Šta ako Amerika i Rusija prekinu diplomatske odnose?Da li je ruski predsednik Vladimir Putin ratni zločinac?Piše: Milijana Milikšić
23.03.2022.
Bombardovanje umetničke škole i porodilišta u Marijupolju, stambene zgrade koje gore u više gradova, više od 900 ubijenih civila za svega nekoliko nedelja ruske invazije - jezivi su prizori koji dolaze iz Ukrajine. Ukrajinski predsednik Volodomir Zelenski optužio je još početkom marta Rusiju za ratne zločine nakon što su snage Vladimira Putina pokrenule napade za koje se veruje da su u njima korišćene kasetne i vakuumske bombe u pokušaju da preokrenu tok sukoba koji do sada gube.
Ukrajina je još na samom početku invazije tužila Rusiju Međunarodnom sudu pravde (MSP) u Hagu. Brutalni napad Rusije na Ukrajinu, kako piše CNN, pružio je niz dokaza koji su neke svetske lidere, uključujući američkog predsednika Džoa Bajdena, naveli da sve više koriste, kako je rekao portparol Kremlja “neoprostivu retoriku” – “ratni zločin”. Iako se pojmovi poput “ratni zločinac” i “ratni zločini” često koriste kolokvijalno, oni imaju pravnu definiciju koja može da se koristi u potencijalnom krivičnom gonjenju. To uključuje i Ženevske konvencije koje navode namerno gađanje civila kao ratni zločin.
“Ratni zločinac”Bajden je prošle srede rekao da veruje da je Putin “ratni zločinac” jer je naredio invaziju na Ukrajinu. To je bilo prvi put da je Bajden javno “obeležio” Putina tom frazom, ukazuje CNBC, i to nekoliko sati nakon što su se Zelenski i njegovi zvaničnici virtuelno sastali sa glavnim tužiocem Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, koji je pre dve nedelje otvorio istragu mogućih ruskih ratnih zločina. Dok takva istraga može da potraje godinama, ali je Međunarodni sud pravde je istog dana naložio Rusiji da odmah obustavi vojne akcije u Ukrajini, u presudi povodom tužbe Kijeva protiv Moskve. Drugim rečima, Bela kuća pazi – ili je pazila – da se ne istrči pre nego što se oglase nadležni koji istražuju invaziju.
“Komentari iz srca”Sada je, međutim, pitanje šta će Bajdenovi komentari – praćeni nazivanjem Putina “ubilačkim diktatorom” i “čistim siledžijom” – značiti za dalji razvoj rata u Ukrajini. I ne samo Bajdenovi.
Nakon ovako krupnog iskoraka američkog predsednika oglasili su se i drugi njegovi zvaničnici koji su do sada uglavnom izbegavali da brutalne napade na Ukrajinu okarakterišu kao “ratne zločine”, pozivajući se na tekuću istragu MSP oko toga da li taj termin sme da se koristi. Čim je Bajden izustio: “Mislim da je on ratni zločinac”, pred novinarima na dešavanju nepovezanom sa Ukrajinom, pres sekretar Bele kuće Džen Psaki rekla je da je komentar došao “iz srca”. Slično su ocenili i ostali.
- Kad govorite iz srca, kao čovek i vidite ono što smo svi videli, te užasne slike na televiziji, ruski napad na porodilište u Marijupolju, udare na stambene zgrade, škole, civilna naselja, teško je ne doći do takvog zaključka – izjavio je za CNN portparol Stejt departmenta Ned Prajs.
Državni sekretar Entoni Blinken je rekao da se “lično” slaže sa Bajdenovim “obeležavanjem” Putina, na šta je Psaki dodala da i on govori “iz srca”. Njegova zamenica Vendi Šerman je u petak ukazala da “svi to osećaju lično”, ali da moraju postojati dokazi pre nego što se donese pravna odluka. Takođe, američki Senat jednoglasno je prošle srede usvojio rezoluciju kojom se Putin osuđuje kao ratni zločinac i osuđuje se ruska akcija u Ukrajini.
“Odnosi na ivici prekida”Kremlj je Bajdenove komentare o Putinu nazvao “apsolutno neprihvatljivima i neoprostivima”. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je u ponedeljak pozvalo američkog ambasadora Džona Salivana u Moskvu da ulože zvaničan protest zbog Bajdenove odluke da nazove Putina “ratnim zločincem”. Salivanu je rečeno da je to “dovelo rusko-američke odnose na ivicu prekida”, kako se navodi u saopštenju.
Američka ambasada u Moskvi “tvitovala” je da se Salivan sreo sa ruskim diplomatama kako bi zatražio konzularni pristup američkim državljanima pritvorenim u Rusiji, a CNBC navodi da je među njima Britni Griner, zvezda VNBA, ženske NBA lige.
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov je u utorak potvrdio da je Salivanu uručena protestna nota. On je ponovio da su “rusko-američki odnosi na ivici prekida”, i da njihova budućnost zavisi od toga koji će put da odabere Vašington. Rjabkov je poručio da Vašington treba da napusti politiku eskalacije odnosa sa Rusijom i prestane da "upumpava oružje u Ukrajinu".
- Prestanite sa pretnjama Rusiji - rekao je Rjabkov, dodajući da potezi Vašingtona - koje samo pogoršavaju odnosa sa Moskvom - neće uticati na "rešenost Moskve da postigne svoje ciljeve u Ukrajini".
Direktor Roskosmosa Dmitrij Rogozin reagovao je u dramatičnijem maniru. Nakon što je Bajden rekao da je Putin “ratni zločinac”, Rogozin je objavio arhivski snimak na kojem Bajden kaže da je upravo on naložio bombardovanje Beograda 1999.
“Možda Bajdena treba podsetiti na to ko je ratni zločinac”, napisao je Rogozin prilažući snimak.
Šta ako Rusija i SAD prekinu odnose?Rusija i SAD nikada do sada nisu prekidale svoje diplomatske odnose, piše “Indipendent”. Čak i u najtežim vremenima, poput Hladnog rata i Kubanske krize, dve strane nastavljale dijalog. Ali, odnosi se već najmanje deceniju pogoršavaju. Iako je Bajdenov prethodnik Donald Tramp želeo bolje odnose sa Moskvom SAD su nastavile da nameću sankcije Rusiji. Mnogo ruskih diplomata je proterano u poslednjim nedeljama administracije Baraka Obame do čega je došlo zbog navodnog uplitanja Moskve u američke predsedničke izbore 2016. Rusija je u februaru proterala američkog diplomatu Barta Gormana, a nedelju dana kasnije SAD su proterale Sergeja Trepelkova i još 12 diplomata u Ujedinjenim nacijama pod optužbom za špijunažu.
Ipak, prekidanje odnosa između dve sile bilo bi bez presedana a posledice su možda nezamislive. Džon Herbst, direktor Evroazijskog centra Atlantskog saveta i bivši američki ambasador u Ukrajini, ocenio je da bi potencijalno prekidanje odnosa Rusije i SAD bilo “bez presedana”, ali ipak smatra da to ne bi promenilo širu geopolitičku sliku. Herbst želi da Bajdenova administracija održi diplomatske veze sa Rusijom i smatra da Vašington treba da ima snažniji stav u pokušajima da zaustavi Rusiju. A diplomatija može da ide samo toliko daleko.
- Pokazali su sposobnost da nas, da to kažem uljudno, “odvrate” a manje uljudno “zastraše”, od preduzimanja akcije koja je veoma u našem interesu – rekao je on “Indipendentu” odnoseći se na Vašington.
Što se tiče ukrajinske strane, Zelenski u nedelju nije pokazao da je imalo zabrinut da će Bajdenova retorika poremetiti pregovore sa Rusijom. On je CNN-u rekao da je “spreman za pregovore” sa Rusijom. Ukrajinski i ruski pregovarači sreli su se do sada četiri puta od početka invazije.
Putin bi mogao da bude optuženDok se retorika zaoštrila a invazija je u četvrtoj nedelji, moglo bi proći poprilično vremena dok Bajdenova izjava o “ratnom zločincu” dobije bilo kakvu pravnu težinu, kako piše CNN “ako ikad”. Međunarodni sud pravde je rekao da će njegova nova istraga o mogućim ratnim zločinima Rusije obuhvatiti i sve ruske akcije u Ukrajini od 2013. do danas. Istrage MSP mogu da potraju godinama i do sada je doneto svega nekoliko presuda.
Ovaj sud sudi ljudima a ne zemljama i da se fokusira na one koji su najodgovorniji – lidere i zvaničnike. Iako Ukrajina nije članica suda – baš kao ni SAD ni Rusija – prethodno je prihvatila njegovu nadležnost. Putin bi stoga, teoretski, mogao da bude optužen pred sudom zbog ratnih zločina na Krimu. Međutim, MKS ne vodi suđenja u odsustvu, pa bi Putin ili morao da bude predat sudu od strane Rusije ili uhapšen van svoje zemlje, što oboje deluje malo verovatno.
Izvor:
www.blic.rs
