питање за божу и првачића: да ли сте користили некад лебел? ја јесам, и лебел и бертје. лебел је прво знатно незграпнија пушка од конкуренције, са решењима преузетим од гра и кропачека. ручица затварача је груба, затварач тешко иде, тешко се забрављује. за расклапање ти треба шрафцигер, а сам затварач је тврд на расклапање и компликован. урадити то са мокрим или смрзнутим прстима је скоро немогуће (знам колико сам ја проблема имао са сувим рукама на лепом времену). исто важи и за пуњење пушке. траје читаву вечност, а ако је цев загрејана све се ожариш. бертје м1907/15 који је имала српска војска је истина лакши за пуњење, али компликован затварач стоји. огромна мана су му само три метка. комад који сам ја имао у рукама био је у лошем стању па сам само пробао два оквира на брзину да видим како ради. више смо се зезали са лебелом. лебел јесте склон кваровима. поред компликованости затварача, велика мана му је и лисната опруга обарача која је склона пуцању. цевасти магацин тражи редовно чишћење, а за то вам је потребно да растурите целу пушку. буквално.
да поновим, та пушка је значајна по томе што је увела малодимни барут.
Nisam koristio Lebel ni Bertije.
Nisam nikada rekao da je Lebel, pa ni Bertije spadaju u bolje puške. Već samo da su upotrebljive.
Mada moramo reći da su mnoge države zamijenile svoje prve repetirke do 1.SR.
NJemačka Komisijska puška 1888 je izazvala politički skandal, SAD su zamijenile Krag, Britanija je imala "mali milion" verzija sistema Li (te mark ovaj, te mark onaj, te mark ovaj sa zvjezdicom, te mark onaj sa zvjezdicom), A-U je zamijenila raniji Manliherov zatvarač koi se bravio padajućim blokom, onim sa rotacionom glavom zatvarača. Francuzi su zadržali Lebel iz razloga koje sam ranije naveo. I pitanje je koliko je bio lošiji od G1888, Kraga ili Li Metforda, odn. Manlihera 1886 i 1888. Ros i da ne pominjem.
Prvo je usvojen karabin Bertije 1890. i god njega je 3 metka možda moglo i da prođe. Poslije su slijedile "kolonijalne" puške, možda je i tu 3 metka moglo proći. A onda su poslije "krvave jeseni" 1914. Francuzima hitno trebale puške. Bilo je daj šta daš, ali što prije.
Sve to ne čini Lebel i Bertije boljima, ali objašnjava kako je to toga došlo.
није тако, божо. тада је главна опасност по пешадију била коњица, па је сва тадашња муниција била прављена тако да може да се гађа сасређеном ватром на великој даљини. зато је и градација нишана на око 2000м. после су дошли митраљези у већем броју па је то постало релативно непотребно, али каркано је свакако ту био далеко испод.
Upitno kolika je bila stvarna opasnost od konjice, a koliko imaginarna.
Sjetimo se samo bitke kod Balaklave i juriša lake konjice. U eri glatkocijevnih sprednjača, konjica je masakrirana u jurišu preko otvorenog sa velike daljine.
Upravo se zbog položenosti putanje u eri zaobljenih zrna išlo na manje kalibre. Tako da je tu 6,5mm u prednosti pred većim kalibrima. Sa pojavom šiljatih zrna to se mijenja, a sa "teškim" zrnima sa oštrim vrhom i konusnim dnom, veći kalibri su bili u prednosti.
Kad već pomenusmo konjicu, poljski topovi kalibra 75-77mm su bili veća opasnosti za nju od mitraljeza. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog broja do početka 1.SR. Srpska vojska je u 1.SR ušla sa više topova 75mm nego mitraljeza, a slično je bilo i kod drugih.
Sa šrapnelima ti topovi su bili smrt za juriš konjice na otvorenom.