PALUBA

Kada je bugarska skupština 2018. izglasala projekat nabavke dva modularna patrolna broda za potrebe opremanja svojih vojnopomorskih snaga, vredan 620 miliona dolara, koji bi zamenili brodove projekta 1241.2 i 1159, svega jedan poslanik je obratio pažnju na jedan „mali“ detalj: ni jedna od kompanija koja se prijavila na tender nije nudila municiju.

Skoro tri godine kasnije, postalo je jasno da će „mali“ problem koštati bugarske poreske obveznike još oko 250 do 600 miliona dolara.

[attachment=1]

Tender je osvojila nemačka kompanija Lurssen i kako objašnjava bugarski ministar odbrane Georgi Panajotov, deo novca je već uplaćen. Panajotov tvrdi da nije znao da su brodovi naručeni bez ubojnih sredstava i verujemo mu, s obzirom da je nedavno stupio na dužnost, zamenivši Krasimira Karakačanova.

Načelnik Štaba odbrane, admiral Emil Eftimov, izjavio je da ubojna sredstva nisu mogla biti naručena iz razloga što naručilac posla nije znao koje će naoružanje biti ugrađeno!?

Ministarstvo odbrane je u skladu sa tradicijom, „zaklonilo“ troškove municije, materijalne i tehničke podrške, neophodna ulaganja u infrastrukturu, kako „ne bi zaplašili javnost previsokom cenom“. Kao rezultat toga, Sofija će dobiti brodove sa municijom za top, ali ne i rakete i torpeda.

Istovremeno, Ministarstvo odbrane još uvek nije donelo odluku o tipu raketnog naoružanja kojim će se naoružati ova dva broda. Prema nekim izvorima, brodovi će dobiti protivbrodske rakete RBS-15 Mk3. Usled standardizacije, oprema cele vojske će zavisiti od ovog izbora, a ne samo oprema flote.

Tokom protekle godine, evropski koncern MDBA, uz francuski Exocet i norveški Kongsberg, aktivno je radio na promociji sistema protivbrodske odbrane Naval Strike Missile (NSM). Predlagana je kupovina i nove verzije NSM i starijih ubojnih sredstava iz stokova norveške vojske, koja su u resursu narednih dvadeset godina.

Međutim, ugovor potpisan sa nemačkim brodograditeljem daje mu za pravo da samostalno izabere naoružanje broda, te se u skladu sa tesnim vezama kompanije Lurssen sa kompanijama Saab i Diehl očekuje da izbor padne na RBS-15 Mk3.

[attachment=2]

Izabrani patrolni brod će se po klasifikaciji ratnih brodova moći svrstati između velike korvete i male fregate. Pre isporuke prvog broda, koja je zakazana za 2025, iskristalisaće se i situacija oko naoružanja brodova, ali i koliko je potrebno doplatiti za ubojna sredstva.

Prema podacima iz tendera, bugarski patrolni brodovi će imati autonomiju plovljenja od sedam dana, daljinu plovljenja od 3000 nautičkih milja brzinom od 14 čv, maksimalnu brzinu plovljenja ne manju od 22 čv,  posadu od 60 do 80 članova i mogućnost korišćenja helikoptera AS 565MB Panther.

             Ма ово  ми личи напрсзнје прлјавог новца!Замислите,незна  ,МО  зашто,од кога,колико ичему :pirat :pirat

To je posao kada se političari bave vojskom i kada je ministar odbrane civil, postavljen po partijskom opredeljenju!

RBS -15 mk 3 je poprilično moćna raketa u istoj klasi kao naša Košava (I oni I mi imamo nekoliko verzija iste sa različitim dometom) s tim što ima radarsku glavu za samonavođenje.  Hrvatska ima MK1+(nešto malo unapređenu osnovu verziju ) i najavom nabavke Rafala su ispustili nabavku MK3 verzije koja Im je nuđena zajedno sa Gripen avionima.  Kao što je i Košava planirana, tako i RBS-15 može da se lansira i sa aviona  (Gripen,a možda i drugih ako proizvođač ugradi elemente potrebne za to na drugi avion) ,sa kopna  (Kamiona - Hrvatska ima takav lanser) ili u ovom slučaju vode - broda.  

Kakve veze imaju Košava i RBS-15?

Na isti način su pogonjene (turbomlaznim motorom) i imaju istu ili vrlo sličnu ulogu  . Razlika je jedino u navođenju rakete na cilj.  U neko dogledno vreme  (kada Košava bude skockana ) jednako se  (ili će) moći da se koristi za opremanje i brodova i aviona i zemaljskih platformi  (isto kao i RBS). Čak RBS iako ima radarsku glavu za samonavođenje vrlo uspešno može gađati ciljeve i na kopnu  (kasarne, bunkere, aerodrome...čak i vozila u pokretu ) . Ono "+"koje sam napisao za Hrvatski RB15b  (kako je označen kod njih ) se upravo odnosi na doradu softvera kojom se raketa može navoditi da gađa ciljeve sa mora na kopnu  (I uspešno manevrisanje kroz kotline i planine do cilja ).

Jedina sličnost im je pogon i ništa više.

 Ali s linkom povezan s refulima je opasnno napredna .