Čovek "stvorio" Putina - Bio nominovan za Oskara, nazivaju ga lukavim, a bez njega bi Rusija bila potpuno drugačijaI.Z.K. 10.10.2021.
Jedno od najzanimljivijih imena koje se pojavljuje u Pandorinim papirima, koji pokazuju kako bogataši kriju svoju imovinu, svakako je Konstantin Ernst, za koga kažu da bez njega ruski predsednik Vladimir Putin danas ne bio bio to što jeste.Filmski producent nominovan za Oskara, Ernst, šef je vodeće ruske TV mreže, Prvog kanala, sve otkad je Putin predsednik, a odigrao je ključnu ulogu u stvaranju Putinovog imidža kao spasioca ruske države. Plima loših vesti narušila je Putinovu domaću podršku: proevropski protesti u Kijevu bili su na rubu da sruše njegovog saveznika u Ukrajini; decenija naftnog rasta ustupila je mesto ekonomskoj stagnaciji; a protestni pokret, predvođen disidentom Aleksejem Navaljnim, okupljao je snagu na ulicama Moskve. Ernst je tada stupio na scenu.
Kako su se približavale Zimske olimpijske igre u Sočiju 2014. godine, pred Ernstom se našao najveći izazov u životu – produciranje ceremonije otvaranja i zatvaranja sa zahtevom da budu toliko spektakularne da očaraju svet, i da poboljša reputaciju Vladimira Putina. U zaslepljujućoj paradi plutajućih planina, jezera i kupola, heroja avangarde i više od 3.000 izvođača, Ernstov olimpijski spektakl preinačio je uznemirenu rusku realnost u Rusiju Ernstove mašte: moćnu, kreativnu, okrenutu napred, trijumfalnu. Svet je bio oduševljen i na neko vreme je skrenuta pažnja sa važnijih pitanja. Ernst će kasnije reći da je produkcija bila rad iz ljubavi i da je njegova plata za ovo dostignuće bila samo jedna rublja.
- Bilo bi glupo pretpostaviti da bi iskazivanje ljubavi trebalo da ima cenu - rekao je.
Međutim, Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ) otkrio je da je, na dan ceremonije otvaranja Olimpijskih igara, na Britanskim Devičanskim ostrvima osnovana kompanija koja bi otvorila put Ernstu da ostvari tajni udeo od 23 odsto u sporazumu vrednom milijarde dolara. Dokumenti koji su procurili u ICIJ i podeljeni sa 150 medijskih partnera pokazuju da je devet meseci nakon što je olimpijska baklja ugašena, Ernst postao tajni partner u dogovoru o kupovini 39 starih, ali vrednih bioskopa iz sovjetske ere i okolne imovine od grada Moskve. Dogovor je finansirala VTB banka, državna institucija koju nazivaju i Putinova
„kasica -prasica“. Nekretnine su prodate po minimalnoj ceni određenoj na aukciji u Moskvi. Jedan pravni postupak je tvrdio da je aukcija osmišljena tako da efektivno isključi sve osim partnerstva u kojem je Ernst, iza slojeva kompanija koje su bile vlasnici, imao udeo.
Dokumenti koji su procureli takođe pokazuju da je Ernst bio korisnik kredita od 16,2 miliona dolara - od kiparske banke koji je delimično u vlasništvu VTB - a koji je korišćen za finansiranje njegovog udela u sporazumu. Dokumenti pokazuju da je banka uputila ofšor advokate da sakriju dokumente u kojima se detaljno navodi Ernstova povezanost sa zajmom iz vladinih evidencija na Britanskim Devičanskim ostrvima, gde su uspostavljene kompanije koje su skrivale posao. Nadalje, dosijei dokumentuju kako se Ernstu u partnerstvu pridružila ruska medijska ličnost koja je povezana sa nekim od Putinovih najbližih i najmoćnijih saveznika, uključujući Ernstove kolege na Kanalu jedan. U mejlu ICIJ -u, Ernst je rekao da nikada nije krio svoje učešće u projektu nekretnina i porekao bilo kakvu sugestiju da je njegovo učešće u projektu kompenzacija za njegov rad na olimpijskim ceremonijama. On je odbio da odgovori na pitanja ICIJ -a na osnovu toga što ICIJ
„nije nezavisna istražna kompanija, već organizacija koju su uspostavile američke tajne službe“. Nalazi su deo Pandorinih Papira, zbirke više od 11,9 miliona datoteka iz 14 ofšor advokatskih kancelarija i pružalaca usluga. Dokumenti otkirvaju finansijski sistem koji omogućava najbogatijima da sakriju svoje bogatstvo od poreskih inspektora, regulatora i javnosti. ICIJ je pribavio dokumente i podelio ih sa novinarima iz 117 zemalja.
Dokumenti koji otkrivaju Ernstov tajni ugovor potiču od Trident Trusta, jednog od najvećih svetskih pružalaca ofšor usluga, sa kancelarijama na Britanskim Devičanskim ostrvima (BVI), Mauricijusu, Singapuru i drugim poreskim rajevima, uključujući američku državu Južna Dakota.
Portret umetnika u mladostiKonstantin Lavovič Ernst bio je jedan od "zlataya maladosh" - zlatne omladine - kasne sovjetske ere.
Sin poznatog sovjetskog naučnika, Ernst je doktor genetike, ali njegova prava strast leži drugde. Prekinuo je obećavajuću karijeru u državnoj laboratoriji da bi se pridružio industriji koja će postati dominatna u postsovjetskoj kulturi: televizija. Rusija je prolazila kroz neverovatan transfer bogatstva i društvene preokrete - nestašicu hrane, ogromnu inflaciju, nagli skok alkoholizma i samoubistava - što bi otvorilo put autoritarnoj reakciji. Ernst je rano shvatio potrebu javnosti za zajedničkim identitetom i značenjem. On je producirao hit seriju „javnih oglasa“ pod nazivom „Ruski projekat“, kratke filmove koji pružaju moralne lekcije o zajedničkim vrednostima. Tako je zapao za oko Borisu Berezovskom, savezniku tadašnjeg predsednika Borisa Jeljcina, koji je iskoristio svoj uticaj u Kremlju da obezbedi polovinu državnog udela u vodećoj TV stanici, Prvom kanalu. Ernsta je imenovao za glavnog producenta 1995. godine, a otprilike četiri godine kasnije imenovao ga je za izvršnog direktora, baš u trenutku kada je novi predsednik preuzimao vlast usred urušene ekonomije i političkog haosa. Ernst je tada imao 38.
"Stvaranje" Vladimira PutinaJavnosti je Vladimir Putin bio gotovo potpuno nepoznat. Za Ernsta, nezanimljivi bivši špijun i zamenik gradonačelnika Sankt Peterburga postao je neka vrsta subjekta za portret, a platno je bila televizija. Na Ernstov predlog, Putinova prva inauguracija premeštena je iz izbledele birokratske poslovne zgrade u pozlaćenu prostoriju iz doba cara. Ernst je ponovo osmislio paradu za Dan pobede u Drugom svetskom ratu u holivudskom stilu, sa kamerama u kabinama borbenih aviona. I pokrenuo je godišnju „Direktnu liniju sa Vladimirom Putinom“, u kojoj bi predsednik davao opsežne odgovore ljudima iz svih 11 ruskih vremenskih zona. Prvi kanal je u ranim godinama prikazivao i ozbiljne dokumentarne i originalne filmove, a donosio je i američke serije, gradeći reputaciju kosmopolitske, manje drske propagandne mreže Rusije. Prema rečima jednog bivšeg kolege, dvostruka priroda Prvog kanala bila je odraz Ernstovih ličnih ambicija.
- Ernst je svojim rukama i svojim dizajnom učinio da Prvi kanal posluži njegovim glavnim interesima - rekao je Vasilij Gatov, novinar i medijski analitičar.
Prvi od njih, prema Gatovu, bio je da se Ernst etablira kao najcenjenija ličnost na ruskoj televiziji. A da bi to učinio, naterao je televiziju da služi Kremlju. Novinar Džošua Jafa opisao je Ernsta kao arhetipskog
"lukavog čoveka", izraz koji je analitičar Jurij Levada skovao za vrstu snalažljivog post-sovjetskog Rusa koji se kompromituje da se prilagodi državi, ali ga to ne zavarava. Prema Levadi, lukavi čovek
„ne samo da toleriše obmanu, već je voljan da bude prevaren, pa [čak] ... zahteva samoobmanu radi sopstvenog samoodržanja“.Kako je Putin uspostavio kontroluKao novi predsednik, Putin je postavio prijatelje iz Sankt Peterburga i KGB-a u upravni odbor Gasproma, državnog giganta prirodnog gasa i motora ruske ekonomije. Gasprom je služio kao središte Putinove ekonomske kontrole. Banka u vlasništvu njegovog bliskog prijatelja Jurija Kovalčuka, koji će postati jedan od Ernstovih šefova na Prvom kanalu, stavljena je na čelo Gaspromovog višemilionskog penzijskog fonda. Arkadij Rotenberg, Putinov partner u džudou, postao je glavni izvođač radova na izgradnji gasovoda Gasproma. Mnogi od Putinovih moćnih prijatelja se smatraju i njegovim pomoćnicima u skrivanju velikog bogatstva.
Panamski papiri su 2016. otkrili da je Sergej Roldugin, violončelista i kum jednoj od Putinovih ćerki, primio, bar na papiru, desetine miliona dolara u plaćanjima preko ofšor kompanija. Putin je preuzeo kontrolu nad medijima, uključujući prvi TV kanal u zemlji u privatnom vlasništvu, NTV. Ernstov šef, Berezovski, koji je pogrešio što je napisao otvoreno pismo u kojem je osudio Putinove centralizujuće
„reforme“, bio je primoran da pobegne u inostranstvo i prodao je 49% udela na Prvom kanalu, čiji su veliki deo kasnije kupili Putinovi prijatelji bogataši Jurij Kovalčuk i Aleksej Mordašov putem svog konglomerata, Nacionalne medijske grupe. Kremlj i njegovi saveznici su tako preuzeli kontrolu nad dve glavne televizijske mreže u zemlji u kojoj je više od 90% ljudi informisano putem televizije.
Kraj slobode medijaPod Ernstom, vesti nepovoljne za Kremlj nestale su sa Prvog kanala. Mladi reditelj otpustio je glavnog voditelja vesti na kanalu nakon što je kritikovao Putinovo postupanje u vezi sa katastrofom sa podmornicom Kursk u kojoj je u avgustu 2000. poginulo 118 članova posade. A tokom masakra u školi u Beslanu 2004. godine, u kojem su čečenski teroristi ubili više od 330 dece, nastavnika i roditelja, nakon neuspešne vojne misije spasavanja, Prvi kanal puštao je brazilsku sapunicu. Imena disidenata, poput Navaljnog, nikada nisu izgovorena u etru, bez obzira na to koliko su postali popularni.
- Rusiji je potrebna konsolidacija. Danas je Putin osoba koja to može da ostvari – rekao je jednom prilikom Ernst. On je odbacio nezavisnu štampu koja se pojavila tokom Jeljcinove ere kao
"iritantnu".- Ne postoji apsolutna sloboda govora... Sve zavisi od vaše svrhe – rekao je on. Kasnije će iznositi i ciničnije stavove.
- Postalo mi je sve jasnije da pravda, demokratija, potpuna istina - oni ne postoje nigde u svetu - rekao je on za Njujorker 2019. godine.
Ernst je branio propust Prvog kanala da izvesti o navodnom bogatstvu porodice Putin, rekavši da
„društvo ni na koji način nije ugroženo“ tim propustom. Ernstov relativizam, koji umanjuje ruski autoritarizam i korupciju ukazujući na nesavršenosti Zapada, postao je popularna odbrana Putinovog režima.
Izvor:
www.blic.rs
