Торнадо“, морали да оставе без резервних делова велики део парка у Енглеској и да прекину летове ловаца ПВО у својој земљи. Операција у Либији представља врло ограничен војни конфликт, и уколико европљани већ месец или два од почетка конфликта осећају мањак убојних средстава – треба да се запитамо какав су то они тип рата хтели да воде? Овај рат је по ко зна који пут показао ниво војне машинерије Европе.
Операције против Либије је планирао штаб Уједињене команде оружаних снага САД у зони Африке, на челу са генералом К.Хемом. У тај су штаб у циљу координације заједничких дејстава послати официри војних снага Велике Британије, Француске и других земаља коалиције. На крају је планирање операције предато под руководство НАТО-а. Главни задатак, по свему судећи, није било блокирање ваздушног простора Либије, није ни уништење или разбијање либијских војних снага као при операцијама у Југославији и Ираку, већ уништење највишег либијског руководства.
Што се тиче НАТО-а – постојало је непотпуно оцењивање морално-психолошког стања либијске војске. Руководство САД и НАТО је претпостављало да ће после првих удара Гадафијева армија да се растури, да ће да дође до масовне предаје снага, али је армија очувала своју припремљеност за вођење рата. Либијска армија у марту и либијска армија у јулу 2011. године – то су војске различите по тактици, вештини ратовања и храбрости. Она се састоји од врло бистрих ученика.
Тако да је задатак да се уништи либијска борбена снага остао неизвршен. НАТО и САД такође нису успеле да установе пуну контролу на обали и у западном делу Либије.
Неочекивано за западну коалицију велики део становништва је подржао М.Гадафија. Према подацима масмедија, приближно 70% становништва Либије подржава свог лидера или води рачуна да остане неутрално. У ратним дејствима, осим армије, на страни владиних снага учествују и јединице Локалне народне одбране (резервна компонента војних снага) и Оружаног народног дежурства (у Русији – тзв. „ополчение“). Испоставља се да руководиоци операције против Либије за „мирне цивиле“ сматрају само побуњену мањину, а не већину, која је лојална Гадафију.
Друга неочекивана ствар је да „вештачка квочка“ ЦИА – Халиф Хафтар (бивши пуковник либијске армије који је пре двадесетак година побегао из земље) и био на челу војних јединица „револуционара“ - нема ауторитета у либијским племенима(1). Део бивших побуњеника говори: „Чујте, нисмо баш били срећни са Гадафијем. Али када смо видели НАТО, и то са Италијом, нашим колонијалним окупатором… помислили смо – добро, јесте Гадафи диктатор, али ми смо са њим преко 40 година, и – до ђавола, он је либијски националиста, знао је да нам направи да имамо највиши стандард у Африци“(2).
Треће изненађење је било у томе, да су се прогнозе, да у условима хаоса каубоји „Ал-каиде“ и многих других терористичких група које делују у земљама Сахела: у Чаду, Нигеру, Малију и Мавританији, могу да пљачкају оружје са складишта у јужној Либији, обистиниле. Ти „каубоји“ су успели да опљачкају бацаче граната РПГ-7, митраљезе, калашњикове, као и преносне противавионске ракетне комплете. Да би се оружје из Либије пребацило у Мали и Алжир „Ал-каида“ је у исламском Магребу (AQIM)већ организовала неколико каравана.
Војно-технички аспекти
Једна од особина увођења борбених дејстава у Либију је размерно коришћење система навођеног оружја, које се заснива на подацима, добијеним преко канала везе у реалном тренутку времена преко средстава за радио-електронско и оптичко извиђање. Висока прецизност навођења на циљ је дозволила да се коришћење навођеног оружја повећа до 85%.
Тежња да се реализује концепција „хируршких“ и „тачкастих“ удара се одразила кроз широкужо коришћење тактичких крилатих ракета BGM-109 „томахавк“, америчких бомби са ласерским навођењем AGM-123, коришћење ракета AGM-65FMaverick, ракета ваздух-ваздух AIM-9 Sidewinder, авионских бомби УАБ AASM, крилатих ракета StormShadow, које се стационирају у авионима, „ваздух-земља“ A2SM, бомби од 2000 фунти тежине GBU-31B/JDAM, EnhancedPavewayIII, и навођених ракета „Бримстоун“.
Први пут је у дејствима у либијској пустињи испитан у реалним борбеним условима подводни ракетоносац Флорида, типа Охајо, тактичка крилата ракета TomahawkBlockIV(TLAM-E), авион за радио-електронску борбу EA-18GGrowlerВМС - амерички, ловац за више циљева EurofighterTyphoonВВС - велико-британски, авион са тешким наоружањем за подршку копненим јединицама АС-130U, беспилотни хеликоптер MQ-8BFireScout. Оружане снаге САД и НАТО су у Либији користиле и уранско оружје које пробија оклопе и вакуум-бомбе тежине до 2 тоне.
Ратни буџет
Трошкови САД за операције у Либији само по линији Пентагона су до 3. јуна ове године изнеле 715,9 милиона долара. Америчка војска је испоручила и хуманитарну помоћ у износу још од 1 милион долара. Још 1 милион је отишао на попуњавање резерви америчке војне администрације. До 30.09.2011. у либијску кампању ће бити уложено још 400 милиона долара(3). Ракете StormShadowи „томахавк“, које се избацују са подморница коштају 1,1 милион и 800.000 фунти стерлинга по једној ракети.
Према информацији Министарства одбране Француске од укупних трошкова за операцију „Уједињени Заштитник“ од 53 милиона евра на муницију је до 3. маја потрошен 31,7 милиона евра (45,1 милион долара). Трошкови Велике Британије за вођено високопрецизно наоружање су до 8. маја достигли 43,77 милиона фунти стерлинга, тј. 71,8 милиона долара. Да би се на задатак послала четири бомбардера TornadoGR4,три евроловца Typhoonи авиони за подршку мора да се троши око 3,216 милиона фунти стерлинга дневно. Један сат рада авиона Tornadoкошта 33 хиљаде фунти, заједно са трошковима за гориво, капиталним трошковима и ценом обуке посаде. А Typhoonкошта 80 хиљада фунти на сат. Министар одбране Италије Игнацио ла Руса је већ објавио да ће трошкови његове земље у операцији у Либији бити смањени за више него дупло (са 142 на 60 милиона евра) (4).
Предвиђа се да ће до 30. септембра о.г. укупни трошкови за операцију против Либије достићи 1,1 милијарду долара.
Izvor:
http://www.vostok.rs
