Sukobi u Palestini/Izraelu

[MOTORISTA]

Nema pregovora o krizi na Bliskom istoku u Savetu bezbednosti UN
Novosti 13.05.2021.

Vašington je blokirao održavanje sednice SB UN o krizi između Izraela i Palestine koja je trebalo da se održi 14. Maja.

- Članovi SB UN nisu mogli da postignu konsenzus oko održavanja otvorene sednice u petak - saopštili su u stalnom predstavništvu Kine koja je u maju preuzela predsedavanje Savetom bezbednosti.

SAD su predložile da se otvorena sednica SB UN o Palestini i Izraelu odloži do 18. maja, navodi se u pismu predsedavajućeg SB.

Eskalacija sukoba između Gaze i Izraela nastavljena je i danas. Sirene za uzbunu oglašavaju se od rane zore, a broj žrtava raste. Hamas tvrdi da je ispalio na desetine raketa širom Izraela. Portparol izraelske vojske Hidal Zilberman najavio je da će planovi za moguću kopnenu invaziju na pojas Gaze biti predstavljeni Generalštabu Izraela na odobrenje.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Policija dobila instrukcije da zabrani okupljanja zbog tenzija na Bliskom istoku
Srna 13.05.2021.

Francuski ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanin izjavio je danas da su u Parizu zabranjene demonstracije zbog eskalacije tenzija na Bliskom istoku.

Prema njegovom riječima, slične demonstracije su 2014. godine izazvale ozbiljno remećenje javnog reda i mira. Darmanin je naglasio da je dao instrukcije policijskim zvaničnicima u Parizu da zabrane demonstracije tokom vikenda, ali nije objavio druge detalje.

Zabrana je uvedena u vrijeme kada se širi nasilje na Bliskom istoku i palestinski militanti nastavljaju sa raketnim napadima na Zrael koji uzvraća napadima iz vazduha.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Tri rakete ispaljene iz Libana na Izrael, ispituje se da li iza napada stoji Hezbolah
Blic 13.05.2021.

Tri rakete ispaljene su večeras iz južnog Libana na Izrael, javili su mediji povezani sa šiitskom organizacijom Hezbolah.

Izveštač je obećao dodatne informacije kasnije. Na izraelskoj teritoriji sa druge satrane nisu se oglašavale sirene za raketnu opasnost. Za sada informacija detaljnih nema ni potvrde da li se to dogodilo?! S tim što se postavlja pitanje da li iza ovog napada uopšte stoji "Hezbolah" ili palestinske organizacije iz Libana.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Noći košmara u pojasu Gaze i Izraelu, sukob preti da preraste u totalni rat
SVET Autor: Vladan Alimpijević 13. maj. 2021

Ne smiruje se nasilje u pojasu Gaze i Izraelu - najgore u poslednjih nekoliko godina. Hamas je nastavio sa raketiranjem izraelskih gradova. Zbog napada na Tel Aviv, zatvoren je aerodrom Ben Gurion. Izraelska vojska odgovorila je vazdušnim udarima po ciljevima u Gazi. Broj žrtva dostigao je gotovo stotinu, a poginulo je najmanje 15-tore dece.

Dok u gradovima sa mešovitim stanovništvom ne jenjavaju ulični sukobi Jevreja i Arapa, u kojima su bar dve osobe linčovane, za stanovnike sa obe strane žice ovo je bila treća noć košmara. Sukob preti da preraste u totalni rat.

Svedoci događaja kažu:

„Izrael je poludeo“

„Celi je Izrael pod napadom. Ovo je zastrašujuća situacija“.

Hamas je i rano jutros lansirao rakete na Tel Aviv i prema Jerusalimu. Izrael je nastavio sa udarima na islamiske frakcije u Gazi uprkos odluci američkog predsednika da u region pošalje svog ličnog izaslanika Hadija Amara.

„Moje je očekivanje i nada da će se ovo završiti bolje pre nego kasnije. Naravno, Izrael ima pravo da se brani. Imate to pravo kada na vašu teritoriju padne hiljade raketa. Mislim da ćemo u naredna 24 sata imati dobre vesti. I mislim da ćemo situaciju staviti pod kontrolu“, kaže Bajden.

Izrael najavljuje da je akcija kažnjavanja Hamasa tek počela. Počela su i hapšenja palestinskih demonstranata u mešovitim gradovima, gde su zapaljena neka vozila i dve sinangoge.

„Videli smo arapske izgrednike kako pale sinagoga, pale automobile, napadaju policajce, vređaju mirne građane. To je nešto što ne možemo prihvatiti. Ovo je anarhija. Ništa je ne može opravdati. I reći ću vam i više od toga – ništa ne može opravdati linč Jevreja od strane Arapa i ništa ne može opravdati linč Arapa od strane Jevreja. Nećemo to prihvatiti. To nismo mi, ni ovo nasilje , ni ovo divljaštvo, vratićemo red u izraelske gradove“, kaže premijer Izraela Benjamin Netanjahu.

Na granici s Gazom raspoređene su tri jedinice Izraelske vojske: Padobranska brigada, Golanska pešadijska brigada, i 7. oklopna. Armija od političara čeka eventualno naređenje o kopnenoj intervenciji. Hamas međutim poručuje da Jevreje tek čekaju iznenađenja, a zabeležini su i prvi sukobi na Zapadnoj obali. Palestinski predsednik pozvao je Izrael da prekine sa okupacijom arapskih teritorija.

„Obraćam se posebno Americi i Izraelu: Siti smo vas! Odlazite od nas! Ostavite nas na miru! Mo smo vam trn u oku, ali nikada nećemo otići iz svoje zemlje. Prekinite sa okupacijom danas, što pre“, poručuje palestinski predsednik Mahmud Abas. U senci sukoba koji odnosi sve više žrtava, skoro 100.000 Palestinaca poroslavilo je danas ispred džamije Al Aksa u Jerusalimu ramazanski Bajram uz masovno skandiranje: „Smrt Izraelu“ i „Bože, daj pobedu Gazi“.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Broj žrtava raste; Novi talas: Još 90 raketa; Reagovale i libanske snage bezbednosti; Ubijen komandant
IZVOR: B92 ČETVRTAK, 13.05.2021.

Sukobi na Bliskom Istoku ne prestaju, a broj žrtava neprestano raste.

Prema najnovijim informacijama, najavljen je novi talas napada. Još 90 raketa biće lansirano ka Aškelonu i Ašdodu, a ranije danas je obljavljeno da je ubijen i jedan komandant u vazdušnom napadu. Podsetimo, Hamas je i rano jutros lansirao rakete na Tel Aviv prema Jerusalimu.

Izrael je obećao da će nastaviti da gađa islamističke frakcije u Gazi uprkos predviđanju američkog predsednika Džoa Bajdena da bi se njihov sukob uskoro mogao završiti. Nije bilo neposrednih informacija o žrtvama raketnog napada zbog kojih su se oglasile sirene sve do severnog Nahalala, 100 kilometara od Gaze, zbog kojih je hiljade Izraelaca moralo u skloništa, prenosi Rojters. Izrael je lansirao rakete na severni grad Gaze jutros. Prema TV kanalu Al-Džazira, vazdušni napadi su izvršeni na četvrt Šeik Radvan, a tela dve osobe pronađena su ispod ruševina srušene kuće. Najmanje 67 ljudi ubijeno je u Gazi od ponedeljka kada je situacija eskalirala, objavilo je ministarstvo zdravstva u Pojasu Gaze. U Izraelu je ubijeno sedam ljudi, potvrdili su izraelski zdravstveni zvaničnici.

Razmena raketnih udara između Izraela i palestinskih radikala iz pojasa Gaze usledila je nakon izbijanja nemira u blizini džamije Al-Aksa u jerusalimskom Starom gradu početkom maja. Sukobe između Palestinaca i izraelske policije pokrenuli su se presudom izraelskog suda o zauzimanju stambenih kuća.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Sve što treba da znate o krvavom sukobu koji traje ceo vek!
Novosti online 13. 05. 2021.

POSLEDNJI talas nasilja u Izraelu i pojasu Gaze, samo je još jedan od krvavih obračuna dva naroda, Jevreja i Palestinaca, koji su počeli pre više od 100 godina.

Ovaj put direktni učesnik je palestinski Hamas, kome se priključio i Islamski DŽihad. Do eksplozije nasilja je došlo posle mesec dana postepene eskalacije napetosti.

SUKOB KOJI TRAJE VEĆ 100 GODINA

Velika Britanija je preuzela kontrolu nad područjem poznatim kao Palestina pošto je Osmansko carstvo, koje je vladalo ovim delom Bliskog istoka, poraženo u Prvom svetskom ratu. Područje su naseljavale jevrejska manjina i arapska većina. Netrpeljivosti su počele da rastu kada je međunarodna zajednica dala Britaniji zadatak da u Palestini uspostavi „nacionalni dom" za Jevreje. Jevreji su oblast smatrali pradomovinom, ali palestinski Arapi su takođe polagali pravo na zemlju i usprotivili se uspostavljanju „nacionalnog doma".

Između dvadesetih i četrdesetih godina 20. veka, pristizao je sve veći broj Jevreja - mnogi su bežali od progona u Evropi i tražili domovinu posle Holokausta u Drugom svetskom ratu. Sve češće je dolazilo do nasilja između Jevreja i Arapa, ali i do napada na britansku upravu. Ujedinjene nacije (UN) su 1947. godine izglasale da se Palestina podeli na dve države, jevrejsku i arapsku, a Jerusalim je postao međunarodni grad. Taj plan su prihvatile jevrejske vođe, ali ga je arapska strana odbila i plan nikada nije sproveden.

STVARANJE IZRAELA I „KATASTROFA"

Pošto nisu uspeli da reše problem, Britanci su otišli 1948. godine, a jevrejske vođe proglasile su stvaranje države Izrael. Mnogi Palestinci su se usprotivili i počeo je rat. Učestvovale su i vojske susednih arapskih zemalja - Libana, Sirije, Egipta, Transjordanije, Saudijske Arabije, Iraka i Jemena. Stotine hiljada Palestinaca pobeglo je ili je proterano iz domova za vreme ovog sukoba. Istovremeno između 800.000 i milion Jevreja proterano je iz arapskih zemalja. NJih 600.000 utočište je našlo u Izraelu. Ovaj događaj Palestinci nazivaju Al Nakba ili „Katastrofa".

Do trenutka kada su se borbe završile primirjem naredne godine, Izrael je kontrolisao veći deo teritorije. Jordan je zauzeo teritoriju koja je postala poznata kao Zapadna obala, a Egipat Gazu. Jerusalim je bio podeljen između izraelskih snaga na zapadu i jordanskih na istoku. Kako nikada nije došlo do mirovnog sporazuma - svaka strana je krivila drugu - decenije koje su usledile donele su nove ratove i sukobe.

KAKO MAPA IZGLEDA DANAS

U ratu 1967. godine, tokom Šestodnevnog rata, Izrael je zauzeo istočni Jerusalim i Zapadnu obalu, kao i veći deo sirijske Golanske visoravni, Gazu i egipatsko Sinajsko poluostrvo. Većina palestinskih izbeglica i njihovih potomaka živi u Gazi i na Zapadnoj obali, kao i u susednim državama Jordanu, Siriji i Libanu. Ni njima, ni njihovim potomcima Izrael nije dozvolio da se vrate kućama - izraelske vlasti tvrde da bi to preplavilo zemlju i ugrozilo njeno postojanje. Izrael i dalje zauzima Zapadnu obalu. Iako se vojska povukla iz Gaze, UN i dalje ovu oblast smatraju delom okupirane teritorije. Izrael za ceo Jerusalim tvrdi da je njihov glavni grad, dok Palestinci proglašavaju istočni Jerusalim za glavni grad buduće palestinske države. Novi jevrejsko-arapski rat izbio je 1973. godine i poznat je kao Jom Kipur rat.

Sjedinjene Američke Države (SAD) su jedna od samo nekolicine zemalja koje su priznale pretenzije Izraela na ceo grad. U poslednjih 50 godina, Izrael je sagradio naselja na ovim prostorima, gde sada živi više od 600.000 Jevreja. Palestinci kažu da su ta naselja nezakonita prema međunarodnom pravu i da predstavljaju prepreku miru, ali Izrael to negira.

KEMPDEJVIDSKI SPORAZUM

Mirovni proces između dva zakleta neprijatelja, Egipta i Izraela, pokrenut je nakon Jom Kipur rata. Američki predsednik DŽimi Karter pozvao je 1978. godine egipatsko i izraelsko rukovodstvo na pregovore u Kemp Dejvidu. Posle trinaest dana postignut sporazum, koji je 1979. potpisan u Vašingtonu. Ovim sporazumom Egipat i Izrael su priznali jedni druge, osigurana je međusobna granica, obnovnjen nesmetan prolaz kroz Suecki kanal. Egipat je vratio Sinajsko poluostrvo i veliku američku pomoć.

MADRID I OSLO

Na američku inicijativu u Madridu je održana trodnevna konferencija Izraela i Jordana (u sastavu jordanske delegacije bio je PLO Jasera Arafata). Tokom te konferencije počeli su i tajni pregovori u Oslu PLO-Izrael koji su rezultirali sporazumom koji je potpisan 1993. godine u Beloj kući. Dve godine kasnije potpisan je tzv. “Oslo 2” sporazum koji je trebao da zameni sve dotadašnje sporazume. Jedan od rezultata je i ubistvo Izraelskog premijera Jicaka Rabina koje je izvršio jevrejski ekstremista.

INTIFADA 2

Kao izgovor za novu masovnu pobunu – ustanak Palestinaca (koja je bila uveliko pripremljena) 2000. godine bila je izjava potonjeg premijera Izraela, Arijela Šarona, da se Izrael neće odreći prava na Brdo hrama, datog tokom posete ostataka jevrejskog Drugog Hrama na Brdu hrama na kome se nalaz Al Aksa džamije treće (posle Meke i Medine) sveto mesto muslimana.

ŠTA SE SADA DEŠAVA?

Netrpeljivosti su često velike između Izraela i Palestinaca koji žive u istočnom Jerusalimu, Gazi i na Zapadnoj obali. Gazom vlada palestinska ekstremistička organizacija Hamas, koja se godinama borila protiv Izraela. Izrael i Egipat čvrsto kontrolišu granice Gaze kako bi zaustavili dopremanje oružja Hamasu. Palestinci u Gazi i na Zapadnoj obali tvrde da pate zbog izraelskih akcija i brojnih ograničenja.

Izraelska vlada navodi da samo deluje kako bi zaštitila državu od palestinskog nasilja (bombaških i drugih samoubilačkih napada na civile i snage bezbednosti). Situacija se zaoštrila od početka svetog muslimanskog meseca Ramazana sredinom aprila, uz brojne noćne sukobe između policije i Palestinaca. Pretnja iseljavanjem određenih palestinskih porodica iz istočnog Jerusalima takođe je dovela do rasta napetosti.

PROBLEMI ZBOG KOJIH SVET NE SPAVA

Postoji niz pitanja oko kojih Izrael i Palestinci ne mogu da se slože. Ona se tiču sudbine palestinskih izbeglica, jevrejskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali, kao i načina na koji dve strane treba da dele Jerusalim. Ipak, možda najteže pitanje od svih je postojanje Izraela, odnosno palestinske države koja bi trebalo da bude stvorena pored Izraela. Mirovni pregovori se povremeno vode više od 25 godina, ali do sada nisu doveli do trajnog rešenja sukoba.

HAMAS

Ova palestinska teroristička organizacija poseduje 8.000 - 9.000 raketa dometa 30-100 km iranske ili istočnoevropske proizvodnje. Pod oružjem ima par desetina hiljada ljudi koji su naoružani lakim pešadijskim, protivtenkovskim i artiljerijskim oružjem.

IDF – IZRAELSKE ODBRAMBENE SNAGE

Vojska Izraela smatra se za jednu od najsposobnijih i najjačih u svetu (iako daleko zaostaje po brojnosti). Vojno sposobno stanovništvo je od 15-49 godina, aktivni sastav ima 187.000 vojnika i 565.000 rezervista. Izrael je poznat po svojoj vojnoj industriji – od pešadijskog do artiljerijskog naoružanja. Takođe pravi i ratne avione i brodove, a nezvanično raspolažu i nuklearnim oružjem.

BUDUĆNOST - IMA LI MIRA?

Najkraće, mira nema na vidiku.

Bivši američki predsednik Donald Tramp predstavio je svoj plan koji je premijer Izraela Benjamin Netanjahu nazvao „sporazumom veka". S druge strane Palestinci su ga glatko odbili, ocenivši ga kao jednostranog...

Poslednji rat Izrael je vodio protiv Hamasa 2008-2009. godine

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Libanski mediji objavili najnovije podatke
Novosti onlajn 13. 05. 2021.

TRI RAKETE ispaljene su večeras iz južnog Libana na Izrael, javili su mediji povezani sa šiitskom organizacijom Hezbolah.

Prema najnovijim informacijama rakete su pale zapadno od Galileje.  Ubrzo nakon ovoga u libanski medijima pojavila se vest da iza lansiranja raketa iz južnog Libana na sever Izraela stoje palestinske frakcije.  Podsetimo, na izraelskoj teritoriji sa druge strane nisu se oglašavale sirene za raketnu opasnost.

U međuvremenu je javljeno da su libanske snage bezbednosti uhapsile pojedince južno od Tira koji su raketirali Izrael.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Klinč vlasti i opozicije u Izraelu u jeku sukoba
SVET Autor: Pavle Jakšić 13. maj. 2021

Po prvi put vlast i opozicija Izraela nisu unisone u toku sukoba. Do sada su razlike u takvim okolnostima ostavljane po strani, zarad višeg interesa. Premijer Benjamin Netanjahu i opozicija predvođena Jairom Lapidom, sada ima još jedan kamen spoticanja.

Svakog dana otvaraju se novi frontovi u okršaju izraelske armije i palestinske vojske, dok se talas nasilja između Jevreja i Arapa širi kroz nekoliko izraelskih gradova, što je dovelo do nereda i napada na ulicama, koji su praćeni raketama i projektilima koje su na nebu odmenjivali ulično osvetljenje. Izrael tvrdi da je ubio 10 viših zvaničnika vojnog krila islamskog ekstremističkog Hamasa, dok je isti nastavio da zasipa granatama centralni i i južni deo Izraela (oko hiljadu ipo ispaljenih raketa da sada).

Sukobi su nastavljeni i danas, pošto je Hamas lansirao rakete prema Tel Avivu i Jerusalimu, a jedna u mnoštvu reperkusija predvorja rata je i zatvaranje međunarodnog aerodroma Ben Gurion, pored Tel Aviva, i preusmeravanje vazdušnog saobraćaja na aerodrom Ramon kraj Ejlata na jugu zemlje.

Sve navedeno nažalost deluje kao ništa novo za sukob koji svoje korene vuče još iz 19. i ranog 20. veka, odnosno deklaracije Prvog cionističkog kongresa iz 1897, kao i one Balfurove iz 1917, koje su upućivale na pravo Jevreja na ove teritorije.

Raskol Netanjahua i opozicije

Ono što jeste novo, je činjenica da su u ranijim sukobima izraelska pozicija i opozicija bile unisone, ostavljajući svoje razlike po strani, zarad višeg, državnog interesa. Sve do danas. Glavni protivnici premijera Benjamina Netanjahua, koji već duže vreme rade na njegovoj smeni, optužuju ga za spiralu haosa i nasilja. Među njima prednjači centrista i lider opozicije u Knesetu Jair Lapid, bivši novinar i vođa partije Ješ Atid, koji je 5. maja 2021. dobio mandat za formiranje nove vlade nakon što to nije pošlo za rukom sadašnjem premijeru. Nakon što su pet dana kasnije koalicioni pregovori zapali u ćorskokak, usled nesuglasica sa partijom Raam, a kasnije i eskalacijom sukoba sa Palestincima pregovori su suspendovani.

Lider partija Raam, arapske islamističke provinijencije, Mansur Abas upravo drži balans u parlamentu. Iako su do sada arapske partije imale marginalnu ulogu u izraelskoj politici, zbog isključivosti i zazora obe strane, Abas to planira da promeni. Pregovori jesu prekinuti, ali Abas ne isključuje mogućnost da podrži alternativnu vladu, u zamenu za benefite arapskoj manjini, koja čini petinu ukupne populacije.

„Nakon što vatra utihne, nemamo drugog izbora nego da se vratimo političkim pregovorima o formiranju vlade“, rekao je gospodin Abas u sredu u intervjuu za arapski servis izraelskog javnog radija. „Imamo stvarnu priliku da ispunimo važnu ulogu u izraelskoj politici za naše društvo.“

Mnogi analitičari veruju da će rastuće nasilje između Izraelaca i Palestinaca, i Arapa i Jevreja stvoriti nove prepreke za učešće Abasa u koaliciji. Ostatak potencijalnih koalicionih partnera su različite grupa manjih partija, sa sukobljenim planovima i ideologijama, a desničari među njima teško da bi „progutali“ Abasa, u ovim vanrednim okolnostima. Kao krajnji rok za formiranje vlade ostaje 2. jun. U situaciji u kojoj nebo gori nad gradovima devetomilionskog Izraela, ovaj zadatak deluje kao nemoguća misija, a otvara se dodatni prostor i vreme, koje vlast kupuje kako bi opoziciju dodatno sabotirala.

„Veoma je teško pregovarati dok se ispaljuju rakete i sat otkucava“, rekao je Ruven Hazan, profesor političkih nauka na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu za Njujork tajms. „Pregovori koji su bili dovoljno komplikovani za početak postaju sve složeniji, što ide u prilog Netanjahuu.“

Kada je u pitanju izraelsko-palestinski konflikt, Lapidovi stavovi manje su isključivi od aktuelnog premijera. U svojim izjavama on je zahtevao nastavak pregovora između Izraela i palestinskih zvaničnika, a platforma njegove partije iz 2013. sugerisala je platformu „dve države za dva naroda“, sa zadržavanjem delova naseljenim Izraelcima (Ariel, Guš Etcion i Ma’aleh Adumim), ujedinjenim Jerusalimom, i obezbeđivanjem svih neophodnih uslova za sigurnost Izraela. Izraelska opozicija se svim silama trudi da tekuće okolnosti ne budu novi izgovor za nastavak Netanjahuove vladavine. U izjavi na svojoj Fejsbuk stranici Lapid je rekao „upravo su ove okolnosti razlog zašto bi trebalo da bude smenjen što pre.“

Krvoproliće sa jedne strane predstavlja razlog više opoziciji da još jasnije apostrofira „nemar i neuspehe“, za koje Netanjahua optužuju, a koji su po njihovom mišljenju i doveli do trenutne krize. Ali u isto vreme, kažu analitičari, nasilje je naglasilo suštinske razlike između stranaka antinetanijahuovskog tabora, koje se prostiru sa političkog spektra s leva na desno. Pre konflikta većina arapskih partija bila je za novo političko angažovanje, ali su sada razlike između levog, desnog, i arapskog antinetanjahu bloka ponovo podebljane i polarizovane.

Jedan od glavnih Netanjahuovih rivala, Beni Ganc, ministar odbrane u prelaznoj vladi, trenutno je zauzet nadgledanjem vojne kampanje u Gazi u bliskoj koordinaciji sa premijerom, njegovim dugogodišnjim neprijateljem. Nagađa se da bi vanredna situacija mogla Ganca ipak da privoli da ostane na vlasti. Prema uslovima koalicionog sporazuma koji su Netanjahu i Ganc potpisali prošle godine, tokom pandemijske krize, Ganc je trebalo da preuzme mesto premijera u novembru. Taj sporazum se raspao tokom budžetske krize, što je dovelo do izbora u martu, ali njihova koalicija je opstala kao prelazna.

Izgleda da je od koalicionog sporazuma i budžeta, kompromis lakše postići u ratu. Ceo svet, region, a najviše Izrael i Palestina, ipak iščekuju da na dnevnom redu ponovo bude sve osim granata i bombi koji zasipaju oba naroda, bio to budžet ili nešto drugo, samo ne rat.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Oružana moć Hamasa porasla, rizici za obe strane preveliki
SVET Autor: N1 Beograd 13. maj. 2021

Novinar i nekadašnji ambasador u Egiptu Dragan Bisenić smatra da je eskalacija izraelsko-palestinskog sukoba rezultat obostrane frustracije, kao i da je uključivanje Hamasa u sukob bilo neočekivano i za određene bezbednosne strukture u Izraelu. Istraživač organizacije Novi treći put Dragoslav Rašeta dodaje da Hamas nema sredstava da se suprotstavi Izraelu.

Kako je rekao Bisenić, ako posmatramo evoluciju odnosa Palestine i Izraela, postoji pozitivan razvoj koji stiže do prošle godine i „Avramovih sporazuma“.



„Oni su doneli olakšanje Izraelu i pojačali frustraciju kod Palestine, jer prejudiciraju pitanje Jerusalima koje je važno za Palestinu i ceo arapski i islamski svet. To pitanje je razmatrano u UN, a rezolucija UN govori o Jerusalimu kao o zajedničkoj prestonici. Sada je prekretnica, da li će sukob biti zaustavljen ili će se nastaviti kopnenom intervencijom. Nijednoj strani nije u inetersu da se sukob nastavi, već da se uz diplomatsko posredovanje stiša i napravi primirje slično onom iz 2014“, rekao je Bisenić.

Na pitanje da li je ulazak Izraela u sukob neočekivan, Rašeta je naveo da su se tragovi mogli videti još u martu.

„Imali smo paralizu u izraelskom političkom životu, videćemo sada Izrael u postnetanjahuovoj eri. Otkazani su i palestinski izbori. Fatah i Hamas su u krizi, nemaju šta da ponude i građani Palestine su razočarani u lidere. Kad smo ušli u ovaj mesec, videli smo probleme na Hramovoj gori, nasilno iseljenje palestinskih porodica i samo je bilo pitanje kada će sve da eskalira“, kaže Rašeta.

Ko sukobljene strane može da stavi za pregovarački sto? Bisenić navodi da postoji shvatanje da ako imate dva jednaka prava – odlučuje sila.

„Čini se da je ono primenjeno, odnosno da sukobljene strane više veruju u zakon sile, nego u silu zakona“, dodaje.

Kaže i da je sukob Jevreja i Palestinaca tradicionalan na Bliskom istoku i prati nastanak izraelske države 1948. godine.

„I danas postoji zahtev da se iseljenici iz 1948. vrate na svoje posede, to je jedna od prepreka za napredak. Problem je nastao 1956, kada je nacionalizovan Suecki kanal, kada su Velika Britanija i Francuska intervenisale, ali im je Izrael poslužio kao kopnene snage. Tada je počeo rat koji se nastavlja nizom sukoba“, kaže Bisenić.

Nekadašnji ambasador u Egiptu podseća i da je za vreme mandata predsednika SAD Donalda Trampa došlo do napuštanja koncepta dve države.

„U okviru jednostranog rešenja Jerusalim je prihvaćen kao glavni grad Izraela. To je pomerilo prag osetljivosti kod Palestinaca i arapskog sveta. Sigurno je da će dolaskom nove administracije doći do promena u politici SAD i Može se očekivati da će se SAD vratiti konceptu o dve države“, smatra Bisenić.

Rašeta naglašava i da se Netanjahu nalazi u teškoj poziciji.

„Ne samo da će izgubiti premijersko mesto, već će možda i da završi u zatvoru. Može da pokuša da nađe koaliciju sa kojom će da ostane na vlasti. Sa druge strane, Hamas nema sredstava da se suprotstavi Izraelu“, rekao je on.

Na pitanje odakle Hamasu oružje, Bisenić navodi da od sukoba 2014. godine raste vojna moć Hamasa.

„Tada su imali rakete koje su mogle da dosegnu 10 kilometara, možda poneku raketu koja bi krenula ka Tel Avivu. Sada je oružana moć Hamasa značajno porasla. Na Bliskom istoku imamo rat u Siriji, Islamsku državvu, naoružanja ima na svim stranama i nije bilo teško da se švercom dopremi i u Gazu. Međutim, veći deo tih raketa je proizveden u Gazi, Hamas je ovladao tehnikom da ima rakete kojima može da gađa i do 200 kilometara. Sada Hamas može da ispali veliki broj raketa u kratkom periodu, pa je problem velika gustina paljbe, ni izraelska Gvozdena kupola ne može da reaguje kako treba i zato su Izraelci ugroženiji nego ikada ranije“, objasnio je Bisenić. On dodaje i da naoružanje Hamasa verovatno dolazi i iz iranskih izvora, kao i Hezbolaha i palestinskog islamskog džihada.

„Zato ovaj sukob uvek u sebi nosi plamen i mogućnost većeg sukoba, zato treba biti oprezan“, podseća Bisenić.

Kada je u pitanju uloga SAD-a, Rašeta navodi da aktuelni predsednik SAD Džozef Bajden želi da izbegne krize u kojima nema lakog rešenja.

„On gleda da izbegne probleme koji su nerešivi i koji ga mogu koštati kod kuće. Čekao je previše, tek je Blinken sinoć reagovao a tek danas je stigao specijalni izaslanik iz Vašingtona. Bajedn gleda da sve kraće traje i da ne mora da se umeša američka diplomatija“, kaže Rašeta.

Bisenić je dodao da su SAD najvažniji spoljni akter u ovom sukobu i da imaju orgomnu težinu, naročito kada je Izrael u pitanju.

„Američka administracija će nastojati da sukob smiri i smanji intenzitet napetosti. Mora se reći da je sukob zatekao SAD bez tačne politike prema Bliskom istoku, ne postoji neko ko je nominovan za novog izraelskog ambasadora, sukob ne odgovara SAD, ali SAD mogu na najdirektniji način svojim uticajem da ga zaustave, pretpostavlja se da će to i da se dogodi. Bajden ima drugačije polazište i stav od Trampove politike, a to je reafirmacija politike o dve države“, pojasnio je Bisenić.

Kada je u pitanju odnos Palestine prema Hamasu, Bisenić navodi da distanciranje postoji od kada je Hamas zavladao Gazom 2006. godine.

„Od tada do danas traju pokušaji da se ujedine palestinske frakcije, kako bi se napravila zajednička platforma za pregovore s Izraelom. Međutim, neslaganje je toliko veliko da nijedan pokušaj pomirenja nije uspeo. Medijator je najčešće Egipat, koji takođe smatra Hamas terorističkom organizacijom, iako toleriše predstavništvo Hamasa u Kairu. Nijedan pokušaj zajedničke platforme nije uspeo. Činjenica da je Hamas označen kao teroristička organizacija od važnih država onemogućava traženje političkog rešenja, jer čak i ako bi Fatah ušao u neke pregovore, ti pregovori ukoliko nemaju saglasnost Hamasa, bilo bi lako negirani. Što duže vreme prolazi sve je manje opcija, mora se reći i da palestinski predsednik Abas dolazi iz generacije koja je na izmaku, a nove generacije imaju različiti stav od tog balansiranja odnosa i sklonije su radikalnijim rešenjima“, objašnjava.

Rašeta je dodao da su rizici za obe strane preveliki, kao i da Izraelu odgovara da Hamas i Fatah ostanu slabi, ali da prevlast ima Fatah, koji je je skloniji mirnom rešenju.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Izraelski ambasador: "Sin mi je na prvoj liniji fronta"; "Nikada nećemo svesno ubijati civile"
IZVOR: B92 ČETVRTAK, 13.05.2021.

Dok Hamas ispaljuje rakete na izraelske gradove, a vojska Izraela odgovara novim vazdušnim udarima na ciljeve u Gazi, postavlja se glavno pitanje - gde je kraj?

Civili ginu na obe strane, a izraelski ambasador Jahel Vilan govori o tome da li je pred nama eskalacija u vidu kopnene invazije, ili postoji šansa za mir. On otkriva i lični momenat - njegov sin je na prvoj lliniji fronta nedaleko od Pojasa Gaze. Jahel Vilan kaže da se nada da do kopnene invazije ipak neće doći, ali dodaje da je "za tango potrebno dvoje" i da veliki deo odgovornosti ima i palestinska strana, piše Nova.rs.

"Definitivno je užasno. Tel Aviv ima sreću da pati samo jednom u nekoliko godina, ako uopšte mogu da kažem da imaju sreću. Ali, oni koji žive na rubu Gaze pate od toga već 15 godina. To je nepodnošljivo. Zamislite dete od 15 godina koje tako živi ceo svoj život. Zbog udaljenosti od Gaze, oni imaju manje od 30 sekundi da se sakriju. Možete li to da zamislite? Ja imam decu i ne mogu ni da zamislim kako izgleda odrastanje na takvim mestima. To je realnost Izraela otkako smo se povukli iz Gaze 2006.", rekao je Vilan. On kaže da su palestinska deca jednako taoci terorističke organizacije kao i izraelska deca.

"Juče sam razgovarao sa palestinskim ambasadorom u Beogradu i rekao sam mu: Vi bi trebalo da budete na našoj strani. Oni rade protiv vas i vaše vlade, oni su vaš neprijatelj jednako kao i moj, ako ne i više. Pogledajte kako tretiraju ljude u Gazi. Vidite, Izrael je napustio Gazu pre 15 godina, a oni su preuzeli vlast na silu i uzeli milijarde dolara strane pomoći. Gde ide taj novac"?

Na pitanje kada će ovo nasilje da prestane i ima li šanse da plaža u Gazi bude samo jedna lepa plaža i da recimo Srbi idu tamo na letovanje jednog dana, ambasador kaže:

"Pitanje je kada. Za nadu imam drugačiji odgovor. Pre mnogo godina sam bio diplomata u SAD i ljudi su me pitali: Kako još uvek možeš da veruješ Arapima i Palestincima? Moj sin je sada u vojsci nedaleko od Gaze i nadam se da neće učestvovati ni u kakvim kopnenim operacijama u Gazi. Tada je on bio samo beba, a ja sam im odgovarao da nemam pravo ni legitimitet da odustanem od nade. Ako prestanem da se nadam, potražiću neku lepu kuću u Njujorku ili sada u Beogradu. Ali, ja ne želim da moja deca odrastu bez nade da će moći jednog dana da žive u nekom lepom komšiluku u kojem će biti u slozi sa susedima. Ipak, osvrnite se – mi ipak napredujemo, jer smo nekad imali dobre odnose sa samo dve arapske države, a sada imamo sa njih pet". Komentarišući eventualnu saradnju sa haškim sudom, ambasador je istakao da bi saradnja bila moguća "da se radi o sudu, a ne o cirkusu".

"Da je ovo pravi sud, a ne cirkus, rekao bih – dobro došli. Bio bih srećan da je ovo pravi sud koji istražuje moguće ratne zločine između dve strane. Jer, ovde imamo jednu stranu koja čini zločine na dve strane – namerno gađa civile druge strane, a onda sopstvene civile koristi kao štit protiv nas. To su dva zločina koja sud u Hagu nikada nije ni pokušao da istraži", rekao je on i dodao da "oni gledaju samo ono što radi Izrael, a ne i druga strana".

Odgovarajući na pitanje da li može da zamisli da izraelski sud presuđuje za zločine protiv Palestinaca bio je pirlično jasan.

"Apsolutno. Pogledajte izraelski pravni sistem – jednog predsednika smo već stavili u zatvor, jednog ministra finansija, jednog premijera… Izrael niko ne može da optuži da nema snažno, nezavisno pravosuđe. Mi silu koristimo na najbolji mogući način sa moralne tačke gledišta, jer ubijanje civila nije u našem interesu. Nikada nećemo svesno ubijati civile", zaključio je ambasador Vilan.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Strah nas je - nemamo sklonište; Pijemo lekove za smirenje
IZVOR: B92, SOFIJA JOKSIMOVIĆ ČETVRTAK, 13.05.2021.

Sa porodicom u zemlji pogođenom ratom. Bez skloništa. Rakete padaju u blizini. Ovo nam je ispričala Danijela koja je sa porodicom u ovom trenutku u Petah Tikvi.

On naglašava da nema naznaka da će se sukobi smiriti, i da i večeras očekuju još jednu "burnu noć".

"Koliko vidim moguće je da će kopnena vojska ući u Gazu, prebacili su mnogo tenkova, kao i tehnike. Pozvali su 7.000 rezervista da se hitno jave sa punom opremom". On kaže da je siguran da je sve spremno za "kopnenu operaciju", ali da još uvek nije došlo rešenje vlasti. Dodaje da je Benjamin Netanjahu hteo da vojska uđe u gradove gde su mešani Arapi i Jevreji da bi uveli red, ali da Beni Ganc nije bio saglasan , tako da su poslali dodatnu policiju.

Kaže da je u par gradova uveden policijski čas od 20.00 časova i da su kazne za sve one koji ne poštuju i do tri godine zatvora. Na pitanje da li ga je neko kontaktirao iz ambasade, Nikola kaže: "Ja sam Srbin koji živi u Izraelu, ali me niko iz ambasade nije kontaktirao". Nikola kaže da je njegova zgrada "zaštićena", jer kako kaže prozori se zatvaraju gvožđenim vratima devljine od "20 centimetara". Dodaje da pretnja naravno ima, i da niko ne zna gde će raketa da padne, ali da se ne plaši.

"Ne plašim se, posle NATO bombardovanja ovo je ništa".

Bez skloništa

I Danijela Staničić poreklom iz Kraljeva, pokušala je da objasni koliki strah oseća u ovim trenucima.

"Suprug i ja smo ovde u Petah Tikvi mesto gde je sinoć pala raketa, svega pet minuta od zgrade u kojoj smo mi". Ona ističe da oseća veliki strah i da se ne oseća sigurno, jer kako kaže nemaju sklonište.

"U zgradi u kojoj smo nema sklonište, nemamo gde da se sklonimo, neopisiv strah, neprespavane noći, dani", rekla je Danijela. Dodaje da je jako "nerviraju" izjave ljudi za medije u Srbiji, koji tvrde da se osećaju sigurno, jer kako kaže "ko se oseća sigurno, i kako može, kada nema sklonište- kakva je to sigurnost".

Danijelu kao i Nikolu niko nije kontaktirao iz ambasade, i kaže da nažalost ne postoji mogućnost da se vrate u Srbiju, jer aerodromi ne rade.

"Pijem tablete za smirenje zbog velikog straha ali se ipak nadam da će sve što pre proći".

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

четвртак, 13.05.2021.

Ракете испаљене из Либана пале у Средоземно море

ТЕЛ АВИВ - Израелска војска потврдила је да су три ракете испаљене са југа Либана ка северу Израела, али је нагласила да су оне пале у Средоземно море.

Како је навела, нико није страдао том приликом нити је причињена материјална штета, преноси Ројтерс. На северу Израела нису се огласиле срене за ваздушну узбуну, што је, како је навела израелска војска, у складу са протоколом. Либански безбедносни званичници претходно су саопштили да су ракете испаљене из области Клаилех, саверно од града Накура, у близини границе са Израелом, навео је АП, преноси Танјуг. На југу Либана живе припадници палестинских војних фракција, као и чланови шиитске групе Хезболах. Израелски медији, међутим, преносе да је изгледа ракете испалила једна од палестинских фракција у Либану и да то не представља почетак мешања Хезболаха у сукоб.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

четвртак, 13.05.2021.

Израелски војници ушли у Газу

Јерусалим – Израелске трупе ушле су у Газу у склопу текуће војне операције против палестинског исламистичког покрета Хамас, саопштила је израелска војска вечерас.

„Израелске ваздушне снаге и копнене трупе изводе напад у појасу Газе”, саопштила је војска у краткој поруци, преноси Бета. Одговарајући на питање АФП-а, портпарол војске Џонатан Конрикус потврдио је да су израелски војници ушли у палестинску енклаву.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Posle raketnog napada u Petah-Tikvi.

[MOTORISTA]

четвртак, 13.05.2021.
Бошко Јакшић

Коме одговара рат у Гази

Да ли је Хамас учинио услугу Бењамину Нетанијахуу коме се не жури да спусти тензију како би новом мандатару отежао коалиционе преговоре са лидерима израелских Арапа

После више од годину дана релативног мира и стабилности у појасу Газе, Израел и радикални палестински Хамас поново су на ивици рата. Експлозивна брзина којом су се немири из источног јерусалимског предграђа Шеик Џарах пренели до светилишта Харам ал Шариф и џамије Ал Акса, а одатле до појаса Газе, нова је потврда да је једна варница полувековне окупације довољна да распламса израелско-палестински конфликт који су многи последњих година покушали да маргинализују.

У једном од најкрвавијих сукоба последњих година, Израелци су јуче ваздушним ударима узвратили на бараже више од 850 ракета испаљених из Газе и том приликом страдала су 43 Палестинца, укључујући и тринаесторо деце. Многе зграде су уништене, све полицијске станице, као и куће тројице лидера Хамаса. Што број жртава није већи може да се захвали чињеници да Израелци унапред обавесте који ће циљеви бити гађани.

Ракете из енклаве сеју страх по Ашкелону, Лоду, Бершеви и, први пут после седам година, Јерусалиму. Када је Израел у уторак уништио 13-спратни торањ Ханади у центру града Газе, Хамас је ракетама гађао и Тел Авив. У Израелу је до сада погинуло шест особа, а по земљи се шире сукоби Јевреја и локалних Арапа. Школе по централном Израелу су затворене. Ескалација насиља прети новим, четвртим ратом у Гази по сценарију оног из јула 2014. када је током 50 дана убијено више од 2.000 Палестинаца а преко 10.000 рањено, од чега су по проценама УН 65 одсто били цивили. Током тих операција страдало је 67 израелских војника и пет цивила. Израелу прети да се поново суочи са оптужбама међународне заједнице за прекомерну употребу силе.

Све је почело сукобом због плана принудног исељавања 13 палестинских породица из јерусалимског предграђа Шеик Џарах како би се ослободио терен за градњу новог јеврејског насеља у делу града који је већим делом палестински.

Протести због покушаја јудаизације убрзо су се пренели до џамије Ал Акса, треће најсветије у исламу, која је подигнута на простору најсветијег јеврејског Храмовног брда. Вандалски упад израелских снага реда у Ал Аксу, у време молитви током јуче завршеног светог месеца рамазана, потпуно је разјарио палестинску младеж која је како је знала покушавала да се супротстави сузавцу, воденим топовима, шок-бомбама и гуменим мецима. Више од 300 Палестинаца и 30 израелских полицајаца завршило је у болници после само једног дана и ноћи сукоба. Тензију су појачавали и маршеви радикалне израелске религиозне деснице који су славили дан када је у рату 1967. Израел од Јордана преузео контролу над јерусалимским Старим градом.

Поглавари 13 различитих хришћанских доминација у Јерусалиму затражили су интервенцију међународне заједнице како би се „прекинуле ове провокативне акције”, али тада је на сцену ступио Хамас који управља појасом Газе. Хамас је издао ултиматум: уколико се сви израелски полицајци не повуку са подручја око Ал Аксе и не напусте Шеик Џарах, следи акција – на изненађење израелских војних кругова који су веровали да Хамас не жели нову рунду борби и да су претње ракетним нападима пропаганда. Три сата пре истека ултиматума уследили су баражи на Јерусалим. Пошто је по речима премијера Бењамина Нетанијахуа пређена „црвена линија”, Израел је кренуо у бомбардовања и ракетне нападе, на границу Газе послата су појачања, а 5.000 људи је хитно мобилисано.

Лидер десничарског Ликуда, који на све начине покушава да минира формирање опозиционе владе, користи ову напетост. Он све посматра кроз призму да ли догађаји њему могу да помогну, а да одмогну политичким противницима. Себе приказује као јединог ко је у стању да обезбеди сигурност, иако је суочен са критикама партнера са крајње деснице који га оптужују за прећутну сагласност са Хамасом и неспремност да употреби већу војну моћ.

„Нетанијахуов стратешки савез са Хамасом показује се вредан. Не за корист Израела, већ Нетанијахуа”, пише угледни израелски колумниста, Бен Каспит, који није усамљен у оценама да је Хамас учинио услугу актуелном премијеру коме се не жури да спусти тензију, напротив. Он новом мандатару, Јаиру Лапиди, отежава преговоре са лидерима партије израелских Арапа без којих тешко да може да формира владајућу коалицију. У таквом амбијенту и лидер опозиционе странке Јамина, Нафтали Бенет, захтева наставак војне кампање све док Хамас не плати „тешку цену”.

Лидер Хамаса Исмаил Ханије такође жели да политички капиталише и обећава да ће се ракетни напади наставити све док Израел не прекине са „тероризмом и агресијом у Јерусалиму и на џамију Ал Акса”. Њему је ово прилика да покаже одлучно лидерство и тако ослаби снаге ривалског Фатаха и палестинског лидера.

Председник Махмуд Абас каже да Израел сноси „пуну одговорност” за агресију у Јерусалиму и за ваздушне нападе на Газу. Потврђујући да нема готово никакву моћ, он апелује да се међународном интервенцијом заустави насиље и спречи исељавање палестинских породица из предграђа Шеик Џарах. Абас не помиње шта су радиле палестинске снаге безбедности. Где су биле да заштите вернике на Брду храма и у џамији Ал Акса? Позивање на „међународну интервенцију” је покушај прикривања немоћи Абасове палестинске власти која Израелу допушта агресивно понашање које је шокирало свет.

Савет безбедности УН намеравао је да позове Израел да спречи исељавање палестинских породица, на „уздржаност” и поштовање „историјског статуса кво на светим местима”, али САД се још премишљају.

Колико је могућ рат? Израелски лидери попут Нетанијахуа, садашњег министра одбране Бени Ганца и начелника Генералштаба Авива Кочавија били су директни актери великих војних операција 2014. и добро памте да нису остварили ништа значајно – сем што су Израел поставили на мету критика због прекомерне агресије. Зашто би Израел кренуо у општи рат против Хамаса који је последњих година фаворизовао и држао као пандан Фатаховој власти у Рамали, и то у време када администрација у Вашингтону није склона да се ангажује око конфликта у који ће по свему судећи бити увучена?

Последњих година Израел и Хамас устезали су се од сукоба широких размера ограничавајући се на повремене ударе у којима је свака страна проглашавала победу, а онда би се све вратило на нестабилни статус кво. И израелски и палестински политичари су у замци кризе која засад нема решења. Повремено насилно отварање старих рана у најдужем конфликту савременог света отежава напоре међународних преговарача који су у трци са временом како би покушали да се операције већег интензитета, као до сада, заврше посредничким преговорима. Египћани за сада нису успели.

Izvor: www.politika.rs