Моје мишљење је да је обезбеђење направило невероватан пропуст, овако су могли да га чувају и позорници.
Нисам обезбеђивао председнике, али сам једном давно организовао обезбеђење концерта. Одређен број људи смо убацили у публику. Када неко крене да се пење према бини, они га повуку назад.
Obuka za pronalaženje minsko-eksplozivnih sredstava
U Centru za obuku pasa u kasarni „Knjaz Mihailo“ u Nišu u toku je realizacija šestomesečnog kursa za osposobljavanje vodiča pasa i dresuru pasa za pronalaženje minsko-eksplozivnih sredstava (MES).
Na obuci u Nišu su profesionalna vojna lica iz više jedinica Vojske Srbije koja se obučavaju za dužnost vodiča službenih pasa za pronalaženje MES, dok odgovarajuću dresuru prolaze psi novouvedenih radnih linija rase nemački i belgijski ovčar. Oni će po završetku osposobljavanja zajedno sa vodičima biti raspoređeni u jedinice Vojske Srbije.
Obuka vodiča se sastoji iz teorijskog i praktičnog dela, a težište je na izoštravanju i usmeravanju urođenih osobina pasa i njihovog najbolje razvijenog čula – čula mirisa.
Programom je obuhvaćena i socijalizacija pasa i njihovo navikavanje na različite uslove rada. Zbog toga se, osim na vežbalištima Centra za obuku pasa, obuka izvodi i van kruga kasarne, na mestima veće koncentracije ljudi, motornih vozila i drugih spoljnih uticaja.
Ovo je jedan od najsloženijih i najzahtevnijih oblika obuke koji se realizuje u Centru, a uspešnim osposobljavanjem vodiča i službenih pasa unapređuju se sposobnosti Vojske Srbije za zaštitu i obezbeđenje štićenih lica, kao i objekata i pokretnih sredstava kojima raspolaže Vojska Srbije.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slovačka želi da od Izraela kupi sisteme protivvazduhoplovne odbrane Barak MX
Koja je nabavna cena i karakteristike ovih kompleksa?
Slovačka vlada je trenutno u završnoj fazi pregovora o kupovini protivvazduhoplovnih raketnih sistema srednjeg dometa. Kako se navodi, zvanična Bratislava namerava da od Izraela kupi šest baterija sistema PVO Barak MX ukupne vrednosti 800 miliona evra, odnosno 128 miliona evra za jednu bateriju.
Trenutno se još razgovara o detaljima sporazuma, a njegova vrednost može varirati u zavisnosti od naručenog paketa protivvazduhoplovnih raketa, piše portal Defense Romania pozivajući se na slovačke medije.
Napominje se da Slovačka ove pregovore vodi o izraelskim sistemima PVO kako bi samostalno rešila pitanje organizovanja sopstvene PVO nakon što je Italija uklonila svoju bateriju kompleksa SAMP/T sa slovačke teritorije.
Veruje se da će šest baterija biti sasvim dovoljno da pokrije celu Slovačku, a ovde je reč o potpunom pokrivanju sve kritične infrastrukture i drugih strateški važnih objekata. Uslovi sporazuma mogli bi biti finalizovani tokom predstojeće posete zvaničnika slovačke vlade Izraelu, zakazane za sledeću nedelju.
Ali ovde je važan detalj da će se PVO Slovačke oslanjati ne samo na izraelske sisteme PVO, već i na lovce F-16, koje će SAD isporučivati slovačkom ratnom vazduhoplovstvu.
Iz Defens ekspresa navodimo da pod oznakom Barak MX postoji čitava porodica protivvazduhoplovnih raketnih sistema, koji se razlikuju po dometu gađanja - MR (kratkog do srednjeg dometa) sa dometom od 35 kilometara, LR (Dugog dometa) sa dometom od 70 kilometara i ER ( Produženog dometa) sa ukupnim dometom od 150 kilometara.
Proizvođač ovih sistema PVO, Izraelska odbrambena korporacija IAI, izjavljuje da sistem PVO Barak MX u verziji ER ima „poboljšane mogućnosti za borbu protiv taktičkih balističkih projektila“.
Deklaracija zvuči više nego realno, posebno ako se ima u vidu iskustvo kada je Azerbejdžan 2020. godine mogao da upotrebi prethodnu verziju ovog sistema PVO pod oznakom Barak-8 za obaranje balističkih projektila Iskander koje su lansirali Jermeni.
Barak-8 kod Azerbejdžanske vojske:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Barak-MR (srednjeg dometa):
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Uspešna testiranja raketnog sistema PVO Barak-ER (produženog dometa):
Na društvenim mrežama pojavio se zanimljiv snimak dejstava raketnim sistemom PVO S-300V
Ono što je zanimljivo jeste da smo videli, nesumnjivo, i lansiranje "Džina" odnosno rakete 9M82 Giant, a što je do sada bio veoma redak slučaj (da bude snimljeno).
Dvostepene rakete 9M83 „Raketa Tip I“ (SA-12A Gladiator) i 9M82 „Raketa tipa II“ (SA-12B Giant) su vođene rakete koje koristi sistem S-300V. Projektili su uglavnom uobičajeni u dizajnu, a glavne razlike su različiti busteri prve faze, različiti raspored upravljačkih površina i određene razlike u detaljima.
Konusni aerodinamički dizajn i opšta konfiguracija obe rakete S-300V je po uzoru na raniji američki Martin Marietta Sprint antibalistički projektil koji je po veličini bio sličan 9M83 Gladijatoru, ali je imao performanse bliže 9M82 Džinu. Obe sovjetske rakete, namenjene uništavanju i aerodinamičkih i balističkih ciljeva, prevazilaze po mogućnostima ipak "specijalizovaniji" AB projektil Sprint.
Manji projektil 9M83 Gladijator je namenjen gađanju vazduhoplovnih ciljeva na svim visinama, uključujući krstareće rakete i manje taktičke balističke projektile. Mnogo veći 9M82 Džin ima veće kinematičke performanse i namenjen je uništenju IRBM-a (projektila po dometu između balističkih projektila srednjeg dometa i interkontinentalnih projektila), supersoničnih projektila klase SRAM, ali i aviona za ometanje na velikim udaljenostima.
Oba projektila koriste dvostepeni motor na čvrsto gorivo, sa upravljanjem vektorom potiska prvog stepena (4.636 kg mase kod Džina i 2.275 kg kod Gladijatora) i aerodinamičkim upravljanjem drugog stepena od 1.200 kg , koristeći četiri servo pokretana krilca i četiri fiksna stabilizatora. Paketi za navođenje i upravljanje, kao i veći deo tela projektila su skoro identični, a glavna razlika je veći buster stepen kod Džina i njegovi veći stabilizatori.
Izbacni katalpult sa hladnim startom se koristi za vertikalno izbacivanje projektila iz lansirne cevi 9Ya238/9Ya240 (9M82/9M83), koristeći sferni gasni generator u osnovi cevi, prvi stepen 9D128 gori dok se ne iscrpi, nakon čega raketa izbacuje (razrezuje) prvi stepen rakete i prelazi na svoj 9D126 marševski pokretač na srednjem delu kursa.
Neposredno nakon lansiranja, kada projektil napusti lansirnu cev, uključuje se 9D124 „deklinaciona pogonska jedinica“. Ovo je sistem potisnika sa kratkim trajanjem sagorevanja, koji koristi nekoliko izduvnih otvora na donjem obodu mlaznice prvog stepena. Svrha ovog sistema je da izvrši manevar nagiba nakon lansiranja do predviđenog cilja i optimalnog ugla elevacije za pokretanje prvog stepena sagorevanja motora. Kada je projektil usmeren u željenom pravcu, motor prve faze se pokreće i gori 3,5 do 6,2 sekunde kod 9M82, ili 4,11 do 6,4 sekunde kod 9M83.
Kontrolu leta tokom prve faze sagorevanja vrše četiri interna otvora mlaznice za upravljanje vektorom potiska ubrizgavanja gasa, na način sličan Martin-Marietta SprintABM i ARPA HIBEX demonstratoru. Dok su američke konstrukcije ubrizgavale tečni freon u izduvni tok, konstrukcija Novatora uvlači izduvni gas pod visokim pritiskom uzvodno od mlaznice i ubrizgava ga u izduvni tok na mestu gde je protok opisan kao superkritičan.
Prvi stepen ima skraćeni konusni oblik, sa najvećim delom gornjeg dela koji zauzima prstenasti konusno oblikovan motor na čvrsto gorivo, koji izduvava u konvencionalnu zvonastu mlaznicu, sa TVC priključcima (kontrolama vektora potiska) koji se nalaze blizu komore za sagorevanje. Spoljni kablovski kanal se koristi za prenos električne energije i upravljačkih signala do dva TVC kontrolna sistema u prvoj fazi.
Nakon što je prvi stepen istrošen, izbacuje se pirotehničkim punjenjem, a nosač drugog stepena 9D126 vođen motorom na čvrsto gorivo se pali. Nosač zauzima deo trupa koji se može identifikovati po četiri simetrična spoljna kablovska kanala, koji povezuju sisteme za navođenje u nosnom delu sa zadnjim delom koji sadrži aktuatore upravljačkih površina i električni pogon. Mlaznica nosača u obliku zvona u repu se napaja centralnim cilindričnim izduvnim kanalom koji prolazi kroz zadnji deo trupa. Trajanje sagorevanja marševskog motora navodi se na 11,2 - 17,2 sekunde i za 9M82 i za 9M83.
Posmatranje snimaka lansiranja 9M82 Džin potvrđuje navedeno trajanje sagorevanja u fazama, a takođe ukazuje na upotrebu profila upravljanja energijom, gde se raketa leti do najveće visine, a posle toga leti manevrom poniranja/propinjanja pre nego što pređe u plitko obrušavanje dok se zbližava sa angažovanom metom.
Oba tipa projektila koriste četiri ukrštene repne upravljačke površine pokretane od strane aktuatora i četiri fiksna stabilizirajuća krilca, manja od upravljačkih površina kod 9M83, a jednake veličine kod 9M82.
Napajanje za aktuatore i avioniku za navođenje proizvodi gasna turbinska elektrana 9B153, koja pokreće dve magistrale naizmenične struje na 1000 Hz i dve magistrale jednosmerne struje. Gas visokog pritiska se proizvodi pomoću početne patrone generatora gasa i kertridža generatora gasa za održavanje.
Tokom leta na sredini kursa raketa koristi inercijalnu navigaciju. Ovo se izvodi pomoću ugrađenog digitalnog računara 9B619 i inercijalne jedinice 9B627.
Navođenje raketa:
1. Inercijalni sistem navođenja 2. Komandno-inercijalni sistem navođenja
Kod prvog sistema računar u raketi ima podatke o cilju, koordinate, i ekstrapolacijom računa tekuće vrednosti. Ako bude promena u kretanju cilja, stanica navođenja to vidi i šalje se radiokorekcija, a te korekcije se uključuju u algoritam ekstrapolacije u računaru rakete. Koordinate rakete se pak određuju putem inercijalnog sistema u raketi, a imajući to dvoje računa se uzajamna udaljenost cilj-raketa i brzina zbližavanja. Kod ovog sistema tačno je da se na poluaktivno radarsko samonavođenje prelazi desetak sekundi pre kontakta rakete i cilja.
Međutim u uslovima aktivnih smetnji, GSN treba biti bliže cilju. To znači da je potrebno vreme inercijalnog navođenja produžiti, ali što je ono duže to su greške veće i to isključivo iz razloga načina određivanja koordinata rakete. Dok se koordinate cilja ekstrapoliraju uz radiokorekcije, greške tekućih koordinata rakete se samo kaleme jedna na drugu i to od samog početaka aktiviranja metode.
Tada se odlučuje na korištenje drugog sistema, ovog koji se zove komandno-inercijalni sistem navođenja. Stanica navođenja odmerava i cilj i raketu što znači dvostruko zauzeće raspoloživih kanala, ali nema greški koordinata rakete. Radar u svom sistemu koordinata (zemaljski sistem) vidi oboje i raketi se radiokorekcijom predaju odnosne informacije u sistemu koordinata samog radara, da bi raketa to sebi preračunala u svoj sistem koordinata u grubo rečeno.
Kod ovog sistema tačno je da se na poluaktivno radarsko samonavođenje prelazi tri sekunde pre kontakta rakete i cilja.
Ruski izvori tvrde da dvokanalni monopulsni poluaktivni tragač X-opsega može da zahvati RCS cilja od 0,05 m2 na daljinama od oko 30 km. Dvokanalni radio blizinski osigurač se koristi za aktiviranje "pametne" bojeve glave klase 9N127 težine 150 kg koja ima kontrolisani obrazac fragmentacije da bi se maksimizirao efekat. Raketa je takođe opremljena sistemom samouništenja.
Kako se projektil približava meti, on će izvesti manevar "kotrljanja" kako bi poravnao usmerenu bojevu glavu sa pravcem kretanja mete. Blizinska fuzionisana bojeva glava proizvodi mlaz fragmenata velike brzine u uskom konusu normalnom na osu projektila. Brzina rakete 9M82 koja ulazi u završnicu je ~3,5 M.
Domet osnovne verzije Gladijatora kreće se od oko 6 km do 74 km, a Džina od oko 13 km do 100 kilometara. Sistem može da lansira rakete u intervalima od 1,5 sekunde, a divizion sa četiri baterije može istovremeno da gađa 24 mete, sa 2 projektila po meti, i ima između 96 i 192 rakete dostupne za lansiranje na lanserima sa iluminatorima i/ili lanserima sa kranom. Samohodno lansirno oruđe sa iluminatorom može da pripremi projektile za lansiranje za 15 sekundi, sa 40 sekundi da pripremi lanser za rad, i treba mu 5 minuta za raspoređivanje i raspremu - što prikazuje prave mogućnosti „sakrivanja, gađanja i izmicanja“ (shoot and scoot).
Navedena verovatnoća uništenja jednim projektilom za Gladijator je 50% do 65% protiv taktičkih balističkih projektila i 70% do 90% protiv aviona, za Džina 40% do 60% protiv IRBM-a i 50% do 70% protiv AGM-69 SRAM - balistički mogu biti angažovane rakete sa povratnim brzinama do 3 km/s. Ruski izvori pripisuju da rakete imaju krajnju sposobnost protiv manevarskih ciljeva 7-8G. Kasnijim razvojem 9M82M i 9M83M se pripisuje 30G krajnja sposobnost.
Projektili Džin i Gladijator su modernizovani sa svakom unapređenom verzijom sistema S-300V. U najnovijem sistemu Antej-4000 mogućnosti raketa 9M83ME i 9M82MDE su implementirane u još većoj meri. Tako je domet uništavanja aerodinamičkih ciljeva raketama 9M83ME povećan na 150 km, a 9M82MDE na 380 km. Visina uništavanja aerodinamičkih ciljeva raketama 9M82MDE povećana je na 33 km. Značajno proširena mogućnost gađanja balističkih ciljeva. Maksimalna brzina pogođenih bojevih glava balističkih ciljeva povećana je na 4800 m/s. Domet delovanja na operativno-taktičke rakete povećan je na 45 km, a visina na 27 km. Sve navedene tehničke karakteristike najnovijeg sistema PVO Antej-4000 jedinstvene su za sisteme PVO ultra dugog dometa i obezbeđuju mu liderstvo među najbližim konkurentima.
Projektil 9M83 Gladijator:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Projektil 9M82 Džin:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Projektili Džin i Gladijator:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Lansiranje projektila Džin tokom SVO u Ukrajini:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Snimak dejstva projektilima Džin i nakon toga Gladijatorom tokom SVO u Ukrajini:
Nisam ovo video ranije ,ali ni sada nije kasno da zapišem da Šarplaninac nije službeni pas (iako je novinar u pređašnjoj objavi to tako krstio i uprkos tome što se nalazi u upotrebi u vojsci) ipak je on "samo" pastirski pas ( čuvar poverene mu imovine u najboljem slučaju). Na prvoj strani ove teme se nalazi fotografija službenog psa imena Remo von Fichtenschlag (čita se "Remo Fon Fičtenšlang" ), odgajivača Marka Osmana,jedno vreme bio u vlasništvu samog odgajivača,kasnije u vlasništvu Džozefin Kao iz Hong Konga, dobar deo svog života proveo u Montećanti Termama u Italiji gde je i uginuo 2020. Dva puta za redom proglašen za najlepšeg nemačkog ovčara na državnom prvenstvu Nemačke.
Razlika je u tome što službeni psi polažu radni ispit (BH- ispit opšte socijalizacije , FH- tragački psi,IGP-1,IGP-2,IGP-3 napredni ispiti u dresuri , a u vojsci se radi specijalistička obuka vezano za "ves" u kom će pas služiti) , a Šarplaninac ne polaže ni jedan ispit (poželjno je BH ako je planirano da bude izvođen na izložbe ili zarad sigurnosti u kasarni ,iako ga ne obavezuje standard na to).
Međutim hajde da budem i blag u "kritici" i da donesem nešto novo na temu (red je) , a da to bude zanimljivo. Dole u prilogu se nalazi DNK studija o poreklu Šarplaninca (na engleskom,ako treba mogu je i prevesti no služiće I ovako). Ovo je bitna stvar jer u nekim trenucima odgoja pasa rase Šarplaninac (posebno nakon ratova na prostoru bivše Jugoslavije) došlo se u situaciju da su pojedini " savesni odgajivači" mešali Šarplaninca sa drugim rasama (Kavkaskih ovčarima , Tibetskim mastifima i drugim nesrodnim rasama) ,što je u jednom trenutku pretilo da uništi rasu . Danas ta opasnost sve manje postoji jer i službenim psima (Nemački ovčar na primer) i našem Šarplanincu može biti urađen DNK test kao dokaz porekla.
Postojala je opasnost (i dalje će oni pokušavati ali bezuspešno) da albanski revizionisti traže da rasa Šarplaninac pripadne takozvanoj "Državi Kosovo" , međutim tek sa ovim istraživanjem ta " opasnost " postaje sve manja . Na Kosovu i Metohiji žive ljudi koji svu namerno pokušavali godinama da mešanjem Šarplaninca sa drugim rasama (u poslednje vreme najčešće Kangalom) smisleno i namerno dovedu do toga da genotipa Šarplaninca bude trajno uništen (zato sam ih i nazvao "Albanski revizionisti" ,jer Goranci to nisu nikada radili ,oni i dan danas čuvaju rasne Šarplanince i povezani su sa Srpskim odgajivačima ,često dovode svoje pse na izložbe u Srbiju i svi imaju rodovnike izdate od strane Kinološkog Saveza Srbije,za razliku od onih drugih). Mislim da će i odgajivačima rase Šarplaninac biti interesantno da imaju ovaj PDF,a i kolegama iz Centra za obuku pasa, prevashodno mislim na centar u Nišu,ali i drugima na prostoru bivše Jugoslavije koji i dalje gaje Šarplaninca kao "vojnog " ,a ne "službenog" psa .
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Arapsku naftu za evropu će zameniti američka nafta(ili arapska ali via Amerika-samo papiri naravno)
Hoćeš reći da SAD ima dovoljno svoje nafte i za sebe i za Evropu? A čak i da ima, ipak su SAD dalje od Arabiskog poluostrva. Što se tiče arapske nafte sa američkim papirima, ona bi ipak morala ići oko rta Dobre nade.
a što se tiče jeftine robe sa Dalekog istoka zamena je već nađena.Jenki masovno prebacuju fabrike u Meksiko.Tramp je hteo da izađe iz NAFTA sporazuma ali je Bajdenova administracija ostala u njemu i sada Meksiko postaje nova "Kina",samo mnogo bliže.
Ne mislim na jevtinu robu za SAD, već za EU. Misliš da Meksiko, uz snabdijevanja SAD i Kanade, može da zamijeni u EU robu iz: Kine, Indije, Bangladeša, Vijetnama, Tajlanda, Filipina, Indonrzije?
Epirus isporučuje vojsci poslednja dva IFPC mikrotalasna prototipa velike snage
Epirus je isporučio vojsci poslednja dva sistema za indirektnu zaštitu od vatre (IFPC) - mikrotalasne sisteme velike snage (HPM), a za sisteme su završena ispitivanja nove opreme i inženjersko razvojno testiranje, saopštila je danas kompanija.
Kancelarija za brze sposobnosti i kritične tehnologije vojske dodelila je Epirusu ugovor od 66 miliona dolara 2023. za razvoj IFPC-HPM prototipa, pri čemu je prvi od četiri isporučen vojsci prošlog novembra.
Izvršni direktor Epirusa Endi Loveri rekao je u današnjem saopštenju da su do marta sva četiri sistema isporučena vojsci. Inženjersko razvojno testiranje je sprovedeno u aprilu kako bi se utvrdila efikasnost sistema protiv rojeva bespilotnih sistema, „koristeći niz sve složenijih obrazaca leta“.
Podaci prikupljeni tokom testiranja će biti uključeni u izveštaj Komande za testiranje i procenu vojske o testiranju programa, koji će imati uticaj na „nastavno programiranje, budžet i korišćenje rešenja protiv bespilotnih letelica“, navode iz kompanije.
Loveri je rekao za Inside Defense u intervjuu ove nedelje da je testiranje prošlo dobro i da je poslužilo kao važan „dokaz koncepta“, ali je rekao da ne može da razgovara o detaljima o rezultatima testiranja dok izveštaj o testiranju ne bude objavljen ovog leta. U testiranju su učestvovali vojnici iz sastava 51. protivvazduhoplovnog artiljerijskog diviziona (ADA) , rekao je on.
„Nismo spremni da se danas rasporedimo u SAD - Indo-Pacifička Komanda, ali smo po prvi put dokazali koncept gde smo imali prave ADA vojnike", rekao je on.
Loveri je rekao da je najveći izazov kada je u pitanju HPM brza integracija sistema u protivvazduhoplovni kompleks kratkog dometa.
„Morate ga brzo integrisati i osigurati da ste koordinirani sa sistemom Komandovanja i upravljanja na isturenom položaju ili bilo kojim sistemom C2 po izboru“, rekao je on.
Epirov sistem, nazvan Leonidas, izbacuje snažne talase energije koji vrše zasićenje elektronike i šalju manje letelice na zemlju.
Tehnologija kompanije može se instalirati na mašinu sa posadom i bez posade, uključujući na zadnjem delu borbenog vozila Stryker ili na donjem delu dronova.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
.
