недеља, 30.05.2021.
Љиљана Вујић
Међународна истрага о кршењу људских права у ГазиРусија и Кина подржале резолуцију, Велика Британија и САД оптужују Савет УН за несразмерну антиизраелску пристрасностСавет УН за људска права покреће истрагу о
„систематској дискриминацији и репресији” у Израелу и Палестини с циљем да утврди основне узроке недавних крвопролића у Гази. Одлуку, која је уследила на захтев муслиманских држава, а усвојило је у четвртак веће УН за људска права, израелски премијер сматра срамотном. Палестинска управа, пак, аплаудира уз коментар да се
„реалност апартхејда и некажњивост не могу више игнорисати”.
Висока комесарка УН за људска права, Мишел Башеле, рекла је да би једанаестодневни израелски напади могли представљати ратни злочин ако се утврди да су били несразмерни, а оптужила је палестински Хамас за испаљивање неселективних ракета на Израел. Она сматра да Израел има право да брани своје грађане и да Палестинци имају иста права – али да је смрт деце у сукобу срамота за обе стране. Подаци министарства здравља у Гази кажу да је настрадало бар 250 људи, од којих 66 деце и 39 жена, док је у Израелу живот изгубило 12 особа, укључујући двоје деце. Међународна истрага о кршењу људских права треба да истражи и корене напетости која се понавља, нестабилности и одуговлачење сукоба, укључујући дискриминацију и репресију. Према резолуцији, треба се позабавити ситуацијом, не само у Гази, већ и на Западној обали, у Јерусалиму и Израелу. Како је већ било назнака да ће доћи до ове одлуке, додате су оштрије одредбе и у измењеном тексту се позивају државе да се уздрже од
„трансфера оружја”, што важи у случају када се процени да оно може бити употребљено да се почине озбиљна кршења људских права или хуманитарног права.
Кина и Русија су подржале одлуку док је неколико западних и афричких земаља гласало против. Тако је, рецимо, аустријска амбасадорка Елизабет Фислбергер, рекла да је у Савету за људска права настављена пракса издвајања Израела зарад критиковања. Док је ирска влада подржала предлог којим се осуђује израелска
„де факто анексија палестинске земље” и њихов неједнак третман према палестинском народу. Подршку је резолуција добила и од Француске.
Ирске и француске изјаве у супротности су с оним које шаљу САД и Велика Британија, које остају верне дугогодишњој политици. Лондон је гласао против резолуције у четвртак која је, иначе, добила 24 од 47 гласова. Девет је било против, а 14 је уздржаних. Израел и његови савезници, са УК и САД на челу, оптужују тело УН за несразмерну антиизраелску пристрасност. С друге стране је њихова руска колегиница, Олга Воронцова, нагласила да њена земља подржава резолуцију која, каже, има за циљ утврђивање свих чињеница које стоје иза наводних кршења у протеклом периоду.
Висока комесарка је претходно позвала Израел да допусти истрагу насиља у којем је разорен велики део Газе, али је тамошња влада одмах позвала пријатељске земље да се успротиве састанку, као и САД, које нису члан Савета. Премијер Бењамин Нетанијаху осудио је, како се и очекивало, одлуку о оснивању сталне комисије. Окарактерисао ју је као срамотну. Што се њега тиче, резолуција је још један случај
„флагрантне антиизраелске опсесије” Савета УН. Нагласио је да
„неморална аутоматска већина у Савету заташкава геноцидну терористичку организацију”, мислећи на Хамас, „која намерно циља израелске цивиле док цивиле у Гази претвара у људске штитове”.
„Нас приказује као криву страну. Демократију која легитимно делује да заштити своје грађане од хиљада насумичних ракетних напада. Та лакрдија се руга међународном праву и охрабрује терористе широм света”, рекао је Нетанијаху.
Izvor:
www.politika.rs