Mornar signalne grane Ivan Vulanović iz Ozrinića kod Nikšića, službovao prvo na signalnoj stanici na rtu Ošto, a Aprilksi rat 1941. dočekao na jednom od tendera KRMJ.
Kako funkcioniše ukrajinski morski dron sa raketom za traženje toplote, ali i ostali dronovi
Kako su ukrajinski eksplozivni čamci -dronovi počeli da se obrušavaju i tonu ili oštećuju sve više ruskih ratnih brodova na Crnom moru.
Ruska flota je uzvraćala iz vazduha, mora i kopna. Pre svega ruski helikopteri, kao što su helikopter sa dvostrukim rotorom Ka-29 i transportni helikopter Ratne mornarice Mi-8, patrolirali su okolinom Crnomorske flote, tražeći dronove koji se približavaju i otvarajući vatru raketama i puškama, na kraju uništavajući nekoliko njih.
Ali u ratu svaka akcija ima jednaku i suprotnu reakciju. Dakle, sada su ukrajinski čamci dronovi počeli da se nadograđuju kako bi se borili protiv vatre vatrom, koristeći iste ruske rakete R-73 sa IC tragačima postavljene na vrhu dronova, na fiksnim lanserima.
Malo znam oko tenkova, ali ono sto znam je da ometacima nije potrebna monstruozna snaga. Ako se dron kontrolise na 50 mW, verovatno bi zracenje od 500mW (pola vata) bilo sasvim dovoljno da se odradi posao. Sama oprema moze raditi na 12V bez problema, 2A. Tako da ne vidim razlog da ovo ne bude vezano na napajanje sa tenka (alternator, akumulator). Jedino sto mi pada na pamet je da je mozda problem izvuci instalacije iz akumulatora do krova "supe".
Vojni prijem. Komandno mesto sistema protivraketne odbrane A-135
Ova epizoda „Vojnog prijema“ biće snimljena na komandnom mestu supertajnog sistema protivraketne odbrane, smeštenog unutar najmoćnijeg radara u zemlji „Don-2N“. Gledaoci će videti ogromnu piramidu, punu komponenti radara velikog dometa, moćnih superkompjutera i niza drugih veoma složenih sistema.
Pored toga, voditelj programa Aleksej Jegorov će pokazati kako se protivraketni sistem A-135 postavlja na borbeno dežurstvo. I posetiće najvažniji centar za obuku u zemlji budućih menadžera našeg antinuklearnog štita.
Hvala @Fbikersa, našao 2 Komete koje još voze. Kristi i Hariklija ,obojica sa Albanije za Grčku Upravo sad ih takođe sljedim na marine traffic...ovo je od prije nekoliko sata nazad .... I još nešto zanimljivo od hidrokrilaca (ako je još nekad bilo,izvinjavam se! )
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Uh, tek sada vidim, ti si osvojio ukupno 5 medalja, odnosno plaketa. Dve za treće mesto, jednu za drugo mesto i dve za prvo mesto. To je baš veliki uspeh. Leo baš ti svaka čast!
У то доба Хилер поче сад опет извештавати бечку владу, као да Срби у Русију све то више веру губе, да српске војводе увиђају, да Европа уопште неће трпети руско покровитељство над Србијом и да су с тога на последника Родофиникинова Недобу стављена од српске стране следећа питања: 1) Да ли су Руси вољни и кадри, да Србе од сваке опасности одбране; и 2) да ли Срби са сигурношћу и под свима приликама могу рачунати на испуњење руских обећања? Док Недоба још чекаше на упуства из Петрограда за одговор, Срби међу тим и опет покушаваху да сазнаду, чему се и од Аустрије могаху надати. (Све по Хилеровим извештајима, стр. 475.). Док тако с једне стране, изгледаше, као да се у Србији за аустријске смерове повољније прилике стварају, допадоше с друге стране гласови о томе, како је цар Александар Кара-Ђорђа уверио, да ће он са своје стране све могуће учинити, да Србију од Русије не одвоји и да ће се у преговорима мира о судбини Србије рачуна водити (опет Хилеров извештај). Овако противуборне вести избацише најзад или сасвим из концепта генерала Хилера, који сад опет поче долазити до уверења, да се српске вође притворно представљаху као Аустрији наклоњене само онда, кад се од Русије ничему више не могаху надати. С тога он налазаше да су за Аустрију повољна само ова два решења српскога питања: да се Срби под турско господство врате, или пак Аустрији припадну (Хилеров извештај, стр. 476.). Да не би Хилер опет у чему пренаглио, Аустрија му као цивилнога саветника придодаје Ђулијанија (476.). У Бечу се осећало, да би затварање границе сасвим морало отуђити Србе од Аустрије, па чак да би оно и по саме интересе аустријског увоза од штете било - и отуд потекоше опет полутанске мере (477. Упуство Ђулијанију). За сваки случај међу тим Аустрија се припремала да Србију присвоји. Отуд чак и сам нацрт устава који Аустрију у г. 1810. за Србију припремаше (и који се у аустријској државној архиви налази), израђен тако, да целу српску унутрашњу управу у свему према аустријскоме моделу подеси (по примеру војничке границе а нарочито у погледу пореза) а све у циљу, да се на тај начин Србија временом што лакше Аустрији присаједини. За време Србија би имала остати Турској васална, али, по примеру Влашке и Молдавске, под аустријском гарантијом. Сваку измену устава морала би претходно одобрити како Турска тако и Аустрија. На тај начин, вели Демелић, надаху се у Бечу, да у Србији добију накнаду за изгубљену Белгију (стр. 477.). Међу тим пораз Турака у Децембру 1811. г. нагонио је Турску, а опасност од Наполеона опет и саму Русију, да се преговори за мир убрзају. И тако последњег априла г. 1812. би најзад и закључен Букурешки мир, који је Аустрију врло непријатно изненадио, пошто је она баш тада улазила била у савез са Француском (а исто тако и Инглеска беше овим миром незадовољена). И у Француској и у Аустрији уздаху се међу тим још, да мир неће бити ратификован (649.). На првом месту Аустрију је нарочито узнемиравало решење Српскога питања (650.). На аустријска наваљивања Реис ефендија најзад изјављује Аустрији, да је, и после извршене ратификације, ипак српско питање још остало отворено. (Све по извештајима интернунција Штирмера стр. 654.)
