Субота, 05.03.2022.
Тања Вујић
Вашингтон још не планира ембарго на руске енергенте„Гаспром” је обуставио снабдевање Европе цевоводом „Јамал”, Вашингтон и Берлин су против санкција у области енергетике, а Брисел тражи нове снабдевачеГалон бензина у Сан Франциску достигао је незапамћену цену од пет долара. Мегават-сат пореклом од природног гаса у четвртак је на кључном ТТФ европском чворишту у Холандији накратко коштао 199 евра, а јуче 203,8 евра. Вредност барела азербејџанске нафте надмашила је 118 долара, док је цена барела северноатлантског „брента” дотакла ниво из 2008. године (119 долара). „Ако тражња руске нафте згасне, барел иде на 185 долара”, најновија је процена америчке банке Џеј-Пи Морган. С непредвидивим развојем украјинске кризе, глобално тржиште енергената постаје ових дана све нервознији талац политичких фактора, на које тешко утиче.
С једне стране, утицајни политички актери са две обале Атлантика отворено се изјашњавају: или за свеопшти ембарго на увоз руских енергената (Ненси Пелоси) или за што хитније и заувек „одвикавање” од руских енергената (Урсула фон дер Лајен). „Ја сам за потпуну забрану увоза руских енергената”, изјаснила се Ненси Пелоси, лидер демократа у Представничком дому САД. „Ми једноставно не можемо да се толико ослањамо на снабдевача који нам експлицитно прети. Зато смо се обратили другим глобалним снабдевачима”, најавила је Фон дер Лајенова.
Упркос овоме, у Вашингтону и Берлину за сада изгледа ипак није отишло у ветар упозорење Дерена Вудса, извршног директора америчког „Ексон мобајла”, да ће у случају „знатног поремећаја снабдевања руском сировом нафтом (и гасом) тржиштима бити веома тешко да се изборе с тим мањком, што ће водити још вишим ценама”.
Све скупљи бензин, нафтни деривати, природни и течни гас (у Азији постаје доступан само најбогатијим купцима) и потенцијалне друштвене последице тог тржишног шока, сада упадљиво брину и званични Вашингтон и Берлин. И то не без озбиљног берзанског разлога. Наиме, цене сировина, од пољопривредних до енергената, ове седмице су забележиле збирно највећи пораст од 1974. године, указује Блумбергов индекс сировина.
Да Вашингтон (још) нема у плану ембарго на руски енергетски извоз, портпарол Беле куће Џен Саки објаснила је овако: „Немамо стратешки интерес да смањимо глобално снабдевање енергијом, јер би то подигло цене горива на америчким бензинским пумпама, као и широм света”. Немачки министар економије Роберт Хабек четвртак се јасно изјаснио против забране увоза енергената из Русије, и то због стрепње за даљу друштвену кохезију у Немачкој.
„Не бих се залагао за ембарго на увоз фосилних горива из Русије. Штавише, био бих јавно против тога. Несташица енергената могла би да угрози друштвену кохезију у Немачкој. Неопходно нам је енергетско снабдевање како бисмо одржали стабилну цену и енергетску безбедност Немачке”, пренео је Хабекову изјаву „Дојче веле”.
Где је, из ове енергетско-социјалне визуре Берлина, место у овом тренутку затученог „Северног тока 2”, нејасно је.
У међувремену, Кадри Симсон, комесар за енергетику ЕУ, објавила је пред викенд да Брисел има план за „ванредне ситуације” за случај да дође до „делимичног или потпуног прекида снабдевања природним гасом” из Русије.
Прилика да ЕУ искаже профил своје припремљености за евентуално руско завртање енергетских славина наступила је, чини се, већ јуче.
„Наиме, проток сибирског гаса цевоводом ’Јамал’ на запад, преко Белорусије и Пољске ка Немачкој и Европи, обустављен је”, јавио је јуче прво израелски „Џерузалем пост”. Русија, иначе, тржиштима у Европи испоручује око 40 одсто природног гаса, а „Јамалом” путује око 15 одсто те количине.
Јучерашње обустављање догодило се без званичних објашњења, иако је „Гаспром” букирао капацитете за пролазак гаса том трасом током целог јучерашњег дана. Да ли је реч о привременом потезу „Гаспрома” и који је тим поводом следећи корак Брисела, нејасно је, једнако као и дилема како би се ова „мини гасна траума” могла одразити на цену тог енергента у Европи.
У међувремену, затегнуте живце берзанских енергетских шпекуланата широм света додатно тањи „ОПЕК плус”, као и пре неки дан Глобално удружење држава извозника гаса (ГЕЦФ). Наиме, у ситуацији неизвесне даље судбине руског извоза гаса и нафте, „ОПЕК плус” је ове седмице, након седнице која је трајала само 13 минута, закључио да тржишту у априлу нису неопходне веће количине барела од раније договорених „плус 400.000 барела”. Ни „ОПЕК плус”, као ни ГЕЦФ недавно на самиту у Дохи, у свом закључном саопштењу није споменуо украјинску кризу.
Izvor:
www.politika.rs
