Kineska mornarica izvodi trideset dnevnu vežbu na svim morima na koje Kina izlazi
30.05.2024.
Mornarica kineske narodnooslobodilačke armije (RM Kine) najavila je održavanje možda najvećih vežbi ne samo u poslednje vreme, koje će trajati mesec dana i odvijaće se, kako je navedeno u saopštenju, u svim morima koji se graniče sa Kinom. Pored toga, ranije su najavljene vežbe u Žutom moru sa lansiranjem raketa, ovi manevri će trajati do 31. maja.
Dan ranije, RM Kine je od 23. do 24. maja izvela još jednu vežbu velikih razmera „zajednički mač 2024A“, u kojoj je učestvovalo više od stotinu aviona i desetine ratnih brodova. Proleteli su kroz Tajvanski moreuz i Baši moreuz, koji odvaja Tajvan od Filipina. Tokom manevara RM Kine simulirani su napadi na rukovodstvo ostrva, kao i na njegove luke i aerodrome. U stvari, izvršena je potpuna blokada na pobunjenom ostrvu, koje većina zemalja sveta, uključujući i SAD, zvanično priznaje kao deo NR Kine. Pored toga, raketne snage RM Kine uvežbavale su simuliranje udara na istočne i centralne delove ostrva.
Peking ne krije da je razlog za još jednu demonstraciju moći i sposobnosti kineskih oružanih snaga nedavni izbor šefa administracije Tajvana, a neke zemlje ga nazivaju „predsednikom nezavisne države“, što je apsolutno neprihvatljivo za Kinu. Tokom inauguracije, Laj Ćingde, podržan od Vašingtona, dao je niz glasnih izjava u vezi sa borbom za pun suverenitet Tajvana.
„Vežbe RM Kine oko Tajvana pogodile su novog predsednika Laja Ćingdea u glavu i izazvale šok i strahopoštovanje, uključujući i snage za nezavisnost na ostrvu. Ovo je, naravno, i udarac za Sjedinjene Države“ -Vu Sinbo, direktor Centra za američke studije Univerziteta Fudan u Šangaju, prokomentarisao je protekle dvodnevne kineske vojne vežbe.
Zauzvrat, Ministarstvo odbrane Republike Kine (Tajvana) saopštilo je da su spremni da „brane svoju zemlju“. Istovremeno, većina vojnih stručnjaka prilično je skeptična prema vojnim sposobnostima Tajpeja u obračunu sa kineskom armijom, iako prema rejting agenciji Global Firepower, tajvanske oružane snage zauzimaju 21. mesto, što je sasvim dobro, jer Kanada, Severna Koreja, Meksiko i druge zemlje su ispod.
Sjedinjene Američke Države, koje istovremeno izjavljuju da Tajvan smatraju delom Narodne Republike Kine, obećavaju da će intervenisati u slučaju napada kineskih trupa na ostrvo. Ali brodovi američke mornarice možda neće imati vremena da priteknu u pomoć zbog činjenice da se sve glavne vojne baze Sjedinjenih Država nalaze hiljadama kilometara od ostrva.
Pored toga, poslednjih godina, RM Kine je aktivno gradila oružje sposobno da se suprotstavi američkoj mornarici i vazduhoplovstvu. Ne treba zaboraviti da je Kina nuklearna sila, koja poseduje, prema različitim procenama, oko pet stotina nuklearnih bojevih glava i njihov broj stalno raste. Kineska flota već sada znatno nadmašuje američku po broju brodova, od kojih je većina izgrađena ne tako davno, za razliku od prilično starih američkih koje zahtevaju stalne tehničke popravke i održavanje.
Pored toga, odbrana sa kopna od pomorskih snaga je mnogo lakša. Oružane snage SAD se fokusiraju na upotrebu mornarice i pomorske avijacije u mogućem vojnom sukobu sa Kinom. Ali veliki, glomazni nosači aviona mogu biti dobra meta za hiljade dronova i protivbrodskih raketa kineske armije. Kao što je pokazala višemesečna konfrontacija između britanskih i američkih pomorskih snaga protiv jemenskih Huta u Crvenom moru, pomorska protivvazdušna odbrana ponekad obara prilično primitivne rakete i bespilotne letelice bukvalno na prilazu i uopšte ne može da zaštiti trgovačke brodove.
Većina scenarija hipotetičkog vojnog sukoba između dve supersile, simuliranih korišćenjem veštačke inteligencije, pokazuje da američka vojska barem ne treba da očekuje laku pobedu, a u nekim situacijama šteta za Oružane snage SAD će biti kritična, iako će i Kina trpeti poprilično. Ali Tajvan, koji će se naći u potpunoj blokadi, u ovim scenarijima definitivno neće moći da opstane.
Nemački specijalista za protivvazduhoplovnu odbranu Diehl Defense ne želi samo da integriše svoj rakete sistema zemlja-vazduh Iris-T SLM u sistem vertikalnog poletanja Mk41 kompanije Lockheed Martin, koji se široko koristi u zapadnim mornaricama. Oružarska kompanija Uberlingen takođe radi na dovođenju vođene rakete srednjeg dometa na fregate klase „Baden-Virtemberg“.
U nemačkoj mornarici, ove fregate tipa F125 se smatraju slabo naoružanim i stoga bi bile pogodne za opremanje. Kao glavni sistemi naoružanja za protivvazduhoplovnu odbranu, brodovi imaju samo lake mornaričke topove kalibra 27 mm i RAM sistem kratkog dometa, kao i top od 127 mm, koji se u ograničenoj meri može koristiti protiv vazduhoplovnih ciljeva. Međutim, rakete protivvazduhoplovne odbrane u razmerama rakete Evolved Sea Sparrow (ESSM) – kao što je uobičajeno na drugim fregatama ove klase veličine – nisu dostupne.
U tom kontekstu, Diehl je mogao da zamisli da instalira Iris-T SLM na F125. Prema navodima kompanije, radi se o raketi koja ima malu unutrašnju mrtvu zonu i stoga preklapa domete postojećih sistema naoružanja, sa spektrom performansi sličnim onom ESSM-a. Proizvođač daje podatke o performansama Iris-T SLM sa dometom od oko 40 km i pokrivenošću nadmorske visine do 20 km.
Postojeći prostor ispred lansera RAM-a na prednjoj palubi, koji je bio namenjen za smeštaj dodatnog naoružanja, sada se koristi kao sportska prostorija. Instalacija sistema za vertikalno lansiranje, koja zahteva nekoliko prodora na palubi, smatra se teškom iz perspektive brodogradnje. Stoga bi se za F125 moralo naći drugačije rešenje.
Uređaj za lansiranje, koji je takođe montiran na kamion za korišćenje na kopnu, mogao bi da se koristi za transport i lansiranje Iris-T SLM. Ovo se dovodi u horizontalni položaj tokom vožnje i hidraulički podiže u vertikalni položaj za početak procesa. Diehl je očigledno mogao da zamisli i takav pristup za F125: tokom transfernih putovanja bez pretnje, lanser ostaje u horizontalnom položaju i otvara se samo za „ratni marš“ kako bi bio spreman za upotrebu u bilo kom trenutku.
Na gornjoj palubi broda, gde su trenutno parkirani kontejneri, mogu se postaviti do dva lansera, svaki sa po osam raketnih kanistera. Prema proceni Diehl-a, lansiranje rakete sa samo kratkotrajnim visokim nivoom toplote ne bi napravilo veliko opterećenje na palubi. Samo u slučaju takozvanog "hangfire"-a, odnosno raketa izgori, ali se ne lansira, bila bi potrebna zaštitna ploča za zaštitu konstrukcije. Očigledno se jedna od njih već koristi za brodske protivbrodske rakete Harpun.
U slučaju F125, takođe bi se moglo pokazati korisnim za integraciju da brod koristi HensoldtovTRS-4D radar. On se označava kao TRML-4D u kopnenoj varijanti i deluje kao glavni senzor za sistem PVO Iris-T SLM, koji je već u upotrebi u Ukrajini i uskoro će biti uveden u Bundesver. Iz tog razloga, Diehl-ovi stručnjaci su dobro upućeni u parametre performansi senzora i interakciju sa projektilom.
Činjenica da su, za razliku od rotirajućeg TRML-4D, radarske ploče koje su fiksno postavljene na brodu manje od kopnenog radara i stoga imaju manju snagu, to će verovatno biti kompenzovano činjenicom da su projektil i senzor pozicionirani direktno jedan pored drugog u brodskim aplikacijama, dok na kopnu na udaljenosti do 20 km između radara i senzora. Ovo poboljšava tačnost dobijenih podataka. Radar sa fiksnim panelom takođe eliminiše vremensko kašnjenje uzrokovano rotacijom na brodu, što takođe doprinosi preciznosti.
U sistemu komandovanja i raspoređivanja naoružanja (FuVes), koji isporučuje Atlas Elektronik, postojala bi samo "plitka" integracija, kako kažu Diehl-ovi stručnjaci. Duboka integracija nije neophodna. Navođena raketa je navođena u ciljno područje pomoću radara, a u „završnoj igri“ projektil Iris-T sam preuzima cilj sa svojom pasivnom infracrvenom glavom tragača. Ovo poslednje se retko koristi za rakete koje se koriste sa brodova, jer magla i oblaci mogu da ograniče performanse - ili barem tako teorija kaže. Međutim, na osnovu velikog iskustva sa projektilom tokom vojnih operacija u Ukrajini u svim mogućim vremenskim uslovima, Diehl-ovi stručnjaci pretpostavljaju da ovog negativnog efekta nema.
Kompanija takođe ne vidi probleme sa poletanjem sa broda koji se povija zbog jakog mora. Na kraju krajeva, Iris-T SLM je izveden iz rakete vazduh-vazduh koja se takođe mora lansirati pod velikim fizičkim stresom. Međutim, preduslov za upotrebu na brodu je da lanser, lansirni kontejner i projektil mogu da izdrže teške uslove na moru sa korozivnim dejstvom slane vode. Prema Diehl-u, ovde su trenutno u toku ispitivanja.
Prema sopstvenim informacijama, kompanija bi mogla odmah da počne integracione testove na fregati ako bude potrebno, uostalom, proizvodnja lansirnih uređaja i raketa je već u punom jeku. Stoga je potreban hardver dostupan.
Kako integrisati raketni sistem IRIS-T SLM na fregatu 125:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
IRIS-T SLM - osnovne komponente:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Osnovni višenamenski radar sistema, TRML-4D:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Fondacija Serhij Pritula donirala ukrajinskim snagama teleskopske TV kamere za sistem protivvazduhoplovne odbrane Strela-10
Dobrotvorna fondacija Serhij Pritula prenela je ukrajinskoj vojsci devet teleskopskih TV kamera kao deo protivvazduhoplovnog sistema Strela-10. Ovo je objavila zvanična stranica Fondacije.
Teleskopske TV kamere su ugrađene na protivvazduhoplovne raketne sisteme Strela-10 i kvalitativno povećavaju mogućnosti ovih sistema.
Pre svega, omogućeno im je da otkrivaju, prate i ciljaju vazduhoplovne ciljeve, uključujući male bespilotne letelice i kvadrokoptere.
Zahvaljujući ovim kamerama, strelac može da vidi slike na svom monitoru preko dnevnog kanala ili termovizira. Takođe je moguće koristiti dva kanala istovremeno.
„Strelac može da vidi slike sa 2 kamere na monitoru u isto vreme ili sa svake kamere posebno“, navodi se u obaveštenju
Ukupni troškovi kupovine iznosili su 540 hiljada UAH, a oni su prebačeni u trupu iz 79. Vazdušno-jurišne brigade.
Ugrađeni termovizir omogućava pretragu cilja noću i u uslovima loše vizuelne vidljivosti.
„Dolina” je teleskopska TV kamera za otkrivanje, praćenje i gađanje vazduhoplovnih ciljeva za brzu modernizaciju sistema PVO Strela-10, uključujući izviđačke i napadne bespilotne letelice“, navodi se u obaveštenju.
Treba napomenuti da „Dolinu” već koriste Oružane snage Ukrajine i da je pokazala svoje sposobnosti u presretanju dronova Zala, Lancet i Supercam.
Prednost "Doline" je u tome što se može brzo montirati na protivvazduhoplovni sistem.
TV-termovizijski viziri sistema "Dolina":
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
TV-termovizijski viziri sistema "Dolina", instalirani na nadgradnju raketnog sistema PVO Strela-10:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
U selu Vrtogoš kod Vranja danas je, u prisustvu visokih zvanica, svečano otvoren istoimeni multifunkcionalni strelišni kompleks namenjen za individualnu i kolektivnu vatrenu obuku.
Reč je o savremenom strelištu čija izgradnja predstavlja plod zajedničkog projekta i ulaganja s Vladom Sjedinjenih Američkih Država, a njegovim stavljanjem u funkciju Vojska Srbije je dobila nove kapacitete za izvođenje vatrene obuke, pre svega za realizaciju gađanja iz konvoja borbenih vozila.
Svečanosti su prisustvovali načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović, sa saradnicima, delegacija Sjedinjenih Američkih Država koju je predvodio brigadni general Kristofer Makini iz Evropske komande Oružanih snaga SAD i zamenik gradonačelnika Vranja Milan Ilić.
Gosti su imali priliku da se uvere u visoku osposobljenost pripadnika Vojske Srbije koji su izveli gađanja streljačkim naoružanjem i taktičku vežbu s bojevim gađanjima iz vozila u pokretu. Američkoj delegaciji su prezentovani i kapaciteti baze „Jug“ i Centra za obuku jedinica za multinacionalne operacije, u čijoj se nadležnosti strelište nalazi.
Priliku da se lično uveri u funkcionalnost i mogućnosti strelišta imao je i brigadni general Makini koji je izvršio gađanje iz naše automatske puške 5,56 mm M21.
Multifunkcionalni strelišni kompleks „Vrtogoš“ namenjen je za izvršenje gađanja iz pešadijskog naoružanja kalibra od 5,56 mm do 12,7 mm, kao i za gađanja iz mitraljeza sa borbenih i oklopnih borbenih vozila u koloni sa zastanka i u pokretu.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ekonomski koridor od Indije do Grčke moguća šansa za Srbiju
Uspostavljanje ekonomskog koridora od Indije do Grčke pod pokroviteljstvom SAD može biti velika šansa za Srbiju, koja bi na taj način povećala svoju ekonomsku moć i geostrateški značaj, navodi se u analizi Instituta politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope.
U analizi se ističe da je u septembru prošle godine ozvaničen početak uspostavljanja ekonomskog koridora Indija - Evropa, pri čemu taj projekat buhvata države američke saveznice na potezu dugom 4.800 kilometara, i dodaje da je prva tačka u Evropi koju koridor ''udara'' grčka luka Pirej, u geografskog položaja Srbije.
- Srbija se nalazi na povoljnom geografskom položaju i sigurno ima mogućnost da se izbori za svoje priključenje ovom projektu. Time bi Srbija povećala svoj geostrateški značaj i ekonomsku moć - stoji u analizi.
Dodaje se da će za Srbiju ''jedan od uslova'' biti njena ''orijentacija''.
Ekonomski koridor Indija-Bliski Istok-Evropa (IMEC) počinje u indijskoj luci Mombaj, putuje preko arapskog zaliva i završava se u Evropi, a, kako se navodi, predstavlja odgovor na sve veću ekonomsku zavisnost od Kine.
Istovremeno, dodaje se, ozvaničavanjem ovog koridora, Zapad šalje jasnu poruku Kini da ona više neće imati monopol na saradnju sa Azijom.
- Nepredvidljiva ekonomska politika i povećani rizici po kritično snabdevanje uzrokovali su proces kreiranja prijateljskih lanaca snabdevanja kroz partnerstva sa onim državama koje dele minimum zajedničkih vrednosti i interesa - navodi se u analizi i dodaje da je Evropa veoma ranjiva na strateško snabdevanje iz NR Kine, usled geografskih, političkih, bezbednosnih i ekonomskih faktora.
Analiza je pre svega usredsređena na položaj Indije i njenu budućnost, pošto joj se predviđa da za tri godine postane treća najveća ekonomija u svetu (iza Kine i SAD), pa se u njoj navodi da Indija dobija istorijsku šansu da se izvuče iz ''kineskog obruča'' i ''doslovno zameni Kinu kao proizvodnu bazu'', nakon što je Kina, kao veliki proizvođač, dobila i ''političke ambicije''.
Dodaje se da su ekonomija i bezbednost neodvojive kategorije, i ocenjuje da niko osim SAD nema kapacitet potpune zaštite koridora, i da je zbog toga važno ''očuvati Kisindžerovu postavku i ravnotežu moći'' na Bliskom Istoku.
Kao najveća bezbednosna pretnja navodi se Iran, najviše kad je reč o delu koridora od Mombaja do Bliskog Istoka, dok se kopnena ruta od UAE do Izraela smatra relativno zaštićenom, pošto ''američke posade na patriot sistemima i vojne baze garantuju potpunu bezbednost po dubini Arabijskog poluostrva.
U analizi se navodi da bi u slučaju oružanog sukoba u blizini kineskog regiona Tajvan došlo do blokade puteva koji vode ka i iz Kine, što znači da postoji veliki rizik da Kina obustavi sporuke kritičnih sirovina, polu-proizvoda i finalnih proizvoda u svrhu ekonomskog pritiska.
- Primer kineskog obračuna sa Litvanijom zbog Tajvana ukazuje na to da je 80 odsto trgovine bilo suspendovano. Peking je otišao toliko daleko da nije kupovao prozivode koji su sadržali litvanske delove. Slična je situacija na polju kritičnih sirovina - navodi se u analizi.
P.V.: Ovo može da nam da neke od odgovora na događaje u Persijskom zalivu i oko Izraela , ali daje i odgovore na pitanja zašto Rusi traže od Indije da naftu i gas plaćaju u Kineskim juanima. Inače ovo je najavljeno još pre godinu ili dve kao "Američka konkurencija Kineskoj inicijativi Pojas i put". Amerikanci očigledno shvataju da naredna država koja će doživeti "ekonomski bum" nakon Kine je Indija i vide priliku da se oni "ubace" kao "dileri" jeftine robe iz Azije ka Evropi (normalno za procente) ,a da li će ti poslovi ići preko njih ,preko Rusa ili direktno sa Indijom,videćemo. Za sada neki od poslova u Srbiji u koje je uključena Indija (kao na primer izgradnja Moravskog autoputa) zaista idu preko SAD ,a izvođači su iz Indije.
Ni Zapad više ne krije da je rusko ometanje zaustavilo ukrajinsku artiljeriju
30.05.2024.
Ukrajinska artiljerija je izgubila delotvornost koju je imala u prvoj i drugoj godini rata. Elektronsko ometanje ruske vojske je efikasnost najsofisticiranijih zapadnih sistema svelo na jednocifrene procente. Zapadni HIMARS, STORM SHADOW, SCALP, EXCALIBUR i JDAM bombe više ne predstavljaju tako ubitačno oružje. Izgleda da su FPV dronovi trenutno najefikasnije sredstvo ukrajinske vojske.
Kada su NATO partneri počeli sa slanjem naprednog oružja i sistema u Ukrajinu, Oružane snage Ukrajine su u pojedinim segmentima imale i prednost u odnosu na Ruse. Makar na papiru. Dok su se jedni pitali gde su ruske „crvene linije“ a drugi planirali kako će tokom naredne ofanzive Ukrajina ponovo zauzeti Krim, ruska armija se pripremala za elektronsko ratovanje. Više puta je pisano kako će dopremanje ovakvih sredstava u dovoljnim količinama uticati na ishod u ratu. Sada sa bojnog polja imamo gotovo rekordan broj dejstava ruskog Krasnopolja, a na drugoj strani se dešava suprotno. Zapadni EXCALIBUR, pandan Krasnopolju, oborio je svoju efikasnost na mršavih 6%. Ovo nisu projekcije ruskog gerneralštaba već procene zapadnog Business insider-a.
HIMARS gotovo da više i ne gledamo na snimcima sa bojnog polja u Ukrajini. Osim ako nije reč o zapisima gde on igra pasivnu ulogu. Ometanje je uzelo danak i njegovoj preciznosti, jer ga Rusi uspešno ometaju. Ukrajinci su nakon propale ofanzive više puta uspešno tukli Krim. Često su dejstvovali sa STORM SHADOW – SCALP, ali su u poslednje vreme česti video-zapisi sa poluostrva gde ruski stručnjaci ispituju gotovo netaknute primerke. Evo i jednog snimka na kojem ruska PVO uspešno presreće SCALP:
Ukrajinski FPV dronovi su u ovom momentu verovatno najdelotvornije sredstvo protiv ruskih snaga. Ipak, ne treba zaboraviti da i oni imaju samo ograničen domet. Kada na sve dodamo i priču o konstantnom nedostatku municije na ukrajinskoj strani, kao i da ruski „Lanceti“ vrlo uspešno pronalaze ukrajinske haubice, postaje jasno koliko je ukrajinska artiljerija osakaćena.
Kijev napao Krim svime čime raspolaže: Za udare korišćene rakete ATACMS, vazdušni i pomorski dronovi
30.05.2024.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je u noći 30.05.2024. godine uništeno osam balističkih projektila ATACMS iznad Azovskog mora, osam vazdušnih dronova iznad Crnog mora, u blizini obale Krima, kao i dve pomorske bespilotne letelice, koje su se kretale u pravcu poluostrva.
Rusi zvanično tvrde da su odbili napad, ali još nema informacija iz Ukrajine i zapadnih izvora o tome i da li je nešto uspelo da prođe pored ruske protivvazdušne odbrane.
Kao što smo do sada navikli, ukrajinskom napadu prethodile su špijunske misije NATO dronova.
Istovremeno sa napadom Ukrajine na poluostrvo Krim, iste noći 30.05.2024. godine, ruske trupe izvele su novu seriju masovnih kombinovanih napada na ciljeve duboko na teritoriji Ukrajine. Ruske bespilotne letelice su posebno ciljale vojne objekte Ukrajine u Hmeljničkoj oblasti.
Povodom napada na Krim, Moskva saopštava da su „protivvazdušne snage uništile osam operativno-taktičkih raketa ATACMS iznad voda Azovskog mora i osam vazdušnih dronova iznad voda Crnog mora, u blizini obale poluostrva Krim.
Takođe, uz pomoć raznih sredstava, u Crnom moru su uništena i dva bespilotna čamca, koja su se kretala u pravcu Krima“, navodi se u saopštenju ministarstva, koje je preuzela agencija Interfaks.
Ranije je savetnik šefa Republike Krim Oleg Krjučkov izjavio da su u noći na četvrtak dva trajekta oštećena u oblasti grada Kerči, nakon napada ukrajinske vojske.
„Tokom odbijanja napada na saobraćajnu infrastrukturu grada Kerčija, dva trajekta su oštećena ruševinama oborenih projektila. Nisu zabeležene nikakve žrtve među mornarima ili civilima“, napisao je Krjučkov na svom Telegram kanalu.
Prema njegovim pojašnjenjima, nakon procene štete biće obnovljena i trajektna linija. Privremeno zatvaranje saobraćaja na Krimskom mostu objavljeno je i na društvenim mrežama.
„Saobraćaj vozila na Krimskom mostu je privremeno blokiran“, navodi se u poruci koju je objavio korisnik društvene mreže Telegram.
Kako je saopštio gradonačelnik Novorosije Andrej Kravčenko, u ovom gradu je takođe aktivirana vazdušna uzbuna.
Rusi kažu da su odbili napade sa svih strana Krima. „Od službi bezbednosti dobijene su informacije u vezi sa mogućom vazdušnom pretnjom. Trenutno nema napada na grad“, rekao je Kravčenko, a prenosi agencija Interfaks.
Istovremeno sa ukrajinskim napadom na Krim, Rusi izvršili masovni napad na istočnu i južnu Ukrajinu
Tokom noći 30.05.2024, ruske trupe izvele su novu seriju kombinovanih napada na ciljeve duboko na teritoriji Ukrajine. Ruske bespilotne letelice su posebno gađale vojne objekte Ukrajine u Hmeljničkoj oblasti.
Najmanje tri udara izvršena su na aerodrom Starokonstantinov koji koristi ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo, prema ruskim izvorima, koji smatraju da ukrajinski zvaničnici planiraju da koriste aerodrom za prijem aviona F-16 američke proizvodnje.
Prema poslednjim informacijama, ukrajinska vojska je pokušala da u Starokonstantinovu postavi specijalna skloništa za zapadne avione, čija se isporuka Kijevu očekuje ove godine. Da li su uspeli ostaje da vidimo.
Što se tiče sinoćnjeg napada, ruski dronovi i rakete su takođe napali ciljeve u Viničkoj oblasti. Očigledno, kao rezultat napada, uništeno je jedno od komandnih mesta ukrajinske vojske. Ruski izvor tvrdi da su na ovom komandnom mestu kod Vinice često bili prisutni visoki oficiri iz zemalja članica NATO. Informaciju ne komentariše niko iz NATO i Kijeva.
Tokom napada korišćene su i rakete sa vazdušnim lansiranjem, uključujući krstareće rakete H-101. Uz njihovu pomoć, kao i bespilotnih letelica kamikaza tipa Geran, gađani su ciljevi u Poltavskoj oblasti.
Nekoliko napada zabeleženo je i tokom noći u gradu i regionu Harkova, odakle je dan ranije ukrajinska vojska ponovo pokušala da bombarduje rusku Belgorodsku oblast.
Pogođeni su i ciljevi u Černigovskoj oblasti, gde je navodno gađana baza brigade teritorijalne odbrane.
Oružane snage Ruske Federacije su u četvrtak ujutru nastavile da napadaju ukrajinske vojne objekte u gradu Dnjepr (Dnjepropetrovsk) dronovima kamikazama. Prve lansirane bespilotne letelice imale su zadatak da identifikuju položaje PVO neprijatelja, nakon čega je usledio novi talas napada na PVO lansere ukrajinske vojske.
Eksplozije su zabeležene i u gradu i Odeskoj oblasti, gde je pričinjena šteta na skladištima pomorskih dronova, kojima je ukrajinska vojska ponovo pokušala da napadne poluostrvo Krim.
Ruski napadi bili su usmereni i na ciljeve na severu Donjecke Narodne Republike idalje pod kontrolom Kijeva. Pogođeni su, između ostalih, utvrđeni položaji Oružanih snaga Ukrajine u oblasti Krasnog Limana i Svjatogorska.
Ukrajina potvrđuje masovni ruski napad i tvrdi da je oborila neke od projektila koje je ispalila Rusija.
Serija udara nastavljena je i na severu Harkovske oblasti, uključujući i južni deo Volčanska, koji je pod kontrolom ukrajinske vojske.
Napade u noći i ujutru 30. maja potvrdili su i predstavnici Vazduhoplovstva Ukrajine.
Oni su saopštili da su ruske snage napale vojne objekte i kritične infrastrukturne ciljeve u Ukrajini koristeći osam protivvazdušnih navođenih raketa S-300/S-400 u Harkovskoj oblasti, 11 krstarećih raketa H-101/H-555 koje su lansirali strateški bombarderi Tu- 95MS iz Saratovske oblasti, kao i 32 jurišna drona Šahed-131/136 (zapad i Kijev tako zovu Geranium iz revolta) lansirana sa rta Čauda (Krim) i Primorsko-Ahtarsk (Krasnodarska teritorija).
Protivvazdušne raketne jedinice, pokretne vatrene grupe i jedinice za elektronsku borbu Oružanih snaga Ukrajine tvrde da su odbile vazdušne napade neprijatelja.
Kao rezultat vazdušnih borbi, ukrajinska vojska tvrdi da je sedam krstarećih raketa H-101/H-555 i 32 jurišna bespilotna letelica Šahed-131/136 uništila je u Hmeljnickom, Dnjepropetrovsku, Čerkasima, Kirovogradu, Zaporožju, Odesi, Hersonu, Kijevu i Vinici.
Kao što smo već odavno navikli od ukrajinskih zvaničnika, i ruski predstavnici obično najavljuju uništenje svih sredstava za napad koje koristi protivnik.
Dakle, ukoliko se dogode, zabeležene eksplozije i oštećenja nastaju od „ostataka raketa ili dronova koje je presrela protivvazdušna odbrana“.
Međutim, postoji verovatnoća da će se tokom dana pojaviti fotografije i slike stvarnih rezultata napada, ne isključujući uništavanje nekih infrastrukturnih objekata ili sredstava Oružanih snaga da li Ukrajine ili Rusije ostaje da vidimo.
Ni Zapad više ne krije da je rusko ometanje zaustavilo ukrajinsku artiljeriju
30.05.2024.
Ukrajinska artiljerija je izgubila delotvornost koju je imala u prvoj i drugoj godini rata. Elektronsko ometanje ruske vojske je efikasnost najsofisticiranijih zapadnih sistema svelo na jednocifrene procente. Zapadni HIMARS, STORM SHADOW, SCALP, EXCALIBUR i JDAM bombe više ne predstavljaju tako ubitačno oružje. Izgleda da su FPV dronovi trenutno najefikasnije sredstvo ukrajinske vojske.
Kada su NATO partneri počeli sa slanjem naprednog oružja i sistema u Ukrajinu, Oružane snage Ukrajine su u pojedinim segmentima imale i prednost u odnosu na Ruse. Makar na papiru. Dok su se jedni pitali gde su ruske „crvene linije“ a drugi planirali kako će tokom naredne ofanzive Ukrajina ponovo zauzeti Krim, ruska armija se pripremala za elektronsko ratovanje. Više puta je pisano kako će dopremanje ovakvih sredstava u dovoljnim količinama uticati na ishod u ratu. Sada sa bojnog polja imamo gotovo rekordan broj dejstava ruskog Krasnopolja, a na drugoj strani se dešava suprotno. Zapadni EXCALIBUR, pandan Krasnopolju, oborio je svoju efikasnost na mršavih 6%. Ovo nisu projekcije ruskog gerneralštaba već procene zapadnog Business insider-a.
HIMARS gotovo da više i ne gledamo na snimcima sa bojnog polja u Ukrajini. Osim ako nije reč o zapisima gde on igra pasivnu ulogu. Ometanje je uzelo danak i njegovoj preciznosti, jer ga Rusi uspešno ometaju. Ukrajinci su nakon propale ofanzive više puta uspešno tukli Krim. Često su dejstvovali sa STORM SHADOW – SCALP, ali su u poslednje vreme česti video-zapisi sa poluostrva gde ruski stručnjaci ispituju gotovo netaknute primerke. Evo i jednog snimka na kojem ruska PVO uspešno presreće SCALP:
Ukrajinski FPV dronovi su u ovom momentu verovatno najdelotvornije sredstvo protiv ruskih snaga. Ipak, ne treba zaboraviti da i oni imaju samo ograničen domet. Kada na sve dodamo i priču o konstantnom nedostatku municije na ukrajinskoj strani, kao i da ruski „Lanceti“ vrlo uspešno pronalaze ukrajinske haubice, postaje jasno koliko je ukrajinska artiljerija osakaćena.
. 
