PALUBA

Vojna istorija => Sukobi => Topic started by: JASON on November 25, 2023, 01:20:52 pm



Title: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on November 25, 2023, 01:20:52 pm
Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
о народу Сербском и о нѣговымъ заслугама и судбама у Мађарскои - на Латiнскомъ єзику печатанно 1790. године. Превео Б.


Пре, нег' што су Мађари, Хунгари доцніє названни, подъ Алмомъ Вождомъ изъ Скитiє изышавши, Панонiю и ньои на востоку и сѣверу сосѣдне Славенске народе подъ свою власть покорили, да су већь Кралѣвства, Сербia и Босна цвѣтала, ономъ, кои є кадгодъ селенiя Славенски народа, повѣстницу Кралѣвства Мађарске, и сосѣдны народа читао, не познато быти не може.

Ни є подъ сумньомъ, да су сосѣдствомъ ратоборногъ народа Мађарскогъ, и непресѣчнымъ новооснованногъ Кралѣвства къ све вышшемъ разширенiю граница и за грабежомъ чезнућимъ теженѣмъ, та иста Кралѣвства , честократно не мало узнемириванна и оружiємъ злоставлѣнна бывала. Наступе различни ратови, откудъ између Грка и Мађара, найсилнiи тогъ времена народа, соперничество крѣпко, и не рѣдко пооштраваюће, причиняваше, да су и сами Сербльи и Бошняцы, као између двѣ ватре налазећисе, у ратный союзъ или своєвольно или на силу съ єдне или съ друге стране принуђенни чесшће ступали. И кадъ су владѣтельи тiи Кралѣвства видили, да сами већь збогъ изложены причина, Кралѣвско достоинство собственномъ дѣятелностiю одержаши не могу, за болѣ су налазили, да се садъ Грцыма, садъ Мађарима, као што се за державу пробитачнiє виђаше, съ правомъ покровителства подвергаваю: ако и ни є подъ сумньомъ, да су они данномъ згодномъ приликомъ вышше пута настоявали пређашньой свободи повратитисе. Оваково є было станѣ Кралѣвства Сербiє и Босне 9, 10, и 11 вѣка, отъ пришествiя сирѣчь Мађара до оногъ времена, у комъ су съ сосѣднымъ Мађарске Кралѣвствомъ съ тѣшньомъ свезомъ союзиласе. И заиста Босна год. 1135 подъ Беломъ II, слѣпимъ , а Сербiя 1202 год. подъ Стефаномъ II къ Св. Кралѣвства Мађарске круни по учинѣннымъ измеђъ оба народа уговорима и условiяма припадну. Отъ тогъ доба Кралѣви Мађарске титла Кралѣвства Сербiє и Босне употреблявати започну, а и данасъ ӣ употребляваю, шта вышше, колико годь путій крунисанѣ Кралѣва Мађарске быва, и овы Кралѣвства заставе (баряцы) съ прочима излажу се, и предъ нововѣнчаннмъ Кралѣмъ носитисе обычествую.

Некъ намъ се дозволи овдѣ мало задержати, и оне, кои народъ Сербскій као страннородный сматраю, запытати: кадъ бы се Сербiя или Босна, коє две землѣ садъ подъ ярмомъ Турскимъ стеню, срећномъ каковомъ судбомъ Мађарской повратила, бы ли мы ныове жителѣ, као странноземце, а не као браћу отъ обще матере на силу отергнуту сматрали? бы л' ньима права гражданства отрекли? бы л' ӣ као слуге и робове наше держали? Далеко нек' буде то! да се о каковомъ нибудъ Мађару, кои мрвицу разума има, и помысли. Єръ ако су Сербльи и Бошняцы браћа Мађарска пре робства были, быће заиста, и послѣ робства; єръ иначе болѣ бы имъ у будуще было, ланце, коима су се већь навыкли, и далѣ носити, нежели новымъ ланцыма вратове своє подлагати.

Кадъ бы безчеловѣчно, да не рекнемъ безбожно было, браћу пређе нашу Серблѣ и Бошняке, хотя сад тежко Мухамеданаца иго и носеће, као странноземце презырати, заръ манѣ безчеловѣчно быти може, ньи, као худе нѣке пришелце єдва и погледа удостоявати, оне сирѣчь, кои су оставивши ма у коє време отечество своє, у крыло матере своє Мађарске долетили, у ньой столице благостоянiя свогъ поставили, кои у ньой съ другима Мађарске гражданима, державне и домашнѣ теготе мирно и спокойно сносе, отечество, кадъ є отъ потребе, оружiємъ защищаваю: шта вышше, и у мирно доба, кадъ мы Мађари, безъ бриге и безъ страха живимо, границе чуваю.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on November 25, 2023, 01:26:36 pm
Нити мыслити треба, да су Сербльи текъ около 1690 год. т. є. съ концемъ прошастогъ и съ почеткомъ настоєћегъ столѣтiя у Мађарску преселилисе. Далеко нек' буде то! Послѣднѣ є то само ньioво селенiє было. Да су сирѣчь отъ постаня Мађарске, ioшть (извѣстно се казати може) и пре пришествiя Мађарскогъ, безчисленне Сербске фамiлiє по различнима кралѣвства Мађарске предѣлима обытавали, нитко се сумняти не може.

Кадъ су дакле iошть онда, кадъ, су Мађари Панонiомъ завладали, по оближньимъ Нѣмачкой областима Нѣмцы, Рватской Рвати, Цервеноы Руссiи Рушняцы, великой Моравiи Моравцы обытавали, тко бы, пытамъ, сумню навести могао, да су и Сербске многе фамiлiє, ако не удалѣннiє а оно заиста граничеће са собомъ Панонiє предѣле населили? Тко бы се съ разумомъ препирао, подъ вождомъ Саланомъ, Бугариномъ, кои є у време нашествiя Мађарскогъ не само предѣла Сремскогъ заєдно съ Бѣоградомъ, него и свiю оны областій, коє међ' Дунавомъ и Тисомъ леже, владѣтель быо, и кои є многе боєве съ верховнымъ Мађарскимъ вождомъ Арпадомъ имао, тко бы се велимъ препирао, да нису Сербльи измеђ' Дунава и Тисе и то и съ єдне и съ друге стране дольнодунавскогъ брега обытавали?

Колико путій Мађарска у странне и домашнѣ буне као у непресѣчне войне замершенна къ крайнѣмъ скоро паденiю ни є долазила? Каково є неизброимо народа Мађарскогъ множество ужасный Татарскій родъ отъ части сбрисао, отъ части у робство отвео? Тко є простаранне нѣне пустаре, отъ кои ни данасъ нѣка часть не видисе да є населѣнна, попунiо? Да ли су странноземцы? Улазили су, вели Туроцій у кньиги II глави XXI Хронiке своє, како за времена Гейзе краля и Св. Стефана тако и подъ другимъ Кралѣвима, Чеси, Поляцы, Грцы, Спаньолцы Iсмаилiти, Бесси, Армени, Саксонцы, Θvрiнги, Мvсняцы и Райнцы, Кумани и Латiни, кои су съ Мађарима дуже у кралѣвству бавећи се, посредствомъ супружества у разна условiя съ ньима помѣшавшисе благородство равно и добра получавали. Кадъ су толики и такови изъ найдальи Еvропе предѣла стекшисе народи обыталща у Мађарской узымали, тко бы се усудio отрыцати, да то исто соcѣдни народи съ много већимъ числомъ чинили нису.

Ако ли се пакъ на она времена позовемо, кадъ су Кралѣвства Сербiє и Босне вѣчитый союзъ съ Мађарскомъ учинила; кадъ є Георгій Деспотъ Сербiє, Бѣоградъ, будућу доцнiє противъ Турака найячу Мађарску твердыню Мађарима уступio, а на мѣсто нѣга Токай, Мункачъ, Доброцѣнъ и многа друга знатна притяжанiя добыо, а и самъ такође по учинѣномъ съ Сvгicмундомъ Кралѣмъ, условiю у Будиму непрестанно живити морао: кадъ, су Турцы Сербiю и Босну съ грдномъ и на вѣки оплакаваємомъ за Мађарску штетомъ подъ свою власть покорили: тко є тако слѣпъ, те не види, да є безчисленно множество Сербскогъ народа, Греческогъ и Латiнскогъ вѣроисповѣданiя овыма и другимъ многимъ приликама у Мађарску прешло? Заиста кадъ бы благородна Господа писмохранителнице своє прилѣжнiє претресали, отвећь бы се мало нашло вармеђа, у коима се не бы многе благородне домовине нашле, кои предцы изъ Сербiє и Босне породу вуку, нити су изъ другогъ каковогъ узрока, развѣ да свирѣпогъ непрiятеля тvранство избѣгну, у разне, пређе Мађарске и Рватске области съ женама и дѣцомъ прелазили.

Нити є што на путу, што су домовине ове по већой части Римскогъ закона (?). Та познато є (?) да су се за старогъ времена и у самымъ Босне и Сербiє (?) Кралѣвствама, єдни сирѣчь восточне а други западне церкве держали. Тако є исто и оно познанно, да су многи Босански Греческогъ Закона жительи, послѣ навыкнутогъ у Мађарскои живлѣня у закону свомъ Греческомъ и доданасъ заостали, многи опетъ къ Латiнскомъ прекорачили. _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _. Шта є да є; сви Сербльи и Бошняцы, кои су су се ма у комъ времену съ Мађари измѣшали, были они Греческогљ или Латiнскогъ закона, да су опетъ єдногъ рода преродцы, и браћа пре были, и да су и садъ, ни є никакова сумня.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: dzumba on November 25, 2023, 08:00:58 pm
Гугл преводилац ово не преводи... :angel:


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on November 26, 2023, 09:02:17 am
О томъ кромѣ повѣстнице и сами отечественни закони ясно намъ свѣдоче, да нигда ни є было времена, у комъ не бы Сербльи простаранне у Мађарской и у принадлежећимъ ньой земляма предѣле, окружiя, градове и мѣста обытавали. Ни є ли заръ подъ Матθеємъ Корвiномъ (1481) явнымъ закономъ потверђенно было, да се Сербльи къ платежу десетка ни подъ кои начинъ не принуђаваю? Ни є ли подъ Владиславомъ II (1495) у главномъ Кралѣвства собору установлѣнно было, да Сербльи у областима Хрiстiанскима обытаваюћи никаковый Римокаθолiческомъ клиру десетакъ давати не мораю? нису ли закони 1609 године установлѣнни, да народъ Сербскій съ своима Сотницыма Коморанцыма обыде не наноси: 1613, да Сербльи на острову Рабакезъ обытаваюћи праву Кралѣвскомъ подлеже: 1655 да Бошнячки и Сербски Терговцы онымъ вармеђама, градовима и мѣстама, у коима живе, данакъ плаћаю? И кадъ овогъ свегъ не бы было, заръ найстарiя наименованiя мѣста, Рацкеве, Рацканьижа, Рацалмашъ, Рацкерестауръ и пр. довольно не показую, да су стари ньiови обытательи Сербльи были?

Лажльиво є дакле, као што є у почетку казанно, мнѣнiє оньi, кои мьiсле, да су Сербльи около 1690 године на позыванiя Iмператора и краля Леополда у Кралѣвство Мађарску преселили се. Преселиле су се заиста овомъ приликомъ съ Патрiархомъ своимъ Чарноєвичемъ верло многе Сербске фамiлiє, и нѣке сирѣчь по границама Мађарске, Рватске и Славонiє поселесе, а друге у внутренность овы Кралѣвства у Будимъ, Св. Андрею, Ђуръ, Єгру и тако далѣ пређу. Нова су та поселенiя Сербска а не перва, нити су они долазили у Кралѣвство, као туђини, него као домаћи къ своима, као сынови къ матери, као браћа къ браћи.

По познанiю свега овога, заиста сви они, кои су народъ Сербскій, као странный дояко сматрали, и кои су и о томъ , бы л' имъ се право согражданства дозволило, већь сумняти се почели, показали су, да су отвећь велике у повѣстницы свогъ рода и у отечественнымъ законима невѣже, на мѣсто, што бы имъ самый явный законъ (Членъ 29. 1741.) ту сумню отузети морао.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on November 26, 2023, 09:08:48 am
Но много вышше пустослове они кои Серблѣ за Грке держе, што виде преко цѣлогъ Кралѣвства, Мађарске, у свакомъ повећемъ мѣсту или селу, по єдногъ или два а често и помноге Грке, да продавнице держе, да съ найслабоцѣннiимъ стварма тергую, и нередовно свакоякимъ начиномъ и художествомъ стеченне новце, найпослѣ у Турску или да износе или подъ различнымъ изговорима да шилю. Отвећъ є заиста велика разлика између Грка и Сербаля.

Перво. Єръ Грецia нигда ни є къ Св. Мађарске Круни принадлежала, нити принадлежи: за домаће дакле Грцы держаши се не могу пре, нег' што бы жене и дѣцу своюо изъ Турске извели, заклетву вѣрности положили, и дужимъ у областима Мађарскимъ пребываѣмъ право домовине придобыли. Но Сербльи у земляма Св. Кралѣвства Мађар. Круне рођенни, за домаће, то єстъ за Мађаре мораю се держати свагда, живили они iоштъ у Босни и у Сербiи, или у Мађарску ма у коє доба прешли.

Второ. Сербльи съ Грцыма кромѣ самогъ восточне Церкве закона, ништа сродно немаю, ни єзмкъ, ни нраве, ни начинъ живота: збогъ чега ӣ сами Сербльи, не Сербльима нити Бошньцыма, већь Грцыма или Цiнцарыма называю.

Треће. Грцы у Мађарской живећи тежко да и у єдномъ мѣсту особыто общество сочиняваю: Сербльи читава окружiя, не мало градова, варошица премного, а села неизброимо множество или сами обытаваю, или ако и не сами, а оно числомъ жителя заиста све другогъ народа жителѣ далеко превосходе.

Четверто. Грцы само отъ терговине живе: Сербльи пакъ, єдни по границама подъ оружiємъ служе, други се свакоякимъ художествама ма и рукодѣлiяма по свободнымъ Кралѣвскимъ градовима занимаю: многи простачкій проводе животъ по селыма, обдержаваюћисе по найвышше земледѣлствомъ и скотоводствомъ као и Мађари. Верло ӣ є мало, кои се на терговину даю, (?) а и терговине ньiове понайвышше у рани и марви изванъ Мађарске продаваємой состоєсе; нити они новце изъ Кралѣвства износе, него ӣ у Кралѣвство уносе. Управо рећи, Сербльи земледѣлство подижу, рукодѣлiя облагорођаваю, терговину Кралѣвства оживльваю и богатства му приносе.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: PakleniVuk on November 26, 2023, 05:57:45 pm
Гугл преводилац ово не преводи... :angel:
Naša Srpska Pravoslavna Crkva se izričito protivila Vukovoj reformi jezika i pisma. To nas je za jedan korak udaljilo od ostale Slovenske braće jer sada još malo više "zakovrćemo" drugačije u odnosu na njih. Jedan fenomen koji sam primetio zadnjih godina,a koji se pojavio prvo na Fejsbuku kao "zajebancija"(u vidu jedne šaljive stranice) ,a sada kao da poprima oblik "društvenog ludila"(slično kao oni što tvrde da je zemlja ravna ploča) jeste "Govori SrBski da te ceo svet razume".  Oni su prvo počeli od tvrdnje da u manastirima na freskama piše "Srbski narod" ( i slične reči gde je po njima naj bitnije ono "SrBski"),pa su izveli i drugu "teoriju" da "Mi nismo SrPini nego smo SrBini" ne bi li dokazali da su u pravu . Ali zaboravili su jednu stvar ,oni uvek i na svim mestima pišu Vukovom ćirilicom a nikada Staroslovenskom glagoljicom  ;D.

Meni je ovo izuzetno interesantno da čitam . Obzirom da na drugi način ne bi ni znao za postojanje ovakvih dokumenta.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on November 27, 2023, 03:00:54 pm
Кадъ є дакле очевидно, да се Сербльи Грцыма ни подъ кои начинъ звати нити могу нити мораю: треба показати, да се они ни Iллvрима кромѣ отвећь несвойственно называти не могу. Єрбо су Кралѣвство Iллvрско, коє се отъ Iстрiє до Епvра, садъ Албанiє названне, покрай брега мора Адрiатiческогъ протезало, различна Славенска колѣна, Рвати, Далматинцы, Бошняцы, Сербльи, Бугари, єдно другомъ слѣдуюћи са свимъ разорили, тако, да ни име само Iллvрiка ни є заостало, шта вышше, нити є то вышше извѣстно, каковмъ є єзыкомъ пређе народъ Iллvрiческій говорiо. Сербскій дакле народъ, кои є правый Славенскій, Iллvрiческимъ называти ни є соотвѣтственно, или ако бы се то име у употребленiю задержати морало, то судимъ, да бы то много вышше Далматинцыма и Рватима, кои Iллvрiческе бывше области и доданасъ притяжаваюо, много бы велимъ вышше пристояло. И зато выспренность старогъ Нѣмецкогъ Державоправителства довольно се постићи не може, зашто є славный Сербскій народъ Iллvрiческимъ, Епiскопе Iллvрiческима, Депутацiю Iллvрiческомъ, изоставившій славно Славенскогъ наименованiя основоположенiє, назвати хотѣо.

Народъ, когъ мы Расскимъ (Rasciana) зовемо, єсть правый Славенскiй, и єзыкъ нѣговъ правый Славенскій, и зато Москови, Поляцы, Русняцы, Чеси, Моравцы, Словацы, Рвати, Далматинцы, Славонцы, Бугари, Карнioлцы, Винди, Вандали и проча колѣна, коя неизмѣриме на земльи просторе занимаю, єсу єданъ народъ са Сербльима, єднымъ и истымъ єзыкомъ, хотя измѣнѣнымъ нарѣчiяма, говоре. Откудъ Сербльи и Бошняцы, коє Мађари Рассiанима отъ Кралѣвства Рассiє называю, нигда се на свомъ єзыку Рассiанима не зову, већь Сербльима; нити кадкодъ єзыкъ свой или народъ Рассiискимъ именую, него Сербскимъ или Славенскимъ народомъ.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on November 27, 2023, 03:03:03 pm
Што се пакъ различни ови отъ єдне матере народи, разны закона, єдни сирѣчь Латiнскогъ а други Греческогъ держе, то се старiима Римске и Цариградске Церкве Патрiаршескимъ уредбама приписати мора, кои су iоштъ отдавно извѣстне нѣке границе за обадва Патрiаршества установили, те су тако Кралѣвства међь границе Римске Церкве числѣниа, Латiнскій, а међь границама Греческе Церкве налазећа се Греческій законъ исповѣдати се научила. Зато у сосѣднымъ оба Патрiаршества Кралѣвствама и предѣлима, єдни сирѣчь жительи Греческій законъ, а други Латiнскій, као што су овымъ или онымъ задоєни, держе.

Што су се наипослѣ измеђь самы Греческогъ закона жителя, єдни сирѣчь, съ Римскомъ Церквомъ, задержавши у цѣлости обряде восточне Церкве, союзили, а други отдѣлѣнни остаю, и отудъ што су мерзостна она имена: соєдинѣнъ и несоєдинѣнъ у первенствуюћей Хрiстовой Церкви непознанна изродила, много бы се говорити могло. У первенствуюћей сирѣчь Церкви сви су Греческогъ закона исповѣдательи непосредственно отъ Цаириградскогъ престола завысили, неотрыцаюћи опетъ первенство Римскогъ престола: Латiни напротивъ Римскомъ престолу подлежали су. Но кадъ се Патрiарси међу собомъ о первенству препирати почну, и Церква се доцнiє восточна отъ западнѣ подъ Фотiємъ Патрiархомъ отдѣли *) слѣдовало є у народима Греческогъ закона разцѣпленiє, те су тако сирѣчь єдни Церкве восточне и послѣ се держали, а други задержавши обряде Греческе Римскомъ Папи подверглисе.

Но управо сви су Славенскогъ Рода сынови: и отвећь є чудно, како є различiє закона ону любовь, тако да рекнемъ, собратства или сокрвiя, кого є сама природа народима, кои су єдногъ корена, пређе у сердце уселила, како є велимъ закопати могло, и то оногъ закона, кои вообще све льоде, были они поганицы и єзычницы, любити заповѣда.

*) Изъ овогъ полемiческогъ изреченiя очевидно се види, да є Г. Аукторъ Римскогъ исповѣданiя быо, по смыслу своє Церкве владаюћійсе.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: dzumba on November 27, 2023, 06:55:45 pm
Гугл преводилац ово не преводи... :angel:
Naša Srpska Pravoslavna Crkva se izričito protivila Vukovoj reformi jezika i pisma. To nas je za jedan korak udaljilo od ostale Slovenske braće jer sada još malo više "zakovrćemo" drugačije u odnosu na njih. Jedan fenomen koji sam primetio zadnjih godina,a koji se pojavio prvo na Fejsbuku kao "zajebancija"(u vidu jedne šaljive stranice) ,a sada kao da poprima oblik "društvenog ludila"(slično kao oni što tvrde da je zemlja ravna ploča) jeste "Govori SrBski da te ceo svet razume".  Oni su prvo počeli od tvrdnje da u manastirima na freskama piše "Srbski narod" ( i slične reči gde je po njima naj bitnije ono "SrBski"),pa su izveli i drugu "teoriju" da "Mi nismo SrPini nego smo SrBini" ne bi li dokazali da su u pravu . Ali zaboravili su jednu stvar ,oni uvek i na svim mestima pišu Vukovom ćirilicom a nikada Staroslovenskom glagoljicom  ;D.

Meni je ovo izuzetno interesantno da čitam . Obzirom da na drugi način ne bi ni znao za postojanje ovakvih dokumenta.

Језик се стално мења, допуњује, усаглашава по природи ствари, без икаквих правних норми. То је природно стање језика. Да није тако данас би сви људи говорили истим језиком. Тако је и са српским. То је незаустављиво. Чак и када се уведу форме у виду књижевног језика, језик се у народу мења па га на крају те књижевне форме прихватају уз мање или више отпора.

Снаја ми је професор италијанског језика. Ја сам се изненадио када ми је рекла да италијански језик који се чује на ТВ, у стварном говору не постоји. Италијани књижевни језик уче у школи и више служи као језик споразумевања између Италијана чији се дијалекти порпилично разликују. И ништа им не смата.   


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on November 28, 2023, 11:19:20 am
Нити треба мыслити, да є народъ Сербскій изъ милости само Мађара обыталище у Мађарской получiо, или да и данасъ получава. Кои тако чувствую, опетъ невѣжество своє о дѣлма отечественныма явно издаю. Єръ кадъ бы прошасты вѣкова лѣтописе кадкадъ прочитали были, или съ вниманiємъ прегледали, верло бы лако погрѣшку свою познати могли. Кажите, молимъ, кадъ су Турцы Кралѣвство Славонiє, кадъ су Банатъ Темишварскій подъ свою властъ покорили, ни су ли сви Благородни, были они Господа земледержцы или не, отудъ побѣгли, и у разне Мађарске стране преселили се. Тко є у онымъ странама као поддержатель права Мађарскогъ остао, нежели сами Сербльи и Власи? Тко є приспѣвшей доцнiє Царскои войсцы съ силномъ своioм проливенном крвлю у повраћаню обе области вышше принео, нежели Сербльи?

Погледайте саму Мађарску. Колико су годь путiй Турцы далѣ полазили, и нове Кралѣвства Мађарске стране своioй власти покоравали, ни су ли Благородни у сосѣдству живећи, оставивши своє землѣ и добра, бѣгствомъ спасавали се и у безбѣднiє Мађарске стране себе и дѣцу свою премѣштали? Ни су ли Мађари безчисленна мѣста и села у сосѣдству Турскомъ лежећа оставляли, и по найдальимъ Мађарске странама особито планинскимъ и шумскимъ спасенiя и прибѣжища тражили? Откудъ Турцыма као отвореннъ бывао є свагда путъ далѣ и далѣ помицатисе. Шта є помогло? Сербльи! съ превеликимъ обѣщанiяма изъ Сербiє, Босне и други Мађарске страна собранни у празднымъ и у свима жителя лишеннымъ границама намѣштенни, перса своя противъ Турака ставити и противъ свакогъ нападенiя као предзданiє изображавати су морали.

Да бы Рватска безбѣдна и спокойна была, тко є, ако ни су Сербльи намѣштенни по грднымъ онымъ Алпима, кои се отъ мора Адрiатiческогъ до предѣла Горньо-Карловачки протежу, бранio? Тко є кодъ Унне, кодъ Саве, кодъ Илове за спасенiє граждана, и у обзыданнымъ градовма и селима дерктаюћимъ стражу чувао нежели Сербльи? Тко є кадъ є Турчинъ Банатъ Темишварскій держао, опустошенне Бачке, Чанадске и Арадске вармеђе предѣле покрай Тисе и Мароша населio, и непрiятельима Мађарску и далѣ опустошаваши намѣраваюћима супрот' стао, нежели Сербльи? И кадъ є Турчинъ Будимомъ, Острогономъ, Столнымъ Бѣоградомъ, Печуємъ, Уйваромъ и пр. завладао, кога су Мађари по граничнымъ странама крвожедномъ, непрiятелю на супротъ, ставили нежели Срблѣ? На конацъ Сербльи су были, коима Мађари, ако се пређашньи опоменути хоће, за спасенiє своє много благодарити мораю и опетъ садъ као пришелцы, као терпѣливцы, сматраюсе, У многимъ градовма и мѣстама отъ званiя, шта вышше и отъ самогъ согражданства отбiяюсе! Прiвiлегiа крвлю заслуженна, као сумнителна держесе! Епiскопима ни столица у главнымъ собранiяма не даєсе! Закона отправленiє по многима старанама угнѣтава се! Купованѣ добара отегоћавасе! Шта вышше, треба л' ӣ и за Мађаре держати, сумня се? Какова благодарность?


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on November 29, 2023, 06:34:16 pm
Изъ свега овога ясно се доказує, да су Сербльи кои у Кралѣвству Мађарске и у союженнымъ земляма многочисленно обытаваю, прави и найстарiи Мађарски другoви, браћа и сограждани: да су Кралћвству Мађарске у свако време полезни были, или на земледѣлство, терговину и рукодѣлiє сматрали, съ коима се занимаю, или на защищенiє отечества, по найвышше ньiовомъ мужеству и непобѣдимой крѣпости у свако време повѣренно взырали: праведный су дакле имали тужбе узрокъ, єрбо се овдѣ као слуге и робови Мађара, ондѣ као стараннородцы или као неполезни трутови сматраю: овдѣ се изъ художества, согражданства и явны званiя изключаваю; ондѣ се у отправленiяма исповѣданiя, коє сама Римокаθолiческа Церква почитує, разны начины узнемираваю: овдѣ отъ купованя добара и самы домова задержаваюсе: ондѣ ни обытанiя не удостояваюсе: на єдномъ мѣсту недостойнймъ шiзматiка и єретiка, именима а Свештеницы ньiови Попама называюсе: на другомъ опетъ Епiскопи отъ сами Римокаθолiчески Епiскопа презырусе и — — — — ; найпослѣ чему се свакій дивити мора, у самымъ Кралѣвства соборима, и самымъ вармеђа скупштинама, гдѣ се главе цѣлогъ Кралѣвства или вармеђа скупляю, на найправеднiя своя прошенiя, такове су добыяли отговоре, кои не любовь, но злобу явно показую.

Пробудите се оoo Мађари! пробудите се, и тако у будуще радите, да другове, прiятелѣ и браћу вашу Серблѣ неразрѣшимымъ союзомъ люобови вама болѣ присвоите, нежели да недостойнымъ злобама и гоненiяма ньiова сердца отъ васъ вѣчно удалите, и да тако основанiє непресѣчны раздора, отъ кои ће отечество доцнiє или раннiє пропасти, положите.  - Б.


Сербска Пчела или Новый Цвѣтникъ
за год. 18З2.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: Brok on November 30, 2023, 09:13:10 am
Гугл преводилац ово не преводи... :angel:
Naša Srpska Pravoslavna Crkva se izričito protivila Vukovoj reformi jezika i pisma. To nas je za jedan korak udaljilo od ostale Slovenske braće jer sada još malo više "zakovrćemo" drugačije u odnosu na njih. Jedan fenomen koji sam primetio zadnjih godina,a koji se pojavio prvo na Fejsbuku kao "zajebancija"(u vidu jedne šaljive stranice) ,a sada kao da poprima oblik "društvenog ludila"(slično kao oni što tvrde da je zemlja ravna ploča) jeste "Govori SrBski da te ceo svet razume".  Oni su prvo počeli od tvrdnje da u manastirima na freskama piše "Srbski narod" ( i slične reči gde je po njima naj bitnije ono "SrBski"),pa su izveli i drugu "teoriju" da "Mi nismo SrPini nego smo SrBini" ne bi li dokazali da su u pravu . Ali zaboravili su jednu stvar ,oni uvek i na svim mestima pišu Vukovom ćirilicom a nikada Staroslovenskom glagoljicom  ;D.

Meni je ovo izuzetno interesantno da čitam . Obzirom da na drugi način ne bi ni znao za postojanje ovakvih dokumenta.

Језик се стално мења, допуњује, усаглашава по природи ствари, без икаквих правних норми. То је природно стање језика. Да није тако данас би сви људи говорили истим језиком. Тако је и са српским. То је незаустављиво. Чак и када се уведу форме у виду књижевног језика, језик се у народу мења па га на крају те књижевне форме прихватају уз мање или више отпора.

Снаја ми је професор италијанског језика. Ја сам се изненадио када ми је рекла да италијански језик који се чује на ТВ, у стварном говору не постоји. Италијани књижевни језик уче у школи и више служи као језик споразумевања између Италијана чији се дијалекти порпилично разликују. И ништа им не смата.   

Verovatno ti je poznato da su Sloveni pokušavali da naprave da tako kažem hibridni jezik koji bi se sastojao iz jezika slovenskih naroda, koliko znam čak 40 (možda i više) takvih pokušaja je bilo sa raznim varijantama.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on January 28, 2024, 11:42:19 am
Сeрбльи, стародревни жительи Еѵропейски
и найстарiи сѣдеоцы у Мађарской


Исторiа многочисленногъ народа Сербскогъ съ найдубльомъ древностiю Еѵропейскомъ стои у союзу: но збогъ оскудости оновременны у цѣломъ свѣту Дѣєписаца густа є тама, као и свiю други оновременны у Еѵропи народа до скоро покрывала дѣла нѣгова. У много доцнiимъ временма Гречески и Римски Дѣєписцы, гдѣшто су само, и то не съ намѣренiємъ назначили у своимъ дѣлма, да су Сербски народи за ньiовогъ времена у Еѵропи живили: но сва та ньiова о народима Сербскимъ назначенiя, носе на себи печатъ живогъ и очевидногъ исты Дѣеписаца о сѣвероеѵропейскимъ народима, сирѣчь о Сербльима и ньiовьiмъ дѣлма или незнанiя или пристрастiя. Но на мѣсто овы, у найновiя времена многи высоки Еѵропейски мужеви таинству древности Еѵропейско - Асiaтiческе посветившисе, будући да су и у саму найдревнiю епоху Еѵропе проникли, и отудъ између прочи и за Сербсконародню Исторiю много драгоцѣнности принели: зато и я не могу пропустити, да отъ тогъ ньiовогъ превеликогъ и многогодишнѣгъ труда нѣколико за Исторiю Сербску найважнiи чертiй не назначимъ, и сотимъ, да важне ове изъ Исторiє изводе потвердимъ, сирѣчь: да су народи Сербски, перво, найдревнiи између садъ живећи народа, Еѵропейски обытательи; а второ да су найстарiи жительи у Мађарской.

Но да бы се два ова велика и важна изъ всеобще Еуропейско - Асiатiческе повѣстнице извађенна извода, изключаваюћи свако пристрастно или народолюбiємъ опоєнно по Исторiи и Фiлологiи шумаранѣ, на найчистiимъ и найвѣрнiимъ доказателствама достаточно оснивала, нуждно ми є пређе свега, путемъ Исторiческо - Крiтiческимъ идући, потражити: кои су народи перви Еѵропейски обытательи были?

Будући, да нити є моє намѣренiє за садъ, нити Пчеле Сербске опредѣленiє, да пространно цѣлу повѣстницу свiю найстарiи народа Еѵропейски описуємъ: зато се задоволявамъ овомъ приликомъ само назначенно положенiє моє, у колико се крашће чинити може, по силама моима потвердити, и зрѣломъ благоразсужденiю Дѣєписаца Славенски представити. Приличну часть, раннiє о Славенскимъ народима писавши, и прилѣжно отъ мене прегледанны Дѣєписаца прелазимъ, єръ самь подпуно освѣдоченъ и увѣренъ, да є све оно, што бы се свiю народа Славенски касало, у найновiимъ временма отъ Крiтiчески Дѣєписаца Еѵропейски, изъ тамны мѣста извученно, прилѣжно собранно, строго пречишћенно и вѣрно протолкованно.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on January 28, 2024, 11:47:43 am
Да погледамо дакле садъ у пространно исторiческо полѣ, у коє насъ управо и сама дужность найпре позыва, да у ньои найстарiє жителѣ Еѵропейске потражимо. По жельи нашей мы налазимо таки у новiємъ єдномъ Крiтiческомъ Дѣєписцу Славенскомъ неопровергаємо ово исторiческо изреченiє: Отъ непонимаємы времена обытавали су петь главны народа у Еѵропи: Ѳрацы, Келти, Германи, Скѵѳи и Винди. а) Да є петый овай Виндима названный народъ, онай истый Славенскiй народъ, кои є у Еѵропи неизмѣриме просторе у почетку шестогъ послѣ Хрiста столтѣiя обузимао, ясно насъ учи и торжественно увѣрава тогъ времена Гоѳическiй Дѣєписацъ Iорнандъ: Отъ извора Вытнѣ (Vistula) рѣке преко неизмѣримы простора многочисленнъ народъ Винда обытава; кои имена, ако се збогъ домовина и мѣста разны и мѣняю, найвышше опетъ Славини и Анти называюсе. б)

Познавши дакле и увѣривши се, да є народъ Bиндiскiй, кои є съ четыри гореспоменута народа отъ непонимаємы времена у Еѵропи живio, у доцнiя сасвимъ времена Славенскимъ назвао се, као што се и данасъ называ, да ступимо и далѣ у всеобщу,у Еѵропейско-Асiатiческу Исторiю, и да потражимо, у ньой такова доказателства, коя бы насъ о томъ увѣрила, да народъ Виндiискiй заиста отъ непонимаємы времена у Еѵропи обытава. Хотя да у та непонимаєма времена никаковы Дѣєписаца у свѣту ни є было; збогъ чега о оновременыма народима Еѵропейскима, ништа знати и неможемо: ничимъ манѣ, будући да се послѣ изустне около 2000 год. пре Хрiста, съ изобрѣтенiємъ перве Азбуке и писменна Исторiа съ прочимъ наукама найпре у Финiкiи родила, и нѣколико столѣтiя и у повитку лежећи нѣке намъ извѣстне слѣди оставила; зато Финiкiиска ова прабаба цѣле всемiрне Еѵропейско-Асiaтiческе Исторiє съ найкрѣпчiмъ правомъ позыва насъ, да по ньой, кадъ се свiю други источника лишавамо, оне народе потражимо, кои су послѣ непонимаємы времена, сирѣчь, кадъ се перва писмена Исторiа родила, у Еѵропи обытавали.

__________
а) Sledzenie poczatku naródov Slowianskich w Warz. 1821 8 ot Surowieckeho.
b) De Got. Orig. cap. 5.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on January 29, 2024, 10:57:49 am
И заиста текъ што су у найновiя времена славни древности испытательи съ свѣћомъ чистоумне Крiтiке найстарiю Исторiю Финiкiиску протресли, сви су на слѣдуюћу истину наишли, сирѣчь: да су Финiкiияни, кои су перви мореплавательи и терговцы были, изъ Виндiиске Землѣ на Балтiискомъ, то єстъ, блатномъ мору отъ Винда кехрiбаръ (Berstein) куповали и съ ньимъ около 1800-1400 год. пре Хрiста знамениту терговину водили. в) О истини неопровержимой исторiческогъ овогъ извѣстiя тако насъ увѣраваю многа мѣста Греческо-Финiкiискe мало позднiє Исторiє; само Славенско име с к л о, коє су Винди данасъ тако турски названномъ кехрiбару дали; и найстрожiя крiтiческа испытанiя, да ни наймньой сумньи о томъ мѣста дати не можемо. Ово є дакле перво доказателство нашегъ положенiя: да су сирѣчь Сербо-Винди єданъ народъ између найстарiи жителя Еѵропейскй. Друго доказателство о истини нашегъ положенiя даю намъ неизброєнна имена Сербска: градова, мѣста, гора, рѣка и лица, коя се по цѣлой Исторiи Греческой съ самымъ Омиромъ починяюћи, и Римской до послѣ Рождества Хрiстова отвећь често и ясно споминю. г) Треће: и само молчанiє Гречески Дѣєписаца о населенiю Сербо - Виндiискомъ у Еѵропи отвећь намъ ясно свѣдочи, да су они у непонимаєма времена у Еѵропи населили се: да су пакъ у новiя времена у Еѵропу дошли, заиста не бы могли съ друге развѣ съ восточне стране у ню уиши д): но Гречески Дѣєписцы свѣдоче, да ни єданъ народъ изъ Асiє у Еѵропу отъ 600 год, предъ Рождествомъ Хрiстовымъ прешао ни є. Четверто: И сама многочисленность народа Сербо - Виндiискогъ потверждава, да є истый народъ у отвећь стара времена у Еѵропи живiо: єръ кадъ бы онъ быо у новiя времена овамо дошао, то онъ заиста, ни десету часть садашньи Славенски народа не бы допунити могао. Тко бы се о овомъ посумняо, тогъ управлямо къ народу Мађарскомъ, некъ точно истогъ народа число у време пришествiя нѣговогъ у Еѵропу, и у садашнѣ време сравни, и некъ се тако отъ свогъ двоумiя освободи. Пето: кромѣ свiю овы преднаведенны, и други iошшь, коя бы се навести могла, доказателства, найяче и найубѣдителнiє свидѣтелство превелике Сербски народа древности у Еѵропи, дає намъ тѣсно сродство всеобщегъ данашнѣгъ Славенскогъ єзыка съ Греческимъ, Латинскимъ, Келтiискимъ и Германскимъ єзыкомъ, и са свима изъ ова четыри произышавшима гранама. е)

__________
в) Schaffarik. 'Uiber die Abkunft der Slaven' Ofen 1828 стр. 187-8.
г) Шафар. Стр. 158-155.
д) Суровѣцк. 39. стр.
е) Шаф. стр. 55. Солар. Римляни Славенствовавши. Данковскiй die Grichen als Verw. d. Sl. Presb. 1828. Опытъ о ближ. сродствѣ Сл. єзыка съ Греч. III Част.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on January 30, 2024, 11:51:50 am
Сродство ово овако велико къ каковой насъ древности съ собомъ не отвлачи? Оно намъ заиста показує, да су у отвећь стара времена петь овы первоначалны народа єданъ съ другимъ, или на много мѣста граничили се, или међу собомъ яко измѣшанни были. Но пытанѣ є садъ овдѣ, гдѣ су се ови народи међу собомъ граничили и кадъ? Овдѣ се лако отговорити може, да нѣки отъ овы народа не само, да се и садъ съ Славенима граниче, но да су се, као што насъ Исторіа среднѣгъ вѣка явно увѣрава, и пређе крозъ сва по Хрісту столѣтія непрестанно граничили. Но опеть сва доцнія сосѣдства овы петь народа ни мало насъ не позываю, да ньіовы єзыка сродствованіє вѣковма послѣ Рождества Хрістова припишемо. Єръ ако и морамо вѣровати, да се за нѣколико столѣтія пре и послѣ Хріста много Гречески рѣчій у Латінскій єзыкъ пренело, и у нѣму полатінило: зато опетъ морамо знати, да су те рѣчи све техніческе, све отъ ученны мужева и художника у Латінскій єзыкъ збогъ нужде и потребе новы наука и художества уведенне. Ho тo се и данасъ єднако чини: и зато се опетъ добро зна, да све новіє техніческе рѣчи изъ єдногъ изображеннієгъ у другій неизображенній єзыкъ узете ни найманѣ сродство не причиняваю: єръ бы иначе и Мађарскій народъ, кои є єдна гранчица Симскогъ племена, пріимивши премноге у среднѣмъ вѣку отъ другоплеменны народа техніческе рѣчи, великій сродникъ Еѵропейско - Іафетски народа быо: коє бы очевидно явной истини противорѣчило. Кадъ се дакле сродство Еѵропейски єзыка не може ни подъ кои начинъ поставити, да є у оно време почело постаяти, у комъ су и науке на писму основанне отъ Грка другимъ главніимъ Еѵропейскимъ народима прелазити почеле; то морамо у сасвимъ другомъ времену присно то ньіово сродство потражити.

Да узмемо н. пp. ову рѣчь 'Матерь' коя се у сва четыри, найглавнія єзыка Еѵропейска налази: да узмемо велимъ, да є ова рѣчь у оно време прешла у Латінскій єзыкъ, кадъ су се Римляни съ Греческимъ наукама забавляти почели: но шта ћемо при овомъ положенію на овай вопросъ отговорити: Да како су Римска дѣца пре тогъ времена, сирѣчь у време Ромулово матере свое звали: єда ли другимъ каковымъ именемъ, коє є отъ доцнієгъ може быти имена mater мало по мало изъ єзыка избаченно было? И єсу ли сва Германска и Славенска колѣна отъ овы Римляна съ временомъ исту рѣчь у своє єзыке примила не имаюћи пређе никакова понятія о ньой. Ово се исто и у смотренію толико тысяща други рѣчій, коє су данашньимъ временемъ кодъ первоначалны єзыка Eѵрoпейски єдноименне и єднозначеће, рећи мора. И будући да се очевидно доказує, да ни су нити Германи и Славени отъ Грка и Латіна, нити су ови пакъ отъ оны первы безчисленне рѣчи, коє се первопотребнымъ назвати могу, у свой єзыкъ съ початкомъ писменногъ изображенія у Еѵропи пріймати могли: слѣдує, да су се сви ови єзыцы у отвећь древномъ нѣкомъ времену, кадъ су ньіови народи изблизу живили, међу собомъ сродили. Но будући да се ово ньіово сродства зачатіє по учинѣннымъ свимъ покушеніяма у Eѵропи ни мыслити неда, а већь смо увѣренни, да су Славени покрай Балтіискогъ мора іошть пре первогъ на свѣту Дѣєписца Moѵcea терговину водили, слѣдує само по себи, да потражимо оно мѣсто, гдѣ су ови народи као у єдной кућицы живили. У Eѵропи то наћи не можемо: дужни смо дакле на другу страну обратити се. И заиста у овомъ управленію ступамо мы у сосѣдну Асію, изъ коє су сви народи на свѣту на све стране тверде землѣ у разна времена разсули се, да тамо и Колевку праотаца наши потражимо. По учинѣнымъ свима сравненіяма и отношеніяма, коя се на найстаріимъ исторіческимъ и новіимъ крітіческимъ описаніяма осниваю, мы морамо найвышше къ оной страни тежиши, у коіой найвышше знакова примѣтити можемо, да носе на себи печатъ домовине древне праотаца наши. И заиста овымъ путемъ слѣдуюћи, налазимо мы премнога мѣста, градове, горе, и рѣке у старой Вавулоніи, Мидіи, Арменіи, Персіи, и знаюћи да праошцы наши ни су могли у єдно и исто време све землѣ отъ Індіє Асіатіческе до Брітаніє у Еѵропи занимати, морамо праотце наше, као као и све проче на свѣту народе старе, за найстаріє обытателѣ среднѣ Асіе держати, кои су, као и други народи по умноженію свомъ тѣсно обыталище своє оставляли, и мало по мало отъ нѣга удаляваюћи се, и друге землѣ повременно обытаваюћи, найпослѣ у Еѵропу дошли, и у ньой, безъ народа нашавши є, сасвимъ населили се.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on January 31, 2024, 02:36:46 pm
Средня є Aсіа заиста колевка свію стары народа, слѣдователно и нашегъ многочисленногъ народа како бытіе тако и сродство, коє у Еѵропи нисмо наћи могли, у ньой тражити треба, а iошть вышше збогъ тога, будући, да насъ извѣстни знацы къ важномъ томъ покушенію позываю. И само, већь строгій испытъ прошавше исторіческо правило, да є свію стары народа колевка найстарія, средня Асіа была, и многочисленна имена Географіческо - Историческа, коя на себи вѣрный отпечатакъ древногъ Сербства носе, и довольни поздній крітічески Дѣєписцы, кои старе Мидяне за присне сроднике данашньи народа Славенски держе ж), крѣпко насъ увѣраваю, да є найстаріє отечество народа Сербскогъ Асіа средня была. Изъ нѣ су наши праотцы у непонимаєма времена послѣ нѣковременногъ овдѣ ондѣ бавленя у Еѵропу дошли: у ньой ћемо и мы сродство нашегъ народа съ прочима найстаріима Еуропейскимъ колѣнама найпре потраживши наћи, и сотимъ нарочито доказати, да су Сербльи съ свима свойма оновременныма гранама између первы жителя Еѵропейски найвећу часть Еѵропе у непонимаєма іошть времена обытавали.

Умоляваюћи пређе свега, свакогъ почитателя древности Сербске, да бы ме збогъ слѣдуюћегъ у отвећь строгомъ смыслу краткогъ изложенія извинити благоволіо, у слѣдуюћемь реду започинѣмъ Исторію многочсленногъ нѣгда Сербскогъ а садъ Славенскимъ названногъ народа нашегъ.

__________
ж) Gatterers Einleitung in die synchronist. Univ. Historie Göttingen 1771, стр. 74, 5, 6 Шаф. стр. 184.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on January 31, 2024, 02:39:49 pm
Послѣ общегъ потопа, кои се нарочито подъ именемъ всемірногъ свуда разумѣва, дуго време цѣлый родъ человѣческій состояо се изъ єдне фаміліє, у коіой су прападѣдъ, прадѣди, дѣдови, отцеви, дѣдови, отцеви, сынови, унуцы праунуцы и прапраунуцы сви около єдногъ огништа живили и єднымъ єзыкомъ говорили у предѣлима старе Вавилоніє. з) Ho кадъ велика ова фаміліа по смерти престарѣлогъ прапрадѣда свогъ и верховногъ старѣшине Ноя или збогъ превеликогъ умноженія свогъ и отудъ родившегсе великодомовногъ несогласія, или збогъ тѣскобе свогъ предѣла и отудъ произшедше оскудости у рани и у другима необходимыма вещма, принужденна буде, да се на манѣ части раздѣли, то три сына Ноѣева, Симъ, Хамъ и Iафетъ, свакъ своє сынове и друге све млађе къ себи узму и осную нове фаміліє. Постану дакле три нове фаміліє подъ именемъ Симляни, Хамляни и Іафетяни, кои су, докъ су заєдно были, єданъ народъ изображавали и єднымъ єзыкомъ говорили: но како се у три фаміліє подѣле, то три и простора землѣ већа нежели досадъ почну обытавати; постану дакле и три ако и сродна, но не за єднымъ огньиштемъ живећа и за єднымъ столомъ препитаваюћа се народа. Раздѣленію велике те фаміліє слѣдовало є цѣле окололежеће землѣ раздѣленіє. Іафетянима падне у жребію сѣверозападна часть Асіє среднѣ, а другима проче двѣ средньоасіиске стране. Ово раздѣленіе и прилично разстояніє ове три фаміліє, изъ єдногъ єзыка породи три, но отвећь сродна. Нови предмети, нова изобрѣтенія и проча, учине іошть већу разлику између ова три єзыка. Но кадъ се послѣ нѣколико столѣтія све три ове фаміліє опетъ яко умноже, свака се отъ ньи на многе манѣ подѣли, и тако се изроде опетъ нове домовине, нови народи и нови єзыцы. Они се садъ по отечественный земльи намѣсте, называюћисе именемъ оногъ изъ фаміліє, подъ чіимъ су управленіємъ живили. Тако међь Іафетскимъ народима постану Інди, Серби, Өрацы, Келти, Германи и други народи. И будући, да су Симски народи восточну часть среднѣ Асіє а Хамски южну притяжавали, то су се Іафетски у овомъ отъ прилике положенію на западу и сѣверу среднѣ Асіє понамѣштали. На крайнѣмъ западу отъ южногъ края граничећисе съ Хамлянима живили су Інди, покрай ньи далѣ на западу Келти, за овыма Германи, покрай ньи на западосѣверу Өрацы, и за ньима на цѣломъ полусѣверу среднѣ Асіє Серби, лицемъ къ Індима окренути, покрай рѣке Сербише обышавали су; а између овы свію Іафетски народа живили су іошть и други маньи и већи народи, кои су съ вышшеименованныма присни сродницы были. Но кадъ се опетъ по протеченію приличногъ времена сви ови народи тако умноже, да имъ є просторъ землѣ на комъ су живили, тѣскобанъ постао, почну ce они са средоточія очевине своє свакъ къ первососѣдной себи земльи помицати. Інди се обрате южнымъ отъ себе странама и съ временемъ дођу у данашню Індію. У исто време, сирѣчь около 1980. год. пре Р. Х. и) крену се и Серби изъ свое отчевине сѣверозападно, и дођу у Мидію. Овдѣ нѣко време пробавивши, кадъ и други народи изъ старогъ отечества почну се помицати, Сербльи оставивши знамениту часть рођенне браће своє у Мидіи, наставе путъ свой и далѣ къ сѣверозападу. Или су Сербльи кадъ су у Мидію дошли были, ту другій Іафетскій народъ нашли, и отъ нѣга многе обычає попріимали, или су заоставши у Мидій Сербльи доцніє къ ньима приспѣвшемъ каковомъ Іафетскомъ народу своє обычає дали, ни є можно опредѣлити: довольно є то, да су Сербльи нѣгдашньи жительи Мидіиски были, и то по нашемъ мнѣнію найстаріи, єръ су као крайни у староотечественной среднѣ Асіє земльи перви морали къ сосѣднымъ земляма окренутисе. Но како годь што су Інди и Серби у первомъ Отечеству свомъ лицемъ къ лицу окренути скоро єднымъ єзыкомъ говорили, и често и взаимнымъ именима называли се, тако исто и садъ Серби, кадъ су се съ своіомъ найсродніомъ браћомъ разстали, задерже покрай свогъ правогъ имена Серби и ово име Інди, као найсродніє и найправилніє своє презиме, сирѣчь: Серби -Інди, то єсть, и найприсніи сродницы и найближій сосѣди Індіиски. То исто учине и Інди съ, именемъ Сербскимъ. Презиме ово народа Сербскогъ Інди, єднако є кодъ народа задержавало се, докь найпослѣ овай многочисленный народъ предъ собомъ праздне и безнародне землѣ налазећій, а за собомъ све выше и веће гомиле други народа слѣдуюће видѣћій и у Eѵропу ступити принужденнъ не буде. Како годь што є Сербскій народъ первый отъ Iафетяна у Еѵропу приспѣо, тако є исто и єданъ Симскій народъ нѣколико времена пређе вышшесѣвернымъ путемъ дошао у Eѵpoпу, и по сѣверной страни населіо се. Народъ Сербскій наступившій у Еѵропу измеђь Церногъ и Каспіискогъ мора, и видѣвшій, да се у сѣверу народъ нѣкій налази, обрати се сасвимъ къ западньо-eѵропейской страни, и приспѣвшій къ данасъ названнымъ Карпатическимъ планинама, тy се стани, и по всеобщемъ нѣкомъ говора правилу презиме свое Інди промене у Винди. i)

__________
з) Бытія гл. 11. ст. 14.
и) Allgem. Weltgeschichte von Schrök стр. 47.
і) Шаф, стр. 188. к.) Шрек. Всем. Истор. стр. 50.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on February 01, 2024, 11:22:10 am
Пришествіє ово Сербско къ Карпатима по найвећемъ вѣроятію догодило се около 1950 год. пре Р. Х. У исто време и Ѳраческе колоніє, Грцы своимъ путемъ найпре у Асію западну, а затимъ и у Eѵpопу южну дошли су. Кадъ нѣко време народъ Сербскій на Карпатима проведе, и на миру живећій іошть многочисленіимъ постане, почне се дакле на све стране ширити: сѣверна часть окренесе къ Балтіискомъ то єсть блатномъ мору и покрай нѣга се насели, а друга се къ югу обрати; пређе Карпатіческе горе найпре, а затимъ и Дунавъ, и до самогъ Адріатіческогъ мора и Архіпелага допре, на комъ су већъ Греческе колоніє, поселиле се быле. к) Около овогъ времена Финікіняни изобрѣтши већь мало пре писмена, стакло, багорну бою, и отворивши съ своимъ мореплаваніемъ славну терговину, почну посѣщавати све приморске Землѣ докъ и къ Балтическомъ мору не дођу, и ту сѣвероеѵропейске Серблѣ нашавши, отъ ньи кехрибаръ яко куповати започну. Но будући да су ови Финікіиски терговцы само по презимену подъ именемъ Винда ове покрай Балтіискогъ мора живеће Серблѣ познавали, зато и не распытуюћи, нема ли овай народъ іошть каково свойственніє, рођенніє и главніє име отъ овогъ, у Исторію свою унесу, да су они изъ Виндіиске землѣ покрай Балтическогъ мора на сѣверу Еѵропе лежеће кехрибаръ доносили. Тко є мало пређе видіо, како є народъ Сербскій име Винда добыо, тай ће се отвећь лако увѣрити, да су прави Сербльи покрай Балтическогъ мора терговину съ Финікинянима водили. Но ако бы се и преко овогъ ткогодь посумняо, сирѣчь да Винди ни су то исто што су Сербльи; тогъ упућуємо мы къ Прокопію у почетку шестогъ вѣка бывшемъ Цариградскомъ Сенатору и Исторіку, кои се овако изражава л): Пређе су имали Славени и Анти само єдно име обе є сирѣчь древность Спорима называла. Да су пакъ ови Прокопієви Спори то исто што и Серби, а Анти као и Венети, прави Винди, ни є ми нуждно судимъ, доказивати. м)

__________
к) Шрек. Всем. Истор. стр. 50.
л) Ист. Визант. Гл. III. 14.
м) Dobrovsky's Slavin cтp. 231. Шаф. 64. 194 - 5. Durich's Fort. Bibl. Slav. I. Vol. pag. 268.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on February 01, 2024, 11:28:13 am
Послѣ 1800 год. пре Хріста овай многочисленный народъ Сербскій многа є столѣтія у миру и покою провео, прилѣжно обдѣляваюћій пусте просторе Еѵропейске и све далѣ и далѣ распространяваюћій границе своє. За то сирѣчь време цѣлый просторъ Еѵропейскій измеђь Балтіискогъ мора до полъ Франціє данашнѣ, Адріатіческогъ мора и Архіпелага (гдѣ є и Гречески поселенія много было) и између источника Волге, рѣке запремили су были Сербски, покрай свогъ общегъ и другимъ новымъ именима названни народи. У исто време и у у Брітанію южну пређу и на южномъ краю овогъ острова населе се. Како многе рѣчи Енглезскогъ данашнѣгъ єзыка, тако и толика наименованія у Енглезской Сербски мѣста, ясно насъ увѣраваю, да су Сербльи по южной Брітаніи населѣнни текъ у доцніємъ времену отъ Сахса да су уничтоженни были. н)

Послѣ овогъ Сербскогъ распространенія дођу и Келти у Eѵропу: они сирѣчь и доцніє дошавша Германска колѣна разставе перво съ своимъ походима Адріатіческе Сербо - Винде отъ Балтіиски, а друга іошть къ западу вышше лежећа народа Сербско - Виндіискогъ населенія или уничніже или разтераю; друге на дубокомъ югу лежеће Сербско - Виндіиске народе тако яко стѣсне, да су се ови по већой части къ Карпатическима горама, откудъ су пре толики столѣтнія изышли были, опетъ повратили. Протеранни ови съ южни краєва Eѵропе къ Карпатима Сербльи, принуде оне Серблѣ, кои су сѣверовосточно отъ Карпата живили, те се ови до преко Дона помакну и у Скѵѳске землѣ продру, Фіне къ Балтіискомъ и Бѣломъ мору а южне Скѵѳе Меоөіческомъ Єзеру и Волги претеравши. Овдѣ се ньіово име Серби отъ Скѵѳа преобрати у Сарматъ: тако дође и до Гречески и Римски Списателя, кои га чрезъ толике вѣкове у кньижевномъ єзыку свомъ задерже. Почемъ се перви ови отъ Карпапа дошавши Сербльи Сарматима назову, то и они Сербльи, кои су се доцніе збогъ Германски преселенія покрай Карпата, збогъ прелазака Алана и пр. къ востоку обратили, и измеђь Церногъ мора и Меоѳіческогъ Єзера населилисе, отъ свію послѣ Иродота Дѣєслова и Землѣписаца наименую се Сарматима. И будући, да су Грцы ова само восточна Сербска поселенія познавали, о цѣломъ отъ Карпата сѣверозападнѣмъ Сербскомъ свѣту никакова понятія имали ни су: зато кодъ ньи име ово Сарматъ постане именемъ общимъ за цѣлый ньима познанный народъ Сербскій. Зато и име Сербъ, мы 79. год. послѣ Хріста кодъ Плінія и 161. кодъ Птоломеа као име єдногъ Сарматскогъ народа између Меоѳіческогъ Єзера и Волге рѣке налазимо. о)

__________
н) Шаф. стр. 189.
о) Пліній у Истор. єстеств. 6. ст. 7. и Птол. Геогр. Г. 9.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on February 02, 2024, 12:14:37 pm
Или су случайно, или съ особытымъ испытіаніємъ два ова Списателя до тога дошла, да народъ у ньіово време покрай рѣке Сербе живећій не Сарматима но Сербима назову, знати не можемо: довольно є то, да намъ ова два свидѣтеля, точно даю доказателство, да онай народъ, когъ су отъ четыри стотине година пре Хріста Иродотъ и други, а послѣ Р. Хр. Мела Сарматима именовали, єсть право и истино отдѣленіе єдно великогъ народа Сербскогъ отъ Карпата полъ Еѵропе на све стране обытаваюћегъ. О истоветности пакъ той имена Сербъ и Сарматъ, тко бы се іошть болѣ увѣрити зажеліо, тогъ упућуємо мы къ долу назначенныма Дѣєписцыма  п), кои ће га о преднаведенной истини подпуно увѣрити моћи.

Ово име Сармати, коє  су Скѵѳи, кадъ су Сербльи збогъ Келта у ньіове землѣ ступити морали, отдѣленіяма Сербскима, изъ имена Сербъ, додавши му Греческо при наименованію народа найлюбезніє оконченіє ατια скроили, и Грцыма предали ово велимъ име отъ четвертогъ столѣтія пре Хріста, до петогъ послѣ Р. Х. постане общимъ найпре за Серблѣ, кои су измеђь Церногъ мора и Меотіческогъ Єзера  живили, а послѣ и за друге Сербске народе, кои су измеђь Тисе и Дунава у данашньой Мађарской, Польской и пр. обытавали.

Но кадъ се народъ Сербскій доцніє ово збогъ Келта и Германа, ово збогъ ратова Римски на Дунаву съ други народи на вышше мѣста измѣша, по при различнымъ великогъ народа Сербскогъ отдѣленіяма изроде се и различна имена: но надъ свима ньима обще име свію тіи отдѣленія было є Сербльи, хотя забаченно и непознато Грчкимь Списательима. Кадъ се съ концемъ петогъ столѣтія по Хрісту измеђь прочи Сербски народа єдно ратоборно Сербско колѣно подъ именемъ Славена на Дунаву укаже, и съ Грцыма жестоке ратове водити стане, онда Гречески Дѣеписцы цѣло вниманіе своє на овай за ньи новъ народъ, слѣдователно, и на ново име обрате, и оставляюћи мало помало име Сармати, ово наименованіє Слави, као обще къ свима сосѣдныма и себи познанныма племенма Сербскима пренесу. р)

Но ако Іорнандъ и Прокопій, перви и споминю име Славенско у Исторіи, опетъ се ни мыслити неда, да є ово име Славъ у ньіовомъ вѣку постало с), но много времена пређе као што се и изъ Moѵcea Хорепейскогъ види, єдно се велико народа Сербскогъ племе ньимъ, изоставляюћи друге стране, на южной страни Дунава именовало, т) носећи при томъ єднако общенароднѣ име Сербльи. Но ратоборство овогъ єдногъ племена Сербскогъ, ако є и было поводомъ, да Гречески списательи перви, а послѣ тога и други найпре све на югу, а доцніє и далѣ на сѣверу и западу живеће Серблѣ Славенима назову, зато опетъ ово непознанный Баерскій Географъ наводећій, 'Зеривани, єсть таково царство, да су изъ нѣга сви народи Славенски родилисе, и подрекло, као што се потверждава, вуку;' ово Далемілска отъ 1510. год. Хроніка съ овымъ рѣчма: 'W srbskem yazyky gest zemie, Giz Charwati gest gmie y); ово и само превращеніє Греческо имена Сербскогъ у Тріваллъ (Triballus) подъ коимъ именемъ Иродотъ наймогућніи и наймногочисленіи народъ на сѣверной страни Дунава и Саве споминѣ: єсу крѣпка доказателства, да є име ово Славени пре 4 вѣка послѣ Хріста само єдномъ Сербскомъ колѣну принадлежало, и текъ послѣ овогъ времена общимъ за све сербске народе постало.

__________
п) Шаф. стр. 94, 104; Iana Kollára Rozprawy o Gmenách etc nar. Slaw. ст. 169 § 17 и Веschreibung von Slavonien von Taube II. кньига стp. 43.
р) Шаф.стр.189.
c) Katancsich de Istro etc cmр. 106. Раичь кнь. І. F. 16. § 2. Durich's Bibl. Sl. Vol. I. стр. 260. и многи.
т) Дурихъ стр. 12. и Шаф. 140.
у) Шаф. стр. 92. и 194; Коларъ o gmenu Srb. cтp. 157.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on February 02, 2024, 12:17:32 pm
О истомъ народу Тривалла Халкоконділасъ ф) у своіой Исторіи овако вели: 'Да су Трівалли народъ у цѣломъ свѣту найстаріи и найвећій (валяда єданъ између найстаріи и найвећи народа) увѣріо самь се. Дошли су они у овай прeдѣлъ или отдѣливши се отъ Іллѵра, различно Списательи говоре: или као што нѣки веле, изъ оне Землѣ, коя є преко Дунава на краю Еѵропе и отъ 'Кроаціє и Пруссіє' покрай сѣверногъ мора: а тако исто и изъ Сармаціє, кою данасъ Руссіомъ называю, збогъ свогъ предѣла непреодолиме зиме изышавши, и преко Дунава прешавши, у овай покрай Iоническогъ мора предѣлъ приспѣду и овдѣ начну обытавати.

И опетъ знамъ, хотя да су ови народи именемъ различни, но у нравима се ни найманѣ не разликую: исто єзыка употребленіє и данась є кодъ свію. Разсѣянни овдѣ ондѣ обыталища преко цѣле Европе имали су, нѣкима отъ истогъ народа обытавшима у Пелопонескомъ и Лаонікіискомъ предѣлу. Нити ми є не познато, да Трѵвалли, Мѵсси, Іллѵри, Кроати, Поляцы и Сармати међу собомъ єднымъ єзыкомъ говоре. - И съ єдне и съ друге стране Дунава обытаваю, на дугачко и на широко владаюћи'.

О истымъ овымъ Триваллима не само овай Дѣєписацъ то говори, но тко се жели іошть болѣ увѣрити, тогъ упућуємо мы и къ другимъ Греческимъ Дѣєписцыма, као што су Зонара, Кедринъ, Гликасъ, Нікита, Хоніатъ , Пахімеръ, Нік. Григорасъ, Кантакузенъ и прочи, кои су свакій у своє време до у найновія времена писаюћи о Народу, и Кралѣвству Сербскомъ, єднако Сербльима име Тривалла давали. Комъ є далѣ не познато, како се и у самомъ Греческомъ єзыку писмо с (σ) у т (т) мѣня, тогъ упућуємо Катанчичу х) и Шафаріку ц) да се отъ первогъ увѣре о истоветности Сербаля и Трибалла, а отъ другогъ да се подпуно извѣсте, како су іошть пре Иродома Сербльи на южной страни Дунава живећи збогъ Грка Триваллима постали.

__________
ф) Stritteri Memor. Popul. ad Danubium II. 333 и 338 стр.
x) De Istro ст. 217.
ц) Die Abkunft et cт. 70.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on February 03, 2024, 12:51:54 pm
Изъ свега до садъ ясно се види, да су сва ова имена превеликогъ народа Сербскогъ, као Інди, Винди, Венети, Хенети, Анти, Слави, Славени, Словени, Славини као рођенна Сербска, и Сармати, Сѵромати погрченна, у строгомъ смыслу свагда манѣ или вышше само частна имена была, a име Сербъ свима колѣнама обще бывало: зато насъ найстрожія Исторіческа истина принуждава, да све оно, што су разни у разна времена странни Дѣєписцы о народима подъ преднаведенныма именима написали, Сербскомъ као найстаріємъ и найвсеобщіємъ цѣлогъ тогъ великогъ народа имену припишемо. По овомъ дакле, изъ предпрошасни увѣренни већь подпуно будући, да су великогъ народа Сербскогъ многостручне гране подъ частныма именма, починяюћи отъ найдревній времена изъ найстаріє своє у Еѵропи колевке Карпата, изселившисе, мало по мало све землѣ између Балтіискогъ, Каспіискогъ, Церногъ, Іоніискогъ и Адріатіческогъ мора у разна времена, хотя не сами свуда, населили: морамо по найстрожіємъ свію Исторічески истина сравненію слѣдуюће заключеніє, найвѣрніи производъ свію исторічески учинѣнны досадъ трудова, а съ ньимъ и перво наше положеніє потвердити: Да су Сербльи стародревни обытательи Еѵропейски, и найстаріи сѣдеоцы у Мађарской.

Искуство Любителя Славенске Повѣсітнице не дозволява намъ, да й и далѣ о поселеніяма Сербаля покрай Каспіискогъ мора. У данашньой южной Енглезской,о населеніяма Сербо - Сармата преко цѣле данашнѣ Русcie южне; о Виндима покрай Балтіискогъ мора и Адріатіческогъ; о Сарматима измеђь Тисе и Дунава, и о другимъ Сербскимъ народима преко цѣле Валахіє, и Молдавіє данашнѣ, као и о Тривалима данашнѣ Сербіє, Бугарске и проч. съ историческимъ доказателствама увѣравати морамо: зато на мѣсто тогъ за дужность нашу держимо, да о Сербльима, као найстаріима данасъ тако названне Мађарске жительима іошть нѣколико рѣчи додамо.

Тко є совершенно увѣреннъ, да су Сармати, Славени и Трибалли гране само великогъ народа Сербскогъ, као што су данась, Сремцы, Бачвани, Далматинцы, Бошняцы и проч.; тай ће се лагко увѣрити, да су Сербльи найстаріи жительи, а Мађари пришелцы у земльи данасъ тако названноє 'Мађарска'; слѣдователно, да иста земля ни є само отъ 1428. год. по Хрісту отечествомъ нѣке части Сербаля постала, но да су іошть у найстародревнія времена, кадъ се Мађарскій народъ у Симско - Асіатической своіой колевцы люляо, Сербски прапрадѣдови землю ову обытавали. Но найпослѣ збогъ оны, кои и тако очевидной истини збогъ велике своє упорности, іошть бы се затезали вѣроваши да су Сербльи старіи жительи у данашньой Мађарской, нежели Мађари, збогъ оны велимъ, за необходимо держимо, да нѣколико домашньи доказателства наведемо, коя явно и ясно свѣдоче, да су Сербльи (сматраюћи й већь као грану Славенскогъ народа) старіи нежели Мађари жительи у данашньой Мађарской.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on February 03, 2024, 12:58:54 pm
Добровскій, Патріархъ кьижества Славенскогъ ево шта вели на єдномъ мѣсту о Сербльима: ч) 'Шта вышше; крозъ Словачку землю прошли су и Рвати и Сербльи у седмомъ столѣнію, кадъ су подъ Иракліемъ у области Греческогъ Царства као населѣницы пріимлѣнни были. Заръ ни су оба ова племена за нѣко време у горньой Мађарской сѣдила, и нѣки отъ ньи ту и заостали?' - Послушаймо іошть и далѣ другогъ домашнѣгъ Дѣєписца, кои явно и торжественно у пространномъ свомъ дѣлу ш) положенія оны народа описує, ко є су Мађари, кадъ су 897. год. у данашню Мађарску дошли, као старосѣдіоце у тадашньой Паноніи а садашньой Мађарской затекли были. Ево самы нѣговы рѣчій: Стара повѣсть описує намъ народе и землеописаніє Паноніе при улазку Мађара сасвимъ соглашаваюћисе съ прочимъ повѣстницомъ. Сватоплукъ 894. год. умре, и нѣгови послѣдовательи, Моимірь, Сватоплукъ и Сватобой Моравію међу собомъ подѣле. У данашньой Мађарской простирала се ньіова область, по чемъ се у 893. год. Паноніа изгуби, само до Вага и Грана рѣке. Арнулфъ є владао 899. год. до Дунава, сирѣчь не само у восточной Аѵстріи, него и у данашнѣмъ окружію съ оне стране Дунава. У овомъ окружію до Весприма живили су Нѣмецки населѣницы, а ниже ньи далѣ сѣдили су Італіани и пр. Іошть далѣ ниже, Рвати, Сербльи и Далматинцы были су населѣнни, кои су подъ собственнымъ Князевима особыте державе изображавали. Измеђь Дунава, Тисе и Вага владао є Бугарскій Князъ Саланъ съ Славенима на Карпату а съ Бугарима на равницы, имаюћи столицу свою у Сланкамену. И при овомъ положенію народа ступе Мађари преко Унгвара и Мункача у Панонію отъ прилике съ 215.000 вооружанны, слѣдователно найвышше съ єднымъ мілліономъ душа.

Kолико ли намъ и како важно свидѣтелство Сербскогъ у Мађарской старосѣдства Св. Стефана Краля Мађарскогъ, сына Гейзиногъ, у Греческомъ закону воспытавшегсе, сама Діплома дає щ) кою є онъ женскомъ монастыру закона Греческогъ близу Весприма бывшемъ даровао, како важно велимъ свидѣтелство не дає намъ, да су наши прапрадѣдови цѣлый предѣлъ южнозападный отъ Весприма у найдревнія времена обытавали? И кромѣ свію други доказателства, може ли насъ щто крѣпчіє и болѣ увѣритио старосѣдству народа Сербскогъ у Мађарской данашньой, отъ самы многочисленны имена мѣста преко цѣле Мађарске, коя найвѣрніє отпечатке древности Сербске по цѣлой Мађарской на себи носе? Ни су ли Сербинумъ Птоломеєвъ, (Печуй) Сербеціумъ, Сервіціумъ; Серба село у Хунядской столицы, Сербая у Зарандской, Сербаска у Крашовской, Сербешшъ у Біхар., Сербъ, Сирбъ у Арад., Србице у Нитран., Сербовце у Берег., Сирб., у Мар., Сирби у Сатм., и пр. и пр. найясніє и найвѣрніє діпломе отвећь древногъ Сербскогъ у Мађарской пребыванія? ъ)

На конацъ дакле изъ свію досадъ наведенны свидѣтелства, сама се отъ себе ова Исторіческа истина рађа, да су Сербльи, или као стародревни отъ три тысяще и выше година на цѣломъ простору између Балтіискогъ мора и Архіпелага обытательи; или као праотцы Iорнандовы Венета, Анта, Слава и Прокопієвы Славена и Анта; или као Сармати Дунавскопотисскогъ предѣла; или као заоставши путницы подъ Иракліємъ сѣверокарпатически преко Мађарске у Сербію данашню селећисе Сербаля; или као предцы преко цѣле горнѣ Мађарске не само до садъ но и данась, живећи Словака; или као наименовательи безчисленны преко цѣле Мађарске по свомъ имену нареченны мѣста: рађасе велимъ изъ свію овы наведенія неопровержима ова Историческа истина, и да су Сербльи найстаріи жительи у Мађарской, и да збогъ тогъ отъ свію други новопришедши народа као найстаріи сѣдеоцы Землѣ ове найпристойніє почитаніє и уваженіє заслужую.

__________
ч) Dobrov. Slavin стр. 234.
ш) Engels Geschichte des Ungr. Reiches I. Ч. 67. ст.
щ) Codex diplomat. Hung. Georg. Fejér Budae 1829. pag. 14.
ъ) Шаф. ст.174-5. Колар стр. 163-4.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on February 04, 2024, 12:43:18 pm
Сербльли и ныове заслуге и судбе у Мађарской
отъ 1428 до 1832 год.


Точка, съ коiомъ се извѣстность повѣстнице Сербске у данашньой Мађарской започинѣ, єсть 1428 година по Р. Х. О древности Сербской у пређашньой Паноній, Іллѵріку и прочимъ областима скуплѣнна изъ разны Дѣєписаца доказателства на свомъ мѣсту мало су пређе назначенна. Пространство и важность велики и сяйны за послѣдня ова четыри столѣтія у Мађарской учинѣнны заслуга Сербски, изыскивала бы отдавно єдногъ многостручнымъ искуствомъ и постояннымъ трудомъ снабдѣвенногъ измеђь Сербски Дѣєписаца новієгъ Раича Сербскогъ пространно и сѵстематіческо описаніє: но я, хотя ово просторомъ настоєћегъ дѣла, ово многимъ другимъ препятствіяма, не могућій ни моіой жельи ни ожиданію Читателя Сербски, као што стварь заслужує, засадъ удовлетворити; ничимъ манѣ знаюћій, да кромѣ Iулинца, Раича и Давідовича, кодъ не многи Читателя налазећисе, печатанны повѣстница, ни какова се друга дѣла кодъ насъ не налазе, коя бы славне и вѣчне заслуге прадѣдова наши отъ толико столѣтія бывши у земльи, у коiой данасъ обытавамо, на подпору племеногорды мыслій, на утѣху священнородны о предцыма нашима и блаженны воспоминанія, старомъ и младомъ народу Сербскомъ спріобщавала, и величественне ньіове примѣре предъ очи ставляюћи намъ, коя бы велимъ у народу нашемъ, т. є у народнѣмъ сердцу, онай истый пламенъ любов и къ имену и существованію народности Сербске све выше и вышше на утѣху человѣколюбивогъ владѣпеля нашегъ подпальивала: за добро самь судіо да настоєћегъ изданія могъ Сербске Пчеле нѣку часть съ заслугама Праотаца наши у Мађарской бывшима испунимъ, надаюћій се да ће и свакій великогъ Общества Сербскогъ Членъ съ найвећимъ услажденіемъ читати, и читати не умѣюѣемъ брату свомъ радостногордо данномъ приликомъ као найлѣпшу за нѣга новину приповѣдати.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on February 05, 2024, 11:55:43 am
Послѣ паденія Царства Сербскогъ на полю Косову, Стефанъ, первородный сынъ Лазаревъ пріимившій на себе Деспотско тітло, управляо є съ матеромъ своіомъ Милицомъ отъ 1389 до 1406 год. народомъ Сербскимъ. Послѣ смерти материне владао є  Стефанъ самъ до 1427 год., у коіой є години безъ дѣце Iуніа 19 умрео. Iошть за живота Стефанъ наименує Георгіа Бранковича (Ђурђа Смедеревца) другогъ сына Вука Бранковича, за Деспота Сербскогъ: но єдна часть народа Сербскогъ видѣћи све веће и жесточіє нападеніе Турско на Сербію, остави 1428 г. Отечество своє, пређе у Мађарску и насели Островъ Чепель. 1.) Два отъ тіи новы Сербски поселенія єсу найважнія Сент - Андріа_и Сербскій Ковинъ (Ratzkevö). У то време быо є Краль Мађарскій Сѵгісмундъ. Онъ новодошавшимъ овымъ Сербльима да таки, да своє старѣшине имаю, и да данакъ не плаћаю, но само да сваке нове године двѣ центе воска Кралю даю, и Кралѣво пристанище на острову Чепелю да чуваю 2.) Ове прівілегіє доцніє се отъ Ладислава Постхума 1453 год. и 1455 и отъ Матеє 1458 и 1464 потверде.

Друго поселеніє Сербско у Мађарской буде у 1440 год. у време Краля Мађарскогъ Владислава. Кадъ сирѣчь 1458 год. удари Муратъ на Сербію по другій путъ, да путъ себи у Мађарску отвори и Георгій Деспотъ не могавшій се вышше бранити, узме новце и пребѣгне у Мађарску на добра, коя є іошть у промѣну отъ Сѵгісмунда Краля у Мађарской добыо за Бѣоградъ, освои се Смедерево и друга мѣста Сербска отъ Турака. Муратъ ухвати сынове Деспотове Григоріа и Стефана и избоде имъ очи, а Пашу свогъ надъ Сербіомъ постави: народъ видѣћій ово, уплашисе, и безъ Владѣтеля свогъ будући, пређе многочисленна часть єдна у Мађарску 1440 год. и насели се у предѣлу Іанопольскомъ, сирѣчь око Арада. 3.) И ови Сербльи добыю отъ Владислава Краля прівілегіє.

Послѣ многи промѣна съ Георгіємъ Бранковичемъ догодивши се, кадъ онъ у 91 своіой год. у Смедереву отъ ране на руцы отъ Силађія кодъ Купинова у Срему добыєнне умре, и наймлађій сынъ нѣговъ Лазаръ матерь свою Ирину, коя є или по жельи свогъ почившегъ супруга, или своєвольно владѣніе сыну Григорію слѣпомъ дати намѣравала, у мѣсту Руднику отрує, оба брата уплаше се: Григорій отиде найпре Турцыма, и затымъ у Светой Гори пріими чинъ монашескій, а Стефанъ преведе много Сербаля са собомъ у Мађарску и насели Сремъ. Ово треће населеніє Сербско у Мађарской 1458 год. догодило се 4.) у време Матеа Корвіна Краля Мађаркогъ.

__________
1.) Енгелъ Ист. Сербск. 2.) Діпл. отъ 1428 кодъ Катоне стр. 511. 3.) Енгелъ: а Раичь поставля 1438 год. 4.) Давідовичь: а Енгелъ, Феслеръ и Раичь полажу 1459 год.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on February 05, 2024, 11:57:28 am
По смерти Лазаревой Елена жена нѣгова буде Деспотовица надъ Сербіомъ, коя текъ што Міхаила Абоговича, кои є отъ Турака за Деспота наименованнъ быо, у тамницу у Мађарской затвори, и само годину владѣнія наверши, а Турцы Сербію освоє, изъ коє до 200.000 робля отведу: она пребѣгне у Мађарску. Два іошть боляра Сербска Ісаакъ и Паѵель владала су іошть до 1463 по крайнымъ планинама Сербіє, Босне и Ерцеговине. Стефанъ другій сынъ Георгіа Деспота, кои є 1458 год. Сремъ са Сербльима населіо, кушао є вышше пута, не бы л' га Сербльи у Сербіи за Деспота пріимили, и кадъ му се то отрекне, отиде 1461 год. 5.) у Албанію, гдѣ се ожени съ Аггелиномъ, съ коіомъ два сына Георгіа и Іоанна роди, и кадъ види, да Турцы намѣраваю и на Албанію ударити, отиде у Італію, гдѣ се и престави. Супруга нѣгова и сынови узевши са собомъ тѣло отца свогъ найпре отиду у Ердель а 1485 дођу у Сремъ.

У исто време, кадъ є Стефанъ Деспотъ Сремъ оставіо, буде Вукъ Григорієвичь, найстаріи сынъ Григоріа или Гргура Бранковича отъ Турака Кралю Матею у Бѣоградъ ради уговора мира посланъ, а затымъ те исте 1465 године много Сербаля у Сремъ преведе, и овдѣ почне блистаюћій свой животъ съ прочима Сербльима на скоро мужествомъ и храбростію отликовати. Вуку є изъ Сербіє слѣдовао іошть єданъ Сербскій боляръ или Князъ Паѵелъ, когъ Мађари Палъ Кінішъ погрѣшно называю. 6.) Овай Сербскій Витезъ, сродникъ є Бранковичева дома дома быо, кои є іошть у своимъ младымъ годинама, превелике своє храбрости показиваши почео. У исто време пређе у Мађарску и Димитрій Iакшичь славный Сербскій боляръ: нѣгова є фаміліа отвећь стара, єръ по свидѣтелству Кромера Польскогъ Дѣєписца єданъ Іакшичь Сербскій боляръ оженіо се єсть іошть у 1140 год. са кћерію Польскогъ нѣкогъ боляра Скрінскогъ. Садъ и многи други са сви страна Сербльи почну прелазити у Мађарску, и єдни се са пређе дошавшима Сербльима намѣсте у Срему, а други прешавши Дунавъ намѣсте се у Темишварскомъ Банату и покрай Мориша. Како се дакле сви намѣсте таки између себе изберу найхрабріє мужеве, изъ кои многе полкове соберу, управляюћи се у Срему долнѣмъ отъ Вука Григорієвича, у горнѣмъ отъ Димитріа Іакшича, а у Банату отъ Паѵла Бранковича. Отъ дана на данъ све є вышше Сербаля у Сремъ и у Банатъ прелазило и у службу войничку ступало. 7.)

1468 год. кадъ Матей ( Маћашъ.) Краль поведе ратъ съ Казиміромъ Кралѣмъ Польскимъ пођу онда све войске Сербске сь ньимъ ово у Бохемію и Мораву, ово у Силезію, и овдѣ перве опыте храбрости своє даваюћи, перве и побѣде вѣнце съ храбри свои повелительи придобыю. Обсажденіе Шпілберга преда Краль Блазію Мађару и Паѵлу Бранковичу, гдѣ се Паѵелъ тако храбро покаже, да га Матей Краль съ мѣста Князомъ нарече. 8.) Друге Сербске войске подъ Вукомъ и Iакшичемъ, гдѣ су годъ у сраженіє ступале, свуда су найвеће храбрости показывале. Видѣћій Блазій Мађаръ храбрость и мужество Паѵлово, да му доцніє кћерь свою Бенігну (Благу) за жену, а Вукъ се ожени съ сестромъ Великоварадскогъ Епіскопа Іоанна, любимца Кралѣвогъ, съ коіомъ є родіо сына Вука Велентіна, у 1490 год. бывшегъ Епіскопа Великоварадскогъ. 9.) Изъ овогъ се види, какова є взаимна любовь у ова златна времена Матеа Краля съ удаленіємъ найманѣ другозаконие мерзости у Мађарской владала!

__________
5.) Давід. и Раичь, кодъ Енгела 1465 год. 6.) Енгелъ. 7.) Раичь. 8.) Енгелъ. 9.) Енгелъ.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on February 06, 2024, 01:28:03 pm
Кадъ се 1470 год. Краль Блазіа Баномъ Рватскимъ, Славонскимъ, Далматінскимъ и Босанскимъ наименує, Паѵелъ Князъ спупи на мѣсто нѣгово. Како онъ тако Вукъ и Iакшичь неописанне примѣре храбрости съ своимъ Сербльима у свима сраженіяма показивали су. Шта вышше, кадъ су Мађари спроћу свогъ Краля све вышше хладній бывати постаяли, и нѣга у продолженію рата изневѣравали, Сербльи су му напротивъ съ найвећомъ вѣрностію служили, и съ найвећимъ усиляванѣмъ побѣде благодѣтелномъ свомъ Кралю присвоявали су. 10.) Збогъ велики овы и неописанны у Бохеміи и Силезі учинѣнны Сербски заслуга, Сербске войске у Силезіи изберу за показанну особыту храбрость Вука за Деспота свогъ, кои се отъ тогъ времена отъ народа Змай Деспопъ Вукъ (Бранковичь) называо, и отъ самогъ Краля на дієти 1471 год. у истомъ достоинству потверђеннъ Сланкаменъ у Срему за столицу Деспотіску на даръ добыо.

У приключеніяма 1474 год. противъ Казиміра Польскогъ, опетъ се цѣла Сербска войска съ сва три своя вожда на ново увѣнча. Паѵелъ Князъ и Деспотъ Вукъ отъ Вратиславіє (Бреславе) до Кракаве тако се храбро съ свои войницы покажу, да є Казіміръ самъ мира отъ Маттеа просити принуђеннъ быо. 11.) У исто време Iакшичь съ 500 Сербаля побіє изъ Хомона и Нађь - Міхаля разбойнике Польске, а нѣке живе у Будимъ пошлѣ. Kaкo ce овай миръ учини, обдари Краль Вука съ замокомъ Берекзе, а Князъ и Iакшичь тако исто отъ Краля обдаренни, посланни буду у Банатъ, да тамо на Турке пазе.

Године 1475 кадъ є Маттей краль на Шабацъ ударіо и освоіо га, съ єднакомъ приверженностію и вѣрностію служили су му Сербльи 12.) Но іошть мало пређе, те исте године, кадъ Турцы на Банатъ Темишварскій ударе, пошлѣ Краль Вука Деспота и Ӏакшича, кои є іошть 1474 год. Хоругвоначалникомъ постао, съ другимъ Мађарскимъ войводама противъ ньи; како тамо приспѣду, Турке сасвимъ избію и Банатъ отъ ньи очисте 13.) 1477 год. удари Маттей Краль на Владислава Бохемскогъ; Сербльи су му у овомъ походу єзгро войске сочинявали управляюћисе Паѵломъ Князомъ, Деспотомъ, и Ӏакшичемъ. 14.)

Текъ што се миръ съ Владиславомъ Бохемскимъ учини 1477 године, роди се на ново рать 1478 измеђь Маттеа и Фрідріха Імператора, збогъ круне, кою є Архієпіскопъ Острогонскій у Бечь отнео. Збогъ толики велики учинѣнны заслуга, награди Краль Паѵла княза съ достоинствомъ Бана Темишварскогъ a затимъ позове све своє войске и вождове противъ Фрідріха. Съ Сербскомъ войскомъ управляо є Князъ Паѵелъ. Сербльи се и садъ отвећь храбро покажу и за кратко време села и градове палећи цѣлу Аустрію покоре. 15.) Докъ се Краль съ Фрідріхомъ намиривао, ударе Турцы опетъ на пограничне Землѣ и 20.000 отведу у роблѣ, но Вукъ Деспотъ удари на ньи и разбіє и, дође до Мораве и многе разоренне градове у предѣлу Смедеревачкомъ обнови. У овомъ походу Мађари найпре побѣдивши Турке, доцніє побієнни буду, но Сербльи и Рвати затимъ приспѣду, и славну побѣду обдержавши све пређе зароблѣнне Хрістіане спасу. 16.)

__________
10.) Енгелъ. 11.) Раичь, Енгелъ. 12.) Енгелъ. 13.) Давід: кодъ Енгeла є 1476 год. 14.) Енгелъ, Феслеръ, Раичь. 15.) Раичь, Енгелъ. 16.) Раичь, Давід.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on February 08, 2024, 11:56:27 am
Съ почеткомъ єсени 1479 године намысли Али-Бегъ, паша Турскій, съ безчисленнымъ воинствомъ ударити на Ердель, зато му Краль на срѣтеніє пошлѣ Стефана Батори и Паѵла Бранковича Княза. Съ почетка Турцы поплѣне многа мѣста и поврате се до села Хлѣбополя (Brodfeld kenyér mezö); овдѣ се сразе съ Мађари подъ Ст. Баторіомъ; сраженіє буде жестоко, Баторій шесть рана добывшій већь съ другогъ убієнногъ коня падне и Турцы се почну побѣднымъ вѣнцыма украшавати. Но наєданпуть Паѵель Князь, и Iакшичь съ своимъ Сербльима съ планина спушати се стану, и разумѣвши да су већь Турцы побѣдительи, съ свима силама као найсвирѣпіи звѣрови нападну на Турке. Траюћемь жестокомъ сраженію томъ, Паѵель Князь непрестанно съ вѣрны и храбри свои войницы гонећи и убіяюћи Турке, єднако є Баторіа поименце звао. И кадъ му се овай у туђой и своєй крви савъ умерлянъ лежећи, већь послѣ нѣкогъ времена отзове, іошть свирѣпіє ударе Сербльи на Турке, освободе зароблѣнне Мађаре и найпослѣ одерже витежску ову побѣду, коя се случила 13 Октовріа 1479 год., и послѣ коє є цѣла войска међь мертвымъ труповма вечерала, играла и веселила се тако, да є самъ Паѵелъ Князъ узевшій мертвогъ Турчина у зубе, подъ найвећимъ восклицаніємъ цѣле войске дуго време играо. 17.) Вышине отъ 50.000 Турака у томъ бою падне. Не могу л' се дакле праведно Сербльи съ дѣлма свои праотаца поносити, и ньима у свако време подражавати?
Чувшій Маттей Краль, да га Фрідріхъ непріятельски напасти намѣрава, собере Мађарско и Сербско воинство, удари найпре на Штірію, кою на скоро покори, затимъ се окрене къ Аустріи, и за кратко време тако є до Баваріє поплѣни, да су се Нѣмцы своєвольно нѣму предавали. 18.)

[attachment=1]
Како Махомедъ, покоритель Сербіє и Босне 3 Maia 1485 год. умре, и Турцы на ново дольне предѣле узнемиривати почну, нареди Краль, да Паѵелъ Князъ, Деспотъ Вукъ и Iакшичь Хоругвоначалникъ єданъ воєнный походъ у Сербію учине. Вукъ, кои є у то време Градоуправитель съ Владиславомъ отъ Розгоньи у Бѣограду быо, направи мостъ` на Дунаву, преко кога Паѵелъ Князъ и Якшичь 52.000 войске 19.) на ону страну преведу. Нападенія Паше Смедеревачкогъ, коя є онъ на мость Дунавскій чиніо, Вукъ є храбро отбіно. Предкрылницу отъ цѣле войске предводіо є Іакшичь. Бегъ Турскій изъ Голубца съ обранительима изыђе му на сусрѣтъ, но Сербльи тако жестоко нападну й да су се Турцы таки къ бѣганю обратили, и Јакшичь є Бега до врата градски гоніо гдѣ му є стигнувшій га главу отсѣкао. 20.)
Ноемвріа 4 у томъ походу 400 Турака нападну у путу на два брата, Ніколаа и Андреа Текеліе, кои су, съ 100 свои коняника у овомъ походу налазили се. Отъ 9 часова у юпіру до мрака буде сѣча, Турака ни є дногъ не остане, а отъ Сербаля кромѣ два брата Текеліє само єданъ іошть Сербльинъ: но и Ніколай оне іошить исте ноћи отъ рана умре. 21.)

Међу тимъ Князъ съ войскомъ настави далѣ походъ, до Крушевца, куды 12 тогъ мѣсеца приспѣ. Садъ по цѣломъ предѣлу Крушевачкомъ позове народъ Сербскій, кои како чує гласъ позываюћій рођенне браће своє, скупи се са сви страна у овай подъ Сербльиномъ воєначалникомъ стань Сербскій. Затимъ се и войска Сербска подъ Сербльи вождови, и народъ Сербскій подъ Сербльи избавители свои, къ Дунаву и Мађарской обрате, и преко моста Дунавскогъ прешавши, међь пређе дошавшомъ браћомъ своіомъ населивши се съ четвертымъ овымъ своимъ главнымъ населеніємъ у Maђарской, нове услуге добромъ Кралю свомъ чинити начну. Войска є Сербска покрай своє храбрости найвеће издержаніе свію войнички тегота преперпила; она є сирѣчь измеђь прочегъ подъ непрестаннымъ у то време кише паданѣмъ, не подъ шаторы, но подъ ведрымъ небомъ проводити морала. Но овай ньіовъ трудъ и подвигъ съ найблагодатніимъ успѣхомъ награди се. Они сирѣчь преведу у Мађарску 50.000 Сербаля 22.) и 1.000 Турака 23.) Збогъ овако велики овы Сербски заслуга освободи Краль Серблѣ отъ плаћаня десетка Римокатоліческомъ Священству єднымъ Кралѣвства закономъ, трећимъ и четвермымъ членомъ Дієталнымъ 1481 године, кои се законъ доцніє у 1495 г. членомъ 45; 1569 чл. 28, 1574 чл. 4 потверђивао. 24.) О первомъ пролѣтію многи се нови полкови отъ скородошавши Сербаля на Шопронскомъ полю укажу. 25.)

__________
17.) Раичь, Енгелъ; а Феслеръ вели, да є и Вукъ у той бытки быо. 18.) Раичь. 19.) Феслеръ. 20.) Енгелъ. 21.) Феслеръ. 22.) Енгелъ. Феслеръ. 23.) Феслеръ. 24.) Раичь, Енгелъ. 25.) Феслеръ.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on February 09, 2024, 12:39:00 pm
Турцы 1482. г. почну съ довольномъ войскомъ южне Мађарске предѣле на ново плѣнити, но Паѵелъ Князъ, Вукъ Деспотъ и Петръ Доци берзо пођу къ Бечкеречкомъ полю близу Смедерева, гдѣ срѣтну Турке и сраженіє учине. Сербльи одерже побѣду: Турака ово мертвы ово зароблѣнны буде у овой битки 3000, а отъ Сербскогъ и Мађарскогъ воинства 500 ово ранѣнны ово мертвы на мѣсту сраженія остану. 26.) Отъ задобыенногъ плѣна Паѵелъ Князъ и Деспотъ Вукъ єдну часть пошлю Кралю, другу кодъ себе задерже 27.), а хоругве непріятельске по Хрістіанскимъ Церквама за знакъ побѣде повѣшаю. Друга Сербска войска єднако є съ Бохемима (legio nigra) противъ Aѵcтріє єзгро Мађарске войске сочинявала, будући да су се Мађари за цѣло време Aѵстріискогъ рата отвећь зло владали. 28.) Шта вышше, Папинъ Посланикъ пише, да у томъ рату ни єдногъ правогъ Мађара ни є было, но само Бохеми, Сербльи и пребѣгши Турцы.

Краль съ Турцыма међу тимъ учини миръ, 1484. год. да бы съ Фрідріхомъ дѣло започето, болѣ расправити могао: но Турцы миръ наруше, и съ 17.000 войника свои поплѣне Рватску найпре, затимъ и Крайнску, а найпослѣ съ великимъ добыткомъ и съ 10.000 Хрістіана почну се враћати. Но Вукъ и съ Мат. Геребомъ и Бернхардомъ Франгепаномъ срѣтне кодъ потока Опувице, до главе побіе и Хрістіане зароблѣнне освободи. 29.) Кадъ се овымъ славнымъ по већой части Сербскимъ побѣдама Турцы у страхъ и трепетъ приведу, раздѣли Краль цѣлу войску у Мађарске, Бохемске и Сербске полкове: съ овыма послѣдньима говоріо є Славенскимъ зыкомъ, съ коимъ є іошть већу приверженность Сербску себи присвоявао. 30.) Садъ се цѣла войска окрене къ Бечу: Сербски су полкови свагда напредъ ишли, палећи и грабећи по заповѣсти Кралѣвой Aустрійска села и градове, и у овомъ походу вѣрность и приверженность Отцу овомъ Кралю указати желећи съ неописанномъ храбростію таковый су страхъ у жителѣ Бечке уселили, да су ови Кралю Маттею и самый Бечь 1485 год. Апріл. 17. предати морали. 31.) По предаи Беча и друга су се мѣста Aѵстріиска Кралю предавала. 1487. год. изъ стана предъ Найштадтомъ (Новымъ градомъ ) пошлѣ Краль Димитріа Іакшича сына 32.) као скоротечу Турскомъ двору, да примиріє съ нѣимъ учини, и како о станю Турскогъ царства, тако и Сѵрскогъ рата да се извѣсти; онъ дѣло срећно соверши, поклоне отъ Турскогъ Цара добые, и у повратку свомъ кодъ Смедерева отъ Газе Мустафе съ многимъ Турцыма обколѣннъ буде. Онъ се овдѣ тако славно браніо, да є найпре самогъ Мустафу погубіо, а затимъ и самъ отъ множества Турака убієннъ быо. 33.)

__________
26) Раичъ, Енгелъ, Феслеръ, Дав. 27.) Раичь, Енгелъ. 28.) Енгелъ. 29.) Раичь, Енгелъ, Дав.30.) Енгелъ. 31) Раичь, Феслеръ, Давідов. Кодъ Енгела є 1486 год. 32.) Феслеръ. 33. Енгелъ держи, да є овай скоротеча Дим. Iакшичь быо, но по свой прилицы правіє Феслеръ мысли, будући да є Дим. Іакшичь 1490 у бою противъ Поляка быо.



Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on February 09, 2024, 12:47:10 pm
По совершенію мира између Маттеа Краля и Цара Aѵcтріискогъ 22. Ноемв. 1487. год. Сербске су войске као и друге до године 1490. на миру пребывале. Апріліа 6. те исте године умре Краль, кои є Серблѣ као вѣрне своє сынове пазіо, и отъ сваке неправде защищавао, и когъ су они као доброгъ Отца свогъ и покровителя любили, и у свако доба съ найвећомъ приверженностію служили му. На нѣгово мѣсто ступи Владиславъ II. И овдѣ се Сербльи къ новомъ свомъ Кралю, съ своіомъ вѣрностію особыто отликую. Паѵелъ Князъ противника Кралѣвогъ Іоанна Корвіна на рѣки Шарвицы у Іулію побіє, и збогъ те заслуге буде отъ Краля Фелдмаршалломъ наименованнъ. 34.) Те исте године буде Септ. 21. вѣнчаніє Кралѣво, Паѵель є при овомъ торжеству носіо предъ Кралѣмъ мачъ Кралѣвства. 35.) Но овомъ Владисавлѣвомъ на престолъ Мађарскій вступленію противна буду два брата нѣгова Алберть Краль Польскій и Максіміліанъ бывшій затимъ Імператоръ, Овай наступи на Мађарску съ своимъ воинствомъ: Мађарске многе велможе изневѣре и овдѣ свогъ Краля; но Сербльи му остану вѣрни. Паѵелъ мало пређе наслѣдившій добра таста свогъ защищаваше у то време предѣле Будимске противъ нападенія Максіміліанова. Друга є Сербска войска подъ Деспотомъ равне услуге чинила. 36.) У то исто време удари и Алберть на Владислава. Зато онъ при великомъ несогласію и распри Мађарски велможа, преда цѣлу войску трима Мађарскима и єдномъ Сербскомъ Воєначалнику Паѵлу Князу. Сраженіє буде опредѣленно при блатномъ єдномъ мѣсту Мађарски Шаръ названномъ.

__________
34.) Енгелъ, Давід. 35.) Енгелъ, Давід. 36) Раичъ, Енгелъ, Давід.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on February 10, 2024, 12:17:31 pm
Паѵель Князь первый є быо, кои є великимъ дерзновеніемъ своимъ, будући да є Албертова войска мостове Владиславлѣве у своимъ рукама имала, преко глибова прешао, и цѣлу войску преведши, съ Баторіємъ на непріятелѣ напао и на главу ѝ побіо 1). По чемъ се миръ съ Албертомъ заключи, отреди Краль Владиславъ Паѵла Княза да предѣле дольне Унгаріє и Славоніє, кои іошть Владислава за Краля нису признати хотѣли, Кралѣвой власти покори. Онъ и садъ покаже, да є достоянъ свакогъ повѣренія Кралѣвогъ: почемъ сирѣчь противнике Кралѣве покори, села ньіова попали, и исте предѣле умири, свратисе у Печуй; и кадъ се о вѣрности Епіскопа Сігісмунда увѣри, съ 5.000 свои коняника приспѣ 21. Iyна 1491. г. предъ Столный Бѣоградъ, у станъ 2). Пре нег' што се овай Владиславу. 19. Iул. преда, Паѵель Князъ обсѣдне Веспріимъ 3) и мѣсто Вашонь 4): не прође много времена, а онъ оба освои.

Да бы се Турцы у Банатскимъ и Потискимъ предѣлима укротити могли, ни єданъ се између свію Полководаца тако достоянъ быти видяше, да имъ се на срѣтеніе пошлѣ, и да ѝ као што треба поздрави, као Паѵелъ Князъ: зато, текъ што Веспріимъ освои, пошлѣ га на ново Краль, противъ Турака, коє онъ побѣди, разтера, а многе и зароби 5). Међу тымъ удари Максіміліанъ съ войскомъ на Владислава; освои Шопронь и друга мѣста: са зове се 1492. год: діета, коя є отъ Феѵруаріа до конца Апр. траяла, и у коіой Паѵелъ Князъ ако и противъ волѣ на примирителный уговоръ съ Аүстріомъ као и други велможе подпишесе 6). То велико условіє, да Унгарска круна; ако Владиславъ безчаданъ умре, Аустрій припадне, обезбѣди Унгарію отъ Запада.

Текъ што се съ єдне стране миръ Земльи поврати, а оно нова обстоятелства Краля у бригу баце. У Іунію донесе вѣстникъ тай гласъ, да ће да скоро Турцы са свомъ силомъ на Унгарію ударити 7). И заиста по краткомъ времену пређу Дунавъ и Саву, и послѣ опустошенія многи мѣста нападну на Темишваръ; но Князъ Паѵелъ долети къ отбрани крѣпости ове, нападне на Турке, нѣке побіє, а многе живе похвата 8.) отъ кои, по свомъ обычаю, нѣке є покрай ватре пекао, друге за воденична кола привезивао, а многе при томъ живе дерао, и съ одеранныма гладне свынѣ раніо 9).

Кадъ съ почеткомъ Аѵгуста опасность прође, церный тако названный полкъ Чесскій, буде у Сегедину, и у околнымъ мѣстама на посто є (квартіре) намѣштенъ, а заслуженна плата іошть му се не изда: єръ є сокровищница Царска испразнѣна была: ови дакле почну збогъ тога безчинствовати, робити, и граждане свакояко узнемиравати. Ови се потуже Кралю, и овай отреди Паѵла Княза, да реченне Чехе найпре совѣтомъ, а у противномъ случаю оружіемъ укроти. Паѵелъ Князъ пошлѣ найпре совѣтителна писма къ Чесима, да престану отъ свои необузданностій; но ови иста писма исцѣпаю, и ногама изгазе. Князь претвараюћисе, као да противъ Турака иде, скупи избранне своє войнике, нападне на Чехе, до 700 између ньи побіє, а остали се и сами предаду. Почемъ овако Паѵель Князь са своимъ Сербльима Сегедину и околной страни миръ и тишину поврати, 10) съ Кралѣвымъ указомъ 6. Іан. 1493. године укинесе истый полкъ, и Князъ войнике по Кралѣвымъ, Палатіновымъ, и своимъ полковима раздѣли.

__________
1) Раичь К. Х. ст. 288. Енгелъ. Дав. заб. 1821. ст. 121. 2) P. K. Х. ст. 293. Енг. III. Ч. Кр. Унг. ст. 32. - 8.) Р. К. Х. 296; Енг. III. 51. – 9) Енг. III. 51. - 10) Р. К. Х. с. 297, 8, 9; Енг. 51, 2; Дав. 122.


Title: Odg: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on February 14, 2024, 11:44:39 am
Наступи 1494. година и Краль Паѵла Княза збогъ велики заслуга нѣговы 28. Іан. Верховнымъ Судіомъ Кралѣвства (Iudex Curiae) найменує 11), кои изъ великогъ признателства свогъ у Марту исте године преко смерзнутогъ Дунава смѣлый походъ учини у предѣлъ около Смедерева, гдѣ два Замка Паше Смедеревачкогъ у прахъ обрати, много новаца, стоке, и людій безъ своє найманѣ штете у Унгарію превуче 12). У то време удари втрь ( апоплексіа), Княза и почемъ Краль заповѣди, да се све войске къ Темишвару крену, како бы доцніє съ цѣломъ силомъ на Турке у Славоніи и Рватской ударити могао, долети и Паѵелъ са своима Сербльима; и будући да говорити већь збогъ удара не могаше, да бы вѣрность свою Кралю и осветолюбіє своє надъ Турцыма показати могао, рукомъ своiомъ ухватисе найпре за вратъ, а затимъ пружи исту на Турску страну, означаваюћи съ тымъ, да бы іошть єданъ походъ у Сербію учинити желіо. Краль дакле дозволи, да се Паѵлова желя испуни, кои до 14.000 войске съ Вукомъ Деспотомъ и Драгфіємъ, найвышше Сербаля скупивши, преко Саве пређу, и све, што є Турско на нѣколико да на отъ Смедерева попали, новце, стоку у таковой множини поплѣни, да се цѣлый добытакъ ни понети ни є могао, тако, да се, кадъ къ Бѣограду приспу и марву на продаю изложе, петъ волова за єданъ дукать продавало 15).

Кодъ Београда желяше Князъ, да се штогодь озбильски и противъ Смедерева предузме; но други Вождови противни томъ буду, не могући богатый грабежъ свой юначкой срећи тако лагко повѣрити 14). Зато сва войска кодъ Бѣлополя преко Дунава пређе, и къ постоима своима или дому разашлѣ се. Послѣ овогъ похода у краткомъ времену умре безъ дѣце и безъ тестамента 15) мужественнѣйшій овай Сербльинъ, у свима боєвима непобѣдимый Витезь, двадесетшестолѣтный Графъ Темишварскій, Управитель Верховный дольнѣ Унгаріє, первый у своє доба у Кралѣвой служби Фелдмаршаллъ и Войвода, и Верховный у Кралѣвству Судія, у мѣсту Сремскомъ Купинову, као добру и притяжанію свомъ 16) отъ старіи іошть времена отличномъ населенію Сербскомъ.

__________
11) Енг. III. 64; Дав. 122. – 12) Р. К. Х. 300; Енг. III: 64; Дав. 122. - 13) Раичь. К. Х. 303; Енг. III. 71. – 14) Р. К Х. 303; Енг. III. 71. – 15) Р. К. Х. 304; Дав. 122. – 16) Р. К. Х. 304. По Бранк. и Iштфан.


Title: Odg: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on February 14, 2024, 11:46:08 am
Како Паѵелъ Князь умре, противницы Краля Владислава II таки се покажу, између кои быо є найвећій Херцогъ Сремскій Лаѵрентій. Овога Краль оружіємъ себи покорити заключи, и съ войскомъ противъ нѣга пође. Између вождова Кралѣвы у овомъ противъ Лаѵрентіа походу быо є и Вукъ Деспотъ, кога Краль къ освоєнію найпространнієгъ Лаѵрентіевогъ града Дмитровице пошлѣ, Вукъ градъ овай тако обсѣдне, и стѣсни, да му се послѣ краткогъ времена, 1493. сирѣчь године у руке преда 17). Почемъ Деспотъ градъ покори, утверди га, и Кралѣву войску у нѣму постави, врати се Кралю, кои се у то време у Бачу налазаше, и кои Деспота за храбрость показанну и услугу съ великимъ поклонима обдари 18). Іошть єданъ само Лаѵрентієвъ градъ или болѣ рећи твердыньица Ракоца близу Пожеге Кралю се противляше. Краль га Вуковомъ мужеству и неустрашимости повѣри: Деспотъ налогъ овай Кралѣвъ съ радостію пріими, съ Сербскомъ Войскомъ Драву пређе, и Ракоцу са сви страна нападне. Рыканѣ топова и жестока пуцнява Вукове войске чувена буде до Вировитице 19), и до самогъ стана Кралѣвогъ 20). Управитель градскій немогућій се дуже противъ тако силногъ нападенія Сербскогъ одержати, преда Деспоту градъ, о чемъ како се Краль извѣсти, а онъ се съ цѣломъ войскомъ къ Печую крене, гдѣ га и Вукъ са своимъ Сербльима затече, и овдѣ отъ нѣга за велиқу храбрость свою богато награђенъ и обдаренъ дому свомъ у Сланкаменъ са свома као побѣдоносацъ повратисе 21).

Године 1490. умре Змай Деспотъ Вукъ Бранковичь у великой старости у мѣсту свомъ Сланкамену, оставившій послѣ себе сына Iоанна 26 година бывшій Деспотъ Вождъ и Управитель народа Сербскогъ у Срему живећегъ 22). Но пређе iошть нежели што Вукъ Деспотъ умро быо, за превелике Сербске заслуге, коє су Сербльи, по готову сви войницы, у Срему, Банту и Потисію живећи, подъ Войводама своима Паѵломъ и Вүкомъ ово противъ Турака, ово противъ бунтовника, а ово и противъ други Кралѣвы и Державны непріятеля воююћи, и съ ньима се біюћи на олтаръ спасенія Законны свои Кралѣва и Отечества свогъ повседневно тако као што ни єданъ у Унгаріи живећій народъ жертвовали, и као найвѣрніи сынови приносили; на Дієти 1495. год, у Маю започетой заключенно буде: да восточногъ закона исповѣдательи Сербльи, особито пакъ они, қои су на граници съ Кралѣвскимъ Прівілегіама къ обрани градова населѣнни, ни каквогъ десетка не плаћаю 23). Но ово се Сербльима лагко дати могло, єръ они у свима ратовима ни какове плате или одѣла имати ни су хотѣти, но или су съ своимъ домостроєніємъ задовольни были, или у време рата съ онымъ, што су отъ непріятеля отети и присвоити могли, себе препитавали одѣвали, и друге потребе своє попунявали. За цѣло време Паѵлово и Вуково нитко се ни є могао у Сербску войску мѣшати и уредбе по ньой чинити, кромѣ єдног Краля, кои є заповѣсти своє непосредственно Сербскимъ Войводама отправляо, и комъ су єдномъ само ови покоравалисе, вѣрни и послушни бывали 24).

__________
17) Раичь. К. Х. 303; Феслер IV. Ч. 95. ст. Дав. 120. – 18) Р. К. Х. 306. - 19) Фесл. IV. 98. – 20) Р. К. Х. 307. – 21) Раичь. К. Х. 307. – 22) Раичь. К. Х. 308; Дав. 120. – 23. Р. К. Х. 310; Енг. III. 75. – 24) Раичь. К. Х. 312.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on February 16, 2024, 11:25:43 am
По смерти своіой оставе Вукъ Бранковичь и Димитрій Іакшичь потомство, а Паѵель Бранковичь умре, као што смо казали, безчаданъ. Вукови потомцы узымаюћи Римокатоличкинѣ за жене, и съ овыма дѣцу рађаюћи, садъ за любоь высокогъ достоинства, садъ збогъ угожденія высокимъ Римокатоліческимъ Фаміліама, непримѣтно исповѣданіє Римско попріимали су. Iакшичеви потомцы на противъ, онда су текъ престали Греческе Церкве держатисе, кадъ у найновіимъ временима послѣдный ове Фаміліє прапраунукъ дуготраюће существованіє свогъ презимена смертію своіомъ заключи и истой Фаміліи конацъ учини.

Како се Вукъ Деспотъ 1496. г. у Сланкамену престави, а Аггеліна, Стефана Деспота супруга, коя є много пређе у Сремъ изъ Італіє съ два своя сына, Георгіємъ и Іоанномъ дошла, прогласи себе за Деспотовицу Сербску у Срему, а сынове своє за Деспоте. Но будући да она на скоро временный животъ съ вѣчнымъ промѣне, то сынъ нѣнъ старій Георгій постане Деспотомъ Сербскимъ, кои видећи, да име Деспотско безъ велике корысти и ползе на себи носи, по совѣту нѣкогъ изъ Сербіє милостинѣ ради у Купиново и Сремъ дошавшегъ Игумена, преда Деспотство своє брату Іоанну и оть Георгія поставшій Максімомъ, у чинъ монашескій съ концемъ 1496. год. вступи.

Не прође много времена, Максімъ дозове Левита, Митрополіта Софіискогъ, у Купиново, кои найпре гостопримца, а послѣ и многе друге священицыма и діаконима за Сремъ постави. Іоаннъ Деспотъ оженисе съ Еленомъ, кћерію Стефана, а сыновицомъ славногъ витеза Димитрія Іакшича. Фамілія Iакшичева имала є у Срему знаменито притяжаніе, и непрестанно є знамените услуге са подручнымъ себи Сербльима Кралю и Отечеству чинила 25). Іоаннъ пакъ Деспотъ владао є у Купинову до 1503. године, у коє време збогъ многократногъ нападенія Турскогъ преселисе у мѣсто Беркасово, гдѣ исте іошть године 10. Дек. добродѣтелно прожививши умре 26). По смерти овогъ Деспота, Єлена супруга нѣгова живила є у Беркасову до 1521. године као Деспотовица; но кадъ Турцы ове године Бѣоградъ освоє, то она избѣгаваюћи опасности преселисе брату 27) свомъ Марку Якшичу у Вілагошваръ, пакъ отудъ опеть зету свомъ Графу Франгепану у Рватску гдѣ и умре, многе священике са собомъ изъ Срема у Банатъ изведши 28). Тако исто и цѣлокупна тѣла Стефана, Аггеліне, Максіма и Iоанна са собомъ брату свомъ у безопасіє отнесе 29). Отъ тогъ времена подпадну Сербльи подъ инородне Полководце, коима покораваюћисе онуда су воєвали, гдѣ имъ є заповѣданно бывало 30).

__________
25) Раичь К. Х. 321. - 26) Р. К. Х. 319; Енг. IIІ. 114; Дaв. 124. - 27) P. K. X. 340, 1. - 28) Р. К. Х. 341. Дав. 125. - 29) Раичь К. Х. 341; - 30) Р. К. Х. 341.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on February 16, 2024, 11:30:59 am
Но пређе мало, нежели што се Іоаннъ Деспоть изъ Купинова у Беркасово премѣстіо, съ концемъ Аѵгуста и почеткомъ Септемвріа 1502. съ Іоанномъ Корвіномъ Іакшичь Стеф., Божичь и Милошъ Сербски Войводе 31), пређу кодъ Храма преко Дунава, попале Видинъ и Кладова, опустоше предградія Нікопольска, и преселе многе Серблѣ у предѣлъ измеђь Бѣограда и Темишвара. На данъ вѣнчаня Кралѣвогъ съ новомъ Кральицомъ т. є. 29. Септ. донешенне буду на многимъ колима у Столный Бѣоградъ оне Турске главе, ко є су у овомъ послѣднѣмъ воєнномъ походу съ трупова Турски поотрубльиване быле 32). Максімъ Іеромонахъ братъ Іоанновъ нѣко време задержаваосе у Монастыру Св. Луке, садъ Обеда названномъ у Купинову; но почемъ Турцы све вышше и вышше на Сремъ навальивати стану, то онъ узевши свете мощи Стефана и Аггеліне, родителя свои, а тако исто и брата свогъ, Савомъ рѣкомъ спустисе у Дунавъ, откудъ у Валахію запланинску кь Радулу тамошнѣмъ Войводы отиде, и кодъ нѣга нѣко време пробавивши, по смерти Влахозапланинскогъ Митрополіта на тамошный Архієрейскій престолъ попнесе. За време Митрополітства свогъ у Валахіи Максімъ є само у станю быо помирити Радула Влахозапланинскогъ и Богдана Молдавскогъ Войводу, кои су већь єданъ противъ другогъ и оружіє подигли были. Послѣ нѣкогъ времена Радулъ Войвода державны дѣла свои ради пође у Будимъ къ Владиславу II. Hитко не буде достойніи отъ Максіма, кои є како Мађарскій єзыкъ, тако обычає и права Унгарска добро разумѣвао, да Войводы у тако важнымъ дѣлма спомоћникъ и совѣтникъ буде 35). Но кадъ се Богданъ престави, и злонравный Міхна Войводомъ постане, Максімъ о свомъ спасенію промышлявати стане: єръ Міхна, кои є Турцыма страну держао, ни є могао гледати, да Максімъ отъ Фамілія Сербско деспотске, коя є Турцыма свагда противна была, Церквомъ тамошньомъ управля. Требало є међу тымъ, да Міхна миръ потверди съ Кралѣмъ Унгарскимъ. По мнѣнію велможа нитко къ совершенію дѣла тогъ способній не бяще отъ Максіма Митрополіта: Міхна дакле сь пуномоћнымъ писмомъ драговольно пошлѣ онога у Будимъ, кога у земльи своіой радо гледати немогаше; а и Максімъ іошть є радостніє желіо съ ньимъ разстатисе; зато спремивши све своє съ светыма мощима отплови у Унгарію године 1508, гдѣ миръ съ Кралѣмъ заключи 34), отъ когъ и пріятельско писмо за Міхну добыє; но представившій себи непріятельство Міхнино, нити є смѣо на престолъ свой повратитисе, нити є могао збогъ Турака у Купинову задержатисе, но, ако и съ нехотѣніємъ, принуждень буде отъ пріятеля свои Стефана Iакшича, и Марка сына нѣговогъ, мѣсто у подножію Фрушки гора лежеће Крушедолъ заискати, на комъ те исте године монастырь Крушедолъ оснує, а писмо Краля Владислава путемъ своимъ къ Міхни оправи 35).

[attachment=1]
__________
31) P. K. X. 320; Eнг. III. 113. - 32) Eнг. III. 113. - 33) Раичь. К. Х. 325, 6. - 34) Раичь К. Х. 327; Енгелъ III. 142. - 35) Р. К. X. 328.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on February 17, 2024, 11:27:55 am
Казао самь мало пређе, да се Краль Владиславъ II 29. Септ. 1502. године съ Кральицомъ вѣнчао. Докъ се дакле онъ съ младомъ Госпомъ своіомъ забавляо, уговарао є Варнава Бѣлый (Белаи) у союзу съ Млѣтачкимъ посланицыма седмогодишный миръ съ Баязитомъ на Сербскомъ єзыку 36). Године 1514. родисе Кралю сынъ Лудовікъ. Оть стары времена обычай є быо, да свакій домаћій човекъ Кралю, кадъ му се сынъ роди, по єдногъ вола поклони. Будиму оближньи предѣли то и садъ учине: но Кумани, Бунѣвцы и Язиги буду томъ противни, а особито Власи и Сѵкули Седмиградски. Краль пошлѣ съ придворномъ войскомъ Паѵла Томорію, да Cѵкуле съ оружіємъ къ данку принуди; но ови се кодъ Сикелвашархеля скупе, на Томорію ударе, разбію га, и у бѣгство обрате. Краль разлюћенъ, заповѣди изъ Темишварскогъ, Оршавскогъ и Северинскогъ предѣла Сербльима, да на Сѵкуле ударе. Сербльи се дакле подъ платомъ и безъ плате служећи, съ Войводомъ и Управителѣмъ своимъ Стефаномъ Іакшичемъ противъ Сѵкула крену; Сѵкули Міхну Валахійскогъ Войводу у помоћь зовну, кои како дође, буде на главу отъ Іакшича и нѣговы Сербаля побієнъ тако, да є само съ тимъ, што се отма потурчіо, животъ свой, но не воєводство своє спасти могао 37), а Власи са Сѵкулима ово у Турску, ово у Польску принуђенни буду разбѣћисе. Коє овай бой са Сѵкулима, коє пакъ она велика штета, кою су Сербльи у отбрани Авале града противъ Іоанна заполѣ, кога су и узбили, отъ Кучуг - Балибега приморанни, претерпѣти морали, прилично є число народа Сербскогъ са лица землѣ сбрисало 38).

Мѣсто Міхне изберу Боляри Нягула за войводу свогъ, но при томъ и совѣтъ му даду, и да Максіма Митрополіта изъ Срема на престолъ позове, и да му тай сестру свою отъ стрыца Милицу за жену да. На писмо позывателно Нягулово, Максімъ, о ствари добро разсудивши, остави Крушедолъ, и опетъ на престоль свой попнесе. За кратко време свогъ Архіпастырства у Валахіи сазыда два монастыра, и почемъ на мѣсто себе другогъ Митрополіта постави и посвети, съ богатомъ милостиньомъ зета свогъ Нягоя опетъ у Сремъ вратисе, гдѣ мон. Крушедолъ са свимъ иззыда, число монаха умножи, й по совершенію многи добры дѣла 1516. год. Іан. 18. временный овай животъ са вѣчнымъ промѣни.

__________
36) Енг. III. 114. - 37) Раичь. Х, 329. - 38) P. X. 330, 1.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on February 17, 2024, 11:48:46 am
Кадъ Царь Турскій Селімъ у Өракіи умре 1519. године, и Соліманъ на престолъ се попне, онда таки о пролѣћу 1521. године съ цѣломъ войскомъ своіомъ удари на Сербію, обколи Београдъ и Шабацъ, и будући да отъ Краля никакове помоћи долазило ни є, найпре се Шабацъ 39) а послѣ и Бѣоградъ Турцыма у руке преда. Преданіє ово Бѣограда Турцыма приписую Мађарски списательи отъ части Сербльима; но у томъ се люто вараю; єръ ако є и было Сербски войника у то време у Бѣограду, они су се онда и ондѣ били, кадъ и гдѣ су имъ Мађарски управительи заповѣдили: но болѣ бы погодили исти Дѣєписцы, кадъ бы су рекли, да є Краль и Палатінъ бодріимъ окомъ на Турке пазіо быо, и Защитительима Бѣоградскима на своє време заслуженну плаћу издавао, да ни є Хедерварій съ своимъ другомъ у найопасніе за Бѣоградъ време у Будимъ по плату ићи морао, и да ни су Мађари у Сербскій законъ у исто време задирокивали, онда бы по свой прилицы истый градъ у Кралѣвымъ рукама задержатисе моpao 40). Монасима Сербскима дозволе Турцы, да тѣло Св. Пятнице* съ честію изъ града на полѣ изнесу 41). Новый Управитель Бѣоградскій Кучугъ Балібегъ, по заповѣсти Султана свогъ, прешавши преко Саве нападне на Сремъ, попали и опустоши мѣста, Сланкаменъ, Иригъ, Дмитровицу, Купиново и многа друга. У исто време пошлѣ Краль Баторіа Палатіна съ войскомъ у Сремъ, гдѣ се са Сербскомъ войскомъ соєдини, Балибега срѣтне, и на главу побіє. 42).

Године 1522. пређе изъ Сербіє у Кралѣву службу Болярь Сербскій Паѵелъ Бакичь, 43) не побѣдимый витезъ, съ 5 своє браће: Петромъ, Климентомъ, Емануиломъ, Димитріємъ и Міхаиломъ 44). Како се Бакичь съ Томоріомъ и Кралѣмъ састане, а онъ й извѣсти, да є Соліманъ послѣ краткогъ времена намѣранъ съ великомъ силомъ преко Саве и Драве прешавши на самый Будимъ ударити 45). Краль Лудовігъ дарує Паѵлу и браћи нѣговой градићь Лакь у Шимегской Столицы, а по краткомъ времену и сва добра Хедерварина 46). О єсени 1523. год. удари Ферхат - Бегъ съ силномъ войскомъ на Сремъ, почне га палити и разоравати: но подъ управленіемъ Томоріинымъ срѣтне га Мађарска и Сербска войска. Сербльи су понайвышше на шайкама были подъ вождовима, Паѵломъ Бакичемъ, нѣговомъ браћомъ, Радичомъ Божичемъ и Өеодоромъ Бошнякомъ 47). Сраженіє буде; и Паѵель Бакичь уочившій Ферхат-Бега, стрѣломъ съ коня свали га, и отсѣче му главу 48). Друга войска Турска разбієнна на стране разбѣгнесе, или се по већой части као роблѣ побѣдительима преда.

__________
39) Раичь Х, 343; Енг. III. 221. - 40) Раичь Х. 343, 4, 5; Енг. III. 221; 2. - 41) Енг. III. 223. - ) Р. X. 348. - 43) Р. Х. 350; Дав. 126; Ёнг. III. 271. 1526 а Фесл. VI. 279. 1525 год. полаже. - 44) Раичь Х. 350; Фесл. VI. 279. - 45) Енг. 271; Фесл, VI. 279. – 46) P. X. 350. – 47) Раичь Х, 352; Енг. III. 241. - 48) Р. Х. 353.
* Света великомученица Параскева (Петка, Пјатница) - прим. Ј.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on February 18, 2024, 12:19:34 pm
[attachment=1]


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on February 18, 2024, 12:28:19 pm
Докъ су се велможе Унгарски међу собомъ препирали, дотле Солиманъ 1526. кренувшисе съ силномъ войскомъ изъ Цариграда, приближисе къ Унгаріи. Краль заиште помоћи отъ оближиьи владѣтеля, но не получи. Сокровишница му испразнѣнна бяше; за то съ благословомъ Острогонскогъ Архієпіскопа и Папиногъ Посланика узмесе изъ Францишканске у Пешти Св. Петра Церкве кѵвотъ, у комъ є лежало тѣло Св. Герарда, тако исто и отъ свію драгоцѣностій изъ свію Пештански и Будимски Церквій, као крстова, путира, кадіоница половина покуписе: и отъ свега овогъ сребра и злата, сребрни и златни новцы учинесе 49). У Іунію отъ исты новаца первы 1575. скованны дуката као плата пошлюсе у Петроварадинъ Паѵлу Бакичу и Радичу Божичу, управительима Шайкашкима 50). Почемъ Солиманъ съ силномъ войскомъ Сремъ опустоши упутисе Будиму. Лудвігъ скупивши до 26.000 войске съ велможама станъ свой на Мохачкомъ полю постави: и Султанъ на исто мѣсто са свомъ силомъ своіомъ приспѣ. Битка учинисе жестока; Турцы буду побѣдительи; Благородство Унгарско по већой части изгине, Краль се у глибовитой нѣкой бари удави, и само Палатінъ съ Іоан. Банфіємъ живъ утече. Управительи Сербске войске на Мохачкомъ полю были су Паѵель Бакичь, Радичь Божичь и Тома Бошнякъ, кои на шайкама своима спасусе 51). Да су Мађари, у ово време Серблѣ послушали, много бы другоячіи конацъ жалостна ова битка имати могла 52).

Послѣ битке Мохачке почнесе Фердінандъ І и Іоаннъ Заполя о наслѣдію Кралѣвства препирати, збогъ чега се велможе съ цѣломъ земльомъ на двѣ части раздѣле. Сербльи су се держали Фердінанда; и отъ тогъ времена до данась у колико су вышше могли у свакой прилицы непоколебиму вѣрность и непобѣди му храбрость свою къ всепресвѣтлѣйшемъ Дому Аѵстріискомъ съ найвећимъ усердіемъ у казивали су 53). Но исте іошть године появисе међь Сербльима особитый нѣкій и храбрый мужъ, по имену Іоаннъ Чарноєвичь, кои себе по крвномъ нѣкомъ праву Деспотомъ Сербскимъ назове. Овай буде на Фердінандовой страни, другогъ Запольиногъ Посланика, къ Цару Турскомъ отправлѣнногъ исте іошть године ухвати, и многе пакости страни Запольиной са своимъ Сербльима чинити начне 54). Да бы злогъ овогъ потричара съ врата скинути могао, пошлѣ Заполя у Аѵгусту 1527. год. Петра Періньію противъ нѣга. Сраженіє буде кодъ Сегедина у комъ Климентъ Бакичь 55) славный и храбрый витезъ падне; Періньій измакне а войска нѣгова ово похватанна, ово растеранна буде 56). Но Цібакъ Еп. В. Варадскій скупи Періньієве войнике, удари на Чарноєвича и узбіє га. Послѣ краткогъ времена удари овай опетъ на Сегединъ, оплѣну богатогъ нѣкогъ терговца Стефана Заканьію; но у истомъ грабленю буде яко у мошнице ранѣнъ, збогъ чега у Дорожму, селу близу Сегедина, отъ свои отнешенъ буде, а Вал. Турчинъ, Запольинъ Полководацъ извуче га онако ранѣнногъ на полѣ и главу му отрѣже 57), кою Запольи у Будимъ пошлѣ. Войницы нѣгови съ превеликомъ храбростію на шайкама продру ланце оне, коє су Запольини приверженницы између Пеште и Будима преко цѣлогъ Дунава превукли, да имъ путь затворе; и тако послѣ великогъ труда и усиляваня, до Коморана допру. Фердінандъ iи све редомъ обдари, и мѣсто Селиште на рѣки Вагу, за за обыталище опредѣли имъ 58).

__________
49) Фесл. 283. – 50) Фесл. 286. – 51) Раичь Х. 359; Фесл VI. 324, но на страни 327. вели да э Божичь у истой бытки погинуо; Дав. 126. – 52) Дав. 126. – 53) Р. X. 363. - 54) Фесл. VI. 353. – 55) Фесл. VI. 376. – 56) Р. XI, 9, 10. – 57) P. XI, 10, 11. - 58) Р. XI, 11, 12; Дав. 128.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on February 20, 2024, 09:02:18 am
У исто време быо є у Славоній славанъ войвода Стефанъ Радичь. - Съ почеткомъ Септемвріа, 1527. г. почемъ Фердінандъ Єгру добые и Заполю до Тисе дотера, Паѵелъ Бакичь преко Палатіна за већу плату и за притяжаніє ђурско постане Фердінандовымъ Войводомъ, комъ є до смерти вѣранъ быо 59). Кадъ исте године Францъ Бодо, Запольинъ , Токай освои, съ другима посланъ буде и Паѵелъ Бакичь противъ овогъ. Сраженіє буде ужасно и Сербльи подъ предводителствомъ Бакича съ найвећомъ храбростію борећисе 60) помогну одержати побѣду, у коіой и самъ Бодо живъ ухваћень буде 61). Кадъ жетва 1529. год. наступи, пређе Соліманъ съ безчисленномъ войскомъ у Сремъ; а отавдѣ преко Осѣка и Будима гдѣ Заполю намѣсти, и 26. Септ. приспѣ подъ Бечь. У исто време ни є се у Бечу выше отъ 18.000 войника налазило, къ коима су се причислявали и 200 Сербаля Коняника подъ Паѵломъ Бакичемъ ), кои су мостове Дунавске чували 63). Кадъ већь Соліманъ послѣ многи маньи боєва главно нападеніє на Бечь учинити, намѣраваше съ дозволенѣмъ Градски Управителя, излети са Сербльима међь Турке Бакичь, и хитростію своіомъ измамивши iй изъ стана Ібрахіма Везира, многе потуче а многе и живе похвата. Отъ овы се зароблѣника дозна, да ће Турцы до три дана послѣднѣ но найвеће нападеніє на Бечъ учинити, пакъ ако га у тай махъ не освоє, да ће отступити отъ града. Фердінандъ чувшій то іошть се болѣ преправи, и Соліманъ видѣћи да є изданъ, съ цѣломъ войскомъ своіомъ повратисе къ Будиму. Бечки граждани дакле свагда су дужни благодарни быти спроћу Сербаля, чія су браћа съ нечувеннымъ дерзновеніемъ градъ Бечъ, дознавши мнѣніє Турско, отъ крвожедногъ Солімана сачувати и спасти умели 64). Кренувшесе отъ Беча Турке гонили су Сербльи са своимъ войводомъ за дуго , у путу нападаюћи iй отъ кои прилично число као роблѣ у Бечъ доведу 65).

Године 1531. у Септ. почне Осман Ага съ 8000 турака палити по Аѵстріи; но Паѵель Бакичь съ другима тако га поздрави да нити є онъ, нити итко отъ Турака съ мѣста сраженія могао живу главу домовини своіой отнети 66). Дек. 31. 1532. године заключи Фердінандъ съ Запольомъ четыремѣсечно войнопримиріє: єданъ отъ пуномоћника Фердінандовы быо є Паѵелъ Бакичь 67), кои є свакояко Кралю свомъ послужити могао. - Но мало пређе те исте године удари Соліманъ на Славонію по плѣніи ю, и враћаюћисе дому, знаменито число Сербаля са собомъ у робство отведе 68). На Паѵловъ данъ, 30. Іуніа 1535. Године, празднуюћи Бакичь свой именный данъ позове и Бал. Турчина као сосѣдногъ Земледержца у госте; кадъ се овай послѣ гостбе къ домовини врати нападне га у путу Бакичевъ Сотникъ (капетанъ) Дели Паѵле, пукне на нѣга, но не погодивши га побѣгне. Овай тако названный Турчинъ мыслећи, да є то наговоромъ Бакичевымъ догодилосе, позове овогъ на удвой: Бакичь буде готовъ: но Фердінандъ имъ то чинити забрани, већь отреди да судейски траже правицу; и самъ имъ се за Судію обѣћа 69); но Турчинъ разлюћень презрѣ то, и пређе на Запольину страну.

__________
59) Фесл. VI. 382. - 60) Фесл. VI. 398. - 61) Енг. IV. 12; Фесл. VI. 398. - 62) Р. XI. 17; Дав. 129; кодъ Феслера VI. 430, 40.000 войника. - 63) P. XI. 17; Дав. 129. – 64) Дав. 129. – 65) Фесл. VI. 430. – 66) Фесл. VI. 6481. – 67). Енг IV. 37: Фесл. VI. 483. – 68) Раичь ХІ. 20; Дав. 130. – 69) Фесл. VI. 500.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on February 24, 2024, 09:06:33 am
Солімань 1537. опетъ съ воєнномъ своіомъ силомъ наступи на Рватску и Славонію: Фердінандъ пошлѣ противъ Турске войске у Рватску Петра Крусича, а у Славонію Каціана съ 16.000 пѣшака и 8.000 коняника. У овомъ воєнномъ походу буде и Паѵелъ Бакичь, Генералъ - Бригадіръ Коняничкій 70), съ многимъ Сербскимъ Войницыма и Чиновницыма. Цѣла войска Фердінандова, найпре се кодъ Копривнице стани. Аугуста 31. цѣлый станъ премѣстисе у Шумску (Шимегски) Столицу; но већь 10. Септ: пређе опетъ преко Драве къ Вировитицы, Мехметъ Яхоглю главный Предводитель Турске войске, извѣстившійсе о станю Каціановомъ, затвори десный брег Драве, како се войски Фердінандовой ништа не бы донети могло. Турска войска отъ Фердінандове на три милѣ отстояще. Пожельи и навали предосторожній и внимателній войвода опредѣлень буде Бакичь, да съ 1000 коняника и два отдѣленія Тѵролски Стрѣлаца, Турске войске станѣ промотри. Турцы мыслећи, да цѣла войска иде, начну бѣгати: но Бакичь съ своима стигне iй, многе изсѣче, а нѣке зароби. Ови извѣсте Каціана, да Яхогли Фердінандову войску очекує предъ Осѣкомъ, гдѣ ће се пресудително сраженіє учинити. Воєнный дакле совѣтъ пресуди, да се управо къ Осѣку ступа, на мѣсто тогъ, што бы болѣ было, да є цѣла войска къ Пожеги што скоріє пошла, и цѣлу Славонію присвоила. 10 дана путуюћи дође войска къ Валпову, изслаблѣнна већь невѣштиномъ свогъ слабомоћногъ и малодушногъ вожда Каціана, угнѣтенна оскудицама, и умалѣнна болестима. На три дана съ потребныма снабдѣнна, пође сва войска отъ Валпова, и 27. Септ. на 3.000 коракляя предъ Осѣкомъ устанисе. Но почемъ се опеть неразсмотреніємъ и невѣштиномъ Каціоновомъ, на Діаковарско полѣ повуче, и непріятельи се све вышше указивати стану, Паѵель Бакичь огорчень слабостію Верховногъ Полководца, нѣгову заповѣсть, да се сирѣчь ниє свободно съ Турцыма у бой упуштати праведно презре, удари са Сербльима и Нѣмцыма на Турке, жестоко iй гонити и сѣћи начне, но изненада пушчаннымъ танетомъ у главу ударень съ коня падне и издане 71). Съ Бакичемъ мало доцніє падну и нѣгови вѣрни и храбри Сотинцы, Паѵелъ Ɵодорко, и Ɵеодоръ Пеичь съ многима другима; а у робство буду отведенни Димитрій Скандеровичь, Вукъ Милола и Дели Паѵле 72). Коняницы су съ найжесточіимъ бѣсниломъ осветили смерть великогъ свогъ вожда и Управителя; но побѣда є опеть на непріятельской страни остала; єръ ондѣ, гдѣ є Бакичь пао, морала се заєдно и послѣдня искра храбрости, како у свима войводама тако и у простыма войницыма по несрећи, угасити 73).

Слѣдуюће године особиту храбрость покажу Марко и Петръ Томашевичи, Сотинцы при освоєнію Ясеновца 74). Съ годиномъ 1541, 2, и 3 ударе опеть Турцы на Унгарію, многе твердынѣ освоє и градове, а Сремъ немилостиво поплѣне, наравно свагда съ великимъ ущербомъ Сербскогъ народа.

Да є отъ шесть браће Бакича было потомства то намъ повѣстница свѣдочи; но колико є свакій отъ ньи сынова и то по именце послѣ смерти своє оставіо, или да є кои безчаданъ умрео, ни словца се казати не може. Довольно є то да іошть 1540. год. Петра Бакича у повѣстницы и на полю Марсовомъ као храбра витеза налазимо. Мы ћемо Петра овогъ у за цѣлый нѣговъ животъ за рођевногъ брата Паѵлова сматрати, хотя є и то могуће, да є истый Петръ сынъ или сыновацъ Паѵловъ быо. Петръ овай Бакичь са Сербльи, коняницы налазіосе у Септ. 1546. г. подъ управленіемъ Няринымъ; а по полученію плате съ другима 1. Окт. Кралю у Прагъ повратіосе 78); й кадъ є године слѣдуюће у Апрілію требало было, да войска Фердінандова у Саксонію противъ Курфіршта пређе, Петръ є Бакичь первый быо, кои є съ своимъ коняницыма преко рѣке прешао, комъ є за тымъ сва войска слѣдовала 79): и мало послѣ у Іулію пошлѣ Краль съ другима и овогъ избранногъ и препеченногъ войника, да Дворъ Прагскій освою, коє они и учине 80).

Около Каравсебеша и Лугоша у ово време много є Сербаля было: Ізабелла, супруга Запольина, да бы Мартінуцію главе доћи могла, преко Петра Петровича вожда войске своє, Карансебешке, Лугошке и Сремске Серблѣ позове себи у помоћь. Ови дођу: Петровичь єдну часть отъ ньи подъ предводителствомъ Ніколаа Череповича къ завоєванію Чанада пошлѣ, а другу часть са собомь поведе у Ердель; узме съ ньима новосозыданный Мартінуцієвъ градићь Алвінцъ при первомъ нападенію, и кодь, Булиногъ Бѣограда станъ свой утверди. Но у Октоврію Ɵома Варкоцъ, Мартінуцієвъ войвода предъ Чанадомъ Серблѣ узбіє и надвлада 81). Предаду Турцы 1551. год. 5. Дек. Липово. Послѣ полноћи по мѣсечини морао є Улман-Паша съ 1300 Турака изъ града извућисе. Ніколай Череповичь, Стеф. Сабовъ, и Петръ Божичь съ 400 свои коняника буду отређенни, да Турке ове подъ стражомъ до преко Тамиша пропрате 82).

Міхаиль Тотъ намѣри 1552. год. истерати Турке изъ Сегединске твердынѣ. Петръ Бакичь и овдѣ буде са своима Сербльима. У марту съ помоћію граждана изтераю Турке изъ града (вароши) у твердыню. И твердыня бы у краткомъ времену предатисе морала, да су войницы своє Предводителѣ као у почетку слушати хотѣли. у Сегедину се у исто време Сремскогъ, Бараньскогъ и Шимегскогъ віна много налазаше; войницы се предаду пићу; и при найвећой строгости свои Вождова са свимъ пренебрегну своє дужности; съ тимъ даду времена да Хедер-Бегъ Сегединскій у Будиму помоћи заиште. Халипаша изъ Будима што скоріе предъ Сегединомъ буде: Кралѣве войводе съ полупіяннымъ войницыма изыђу предъ нѣга. Сраженіє буде; и Хедер-Бегъ изъ твердынѣ за леђа кралѣвой Войски дошавши, побѣду Турцыма донесе; Бакичь преко Тисе, и други вождови, кои живи остану, на друге стране разбѣгнусе 83).

__________
70) Р. XI, 21; Енг. IV. 52; Дав: 129; Фесл. VI. 520. - 71) Р. ХІ. 21, 22; - Енг. IV. 52; Фесл. VI. 520, 521, 526; Дав: 129. - 73) Р. Х. 22; Фесл. VI. 526. — 74) Р. XI, 23; Фесл. VI. 527. - 78) Фесл. VI. 652. - 79) Фесл. VI. 657. – 80) Фесл. 661. – Фесл. 667. – 82) Фесл. 700. - 83) Фес. VI. 753.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on February 26, 2024, 11:12:00 am
Те исте године навале Турцы съ већомъ силомъ на Банатъ Темишварскій. 30. Іуліа падне Темишварь у Турске руке 84). Кромѣ многи други овдѣ изгинувши Сербаля, послѣ саме капітулаціє изышавши већь изъ твердынѣ са своима Лошонцій свадисе на ново съ Турцыма: сѣча буде велика; Лошонцій буде съ многима ухваћенъ, а Милакъ Сербинъ на мѣсту мертавъ остане 85). Съ Темишваромъ Липово и многа друга мѣста съ цѣлымъ Банатомъ падну у Турске руке, съ тимъ и бѣдный Сербскій народъ опетъ се на ново и у Банату и у Срему подвергне подъ жестоко и немилостиво иго Турско. Многи Сербльи тражећи спасенія разбѣгнусе по Влашкимъ земляма, и много времена тамо живећи међь правымъ Власима, и єзыкъ и обычає свое изгубе 86).

Исте године нѣкій Таковъ Васілѣвичь Ираклійскій, рођенный Гркъ, прогласи себе за Деспота Сербскогъ. Овай нит' є међь Сербльима быо, нит' су га Сербльи познавали; већь єднако се вукао по Влашкимъ земляма, докъ га 1563. године Власи найпре поштенно не пролупаю; пакъ му найпослѣ и главу отсѣку. 87) Споменути намъ іошть валя оне славне и храбре Серблѣ, кои су 1552. године градъ Єгру сь твердыньомъ бранећи, вѣчно име по себи оставили. Георгій Костовичь и Іоаннъ Киримаць, као найхрабріи защитительи покажусе, Киримацъ и животъ свой изгуби на стѣнама твердынѣ 88); а Ніколай Катичь и Вукъ Раць, послѣ найжесточієгъ сраженія на очигледъ разбѣгшисе свои другова Мађара почемъ имъ Турцы руке и ноге испребіяю, и съ найвећимъ чекичима издробе iй, съ душомъ се отъ тѣла као вѣрни Отечества сынови разставе 89). Септемвріа 27. 1557. год. 200 Сербаля у Острогону по налогу Адама Галла, Ћурске твердынѣ Сотника, смерти на жертву ни криви ни дужни принесусе 90).

Умре Фердінандъ, и на престолъ нѣговъ ступи Максіміліанъ. При крунисаню овогъ у Аѵгусту 1563. год. између 47 Велможа налазашесе у Пожуну и Паѵелъ Бакичь, сынъ знаменитогъ юнака Петра Бакича, кои є велике жертве на олтаръ спасенія общегъ принео 91). Максіміліану є требало трегодишный данакъ у Цариградъ послати: Черновичь дакле єданъ съ два друга 1565. год. 1. Іан. тамо отправлѣнъ буде 92). Паша Босанскій Мустафа Соколовичь 19. Септ. те исте године обколи и стѣсни твердыню Крупу на десномъ брегу Унне рѣке, и къ предаи прунуждаваше. Маттей Бакичь, Сотникъ Крупскій, достойный Зринієвъ ученикъ, са сто свои избранны другова безпримѣрно за 26 дана браняшесе; но будући да му Краньскій Графъ Адерсбергъ, кои є борбу нѣгову са стране са 7.000 войника хладнокрвно гледао, само 100 момака на захтѣванѣ ни є хотѣо послати; то Бакичь нашъ са своiомъ и другова свои смертію морао є твердыню у непріятельске руке предати 93). Због тога мало доцніє и 'Дели Ɵодор' съ 50 свои другова ни є могао 'Нови' у своимъ рукама задержати 94).

__________
84) Р. ХІ. 26; Фесл. VI. 768. - 85) Фесл. VI. 768. - 86) Р. І. 26; Дав. 130. - 87) Р. XІ. 28 - 33; Дав. 132. – 88) Фесл. VI. 783, 800. – 89) Фесл. VI. 791. 90) Фесл. VI. 887. - 90 Фесл. VI. 887. - 91) Фесл VI. 933; Енг. IV. 186. - 92) Фесл. VII. 25. – 93) Фесл. VII. 25. - 94) Фесл. VII. 25.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on February 27, 2024, 12:44:53 pm
Године 1565. посланицы Максіміліанови, Чeрновићь и нѣгови другови повратесе изъ Цариграда и отъ Солімана донесу Імператору тай отговоръ да ће миръ подъ таковымъ условіємъ ненарушенъ остати ако Максіміліанъ Транзілванцу све оно, што є отео, поврати, и ако се у будуће отъ освоєнія Трансілваніє то єсть Ерделя уздержавао буде 1). Будући пакь да се условіє ово не одержи, за то не прође много времена, а Соліманъ у почетку Іуніа мѣсеца съ силномъ войскомъ изъ Цариграда къ Адріанополю кренесе откудъ Пертафа Пашу, сестрыћа свогъ, съ 25.000 войске на Унгарію пошлѣ 2). Пертафъ дакле како у Банать приспѣ будући да су Темишваръ, Липово и многа друга мѣста већь у Турскимъ рукама была; зато на Моришку Крайну удари и опустошаваюћи Поморишка мѣста у мѣсецу Іулію, Ђулу обсѣдне 3). Твердыньомъ овомъ у исто време управляо є Владиславъ Креченъ (Querecinius Keretséni); обрана се состояла изъ 2.600 войника, међь коима су се налазили особито храбри Сербльи, Димитрій Очаровићь, коняничкій и Раякъ пѣшачкій, Сотницы, кои су отважностію и юначествомъ своимъ Старѣшину свогъ далеко превосходили 4).

Послѣ краткогъ времена Соліманъ съ цѣломъ своіомъ силомъ къ Сербскомъ Бѣограду приспѣ: овдѣ се мало отмори разсмотрѣвшій и отважившійсе да на Єгру као слабію отъ Сигета твердыню найпре удари; зато и заповѣди да се на Дунаву кодъ Петрића (Петроварадина) мость што скоріє наметне, преко кога бы сву свою войску превести могао. Ho будући да у исто ово време Соліманъ многе Пашалуке између Паша свои на ново подѣли; зато Мустафа Босанскій постане Будимскимъ, а на нѣгово мѣсто Мехмедъ Ћилергибаша поставлѣнъ буде. Овогъ, кои се у Босну, новый Пашалукъ свой повраћаше, путъ нанесе, да у Соколошу (Soclosium, Шіклошъ) преноћи; но Вукъ Папротовићь 5) и Гашпаръ Алапинъ кои су подъ Графомъ Зриновићемъ съ 2.500 Рвата Сербаля 6) и Мађара Сигетъ чували, у исто време отъ Зриновића посланци буду, да предградія Печуйска поплѣне и да ce o намѣреніяма Солімановыма, што болѣ узмогу, извѣсте. Кадъ дакле ови по великомъ вѣтру, грмлявини, киши и помрчини у село нѣко дођу, коє измеђь Соколоша и Печуя єднако отстояше, извѣстесе отъ нѣкогъ тежака, да є Мехмедъ у Соколошъ на преноћь дошао. Папротовићь се найпре съ друговима о томъ посовѣтує, како бы по ньи отвећь добро было, да іоштъ исте ноћи на Мехмеда ударе: предложеніє ово буде одобрено; они безъ задержаваня пођу къ Соколошу, и у саму зору на дремливе и спаванѣмъ обтерећене Турке ударе. Паша єдва се пробуди и освѣти; счепа оружіє своє и са своима бранитисе почне; но не прође много времена а онъ изгуби десницу и будући да таки за тимъ съ коня спадне, то му се и глава отсѣче 7). Сынъ истогъ Паше видећи очима зло своє, увучесе у єдну воде пуну ямурину, но мало доцніє, кадъ се изъ многи пушака на нѣга стрѣляти почне, у истой води животъ свои жалостно и бѣдно оконча. Робля се мало добые, но измеђь другогъ плѣна задобые Папротовићь са своима много сребра и други драгоцѣнны стварій, одѣће, лѣпы коня, и што є іоштъ найлѣпше 17.000 чисты и красны дуката. 8.) Съ богатымъ овымъ добыткомъ Папротовићь се съ своима у Сигетъ поврати.

__________
1) Ішт. К. 22. стр. 280. - 2) Іш. 23. 288; Раичь К. 11. 34. - 3) Iш. 23. 288. - 4) Іш. 23. 288, P. 11. 34. 5) Іш. 23. 290; P. 11. 35. – 6) Феслеръ Кн. 7. 46 . – 7) Iш. 23. 290; P. 11. 35. – 8.) Иш. 23. 290; P. 11. 35; Дaв. 132.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on February 27, 2024, 01:29:02 pm
Како Соліманъ у путу чує какова се не срећа Мехмеду у Соколошу догодила, пунъ туге и жалости у лютини своіой заповѣди да се сва войска, съ коіомъ є на Єгру пошао быо, къ Сигету окрене. Пертафъ пакъ, кои є іошть у Іулію, као што смо мало пређе казали, Ћулу обсѣо быо, чувшій отъ друга, да є Соліманъ Аршлана Пашу Будимскогъ збогъ небраженія нѣговогъ съ Пашалука сбаціо, уплашисе яко, и колико є игда болѣ могао, на Ћулу пуцати почне. Но наши се съ великомъ и отважномъ храбростію отупираху. Доцніє мало на велику несређу обсађенника Ћулски догодисе, да ньіова три велика топа, или што су се яко угрѣяла была, или збогъ топџіискогъ непаженя на дѣлове распрснусе, и съ топџіяма многе друге на мѣсту поубіяю. За чудо є велико было, да тко є годъ истымъ топовима ма найманѣ ранѣнъ быо, ни найбольимъ лѣковима ни є се излѣчити могао. За чудо є тако исто велико, како се Очаровићу, коняничкомъ вожду, мужу отвећъ честитомъ, и когъ су войницы а особито Сербльи почитовали и отвећь любили (virum praestantissimum, ac quem milites et potissimum Thraces velut parentem maxime colebant) збогъ тога, што су премноги нѣговомъ щедротомъ изъ робства искупльиванни, а други опетъ коньима и оружіемъ, или новцемъ и одѣломъ нѣговымъ обдержаванни бывали; за чудо є велимъ велико, како се на жалость и тугу свію случило да се овай великій мужъ отломкомъ єдне разбієнне кругле (кугла) у чело повыше оберве рани, и да отъ исте ране, коя є спочетка тако мала была, да є єдва и крвь изъ нѣ потећи могла, но доцніє отровна и смертна постала, да є велимъ овай силный и храбрый мужъ, почемъ му отъ исте мале ранице глава отече съ великимъ боляма животъ свой бѣдно окончао 9).

Послѣ смерти Очаровићеве подуго су се наши храбро бранили, но у Септемврію принуђенны буду, да збогъ несогласія поглавара Мађара Турцыма градъ предаду. Єданъ само Димитрій Церный названный Стражостарѣшина врата твердиньски коня свогъ віномъ напои, и съ нѣколико другова утече; а други отъ Турака по хватанни буду 10). Тако и овдѣ народъ Сербскій послѣ освоєнія Ћуле и Єнове отъ Турака, жестокомъ игу Турскомъ подпадне, као роблѣ немилостивыма своима Господарима служећи, или свакій данъ отъ исты смерть грозну очекуюћи.

__________
9) Iш. 23. 291; P. 11. 36. – 10) Iш. 23. 291.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on February 28, 2024, 10:58:46 am
Соліманъ съ 100.000 войске своє къ Сигету повратившисе, 2-огъ iошть Аугуста обсѣдне га, и жестоко дан-ноћь на нѣга пуцати стане. Радованъ Сербльинъ 11) старый Сотникъ и Дандо Францъ навале на Зриновића и почну га молити, да имъ допусти, да съ нѣколико войника изъ града на полѣ излете, да топове Турске позаглавлюю, и чепове у ньи ударе. Но Зриновићь молбу ньіову не послуша, већь и отбіє; и будући да є изъ искуства знао, да такови поступцы понайвышше зло испадаю, рекне имъ iоштъ, да ће они текъ отсадъ довольно други прилика имати, гдѣ ће своє юначетво и храбрость показати моћи. Ови за садъ отбієнни на ново му цѣловетна три дана съ молбомъ своiомъ досађивати стану; и тако га найпослѣ на моле. Трећій дакле данъ кадъ буде, мало пређе, нежели што є сунце зашло было, изыђе Радованъ и Дандо съ 200 стары свои и поузданны войника на полѣ међь Турке. Сви сложно ударе на яничаре, кои су на стражи были, и топове чували: ови изненада уплашени съ мѣста се разбѣгну, а Радованъ и Дандо са своима на топове наиђу, и већь нѣколико топовски валя съ гвозденны клинови позаглавлюю: па кадъ точкове и осовине топовске сѣћи и дробити стану, а оно се међь Турцыма подигне буна, кои са сви страна къ топовима поврве. Овдѣ се жестока битка развіє, и будући да є сила Турска множиномъ наше войнике и десетъ пута надвышавала; зато наши храбро бранећисе принуђенни буду да уступаю, и да се у твердыню поврате. Дандо своє пооштраваюћи кругломъ (кугла, тане) непріятельскомъ у главу ударень буде и умре, а други єдва до градски врата біюћисе и уступаюћи допру: Радованъ пакъ исте несреће као и Дандо буде, кругла га сирѣчь непріятельска у мошнице сгоди, отъ когъ ударца 19. Аѵгуста на мѣсту мертавъ остане. Послѣ смерти Радованове отвећь мало нѣговы войника у градъ утече. Главе оба вожда ова на колацъ отъ Турака буду натакнуте, и тако намѣштенне, да й само наши изъ твердинѣ лако видити могу. Но и Турцы у бытки овой не буду срећніи. Они приликомъ овомъ окромъ многи други изгубе Булюкбашу яничарскогъ и старца Юсуфа Сотника. Наши є до 200, а Турака до 3000 по путови и зидинама мертвы остало. Ово є изтерчиванѣ отъ наши онда учинѣно, кадъ є Алі-Портікъ по десетодневномъ труду градъ старый на силу отети науміо быо, збогъ чега га Соліманъ сь 200 дуката награди, а онъ усиляваюћисе 26. Аѵгуста почне и на саму твердыню ударати, да є на силу отме; но у той ватри кругла га єдна изь твердынѣ мертвогъ на землю обори. Тогъ дана окромъ Алі-Портіка двѣ іошть Турске заставе (барякъ) нашима падну у руке, и съ великимъ числомъ Турака самъ Паша Египетскій погине. На мѣсто Алі-Портіково іошть истогъ дана постави Соліманъ Сайфедина, кои данъ на данъ силомъ на градъ удараше; но 29. Aѵгуста найжесточіє преко цѣле ноћи, и цѣловетногъ сутрашнѣгъ дана све новіимъ и отмореніимъ войницыма на твердыню ударати стане 12). Данъ 3-егъ Септемвріа послѣдню радость Соліману учини, гласъ му се сирѣчъ донесе, да се Ћула 1-огъ Септемвріа Турцыма предала. Послѣ єдногъ дана Султанъ умре; но лукавый Мехмедъ Паша смерть нѣгову предъ цѣломъ войскомъ за време сакрыє. Трипуть 5-огъ Септемвріа ударе яничари силомъ на твердыню, но наши ій двапутъ храбро отбію; кадъ трећій путь нагрну Турцы, онда обранительима нашима долети Зриновићь у помоћь: онъ изгуби овдѣ вѣрне своє другове Іоанна Новаковића и Андреа Быку; но непріятельи се и садъ натрагъ узбію съ ущербомъ своимъ отъ 7000 людій, ни єдногъ педля землѣ не освоивши 13).

__________
11) Iшт. 23. 296; Р. 11. 37. - 12) Фес. 7. 51. - 13) P. 11. 39; Фec. 7. 55.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on February 28, 2024, 11:07:42 am
Кадъ се већь послѣ многи жестоки боєва 7-огъ Септемвріа измеђь многи други Зданія огнѣмъ Турскимъ запалѣнны, и Зриновићевъ постой (квартірь) у пали; онда нашъ витезъ у 55 дана обсаде твердыньске двадесету већь навалу на твердыню дочекавшій, преправисе къ смерти; обучесе у лагко свиленно одѣло; церный клобукъ съ чапльиномъ перяницомъ на главу метне; у десницы мачъ а у лѣваки заставу имаюћи изыђе предъ своє изъ 600 войника тако исто къ смерти преправившесе дружество; изговори му трогателно и побудително слово, преда Юранићу заставу; заповѣди, да се врата отъ твердынѣ отворе, и да се у исто то време найвећій жартачъ на Турке опали; но Марко Срећинъ (Szerecsén) пређе, нежел' што исту заповѣдь изверши, пушчанномъ кругломъ ударенъ падне, на чіє мѣсто Георгій Рвать притерчи, и истый картачъ опали, когъ єданъ єдинитый ударацъ вышше отъ 600 коє мертвы, коє ранѣнны яничара на землю по обара. Съ густымъ картачкимъ дымомъ и облакомъ излети Зриновићь у непріятельскій станъ; витезови и другови нѣгови за ньимъ покуляю: тысуће Турски стрѣла и округлица (тане) поздраве й. Зриновићь напредъ летећій буде у перса ранѣнъ, но онъ не пазећій на то ни мало, єднако iоштъ другове своє къ безсмертной борби подпальиваше и мужественно имъ предхођаше. Тко є іоштъ у животу, позове онъ послѣдный путъ витезове своє, тко є іоштъ у животу, некъ храбро и юначки мачемъ около себе сѣче и коси; некъ драгоцѣнный, животъ свой лагко за малу цѣну прождерльивомъ Богу рата не прода! Садъ га іошть єдна пушчана округлица исподъ слѣпогъ ока погоди и онъ Славенскій, Сербско-Рватскій витезъ на землю падне; трећій на конацъ ударацъ учини край животу славногъ овогъ витеза у 48-ой години нѣговой онда, кадъ су верховный Кнезъ Карлъ съ 10.000 войника на 15 миля, а самъ Краль съ вышше отъ 100.000 войске на 25 миля далеко отъ Сигета за 50 дана лежали спокойно очекиваюћи, на кою ће й страну потребе и обстоятелства повући 14). У овомъ истомъ послѣднѣмъ бою обезсмертесе нѣгови храбри пратіоцы Стефанъ Оршићь съ многима другима, и текъ преко мертвы трупова Сербски витезова, Вука Папротовића, Іоанна Очаровића, Ніколе Кобака, Іоанна Новаковића и премноги други могли су Турцы у пусту твердыню Сигетску увућисе. Гдѣ є 30.000 Турака 15) за цѣло сирѣчъ обсаде Сигетске време пало; пытанѣ є: какову су признателность и сладко воспоминаніє Рвати и Сербльи кодъ свію у Унгаріи живећи народа заслужили, кои се iоштъ ни су освѣстили, нити познаю, да є текъ Сербско - Рватска мати приликомъ овомъ спасенія ради отечества свогъ крвавомъ Богу рата найвећу жертву принела. Главу Зриновићеву Везиръ великій къ Ежіну Салмскомъ пошлѣ, а тѣло му пристойно съ свакомъ почестію погребе 16).

__________
14) Р. 11. 40; Iшт. 23. 296; Ф. 7. 56. – 15) Ф. 7. 59. – 16) Ф. 7. 59.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on February 29, 2024, 10:17:47 am
Почемъ овако Турцы Сигетъ освоє, и виде, да Соліманъ никако у нѣга не улази, почну о смерти нѣговой говоркати: гласъ овай и у Максіміліановъ станъ преко нѣкогъ Дервиша Турскогъ донешенъ буде, кой казываше, да Ісламъ оставити жели. У колико су наши за изгублѣннымъ Сигетомъ тужити морали, у толико су се вышше смерти Солімановой радовали; но послѣднѣ ово никако нису вѣровати могли. Зато Максіміліанъ Раина Сербльина (Serwier von Geburt), кои є Турски добро знао, као уводу къ Сигету пошлѣ, да се точніє о смерти Солімановой извѣсти; но овай, будући да отъ пређашни свои войнички другова познанъ буде, берже болѣ отудъ побѣгне, ништа друго не знаюћи казати но то єдно, да Турцы збогъ тога, што се торжественный улазакъ Султановъ у освоєнный градъ све єднако отъ єдногъ дана на другій отлаже, заключаваю и мысле, да онъ мертавъ быти мора 17).

Како годъ што су около овогъ времена сви у Унгаріи живећи народи, тако су и Сербльи у Унгаріи три владѣтеля имали; єдни су сирѣчь подъ законнымь Кралѣмъ Унгарскимъ а Нѣмецкимъ Царемъ стаяли; други су подъ ярмомъ Турскимъ стенали; а трећи су опетъ Ердельскогъ Кнеза за Господара свогъ признаватн морали. Сва три пакъ ова у Унгаріи Владѣтеля онако су између себе живила, како є кадъ и съ коє стране вѣтаръ дунуо быо. Народъ Сербскій садъ єдномъ, а садъ другомъ по срећи ньіовогъ оружія подложанъ є бывао. Отудъ се скоро у свима походима и ратовима између три ова владѣтеля вођенныма догађало, да су єдни Сербльи противъ рођенне, браће своє, други сирѣчъ Сербаля, съ мачемъ у руцы ићи морали. Требало ли є само Султанима, да кою поячу твердыню освоє, то су бѣдни Сербльи подъ заставама Асіатіческомуселманскогъ мѣсеца перса своя найпоразителніима топовскимъ бомбама и найчестћимъ пушчаннымъ округлицама, излагати морали, и съ ньима жалостный отєкъ цѣломъ човечеству давали: налазіо ли се пакъ Кнезъ Ердельскій у каковомъ тѣснацу, то су му у обрани твердыня и градова нѣговы Сербльи поузданна рука помоћи бывали: и садъ іоштъ порушене и опуштене стѣне и развалине Горньоунгарски градова ясне на себи печате носе колико є пута рођена крвца Сербска по ньима проливена была!!!

Тако у Мункачкой высокой твердиньи 1567. године быо є отъ стране Кнежеве Управитель, Іоаннъ Лугошанинъ Сербскій Сотникъ, страшанъ на равномъ полю войникъ, кои є за то вышше рођены быо, да ма какову заповѣдь пређе испуни, нежели што бы другомъ заповѣдити умео; овай дакле витезъ, почемъ му већь не буде могуће, да се противъ Максіміліанове войске дуже одержи, 4-гъ дана т. є. 22. Феѵруаріа подъ условіємъ свободногъ излазка твердыню Царевой войски преда, за коє отъ Господара свогъ вѣковѣчномъ тамницомъ награђенъ буде 18).

Збогъ велики угнѣтенія, коя є Францъ Тахіа као землѣдержацъ 1572 г. у Рватской ҹиніо потужесе подданницы нѣгови Максіміліану, кои таки Веспримскогъ Епіскопа пошлѣ тамо, да дѣло извиди: но овай велико повѣреніє Монарха свогъ Дієти Рватской у руке преда, коя Тахіннымъ и нѣговы другова усиляванѣмъ мѣсто да правицу тежацыма учини, казни имъ нѣке опредѣли. Садъ кодъ овы съ почеткомъ Іануаріа 1595. године терпѣніе робско и чеканѣ у храбру, нуждомъ рођенну отважность пређе: они скоче на ноге; дигнусе на оружіє; позову себи у помоћь Крайнце и Горотнице, и преправесе къ важномъ свомъ предпріятію. Но верховный Кнезъ, Банъ и Ленковићь са Сербльима своима покоре й: у Феѵруарію већь край буне буде 19).

__________
17) Iш. 23. 302; Ф. 7. 65. – 18) Ф. 7. 74. - 19) Енг. 4. Ч. 219; кодъ Фесл. 7. 149, 151. 1575 година.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on March 01, 2024, 08:34:06 am
Те исте године кадъ Баторій Бекешия у твердыньи Фогарашкой обсѣдне, овай онда не могућій се борити узме найвеће драгоцѣности, и за оне опаскости, коє бы му се на путу догодити могле, избере друга себи Стефана Сербльина (Thrax): съ овымъ преко Алпіиски, т. є. Карпатически гора пређе, и незнаюћемъ Баторію, къ Цару у златный Прагъ дође 20). - Друге године послѣ смерти Максіміліанове ступи Рудолфъ на престолъ Унгарскогъ Кралѣвства. О нѣговомъ крунисаню између други; велможа повѣстница намъ вели, да се и Маттей Бакићь палазіо 21).

Почемъ 1576. године Балашъ съ преваромъ у Ерделю, и противъ условія удари на Турке, ови се онда разлюте и подъ Алібегомъ Балашеву твердыню освоє, кою обранительи отма оставе, и у твердыню Деву (Дѣву) пребѣгну; но Турцы и овдѣ на ньи изненада нападну, и све й не имаюићи ни на кога призрѣніе изсѣку: самъ Радоша Сербльинъ (solo Radossa Thrace ) съ отвећь мало свои пѣшака измакне, и послѣ дугогъ коєкудъ блуђеня и тумараня съ дружствомъ у Єгру приспѣ 22). - Личкій, Оточкій, Огулинскій, Слуинскій, Крижевачкій и Ђурђевачкій предѣли 1578. године границомъ постану 23).

Потурица є горіи отъ Турчина; тако и Солночкій (Сланичкій). Шавар-Бегъ, кои є отъ Мађара лако Турчиномъ постати могао! пође 1580. године са своима да чудеса то бож' на славу Мухамеданства почини: но на несрећу нѣгову предъ Надудваромъ (Наддворъ) на широкомъ полю стигне га Стефанъ Сербльинъ (Thrax, Rácz) и Андрей Барбель, Єгарски Сотницы съ Баторіємъ. Баторій уплашенъ са своима уклонисе; но Стефанъ Сербльинъ и Барбель съ Албертомъ Райбицомъ Слезки коняника вођомъ и съ 800 коняника ударе на 2000 Турака, и послѣ дуге и жестоке битке къ бѣганю и принуде. Битка є ова у време жетве преко Тисе догодиласе, у коіой є Богиня войне Єгарце наше съ 400 зароблѣнника наградила, међь коима се и самъ предводитель Алі-Вайда, Мустафінъ Совѣтникъ налазаше, кои за 11.000 дуката искуплѣнъ буде 24).
Приликомъ овомъ іоштъ и 15 застава Турски нашима у руке падну.

Исте іоштъ године Паѵель Сербльинъ (Thrax) Управитель Новогъ Града на рѣки Нитри лежећегъ, да врати Турцыма Богъ зна каковый заямъ, изтерчи са своима къ Парканю, на лѣвой страни Дунава спроћу Острогона лежећемъ градићу, разбіє и изсѣче предъ нѣга изышавше Турке, сву стоку, коя се у предѣлу ономъ на паши налазаше, скупи, предъ собомъ и потера, и срећно се кући поврати. Турцы су међу тимъ съ Острогонске твердынѣ тако яко на ове своє непріятелѣ изъ топова пуцали, да є Мустафа исту грмлявипу топовску чувшій, и за Острогонъ побоявшійсе, берже болѣ на найбержіймъ коньима къ Острогону полетіо; но у путу о ствари извѣстившійсе, опетъ се у Будимъ повратіо 25).

___________
20) Iшт. 25. 326. 21) Фесл. 7. 149. - 22) Iш. 25. 335. - 23) Eн. 4. 231. - 24) Іш. 25. 340; Ф. вели да є Шавар - Бегъ здраво ранѣнъ утекао. 7. 194. - 25) Іш. 25. 339.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on March 01, 2024, 08:36:35 am
Около єзера Блатногъ (Балатонъ) іоштъ отъ найстаріи времена живили су Сербльи: и свободно се узети може, да су се они по истомъ предѣлу много пређе, нежели што су Мађари у Панонію дошли, населили. Коє дакле као останцы старій тіи Сербаля, коє пакъ као они, кои су съ Паѵломъ Бакићемъ и нѣговомъ браћомъ, а и другимъ ратновременнымъ приликама изъ Сербіє овамо прелазили, живили су садъ они по селима и селиштама (салашь) између Лака и Егідієва Монастыра, крѣпко держећисе оны права и свобода, коє су іоштъ пређе 100 и выше година ньіовымъ праотцевима збогъ велики ньіовы и сяйны Кралѣвима и Отечеству учинѣнны заслуга праведно данне быле.

Сь концемъ Феѵруаріа 1587. године Францы Надаждій съ Веспримскимъ и Папскимъ Управителѣмъ а и съ Баћановымъ людствомъ и четама пође противъ исты Сербаля, да й збогъ тога, што десетакъ платити ни су хотѣли, поплѣни, и мѣста ньіова опустоши. Толико су дакле Державни закони, коє су Кралѣви Унгарски уважаваюћи крваве заслуге народа Сербскогъ потвердили, предъ Мађарскимъ Войводама важили?! Тако су се лако заслуге Сербске тако рећи ономадъ спасенія ради Унгаріє учинѣнне заборавити могле?!

Спремившисе реченни грабительи пођу преко смерзнутогъ єзера противъ невинны Сербаля, да и поробе, поплѣне, и као найвеће своє непріятелѣ да й попале и опустоше, Но на срећу Сербску срѣтне й на сред єзера Паѵелъ Шльива Веспримскій Сотникъ; овай вѣштиномъ преко Петра Орсія, крыла єдногъ коняничкогъ вође, наведе и обрлати Надаждія, те они сви мѣсто Сербски села на градићь Копаню изненада по густой магли ударе, Турке побѣде, градићь освоє и самогъ Режефа Управителя жива у руке добыю. Истомъ далѣ приликомъ, кадь Мустабегъ Сінановъ сынъ съ нѣколико свои слугу у подземномъ нѣкомъ мѣсту намѣстившійсе и предатисе другачіє не хотѣвшій самогъ Надаждія предає ради своє къ себи позове то или по наредби самогъ Надаждія или своєволно у мѣсто овогъ предь Мустабега изыђе Јоаннъ Одобаша (Тhrax, Rácz) Грађанинъ, на когъ истый Мустабегъ, како га опази мыслећій да є Надаждій, запету стрѣлу пусти и крозь сред грла прострелѣнногъ съ коня на землю мертвогъ обори 26). Почемъ тако єданъ Сербльинъ Одобаша смертію своіомъ замѣни несрећу свію Сербски села, онда се Надаждій съ запалѣннымъ сѣномъ Мустабега на мѣсту угушившій, 600 Турака заробившій, много плѣна задобывшій и градићь запалившій съ войскомъ у Папу поврати Добытакъ се подѣли а Режерфь съ нѣколико робова, коня и воєннымъ стварима у Бечь Кнезу Ернесту посланъ буде.

__________
26) Iш. 26 346; Ф. 7. 299. 230. 231.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on March 07, 2024, 08:40:02 am
Послѣ срећногъ боя Сѣчсолскогъ (Сикшовскій) на нѣколико дана 1588. године Biкентій Грегороцкій Ћурскій и Петарь Хусаръ, Папскій Сотницы, съ 2000 свои войника пођу, да срећу покушаю къ бердма и шумама Вертежкима. У путу се съ ньима састане Радићь, Войвода Сербльинъ (Radicius Woivoda Thrax), съ 200 Веспримски Войника, и съ нѣколико обранителя Коморански. Кадъ већъ два дана по шумама коєкуда блудећи нигдѣ на непріятелѣ не наиђу, онда имъ Радићь совѣтує да на твердыню Гестешку ударе коє онъ станѣ, будући да є отпређе около нѣ воєвао, добро познає. Грегороцкій послуша Радића, кои управленіє, како ће се иста твердыня отимати на себе пріими. Радићь дакле такове уредбе учини, да пѣшацы ноћу къ освоєнію твердынѣ сви тако нагрну, да веѣъ докле се Турцы освѣсте изъ кревета поустаю, оружія у руке узму, и топове опале дотле наши перва врата оградска сѣкирама и подметачима отворе, и у градъ уђу. Турцы то изненада видѣвши, и уплашившисе, у горню твердыню избѣгну; но Радићь полети за ньима, почне и твердыньска врата обіяти, а међу тимъ обсађеннике къ предаи твердынѣ нудкати, кои найпослѣ принуђенни буду, да ю подъ уговоромъ свободногъ излазка нашима предаду, но топови и ньіова оправа на мѣсту да остану 27). Твердыня иста, кадъ ce Турцы изъ нѣ са свимъ почисте, преда се Радићу да є чува; єръ є онъ и найвеће заслуге у освоєнію нѣномъ положіо. Вѣштина, храбрость и юначка продерзльивость Радићева особито се у освояваню исте твердынѣ показала, єръ є овай Сербльинъ ню у Ноємврію отъ Турака безъ топова отети у станю быо онда, кадъ су Турски топови живу ватру на нѣга и нѣгове другове просипати непрестаяли 28). Но освоєніє ово Гестешке твердынѣ ни є дуго траяло: текъ што ю сирѣчь Ферхать отъ Двора искати почне, а овай съ почетка іоштъ 1589. год. заповѣди, да се она Турцыма по врати 29).

Преко цѣле 1591. године витлаосе Паша Босанскій са Сербльима по Рватской, свагда наводећи: да му Сербльи Ускоцы мира не даю, єднако на нѣгову войску на падаюћи и узнемираваюћи. Ратъ се тай и 1592. године продужаваше. Свуда су и свагда Сербльи, кадъ се само противъ наилюћи мачева и найпоразителніи топова ићи морало, єдно између перви мѣста почести добыяли: садъ су подъ управленіемъ каковогъ Графа Крайнскогъ као Ускоцы, кои су изь Сербіє и Босне у Царску Державу ускочили, садъ подъ каковымъ Далматинскимъ племићем као Іллури и Биссени (Бошняцы) противъ Турака воєвали: овдѣ су подъ Баномъ Рватскимъ, као Лички, Корбавски, Клисски и Сѣнски Граничари, као Модрушки и Вінодолски обитательи за спасеніє отечества борилисе; ондѣ опетъ кодъ Каньиже сирѣчь велике и Копривнице као Предавцы (Predancii, Predavczer отъ предаваня свогъ къ Кралю Унгарскомъ); около Весприма, Папе, Тате, Ћура, Коморана и Столногъ Бѣограда подъ именемъ Ɵрака (Thraces, Thrakier) перви су се они при отиманю градова и твердыня на зидове пели, и као обсађенницы на непріятеля излетали.

У исто су се iоштъ време по Ерделю около Темишвара, Липова, Ширіє, Арада, Ћуле, Ӏенове, Надудвара, Чанада, Бечкерека, Солнока и Єгре као Темишварски, Лугошки и Сѣверински Рацы (Rasciani, Rascier) съ безчовечнымъ Богомъ рата борили и крвожедныма Асіатіческимъ чопорима на сусрѣтъ су излазили! Та подъ каковымъ iоштъ именима ил' невѣшта, ил' туђимь перомъ и сердцемъ написанна повѣстница дѣла многозаслуженны праотаца наши предъ очи намъ не стевля?!! Около Токая, Мункача и по други мѣсты наши су предцы као Айдуцы (Hajdones Rasciani); около Печуя, Сигета, Бабоче као Хараміє (Haramiae); на другомъ опетъ мѣсту као Пандури (Bandurii, Pandurii, Pandurones); на трећемъ као Рватски Власи (Valachi Croatici), кадкадъ као Грцы и Сугрчице а у гдѣ коимъ случаєвима као Шізматіцы и Єретіцы непрестанце драгоцѣнну крвь свою за спасеніє Отечества свогъ проливали!!!

Такове штипаюће Зраке повѣстница Унгарска на велико полѣ баца по комъ су сва дѣла праотаца наши разастрта?!! Честь, слава и дика буди вѣку нашемъ, да се сви мы већъ подъ найрођенніимъ, за све за све насъ найсветліимъ й найбожественніимъ именемъ Сербскимъ, познаємо, као Сербльи данасъ любимосе и герльимо, и да сва дѣла безсмертны праотаца наши подъ коимъ му драго именомъ она учинѣнна была, народу Сербскомъ праведно приписатисе мораю!!!

__________
27) Іш. 26. 358. – 28) Ф. 7. 240. – 29) Iш. 26. 358; Ф. 7. 240.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on March 08, 2024, 12:54:30 pm
Съ почеткомъ Іуніа 1593. г. Паша Босанскій Хасфанъ дође подъ Сисакъ съ чопорима свои войника, међь коима се и бѣдны Сербаля, Босански и Херцеговачки, много налазило, коє є жестокій бичъ Муселманскій сь Асіатскима людождерима измѣшао 30). Ердедій средомъ истогъ мѣсеца побіє Хассана до ноге 31); Рвати Славонски и Рватски Сербльи съ Мађарима пристойну су славу побѣде подѣлили 32). Съ Хассаномъ Пашомъ у истомъ бою падну 12.000 Турака и Мехмедъ Санжакъ Херцеговачкій, Султановъ сестрыћь, збогъ чега Султанъ по наговору Сінан Паше ратъ противъ Рудолфа заключи.

A текъ што се 1594. год. подобро опролѣћи, а Кнезъ Маѳтей, Рудолфовъ брать, 4. Maia обсадне Острогонъ съ 50.000 войника и съ 20 картача, подъ Палфіомъ данъ-ноћь жестоко пуцаюћи на нѣга. Около половине истогъ мѣсеца договорисе Палфій преко толмача са Сербльима, кои су у Острогону живили, да они стражаре Турске надъ градским вратима поубіяю и градъ да предаду 33). Сербльи то и учине; рѣчь свою обдерже и Палфій (Паѵловъ сынъ – Пауловићь) съ войскомъ освои градъ. Но будући да су Турцы съ Св. Ɵоме брда непрестанно на наше пуцати могли; зато Кнезъ заповѣди да се съ другогъ противолежећегъ брда изъ четыри топа y забоиште (propugnaculum) Св Ɵоме біє. Кадъ се послѣ толикогъ удараня и послѣ нѣкогъ времена зидъ съ восточне стране провали, онда се Веспримски Сотницы, Радићь Сербльинъ (Thrax, Rascier), первый између цѣле войске съ заставомъ у руцы, а за ньимъ и Паѵелъ Шлыва на горнѣ зидове попну: то за ньима и други учине; и тако наши и то брдо освоє. Вышше се пута и на саму горню твердыню жестоко ударало; но ова се никако iошть узети не могаше; зато Кнезъ послѣ 57 дана обсаде градске и твердыньске престане отъ пуцаня, и съ цѣломъ войскомъ остави Острогонъ.

У Ћулиномъ Бѣограду у Ерделю 1594. год. буде Дієта у коіой се редови Державни 2. Феѵруаріа противъ надежде Баторієве изразе, да ће се радіє Сінана Паше нежели Рудолфа держати. Сігісмундъ ништа манѣ заключи у Совѣту свомъ, да съ Рудолфомъ у пріятельству заостане, и да се противъ Турака оружа: зато и пошлѣ люде своє у Влашку и Молдаву къ Войводама противъ Турчина позываюћи й. Ови буду готови. Садъ се и къ Сербльима, кои су у Банату живили, окрене 34). Георгій Палатићь, Банъ Лугошкій, высокоуманъ єданъ и силанъ мужъ, учини по жельи и препоруки Сігісмундовой то, да се Сербльи, Власи и Бугари у предѣлу Темишварскомъ побуне. Ови се берзо на нѣколико тысућа скупе, сложно и жестоко на Бечкерекъ ударе, изтераю Санжака Турскогъ на полѣ изъ градића, и сами се у нѣму смѣсте. Они мало доцніє іошть и друга маня мѣста освоє. Четыри пута излазіо є съ войскомъ Паша Темишварскій противъ нѣи, и сва четыри пута съ великомъ своіомъ штетомъ узбієнъ є быо: четыри сирѣчъ ова нѣгова противъ Сербаля, Влаха и Бугара похода 25.000 войника стала су га: зато борцы наши освете Пашине боєћисе посланника єдногъ къ Баторію пошлю съ извѣстiємъ своимъ, шта су до оногъ дана починили, называюђи га Кралѣмъ Ердельскимъ и Сербскимъ, и молећи га да имъ што скоріє помоћи пошлѣ, да могу и далѣ у предпріятію свомъ напредовати. Баторій имъ преко истогъ посланника обѣћа помоћь; пошлѣ имъ єдну заставу съ извѣстіємъ, да ће имъ што скоріє Mоѵсей Сѵкулъ избраный вождъ съ войскомъ на помоћь приспѣти, и да ће послѣ Сѵкула и самъ, да Темишваръ обсѣдне изъ Ерделя съ другомъ войскомъ кренутисе 35).

__________
30) Iш. 27. 369. – 31) Eн. 4. 249; Ф. 7. 252. 32) Ф. 7. 252. – 33) Iш. 28. 385; Ф. 7. 283. – 34) Енг. 4. 254; Ф. 7. 312. – 35) Ен. 4. 225; Ф.7. 312. – 35) Ен. 4. 225; Ф. 313, 314.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on March 13, 2024, 12:20:49 pm
Турцы међу тимь исте те године освоивши 26. Септемвріа Ћуръ, съ почеткомъ Октовріа обсѣдну и Коморанъ. Петнайстогъ дана истогъ мѣсеца почну га подкопавати; но Вукъ Старчићь Подсотникъ Еразма Брауна, Управителя и Старѣшине Коморанскогъ, излети изъ твердынѣ са своима ноћу на послѣ међь Турке; єдне подкопаваюће посленнике изсѣче, друге растера; све имъ справе и послове исквари, и учинившій витежско то дѣло, опетъ се къ своима у твердыню поврати. Помоћь Турцыма отъ Сінана доцніє, нежел' што би требало, приспѣ. Старчићь є юначкомъ овомъ своіомъ продерзльйвостію у исто време Коморанъ отъ Турака спасао, и Турцы премда є Браунъ прегледаюћій твердыньске зидове отъ кругле непріятельске погинуо, преко увода свои чувши, да су Кнезъ Маѳтей и Палфіи съ войскомъ близу Коморана, оставе обсаду и повукусе натрагъ 36).

Зависимость чертежа (планъ) Ваторієвогъ отъ Редова Ердельски учини то, да онъ дано своє обѣћанѣ Сербльима не испуни. Истина да Сѵкулъ съ войскомъ своіомъ послѣ краткогъ времена до границе Ердельске дође, но кадъ овдѣ чує, да є Ћуръ Турцыма у руке пао, и да Коморанъ у опасности стои, съ войскомъ своіомъ натрагъ се врати, а Бечкеречане гроздной ньіовой судби безчовечно преда. Паша Темишварскій єдва дочекавшій згоду и прилику ову, съ 30.000 войника пође къ Бечкереку: но множина Турска не уплаши наше. Съ 4.300 бораца изыђу они предъ Турке. Ови у первой ватри узбієнни буду, начну доникле бѣгати; пакъ онда опетъ изъ картача на своє гонителѣ опале. Мађари садъ, кои су овдѣ противъ Турака заєдно са Сербльима, Бугарима и Власима воєвали, безъ икаковогъ са Сербльима, договора, по своіой само глави радећи, пођу на страну, да Турцыма за леђа дођу а Сербльи єдно видећи то; друго пакъ множество непріятеля имаюћи предъ очима, помысле да Мађари бѣгаю: зато послѣ нѣкогъ времена ово збогъ картача непріятельски, ово збогъ мышлѣнногъ изневѣренія Мађарскогъ (а ово и збогъ наступаюће бѣде забринувшисе, у нѣколико се побркаю: Турцы то примѣтивши іоштъ жестће на ньи навале, и послѣ грозногъ крвопроливаня такову надъ нашима одерже побѣду, да й є єдва 300 войника животъ свой спасти могло 37). _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

Послѣ крвавогъ и несрећногъ боя Бечкеречкогъ отму іоштъ други Сербльи Фачадъ отъ Турака; но Дієта Тордска опетъ га Турцыма поврати 38). - Острогонъ є Цару быо єднако тернъ у оку: зато онъ Мансфелду вожду заповѣди, да га пошто по то отъ Турака отме. Како годъ што є различны народа той войсцы Царевой тако є исто и Сербаля и Рвата много было кои су сви заєдно послѣ труда и усиляваня 2-огъ Септемвріа 1595. године 39) исту твердыню освоили, надъ коiомъ Палфій Управитель поставлѣнъ буде.

__________
36) Ф. 7. 304. – 37) Ф. 7. 314. – 38) Eн. 4. 255. – 39) Iш. 29. 404.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on March 13, 2024, 12:24:33 pm
Отъ паденія Сербіє и Босне подъ Турску власть, многа ята Сербаля закона Греческогъ изъ обе ове землѣ даномъ срећномъ приликомъ прелазила су у Рватску, и у ньой су се населявала. Подъ Петромъ Крусићемъ число се Сербско у Рватской іоштъ болѣ у множи; они буду отъ оны народа међъ коє су дошли, Ускоцы или Предавцы названни. Iоштъ 1557. године ньіово главно сѣдиште быо є предѣлъ около Клисе лежећій. Доцніє се повуку они къ Сѣверу, и отудъ велике пакости Турцыма непрестаяху чинити. Фердінандъ имъ допусти, да се по Сѣнянскимъ развалинама и околномъ предѣлу 1740. год. населе. Одавдѣ су они и сувомъ и водомъ Турке гонили и узнемиривали; а найпослѣ и Венеціанске лађе робити начну 40).

Бертузій, Витезъ Родінскогъ Ордена, отважисе да свою и многи Далматинаца желю испуни, да Клису сирѣчь кою су Турцы іоштъ отъ Матѳеа Бакича освоили на ново отъ ньи отме. По старомъ нѣкомъ обычаю морао є сваке године о Цвѣтима Санжакъ Клискій съ нѣкомъ частію обранителя у Албанію на великій торгъ Алесійскій кудъ су кромѣ други народа и многи Сербльи поморски (Ускоцы, Морласи-Морски Власи) долазили, као збогъ нѣке поліціє отлазити: збогъ тога є и 1594. год. Ібрахімъ Санжакъ предъ исто време Клису съ приличномъ частію обранителя оставити морао. Бертузій єдва дочекавшій ову прилику съ 500 Сербаля Далматинаца удари на Клису, и 7-огъ Апріліа освои ю; людство Турско отъ части изсѣче; твердыню саму, у коіой су скоро сами Турцы живили, поплѣни, бѣгунаца нѣколико стотина зароби, и све й у Сѣню оныма, кои су вышше за ньи дали, попродаде 41).

Но ни су се дуго Сербльи съ добыткомъ овымъ новымъ утѣшавати могли; єръ 1-огъ већъ Іуніа исте године Парти-Паша Босанскій съ 10.000 Турака и Сербаля 42) обколи Клису съ три стране, а Ібрахіму Санжаку предстражіє преда. Георгій Ленковићь идућій съ 4.000 Граничара Клиси у помоћь, предъ самымъ градомъ наиђе на Турке. Овдѣ се битка учини и Парти-Пашини войницы бѣгати нагну, оставивши станъ, топове и побѣду нашима у рукама. Ленковићь съ коняницыма почне й гонити, надаюћисе да ће и пѣшацы за ньима поћи; но кадъ се осверне и види да отъ пѣшака нитко за ньима не иде, врати се натрагъ, и нађе й све, да се съ дѣлитбомъ добытка на мирую. Турцы се међу тимъ скупе, и повратившисе на наше изненада ударе; съ викомъ и силомъ растераю й побію; отму имъ побѣду, плѣнъ и честь многима животъ, а іошть вышше ньима свободу. Ленковићь съ Подсотникомъ своимь Живкомъ Клековићемъ и съ останкомъ свои войника єдва у найвећой берзости у твердыню утерчи и животъ свой спасе 43).

Послѣ два дана подкрѣпи овай обрану Клисску съ 300 войника, и пођу съ 600 свои къ Сѣню пође: но у путу Турцы га нападну гдѣ многи између нѣговы войника изгину, а други у робство падну; онъ самъ ранѣнъ вѣрнымъ и путь добро знаюћимъ Міхаиломъ Радићемъ отъ непріятеля избависе, и само съ три пратіоца у Сѣнь приспѣ. Управитель за тимъ Клискій Моріцъ Алфієри, не очекиваюћи на обѣћанѣ Ленковићево, да ће му сирѣчъ што скоріє помоћь послати, по наговору отъ Турака за роблѣнногъ и отъ исты посланногь Парадайзеpa 6. Іуніа исту твердыню Турцыма подъ тымъ условіемъ преда, да се обранительи и зароблѣнницы, кудгодъ хоће и желе отпусте 44).

__________
40) Ф. 7. 370. – 41) Іш. 30. 421; Ен. 4. 237. кодъ обоице 1596. г.; Ф. 7. 371. 1594. г. - 42) Ф. 7. 372.- 43) Ф. 7. 372. – 44) Ф. 7. 374.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on March 15, 2024, 10:24:55 am
Єдва мѣсецъ дана прође, а Сігісмундъ Херберштайнъ, да изгублѣнну Клису накнады, намѣри, да Костайницу отъ Турака узме. Стефанъ Бериславићь, Віце - Банъ, Петаръ Дражковићь и Іоаннъ Кеглевићь съ три тысуће коняника и пѣшака дођу му у помоћь; Ленковићь подъ Ристомъ Обрушићемъ Сѣняне своє и Горньо Карловачке Граничаре пошлѣ 45) му; окромъ Штаєраца 1.000 коняника, коє є Фрідріхъ Шарфенбергъ водіо, приспѣ му іошть изъ Крайнске и Горотанске множина коняника и пѣшака, кои се Доселянима (Deselanae) называху. Нађу се іоштъ кодъ нѣга и отъ други Сербаля Посланницы съ писмама отъ Проте Радослава, Раяка Войводе, Воина и Живка Кнезова, Манойла Юзбаше Богдана Харамбаше, Новака и Дракуле Одабаше и отъ свію други 46), кои су отъ Купе рѣке до Адріатическогъ мора населѣни были. Ови су у име обще искали, и зато се обѣћавали, да, ако имъ се опустошене и праздне твердынѣ и градови са свима Земляма између Купе и Уне рѣке лежећима обытанія ради предаду, да ће они на оружіє противъ Турака устати. Кадъ се дакле Херберштайнъ съ оволикомъ войскомъ къ Костайницы приближи, а за тимъ 8. Іуліа бити ю начне 47), онда съ єдне стране Апардісь съ Турцыма пѣшацыма и Сербльима изъ Дубице и планине Козара (cum Thracibus e Dubicia ac, monte Cozario) чопоромъ и на силу овамо дотеранныма изъ града предѣ наше изыђе 48), а съ друге опетъ познанный већь Парти-Паша съ Коняницыма своима и съ 200 яничара изъ Банялуке Костайничкимъ Турцыма у помоћь изышавшій, Іоанномъ Войковићемъ и Ристомъ Мрнявићемъ, кои са своима преко Унне пређу, свойски, и као што є требало, дочекань буде 49). И на єдной и на другой страни жестока се битка развіе: но у первомъ іошть укобишту Парти-Паша са своима бѣгати стане 50). Апардісъ тако исто узбіень буде, и у твердыню повучесе, а наши градъ (civitas Stadt) попале 51).

Текъ што се мостъ направи, да се топови преко рѣке пренесу, а оно пукне по войски, као што се доцніє видило, лажливый глась, да є Єѵнухъ Ахметъ Апфісь кодъ Свыняра мѣста Саву прешао, и да съ войскомъ своіомъ Турцыма у помоћь иде. Ово принуди Херберштайна, да обсаду Костайничку дигне 52), и съ 9.000 войске къ Петриньи да терчи. Но збогъ велике воде, почемъ му могуће не буде да съ войскомъ преко Купе пређе, пође онъ къ Сиску, да тамо преко исте рѣке войску преведе. Но Турцы мыслећи, да наши бѣгаю, изыђу предъ ньи, и люто се съ нашима побію. Непоколебимо и наитвердоглавіє издержаванѣ Рвата и Славонски Сербаля съ 3000 войника непріятельске штете борбу пресуди. Дражковићь што скоріє лагке мостове направи, и гонећій непріятелѣ, войску свою преко рѣке преведе: но Ахметъ и Одавердь новый Паша Босанскій, не освертаюћисе на жалостно войске своє станѣ, перви Загребу, и непріятельима све своє, што су годъ имали, оставе 53).

__________
45) Ф. 7. 374. – 46) Iш. 30. 421. 1596. год. – 47) Ф. 7. 374. – 48) Iш. 30. 421. – 49) Ф. 7. 375. - 50) Ф. 7. 375. - 51) Iш. 30. 421. -52) Iш. 30. 421. -  53) Ф. 7. 375.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on March 15, 2024, 10:28:57 am
У трећой десетини Септемвріа мѣсеца 1596. Мохамедъ съ 200.000 войске обсѣдне Єгру, кою є Нярій съ 3.000 Мораваца и 800 коє Нѣмаца, коє Дольноземаца (Niederlaender) браніо. Почемъ већъ градъ (Stadt) изгори, Нярій се са своима у твердыню премѣсти. У тѣснацу налазећій се пошлѣ онъ Ніколу Сербльина (Nicolaus Rascianus) 54), да отъ Максіміліана у име свію обсађеника 1.000 пѣшака пушкара у помоћь заиште. Максіміліанъ у исто време 12. Окт. изъ Паланке съ войскомъ дошавшій, у Філеку се налазаше, кои како Ніколу саслуша, отма заповѣди, да се изъ свію полкова 1.000 войника избере. Нікола да іоштъ болѣ путъ къ Єгри свѣжба, коимъ бы нове ове помоћнике крозъ Турке у твердыню провести могао, докъ су се избрани тіи войницы на путь спремили, іоштъ єданпуть къ Єгри отлети (Agriam provolans); опеть се наскоро отудъ найберже корачаюћи врати, и 1.000 реченны помоћника са собомъ поведе. По несрећи, кадъ 25. Окт. само двѣ милѣ далеко отъ Єгре буде, чує жалостанъ глась, да се пређе єдногъ дана твердыня Єгарска Турцыма у руке предала. Тужни и жалостни повратесе задоцнившисе Єгарски помоћницы опетъ у станъ Царскій 55). Турцы, почемъ Єгру добыю, лако имъ буде Сернинъ камень (Sarvasconem) и Широкъ твердынѣ освоити; єръ бранительи ньіови Мађари уплашении оставе исте твердынѣ, и безъ икакове избачение пушке Турцыма й предаду. А и сама Єгра збогъ неслоге Нѣмецке и Мађарске пала є 56).

Године 1597. опетъ многи Сербльи изъ Сербіє и Босне закона ради свогъ и свободе преселесе у Рватску. Овыма Херберштайнъ запуштенный између Саве и Драве предѣлъ, да га населе, подъ тымъ условіємъ преда, да никаковогъ данка не плаћаю, и другогъ бремена да немаю, окромъ тогъ єдногъ, да границу Штаєрску отъ Турака бране. Ово условіє или погодбу Сербску съ Херберштайномъ 26. Феѵр. исте године Фердінандъ Архікнезъ призна, и подкрѣпи съ особитымъ прівілегіяма, коє се доцніє именомъ Рудолфа Імператора преко Совѣта Унгарскогъ у Канцелларіи Державной потверде 57).

У освоєнію Тате или Дотиса, коє су наши о пролѣћу исте године срећно предузели и окончали, Иліа Сербльинъ (Thrax) Турски знаюћій велике є у слуге Держави учиніо 58). Около тогь времена, почемъ наши Папу обсѣдну, у другомъ на градъ нападенію Радићь, познанный већъ Сотникъ Веспримскій, первый є быо између цѣле войске, кои се на стѣне градске попео, и цѣлой войски путь и примѣръ показао, како є валяло градъ узети и Турскогъ управителя къ предаи своіой и твердыньской принудити 59). Оны исты дана, кадъ Максіміліанъ изъ Папе къ Старграду (Ovarinum) дође, Херберштайнъ, Слатину запалившій, съ войскомъ своіомъ у найближа мѣста и селишта Сербска (Thracum) дође, и одатле све Серблѣ, кои су давно желили были, да се Турскогъ ярма освободе, съ цѣломъ домовиномъ, иманѣмъ и стокомъ у найближій, гдѣ Турцы нису заповѣдали, предѣлъ пресели 60). За 1598. годину повѣстница ништа намъ о дѣлима Сербскима не споминѣ, изузымаюћи єдногъ Стефана Сербльина (Thrax), преко кога су Царски посланицы къ Сѵгісмунду посланни были 61).

__________
54) Iш. 30. 427. - 55) Iш. 30. 427; Ф. 7. 381, 2. 3. 4. - 56). Іш. 30. 427. - 57) Caroli du Fresnc Illyricum vetus et novum pag. 190. - 58) Іш. 30. 434; Ф. 7. 395. 59) Iш. 30. 435. - 60) Іш. 30. 437. – 61) Іш. 30. 437.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on March 16, 2024, 11:03:50 am
Текъ што наступи 1599. година, а Мехмедъ Царь Турскій съ силномъ своіомъ войскомъ пошлѣ Ібрахіма, сестре своє мужа противъ Цесара, да га, ако се найпре лѣпо не намире, съ оружіємъ къ исканю свомъ приклони. Ібрахімъ буде већъ около Смедерева; зато Шварценбергъ съ Палфіомъ Надаждіомъ договорисе, да се што скоріє къ обрани Отечества преправе. Найпре дакле Палфій (Паѵловъ сынъ - Паѵловићь*) оне Серблѣ, кои су безь плате служили, но отъ непріятельскогъ само плѣна живили, подъ вождовима Авраамомъ и Петромъ избере, и у дольню Унгарію къ Дунаву зато пошлѣ, ако бы се откудъ догодило, да Турцы рану изъ Бѣограда у Будимъ Дунавомъ понесу, лађе ньове похватаю, а рану и друге ствари или попале или потопе. Петръ и Авраамъ, кадъ съ другима, овы свободняка Сербски вождовима деснымъ брегомъ Дунава путуюћи у Толну дођу, онда и друге Серблѣ кои су у Каньижи, Бабочи и по другимъ граничнымъ у Славоніи мѣстима живили, о свомъ долазку извѣсте, и позову й, да на єданъ Дунавскій островъ корысти ради своє будуће къ ньима у помоћь доћи не пропусте. И заиста послѣ краткогъ времена Проданъ Сербльимъ (Thrax ) съ Каньижанима и Байцыма дође Петру и Аврааму у помоћь; а и съ други многи страна желя грабежа чопорима на истый островъ привлачила є Серблѣ, тако, да є за кратко време число ньіово на 1.258 людій нарастло. Међу тимъ Ібрахімъ, кои є већъ у Бѣоградъ приспѣо быо, заповѣди, да се свакояко рана и многе войничке ствари изъ Бѣограда и Смедерева Дунавомъ у Будимъ носе, и да ово све оне шайке, коє су кодъ Бѣограда лежале, съ єдномъ треспратномъ лађомъ (тривеслица, triremis) и съ 5.000 пѣшака Турака прате. Сербльи преко увода свои дочую то, и на єдномъ Дунавскомъ не далеко отъ Колоче лежећемъ острову намѣсте се тако, да бы, коіомъ му драго страномъ Турцы пошли, отудъ на ньи ударити могли. Будући пакъ да Турцы деснымъ Дунавскимъ Брегомъ иђаху: зато тако многе лађе и тако много людство издалека нашима у очи падне. Вождови за добро нађу, да на двѣ стране пѣшаке подѣле, тако да се и съ єдне и съ друге стране и съ сува сирѣчь и съ воде на непріятеля ударити могло. Кадъ већь Турцы на близу буду, Проданъ, комъ є у дѣлъ пало, да са сува на Турке удари, первый на пѣшаке Турке, а Авраамъ и Петарь велику са своє стране вику подигнувши на лађе жестоко ударе. Съ крайньимъ огорченіємъ и на єдной и на другой страни борилосе: но почемъ пѣшацы Сербльи густомъ округлица свои тучомъ іоштъ ватренніе лађе Турске обаспу, и съ два маня топа кадъ све честће съ брега пуцаюћи лаћарима Турскима велику штету нанесу, а и лађе већъ здраво изгруване почемъ се провальивати стану, Проданъ пакъ са своє стране почемъ вышше отъ 1.000 Турака на другій свѣтъ оправи; онда се други Турцы на све стране разбѣгну, и побѣдительима своима, отъ кои ни стотина пуна изгинула ниє, све своє оставе.

У овомъ отвећъ срећномъ за наше бою заробе Сербльи 58 велики лађа, на коима премногу рану, пириначъ, єчамъ, брашно, двопечень (biscoctum, пішкоть) и суво овчіє месо нађу. Треспратница и 34 шайке тако исто Сербльима у руке падну; и окромъ другогъ іоштъ 11 топова кои су сувомъ вученни были, увѣнчаю трудове добровладавшисе Сербаля 62). Но савъ добытакъ овай, когъ измеђъ толики непріятельски градова и твердыня пронети ниє могуће было, отъ части као лађе попалесе, отъ части пакъ као топови и ньіова оправа у Дунаву подавлѣнни буду. Пушчанный прахъ, когъ су двѣ лађе пуне быле, подпалѣнъ буде тако, да се у єдномъ магновенію съ найвећомъ пуцнявомъ у дымъ и воздухъ претвори. Оныма селянима, кои су чопорима изъ оближньи мѣста къ крвавомъ боишту долазили, даванно є было, да они по вольи своїой, кои што хоће, и колико годъ понети може, отъ заробление Турске ране кући понесу: но селяни Турско злопамтенѣ и свирѣпо осветолюбіє добро познаваюћи, да не бы збогъ тогъ бѣду какову отъ Турака на себе навукли, задержесе отъ тіи великодушны поклона 63), и као што су подолазили, тако се и разыђу съ празднымъ рукама, задоволяваюћисе съ онымъ, што имъ є рођенный трудъ ньіоэъ и сладкій зной прибавити могао. Почемъ дакле побѣдительи све оно, што є понайболѣ, и што се понети могло, покупе и поспремаю; кући се поврате. Нити су й Турцы околни толикомъ своіомъ изненада штетомъ престрашенни, на путу гдѣ нибудъ узнемиривали, нитие Ібрахімъ, чувшій жалостанъ овай о несрећи Турской глась, отъ бриге и туге за дуго време кою ноћцу сладко и безъ терзаня проспавати могао 64). Побѣда ова славна догодиласе Октовріа мѣсеца; и већъ съ концемъ исте године измеђъ єдногъ и другъ мѣсеца; и већъ съ концемъ исте године измеђъ єдногъ и другогъ Цара на Свето-Андрейскомъ острову за нѣко време миръ торжественно заключисе 65).

__________
62) Iш. 31. 454. - 63) Iш. 31. 454. – 64) Iш. 31. 454. – 65) Ф. 7. 444.
*) Палфій Деметерфій, Банфій, Папафій, Маєрфій и друга подобна презимена ни су Мађарска, но само срећно подражаніє Сербскогъ умалителногъ оконченія ићь т. є. Паѵловићь Димитровићь, Бановићь, Поповићь, т. є. Паѵловъ, Бановъ, Поповъ сынъ или млађій: тако Котлићь, Ключићь, петлићь и т. д.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on March 17, 2024, 10:36:09 am
Кадъ се 1600. год. Французи у Папи побуне, намѣре исту твердыню Турцыма предати; но Міхаилъ Маротій Управитель, и Сотникъ Вукъ Станковићь буду противни ньіовомъ намѣренію. Французи дакле, да бы противнике свогъ намѣренія съ пута уклонили, зовну й совѣта ради обоицу на єдно мѣсто, и у тамницу й бацивши твердыню съ градомъ Турцыма предаду 66). Исте те године Сербльи Каньижки, Бабочки и Копривнички (Haidones et Haramiae) по заповѣсти Іллірічкогъ Префекта Херберштайна подъ предводителствомъ Ніколе Церногъ и Продана кодъ градића Харшаня исподъ Сигета и Печуя лежећегъ крадомъ и ноћу велико число волова захвате, и странпутицама найпре у Бабочу, а одавдѣ у Каньижу и Копривницу отераю. Насуфъ, Сигетскій Префектъ, писменно зайште, да се волови ови поврате; но ни мало се не помогне. Зато преко мѣре лютить узме са собомъ све, 'Спахіє' Турке, и нѣколико други людій; съ ньима къ Ібрахіму у Бѣоградъ, кои се къ освоєнію Острогона преправляше, отиде, и тужбу му свою овыма рѣчима представи:

'Да ме нису особите бѣде и неправде приморале, коє отъ свирѣпы и бѣсны Сербаля (Haidones) не само я, но сви мы, кои около Сигета између Драве и Дунава живимо, непрестанце и безъ отмора терпимо, не бы самь се усудити смѣо, да теби кои се съ другима стварима забавляшъ, и по налогу наймогућнієгъ Цара нашегъ къ освоєнію Острогона спремашсе, да теби велимъ, у невреме съ тужбама моима досађуємъ. Садъ общимъ бѣдама принуђенъ съ овыма моима друговима къ теби долазимъ, да отъ тебе противъ найзлочестивієгъ рода людій помоћи запросимъ, коє зликовце, ако ты оружіємъ и вредностію твоіомъ не умиришъ, онда смо сви пропали, и за кратко време онай найкрасній предѣлъ, съ коимъ є непобѣдимый Соліманъ Царство своє умножіо, у найвећу пустару преокренутићесе. Єръ ови, Сербльи сирѣчь не само на Турке, кои збогъ свои потреба овамо онамо путую, по шумама и планинама, по свима путовима изза засѣда съ нападеніємъ хватаю, робе, и убіяю; него, што є іошть сыровіє, и сиромашке тежаке, кои и нама и ньима данакъ плаћаю, не имаюћи никакове правде и поштеня, муче, свега лишаваю, а найпослѣ и убіяю. А тіи, кои такова зла чине по найвышше у Каньижи съ кућама су и Земуницама; отудъ на насъ удараю, и съ отетымъ отъ насъ грабежомъ опетъ се тамо враћаю; нема дана, нема ноћи, єдногъ мѣсеца или године, да могу мирни быти, и отъ грабежа се задержати. Шта вышше трудіо самь се свакояко и старао, да ако й и не узмогу сасвимъ искоренити, у колико є могуће поне да й учовечамъ; кадъ самь когъ дочепати могао, достойно самь га съ смертію казнію: често самы съ ньима у бой ступао, као што сам се и отпређе съ оныма, кои у Лавограду (Леград) на састанку Мура и Драве пећине своє имаю, жестоко потукао; ньи избіо, а и самъ оты ньи поштенно избієнь бью: и опеть тако є немирань, тако є несташанъ тако живъ овай родъ разбойника, да ако се єданъ или другій чопоръ, єдна чета ньіова приликомъ каковомъ и угуши или сбрише, већъ на другомъ мѣсту, у другомъ предѣлу други и то онакови исти зликовцы родесе, покажусе. Десетый є данась дань откако су ови разбойницы Харшаньской сиротиньи волове ораће крадомъ отерали. Нити тежацы съ своимъ сузама, нити я съ моимъ писмомъ могли смо отеране већъ волове наше икадъ очима видити: Къ теби смо дакле припали великодушный Ібрехіме; отъ тебе смо се усудили помоћи запросити: ты, кои силу готову у рукама имашъ, ты насъ отъ овогъ найбеззаконієгъъ рода разбойника освободити можешь; ако Каньижу ньово легло и гнѣздо Богу и людима мерзко освоишь. А то да учинишь, тако ти живота и здравля, тако ти главе и среће непобѣдимогъ Цара нашегъ, тако ти свега онога, што є у закону нашемъ свето, молећи те преклинѣмо те. Ты треба, да се изъ дужности и званія твогъ найправичніимъ нашимъ молбама превієшь, и да се подигнешь, да съ истомъ силомъ, съ коіомъ си Острогонъ освоити науміо, на Каньижу ударишь. Тако ћешь, будући да правичну стварь подпомажешь, управо и срећанъ быти, да лагше ово мѣсто нежели Острогонь освоишъ, збогъ тога што смо разумѣли, да слабъ єданъ и невѣшть Карньоляць ньимъ управля. Пакъ ако стварь срећно за рукомъ испадне, на найзгодніємъ мѣсту границе непобѣдимогъ Цара нашегъ распространићешь; откудъ за кратко време Штирію и Іллірікъ сосѣдне Аустрій землѣ, да ће се моћи покорити, надатисе можемо. А мы, кои на близу живимо, нити ћемо крвце, нити живота поштедити, да ти найбольѣ помогнемо, да ти нуждну рану и друге за рать потребне ствари за войскомъ шилѣмо, непріятельска намѣренія да ти открывамо, и путове показуємо; и све оно што є за єдну побѣду найпотребніє ревностно да преправлямо; не манѣ и новцемъ и мышицомъ нашомъ съ тобомъ да се соєдинимо' 67).

На живо ово представленіє, таки Ібрахімъ у Цариградъ Мехмеду пошлѣ обширно извѣстіє, и добывши дозволенѣ да мѣсто Острогона на Каньижу пође, кренесе съ цѣломъ войскомъ, и прешавши кодъ Осѣка Драву у Сигеть приспѣ, откудъ Мехмеда ћехаю посланика свогъ къ Бабочи пошлѣ да й покори, кою овай слабостію Григоріа Петеа управителя Мађара подпоможенъ за четыри дана и освои 68). Послѣ многодневног сраженія падне и Каньижа у Турске руке. Кадъ већъ борећійсе Вукъ Станковићь, комъ конь на землю падне отъ Турака ухваћенъ буде, онда се сасвимъ видило да є Каньижа изгублѣ на 69).

(Продолженіе слѣдує.)

__________
66) Іш. 31. 461; Ф. 7. 448. - 67) Іш. 32. 467. - 68) Iш. 32. 467; Ф. 7. 452. – 69) Іш. 32. 473.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on March 17, 2024, 10:42:26 am
(Продужена повѣстница.)

Како годъ штосу Паѵелъ Кнезъ и Змай Деспотъ Вукъ оба Бранковићи съ многимъ благороднымъ Сербскимъ домородицама (фамиліама), не могући далѣ преможію Турскомъ у Сербіи одолѣвати, и право господства свогъ тамо задержати, у Унгарію прешли, и у овомъ новомъ Отечеству свомъ сяйнымъ своимъ на ново учинѣнымъ заслугама и име своє прославили, и честь свою узвысили: тако су исто и изъ истогъ узрока многе друге Велможе Сербске у Влашку и Молдавію преселявалисе и збогъ разны заслуга свои кодъ ондашньи владѣтельны Кнезова земальски важна званія отправляли, и у знаменитымъ достоинствама налазилисе. Будући пакъ да многа знаменита дѣла прославившисе у Влашкой и Молдавіи Сербаля у тѣсномъ много пута союзу съ судбама у Унгаріи многозаслужены Сербаля стоє, зато насъ необходимость сама принуђава, да се и къ овыма обѣма странама обратимо, и да съ свима тамо родолюбивы праотаца наши обезсмерћеныма дѣлима, као свѣтлыма лучама, повѣстницу нашу у Унгаріи свѣтолучніомъ и блистателніомъ учинимо.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on March 25, 2024, 11:11:57 am
Ступаюћи за домашньимъ нашимъ Дѣєписцемъ Г. Бранковићемъ, налазимо мы съ обезсмерѣенымъ Раићемъ у повѣстницы Молдавской два праунука Георгіа I. Бранковића (Ђурђа Смедеревца), Димитріа сирѣчь и Георгіа, кои су покрай сестре своє Роксанде кодъ шуре свогъ, Молдавскогъ Войводе Александра съ почеткомъ друге половине 16. столѣтія у державной служби налазилисе. Но кадъ Власи Такова Ираклінскогъ, као што смо пређе казали убію, онда и Стефанъ Томша, поглавица влашкій Димитрію Бранковиѣу, обѣдившій га за єдиномысленика Іаковлѣвогъ, и да га за владанѣ неспособнымъ учини, часть десне ноздрве отрѣже, и тако нагрђеногъ къ Мирчи, влашкомъ войводи, пошлѣ. Но Мирча ово сродство своє съ Бранковићемъ и домомъ нѣговымъ сматраюћи (Стефань є Дечанскій кћерь Влайка Бесарабе Войводе за жену имао), ово и саму домородицу Бранковићеву уважаваюћи, задержи за нѣко време Димитріа кодъ себе, а за тымъ съ обе стране рѣке Олте или Алуте лежећій, и Жупаніи Краіовской подлеженій предѣлъ нѣму и потомству нѣговомъ поклони. Предѣлъ истый, будућій да се овай Бранковићь са своима као Господаръ у нѣму намѣсти, а и съ други страна отъ дана на данъ све се вышше и вышше Сербаля по нѣму населявати начне, Бранковићевымъ предѣломъ назовесе, тако, да се и данашньимъ даномъ жительи тамошньи Бранковени называю. Димитрій отъ 1564. године спокойно є у овомъ предѣлу живіо, и народомъ Сербскимъ и Влашкимъ управляо; но будући да Боляри Крайовски, а особито великій Жупанъ не могући терпѣти, да Сербльинъ Влашкимъ земляма заповѣда, а притомъ боєћисе да овай іошть своимъ временомъ и Банатомъ Сѣверинскимъ не завлада, хитрымь лукавствомъ своимъ до такове бѣде и неволѣ Бранковића доведу да є найпослѣ принуђень быо 1583. године реченогъ предѣла отрећисе, и влашкимъ Болярима предатига. Тако се дакле истый предѣлъ отъ Бранковићева дома отузме.

Но кадъ послѣ не многогъ времена Александеръ войвода Молдавскій, жена нѣгова Роксанда и Димитрій Бранковићь поумиру, и Сігісмундъ Баторій, Кнезъ Ердельскій подигнувшій противъ Турака оружіе нѣке имъ предѣле као и Еновскій отузме, онда Георгій Бранковићь, брать Димитрієвъ, као придворный постельникь Ааарона Молдавскогъ Войводе, послань буде къ Сігісмунду Кнезу и Міхаилу Влашкомъ Войводи, да се съ ньима о предуготовляню противъ Турака договори; онъ дѣло себи повѣрено срећно оконча, и кадъ види, да є нѣка часть отечества нѣговогъ т. є. предѣла Енопольскогъ отъ Турака освобођена, то спомене Кнезу Сігісмунду, да бы желіо у отечество своє преселитисе. Сігісмундъ желю нѣгову испуни, и онь се у прадѣдова свои дворна мѣста пресели, а за тымъ по цѣломъ предѣлу, као у Вилиномъ граду (Вилагошваръ), Панкоти, Ширіи, Араду, Чанаду и по другимъ мѣстима дворове поправи и владати начне благополучно противъ Турака воююћи, и збогъ заслуга свои тітуломъ великогъ Жупана и Кнеза украшаваюћисе.

Да бы се лакше и срећніе противъ Турака воєвати могло, заключенъ буде союзъ измеђь Імператора Максіміліана,
Ердельскогъ, Влашкогъ и Молдавскогъ Кнеза: Георгій пакъ Бранковићь оставивши сына свогъ Діонѵсіа у Двору Аароновомъ, а Авраама Сігісмунду предавши, за предводителя Молдавске войске коя се изъ Сербаля, Влаха и Козака састаяла, отъ Ааарона Войводе постависе. Тако између оны Унгарски, Влашки и Молдавски ратобораца, кои су найпре на выше мѣста за спасеніе Хрістіанства борилисе, а найпослѣ и ону славну надъ Сінан-Пашомъ Везиромъ 1596. год. учинѣну побѣду одержали, безсмертномь су се са своимъ Сербльима славомъ увѣнчали, и особито отликовали Георгій Бранковићь и Дебелый Новакъ, кои су се у оба предѣла Влашка съ великомъ храбростію борили, и войску свою срећно и благополучно предводили 1).

__________
1) Раићь, кнь. 11, ст. 44 – 59; Iулинацъ, стр. 133 - 136.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on March 26, 2024, 11:05:33 am
Почемъ се дакле тако Сінан - Паша на главу побіе и Георгій Сігісмунда до Бѣограда Ердельскогъ допрати, и съ ньимъ се опрости, онда узевши са собомъ сына свогъ Авраама торжествено у Енополь повратисе, гдѣ заставши многе Сербске, Бугарске и Влашке збѣгове не само у Подгорію, као у Енови, Липови Ширіи и Панкоти, но и у Бошчи, Иктару и по другимъ околнымъ мѣстима градове поправи 2), а за тымъ сына свогъ Авраама са Анномъ Якшићевомъ ожени, пакъ найпослѣ у дубокой своіой старости умре, и у православной Ширіиской Церкви по гребень буде 3).

По смерти Георгія Бранковића Сігісмундъ познаваюћи храбрость и способности Авраама Бранковића, учини га предводителѣмъ Сербске войске, и отма га отреди да съ Георгіємъ Барбиломъ на Надлакъ удари и да га освои. Текъ што се ови предъ Надлакомъ появе, а оно се Турцы уплашени разбѣгну: Надлакъ дакле нашима падне у руке. Но у исто време видећи Авраамъ съ другомъ своимъ да се Турцы ово изъ Бѣограда, ово съ други страна све вышше и вышше Темишвару приближаваю, зато съ Барбиломъ и са своіомъ войскомъ полети къ истомъ граду, когъ съ великомъ ревностію обсѣдну, но послѣ нѣкогъ вре мена збогъ крѣпке обране Турске оставесе обсаде, и непріятельской изъ Бѣограда Темишвару у помоћь идућой сили на сусрѣтъ изыђу, гдѣ послѣ многочасногъ съ Турцыма бореня ове къ бѣганю обрате, и за нѣко време гонити и' непрестану; но напослѣдку, да не бы лукавствомъ непріятельскимъ међь какове засѣде ньіове наићи могли, престану отъ потере, и съ богатымъ добыткомъ Сігісмунда 1597. године до Бѣограда Ердельскогъ допрате, откудъ се Авраамъ, почемъ се съ Князомъ опрости, богато обдаренъ кући у Енопольску поврати 4).

Авраамъ є као Кнезъ управляо Енопольскомъ као и отацъ нѣговъ, гдѣ є окромъ многе друге млађе дѣце изродіо Moѵcea, Георгіа и Даніила сынове. Моѵсей найстаріи сынъ Авраамовъ, почемъ сына Соломона роди и супруга му умре подъ именомъ Савва о Матѳeа у чинъ монашескій ступи, и у свомъ отечеству Енопольской (садъ Іулінска или Ђулинска) Епіскопомъ буде. Соломонъ изъ дѣтиньства іоштъ предасе наукама пакъ по примѣру отца свогъ доцніе подъ именомъ Савве покалуђерисе, и послѣ смерти отчине Епіскопомъ Енопольскимъ постане. Савва овай Бранковићь Епіскопъ, подражаваюћи Светомъ Савви, первомъ Архіепіскопу Сербскомъ, отъ Епіскопіє Енопольске Архієпіскопію и Митрополію Сербску у истомъ мѣсту учини 5) но почемъ Турцы Енопольску на ново пустошити начну, онда се онъ съ нѣкима своима у Ердель пресели и Архієпіскопію Сербско Енопольску у Бѣоградъ Ердельскій пренесе 6).

Преселившасе часть нѣка Сербаля съ Архієпіскопомъ своимъ Саввомъ у Ердель, по своимъ збѣговима као у Тернову вышше Бѣограда, у Іулію, Хинедору, Орощю и по другима мѣстима Церкве себи сагради и почне мирно и спокойно животъ свой проводити. Но кадъ се Бочкаєва буна ў Ерделю роди, онда и ови Сербльи буду принуђени те се єдни у Молдавію други у Влашку преселе, а нѣки у Ерделю заостану. Тако на части раздѣлившисе морали су съ оныма воєвати, комъ є Марсъ лютый наклонѣній быти виђаосе. Између они нарочно Сербаля, кои су у време Бочкаєве буне изъ Ерделя у Влашку прешли, и у воєной служби кодъ Міхаила Влашкогъ Войводе налазилисе, споминѣ повѣстница Георгіа Сербльина, другогъ сына Авраама Бранковића, као верховногъ воєногъ управителя и фелдмаршалла цѣле войске Войводине, и Дебелогъ Новака отвећь знаменитогъ и славногъ ратоборца Міхаиловогъ. Оба су ова Сербльина знамените услуге Войводи Влашкомъ при освояваню Ердельскомъ показали коіомъ є приликомъ Дебелый Новакъ Кардіналу Баторію сѣкиромъ главу отсѣкао, но доцніє у Ерделю и самъ као посланикъ Войводе Міхаила послѣ многи мука на сред града отъ Мађара сажеженъ быо 7).
_________
2) P. 11, 59. – 3) Р. 11, 59; Iул. стр. 136. – 4) Р. 11, 61 – 62; Iул ст. 137. - 5) Р. 11, 63; Іул. 137; Фесл. 8, 406. – 6) lyл. 138; Р. 11, 64. – 7) Р. 11, 65 – 66.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on March 26, 2024, 11:16:06 am
[attachment=1]


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on March 27, 2024, 08:57:33 am
Около 1636. године трећій сынъ Авраама Бранковића Даніилъ, заоставшій съ єдномъ частію Сербаля у отечеству свомъ Енопольскомъ, и не хотѣвшіи при нападаню Турскомъ са сыновцемъ своимъ Соломономъ, то єсть съ Архієпіскопомъ Саввомъ у Ердельску преселитисе, изроди дѣцу, отъ кои су найзнаменитій Петарь Лазарь и Іоанъ Бранковићи: ови су подъ жестокимъ ярмомъ Турскимъ стенюћи, и съ другомъ своіомъ покрай Мориша у Араду, Чанаду и Липову браћомъ Сербскомъ обытаваюћи, како су кадъ могли животъ свой проводили. - Лазарь Бранковићь іоштъ у младости своіой предасе томъ, да свето писмо изучи; збогъ тога остави своє отечество, и цѣло време младости своє по странымъ земляма проведе, єднако умъ свой просвѣћаваюћи, и потребне науке себи прибавляюћи. Кадъ тако Лазаръ себе просвѣти, повратисе у отечество своє, подъ именомъ Логгіна пріими на себе монашескій чинъ, и по краткомъ времену у Енопольской держави у православной восточной Церкви Архієпіскопомъ Сербскимъ постане. Но и овогъ важногъ Сербльина трудъ у смотренію Архепіскопіє Сербске суєтань буде, єръ є и онъ као и предцы нѣгови збогъ све већимъ по стаюћегъ угнѣтенія Турскогъ морао послѣ краткогъ времена Енопольску оставити, и у Влашку преселити се страну, гдѣ є отъ Матѳеа Бесарабе Войводе тамошнѣгъ съ честію пріимлѣнъ и у Монастыру Коману много година прожививши умрео, и у женской Церкви предъ вратима саранѣнъ быо 8 ).

Истина да су се сви ови Бранковићи трудили и старали, да політіческо нѣко существованѣ народу Сербскомъ прибаве и даду; ништа манѣ духъ є времена са свимъ другу с
удбу истомъ народу опредѣлявао: зато се и сбывало да є народнѣ станѣ што су чесће Бранковићи покушавали да народъ у політіческо нѣко станѣ поставе, све жалостніе, и бѣдніє бывати починяло: єръ кадъ су годъ Турцы съ силомъ и бѣсниломъ народъ угнѣтавати могли, то су Бранковићи или као Кнезови или као Архієпіскопи садъ у Ердельску, садъ у Влашку, а садъ опеть у Молдавску преселявалисе, а бѣдный народъ, кои съ ньима избѣћи ни є могао, но у Енопольской много пута и безъ управителя остаяо, ништа друго ни є могао очекивати, но да пріятна жертва крвожедной ненаситимости Турской постане.

Кадъ Лазарь или Логгінъ Архієпіскопъ, сынъ Даніиловъ у Влашку побѣгне, онда млађій братъ нѣговъ Іоанъ остане у Енопольской съ нѣкомъ частію Сербаля, оженисе и роди четыри сына, Сѵмеона, Міхаила, Васіліа и Георгіа. Сѵмеонъ почемъ се кодъ куће нѣшто кньиги поучи, зажели и друге землѣ свогъ ради изображенія видити: преко сродника дакле свои добые отъ отца, да у странне землѣ пође, благословъ; зато отиде найпре у горню Унгарію, а затымъ пређе и друге предѣле, пакъ найпослѣ у Сербію старо своє отечество дође, откудъ Дунавъ прешавши стрыцу свомъ Архієпіскопу Логгіну у Комань приспѣ, кодъ когъ свесердо прімлѣнъ будући и заостане. Но у краткомъ времену Іоанъ Бранковићь брать Логгіновъ у Енополю съ два своя средня сына Міхаиломъ и Васіліємъ отъ куге умре: зато удовица Іоанова слабу надежду живота у наймлађемъ сыну Георгію имаюћи, сына Сѵмеона изъ Влашке къ себи позове, кои се єдва на материне сузе склони, те се ожени.

У исто време умре Протопресвѵтеръ Енопольскій, кой є откако се Архієпіскопія Сербско - Енопольска у Ердельску пренела, верховный Управитель цѣле Епархіє Енопольске быо: зато не само сродницы Сѵмеонови, но и савъ народъ зажели, да младый Сѵмеонъ Протопресвѵтеръ буде. Онъ се спочетка свакояко отрыцати стане, но найпослѣ силно убѣђень, волю и желю народню испуни, отыде у Влашку, и отудъ оть Стефана Митрополіта у Терговишту рукоположень, као Протопресвитеръ у Енопольску се врати, гдѣ є за нѣко време ревностно и бодро цѣломъ Епархіомъ управляо. Но будући да у само време рукоположенія нѣговогъ за Свештеника, супруга му умре, а пократкомъ времену и Архієпіскопь Ердельскій престависе, зато савъ народъ, и духовенство Ердельско зажели, да у Бѣограду Ердельскомъ нитко другій но младый Протопресвѵтеръ Енопольскій Сѵмеонъ Архієпіскопомъ постане. Изборъ овай народный и самъ Георгій ІІ. Ракоцій, Кнезъ Ердельскій потверди, и съ препоручителнымъ іошть писмама Константіну Бесараби Влашкомъ Войводи у Терговиште Сѵмеона пошлѣ, гдѣ се найпре покалуђери подъ именомъ Савве, а затымъ отъ Стефана Мітрополіта Влашкогъ за Архієпіскопа и Митрополіта Ердельскогъ 1656. године посвети. Савва овай Архієпіскопь петь путій отъ петь Ердельски премѣняваюћисе Кнезова у достоинству свомъ тверђиванъ є бывао, съ млађимъ братомъ своимъ Георгіємъ милостинѣ ради и покровителства у Русію ишао, многе бѣде и озлобленія отъ Калвіна Ердельски претерпіо, у тамницы невино за дуже времена страдао є два предъ саму смерть затвора освободіосе, и 1680. године преставіоce 9).

__________
8 ) Р. 11, 68. - 9) Іул. ст. 140; Р. 11, 70 – 92.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on March 27, 2024, 09:00:12 am
Прегледавши на кратко Енопольскоердельски и Молдавсковлашки Сербаля и Бранковића судбе, да се и къ другима странама обратимо, и ако бы се у ньима гдѣкоя ма и найслабія лучица честитости и неутрудимости прадѣдова и отаца наши налазила, да ю у повѣстну сокровищницу народности наше унесемо, и народнѣй Богиньи, као найбольой и найвѣриіой чуварицы Сербства правогъ, и неокуженогъ нашинства као, аманеть предамо.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on March 27, 2024, 09:03:51 am
Казали смо већъ, да су Сербльи изъ Сербіе и Босне избѣгаваюћи жестокогъ и несносимогъ ярма и насилія Турскогъ, іоштъ за времена Фердінанда I. у Рватску Славонію и Крайнску преселяватисе почели. Но ови се Сербльи никако ни су могли савити подъ строго заповѣдателну волю Племенородства Унгарскогъ, тако, да су закони Державни отъ времена Фердінанда I. до самогъ Леополда І. преиспунѣни тужбама противъ оны Сербаля, кои су у Рватской, Славоніи и Приморю обытавали. И заиста, што су вышше земальски закони налагали, да Сербльи Рватски у редъ други жителя ступе, и да се землѣдержцыма подвергну, то су они све вышше и вышше истымъ законымъ уредбама противни быти виђалисе. Но ништа безъ узрока не быва: зато да стварь точніє посмотримо. Ево шта се у законодателномъ Унгарскомъ тѣлу 10) о истымъ Сербльима вели:

'Сербльи (Ускоцы) избѣгши ярма Турскогъ найвышше у време Фердінанда I. и Максіміліана, изъ Бугарске, Сербіє и Өракіе прешли су у Хрістіанске землѣ. Много тысућа домородница (фаміліа) добые сѣдишта у странама Рватске и Далмаціє, а нарочно у Жупаній Сѣньской и Модрушкой, на добрама Франгепа новыма и Зриновићевима, као и у окружію Вінодолъ названомъ, у землѣдержству Рельинъ, и у самымъ градовима Сѣню и Клиси, пакъ много година Клисе понайвышше держећисе сувомъ и водомъ, као найвећи непріятельи непрестано су на Турке нападали, докъ найпослѣ исту край мора лежећу твердыньицу сили Турской 1540. године уступити принуђени ни су были. - Дивлячество (ferociam, болѣ юначество, витежство), коє су противъ Турака воююћи у крвь претворили, на Млѣтчанима и круне унгарске поданицыма тако, као и на своимъ сограђанима, и управо на своимъ покровительима и господомъ често су показывали, откудъ ће свакій (вели примѣчаніє законодателногъ тѣла) державне тужбе наше за праведне признати.'

Но мало ниже у истой законодателной кньиги Унгарской стои: 'Ускоке (Серблѣ), кои су прошасты година у већемъ числу поиздолазили, Чинови Крайнски збогъ защищенія граница свои противъ Турака пріиме, и ньима камените оне горетине около рѣке Купе на 4 милѣ дугачке и на двѣ широке за обытаванѣ опредѣле. Но у овыма мѣстима не могућисе смѣстити нова доцніє сѣдишта около главе Купине добыю и по селима се понамѣштаю. Сви су подъ управленіемъ Сотника свогь Дає Деспотовића, и то честити войницы. За саму землю, кою обдѣлаваю, премда найнеплоднію и по найвышше камениту (quamquam sterilissima et maximam per partem petrosa) службе воєне отправляю (ессе!), и понайвышше су Грчкогъ закона.'

Рѣчи ове у колико съ єдне стране повѣстницу Рватски, Далматински и Крайнски Сербаля освѣтляваю, у толико опеть съ друге стране бране исте Серблѣ противъ корыстолюбіємъ отликовавшисе тужбій Благородства Унгарскогъ и нѣговы властолюбивы установленія. Єръ ясно се изъ исты рѣчій види, да се изъ Турски руку изтергнувшисе, и по Рватской, Далмаціи и Крайнской населившисе Сербльи, ни су лако могли Державнымъ самымъ Благородствомъ створенымъ законима покорити, се зато, што су 1-во на отвећъ неплодной земли и каменитымъ горама живећи и никаковы отъ землѣдержаца благодѣянія не уживаюћи, животъ свой горко проводити морали. 2-го Што се исты Сербльи скоро за два вѣка другима ньіовыма сожительима ни су сообразовати хотѣли, томъ су причина оне Прівілегіє и свободе, коє су Сербльи тіи за велике и превелике заслуге своє 1564. год. отъ Фердінанда I. а доцніє 1627. год. отъ Фердінанда II. добыли, и коє су послѣ отъ Фердінанда III. 1642 год. и Леополда I. 1659 год. потверђиване бывале. Закони су дакле Земальски оно отъ ньи искали, отъ чега су и признателни владѣтельи освобођавали. 3-ће Найглавній измеђъ многи други узрока, збогъ кои се Сербльи ни су могли скоро за два столѣтія законима общима подчинити, єсть тай што су они єдань у ратоборству, природной свободи, своєвольству и у горскомъ животу рођень одоєнь и очеличенъ народъ были, кои су у новомъ отечеству свомь понятіє о свободи сасвимъ другоячіе имали, отъ оны вѣтренясты свободняка, кои се нове Нѣмецке Італіє или Французке держе. Свакій отъ овы Сербаля членъ имао є премда тамнопонятну, но притомъ тако силну, и никаковомъ закону подлежећу свободу, коя му є тако мила, тако природна као и самъ животъ была, и збогь коє є управо рођено своє отечество - колевку свою и гробове праотаца свои - оставіо 11). Подзаконити дакле и ограничити єданъ тако свободань, тако неограниченъ бывшій народъ, по необходимости морало є быти дѣло исполинско, коє се не єдномъ вольомъ законодаваца, не много могућомъ силомъ землѣдержаца, но єдва двовѣчнымъ стеченіємъ свію обстоятелства Державны на душу, сердце и начинъ живота истогъ народа подѣйствовавши ко жельномъ концу привести могло. Сербльи дакле, не може се казати, да ни су збогъ своє упорности и грубы страстій хотѣли, но по уређеномъ у себи нагону природочисте свободе, и постоянымъ благородствомъ душе своє управляюћисе, ни су могли тако лако, тако дѣтиньски изъ обычногъ, себи повольногъ, и домаћегъ начина живота у другій новъ, себи са свимъ непознатъ и туђъ животъ преселитисе! И зато є нарочно Державоправленіє, све теготе у преобразованю єдногъ народа познавши, съ тымъ задовольилосе, што є отвећъ тихимъ коракомъ къ цѣли ступаюћи, и державномъ своіомъ мудростію природи по потреби попуштаюћи, по протеченію два вѣка намѣреніє своє постыћи могло. А да є то све тако сбывалосе ясно свѣдоче 1557, 1574, 1575, 1578, 1593, 1604, 1608, 1609, 1613, 1618, 1630, 1635, 1638, 1647, 1649, 1655, 1659 и 1691 године положени закони Державни 12).

__________
10) Corpus Iur. Hung, T.I. Budæ MDCCLXXIX pag. 763 sub nota G. et H. - 11) Дуфресн, ст. 190. - 12) Corpus Iur. Hung; Дуфр. 190.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on March 28, 2024, 11:08:28 am
Кадъ 1605. године цѣло Благородство готово и све поглавице горнѣ Унгаріє Цара Рудолфа оставе, и Бочкай на Дієти за Кнеза признанъ бы, онда се онь у Ердель оправи, положи народу, и народъ нѣму зяклетву, а и самъ га Царъ Турскій призна; єданъ само Георгій Бранковићь у твердиньи Ђулиной держао се Рудолфове стране постояно, и владѣніє Бочкаєво донде ни є признати хотѣо, докъ га найпослѣ послѣ дуге обсаде гладомъ и жеђомъ не принуде, да се у Аѵгусту на вѣру съ твердыньомъ преда. Вѣроломство Бочкаєво осуди га, да се потайно погуби, но благородно сочувствованіє душе Ракоцієве избави га отъ смерти 13). Те исте године почемъ приверженицы Бочкаєви освоє Токай, онда 6000 войника подъ Венедіктомъ Бнехіомъ изъ Тернаве на Пожунъ пођу, да га освоє. Овдѣ Рудолфови Нѣмачки Коняницы и Сербльи у найжесточіи бой съ ньима ступе, кои є проливаюћой се съ обе стране многой крвцы отъ четвертогъ по полдне часа до саме полноћи траяо. У жестокомъ овомъ бою на велику цѣле войске жалость погине стрѣломъ Татарскомъ ударень Савва Темишварацъ, Предводитель Сербскій, мужъ у войни искусный, пріятель и любимаць Бастинъ бывшій 14).

Іоштъ у исто то време Григорій Неметь, приверженикъ Бочкаєвъ съ 800 войника пређе на десну страну Дунава, и почне околна мѣста плѣнити; но кадъ дође къ Вашоню, кои є Царевъ бью, заиште, да му се врата отворе, претвараюћисе да изъ Папе долази, и да зароблѣне Турке доводи. Стража рѣчима нѣговыма и помрчиномъ ноћномъ преварена, пусти га у твердыню, кою онъ тако лукавымъ начиномъ безъ каплѣ проливене крви освои; но послѣ десетъ дана таковомъ истомъ преваромъ Милошъ Сербльинъ, Папскій Сотникъ, исту твердыню на ново поврати (а Millosso Thrace apensi Centurione recuperata). Па кадъ се Неметієва войска измеђъ Голоша (Holossium) и Керменда коєкуда разбѣгне, онда Царъ многе градове освои, а Милошъ Сербльинъ опетъ на ново Шумекъ (Sümeg) задобыє 15).

Премда у Сербльи по свима краєвима Унгаріє, Славоніє, Рватске и Далмаціє у зацѣло време седамнайстогъ вѣка као и ньіови предцы заслугама своима предъ лицемъ цѣлогъ свѣта и свои Владѣтеля образъ свой освѣтлявали, ништа манѣ, будући да су они по већой части подъ туђероднымъ предводительима у исто време воєвали, збогъ чега є и ненаситимо оновремены инородны Дѣєписаца перо сва дѣла ньова туђеродцыма приписало; зато и мы преко три десетолѣтія прелазећи текъ у тридесетогодишнѣмъ рату 1648. год. предке наше налазимо. Ове су се године Рватски Сербльи съ прочима ратоборцыма, као што се изъ извѣстія Монтекукулѣвогъ изъ Аугсбурга 18-гъ Маія Фердінанду III. посланогъ види, у Баваріи за спасеніє свогъ отечества борилисе 16).

__________
13) Іш. 34, ст. 505; Енг. Ч. 4, 299 - 14) Іш. 34, 508. – 15) Іш. 34, 509. - 16) Defterreichіschе Мilit. Zeitschrist 1819. г. Ч. 1. с. 41.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on March 28, 2024, 11:35:14 am
На мѣсто Георгіа ІІ. Ракоціа кои є као союзникъ Шведскогъ Краля Густава 1657. год. воєнный походъ у Польску противъ Іоана Казимира Краля Польскогъ безъ дозволенія Турскогъ несрећно учиніо, и због тога Ердельскогъ владаня отъ Турскогъ Двора лишенъ быо, поставлѣнъ буде за Кнеза Ердельскогъ Барчай слабомоћанъ и малодущанъ Мађаръ. Ракоцій изъ освете почне по Бихарской, Красной и Солночкой Жупаній велика насилія чинити, зато Барчай съ многомъ войскомъ пође противъ нѣга и кодъ Торде станъ свой постави. Предходница подъ предводителствомъ Стефана Варадіє, Гаврійла Купа и Богдана Сербльина 17) отредисе, да на границы Унгарской на Ракоцієву войску пази. Но ови мѣсто да на противнике бодро имаю око, распусте своє войнике по околныма селима само три отдѣленія рад' страже кодъ себе задерже, и даню ноћу піянчити начну. Овако и изненада нападну три стотине Ракоцієвы коняника; Варадій буде ранѣнъ и ухваћенъ а други нѣгови изъ три отдѣленія войницы піяни и буновни будући, по већой части поубіяни буду а по селима разређени бывши у стань Кнежевъ поутицаю. Исте те године скупи Ракоцій у Марошкомъ Вашархелю Дієту и 24. Септ. као правый Кнезъ Ердельскій признанъ буде. Како се о овой промѣни Порта извѣсти таки Будимскомъ Паши Сеиди Ахмеду наложи, да Ракоція уничтожи а Барчая на пређашнѣ мѣсто постави. Године 1660. 22. Маіа не далеко отъ Клаузенбурга сразисе Ракоцієва и Турска войска. У овомъ сраженію Ракоцій трипуть ранѣнъ буде, но кадъ га четвертый ударацъ у главу згоди, и мозакъ му повреди, онда се онъ обнезнани, и отъ свои войника у Великій Варадъ отнесе, гдѣ є 9. Іуніа у твердыньи отъ свои рана и умрео.

Текъ што Турцы побѣду надъ Ракоціємъ одерже, а Алипаша съ силномъ войскомъ у Темишваръ приспѣ, откудъ са 70.000 войске на великій Варадъ пође, когъ 14. Iуліа обсѣдне. У твердиньи є само 800 войника подъ управлeніємъ Іоана Сербльина 18) (по свой прилицы Бранковића сына Данійлова) и Міхаила Ібраньіє налазилосе, кои се закуну, да до послѣднѣ каплѣ крви твердынѣ издати неће. Они извѣсте о своіой опасности и отважности Палатіна преко Бихарскогъ Поджупана, и замоле га, да имъ помоћь пошлѣ. Царска войска отъ 25.000 войника пріими заповѣсть, да непріятелѣ предъ великимъ Варадомъ узнемирава, но да се съ ньима у бой не упушта. Но предводитель нѣнъ не кренесе изъ свогъ стана кодъ Ракомаза зато, што є на честитогъ Палатіна Веселина мерзіо, а при дворномъ се воєномъ суду извини, да съ мало людій то дѣло извершити неможе. Съ пуцанѣмъ своимъ са сви страна нигда не бы Алипаша твердыню освоіо быо. Но коє што му за нѣкій потайный водоводъ подкажу, коє што се неразсмотреніємъ єдна велика барутана упали, и велику часть твердынѣ поруши; зато Турцы жестоко нападеніє на твердыню учине. Но и садъ се яничари натрагъ узбію отъ обранителя, кои се число већъ на три стотине умалило. Издайца єдань открыє то Паши, но Турцы ни су могли вѣровати, да се тако мало число обранителя противъ найжешће ватре и толико путій поновлѣногъ нападаня отъ 70.000 войника учинѣногъ за четрдесеть и петь дана одержати могло. Єдва 27. Аѵг. приволусе наши витезови, да подъ великимъ и корыстнымъ за ньи условіяма твердыню непріятелю предаду. Съ удивленіемъ сматрала є цѣла Турска войска и съ почитаніємъ, како є само триста людій подъ оружіємъ и съ музікомъ изъ твердынѣ излазећи, тако велика исканя отъ тако многочислене войске Турске добыти могло!

__________
17) Ф. 9, 67. – 18) Ф. 9, 74; Енг. 5, 10.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on April 01, 2024, 09:00:54 am
Мы смо при смерти Іоана Бранковића наймлађегъ сына нѣговогъ Георгіа као дѣте слабачко оставили, коє матери своіой отвећь є малу надежду живота давало, а садъ нечаяно наилазимо на нѣга као на таковогъ у роду нашемъ мужа, кои є свакояко сматраюћи га, све своє предке послѣ Георpria І. Деспота Бранковића, дѣятелностію ума и окружностію живота свогъ далеко превозышао. Георгій овай Бранковићь, као што се изъ свію обстоятелства заключити дає, почемъ є дѣтиньство своє кодъ матере у отечеству свомъ Енопольской провео, старанѣмъ брата свог Савве Аріхієпіскопа Ердельскогъ у Ердельской воспитанъ и изображень буде.

Године 1663. великій Везиръ Ахметь Паша Ћуприлій преправлѣнъ да на Унгарію удари, у Бѣоградъ дође, Апафій Кнезъ Ердельскій таки оправи посланике своє съ данкомъ къ нѣму, да ій у Адріанополь пошлѣ. Између овы Апафіны посланика налазіосе и Георгій Бранковићь, кои є съ Петромъ Іанкомъ почемъ великій Везиръ два посланика кодъ себе задержи, а два Апафіи поврати по налогу Везировомъ данакъ къ Цару носити опредѣленъ быо. Но кадъ Петарь Іанко, другъ Георгієвъ, тамо отъ пића умре, онда Бранковићь остане самъ у комъ званію и на далѣ наскоро отъ Апафіє потверђень буде. И будући да є Леополдъ велікій намѣравао, да све подъ Отоманскомъ Портомъ стенюће Хрістіане на оружіє противъ нѣ подигне, а случайно се притомъ Максімъ І., Патріархъ Сербскій, изъ Іерусаліма повраћаюћисе 1664. год. у Цариградъ сврати; то овай почемъ се отъ верховногъ и Леополду наклонѣногъ толмача Панаіота Ніхусіа о Георгію Бранковићу извѣсти, отыде у Адріанополь, съ Досітеємъ Мітрополітомъ Адріанопольскимъ и съ другимъ болярима договорисе, пакъ на данъ Св Архістратига Міхаила у катедралной Адріанопольской Церкви на Божественой служби Георгіа Бранковића подъ именемъ II. за Деспота Сербскогъ торжествено прогласи.

Три іошть године послѣ овогъ времена буде Георгій II. Деспотъ посланикъ Апафіинъ кодъ Турскогъ Двора, а за тымъ се у Ердель поврати, но послѣ краткогъ времена опеть Турскомъ Двору съ данкомъ оправлѣнъ буде. Доцніє мало у разнымъ Державнымъ дѣлима као и 1672. г .19) онъ є повѣреніє Апафіино у пуной мѣри уживао, и велика и важна дѣла съ великомъ мудростію и точностію оправляо. Коє збогъ мудрогъ свогъ у Посланичеству владаня, коє пакъ збогъ другій срећно окончаны дѣла изъ признателности своє, обдари га Апафій съ предѣломъ нѣкимъ и мѣстомъ зовомымъ Алвінцы 20).

Не протече много времена а Георгій Деспотъ са стрыцемъ своимъ Архієпіскопомъ Саввомъ отыде у Русію, гдѣ отъ благочестивогъ Цара Алексіа Міхайловића милостиво пріимлѣни буду, а за тымъ се кући поврате. Но времена се мѣняю и мы у ньима. Фанатізмъ вѣроисповѣдателный често быва найвећій крвникъ човеческогъ рода: тако и Георгій Деспотъ вратившій се у Ердель мѣсто благодарности, кою су му сожительи нѣгови за заслуге велике отдавати дужни были, дочеканъ буде гоненіяма Калвинскима коя є десеть година са стрыцемъ своимъ Саввомъ у тамницы и изванъ тамнице горко уздысаюћи претерпити морао, докъ найпослѣ тако жестоко вѣроисповѣдателнымъ речовечествомъ згнѣченъ, и до душе озлоблѣнъ и уцвѣлѣнъ принуђенъ буде, те бѣдногъ свогъ стрыца у тамницы остави, и уклонившійсе изъ Ерделя у Влашку къ сроднику свомъ Шербану Кантакузену отыде. Године 1681. Графъ Владиславъ Чакій разумѣвшій за Деспота, и размыслившій да бы посредствомъ нѣговымъ найболѣ оружіє Леополдово у Сербіи, Босни и Херцеговини напредовати могло, до тога познанства доведе Деспота кодъ Леополда, да га овай, почемъ 1683. године Турке отъ Беча протера, пославшій преко истогъ Графа Чакія и нѣму и Шербану дарове, къ себи у Бечь позове.

__________
19) Ф. 9, 232. – 20) Iул. 141 -147; Ф. 11, 96.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on April 03, 2024, 08:34:24 am
Године 1684. Приморцы Сербльи (Morlachi et Valachi) упадну вооружаномъ рукомъ у стране тако назване Турске, и освоивши Оброваць, Врану и друге градове, палећи и грабећи великій страхъ и ужасъ Турцыма зададу 21). За овима се текъ 1685. год. о єсени упути Банъ Ніколай Ердедій са Сербльима и Рватима, те изъ Костайнице, Дубице, Бѣле Стѣне и Горнѣгъ Карловца Турке истера 22). Кадъ Херцогъ Карлъ Лотарінгскій 7. Іуліа те исте године Новый Градъ (Neuhäusl, Уйваръ) отимати почне отъ Турака, приспѣ му 5. Аѵгуста извѣстанъ гласъ да Сераскіръ Шайтанъ Ібрахімъ съ 60.000 войске идући у помоћь Новомъ Граду, већъ предъ Острогономъ стои. Отма преда Херцогъ къ освоєнію истогъ града верховно управленіє Графу Енею Капрари, и остави му 20.000 войске, а 7. Аугуста съ 47.000 войника прешавшій кодъ Коморана Дунавъ, пође Сераскіру на сусрѣтъ. Између оны войсковођа, на кои є разумно содѣйство Херцогъ будућу побѣду свою надъ Сераскіромъ полагао, были су Сербльинъ (Rascier) Полковникь Монастерлія са своима Сотницыма Паѵломъ Коморанцемъ и Лазаромъ Будимцемъ и ньіовыма заставама 23). Измеђъ Острогона и Плешки (Pilis) берда 16. Аугуста учинисе сраженіє коє се съ тымъ оконча да є Серескіръ изгубившій 12.000 войника, 50 застава, 25 топова, 10.000 шатора, и све, што є у маломъ и великомъ стану предъ Острогономъ было, побѣдительима изъ нужде уступившій, спасеніе разбієне своє войске єдва у Вертежкимъ бердама и шумама наћи могао.

Кадъ већъ време приспѣ, да се рогови Турскогъ полумѣсеца сломію, и да двоглавный орао Леополдовъ надъ срећомъ Хрістіанскогъ оружія уздигнесе, онда Херцогъ Лотарінгскій и Максіміліанъ Курфірштъ Баварскій съ 50.000 Нѣмаца, Мађара, Сербаля, Рвата, 24) Брандебурга, Шваба, Франка, Бавараца и Саксонаца 18. Іуніа 1686. год. обсѣдну Будимъ, и почну га бити, а 2. Септ. са свимъ Леополду покоре. За овомъ величественомъ надъ Турцыма побѣдомъ многи други градови, као Соединъ (Segedin само Словачки а не Мађарски читати треба), Печуй, Соколошъ (Siclossium, Шіклошъ), Дарда падну предводительима Леополдове войске у руке. Слѣдуюће године сва се Славонія и Сремъ, наравно помоћію Сербаля, очисте отъ Турака тако, да є у єсенѣ већъ време и самъ Ердель у Царскимъ рукама налазіосе. - Године 1688. Mаіа 19. Нѣмецка, Сербска, Рватска и Мађарска войска Столный Бѣоградъ отъ Турака отме 25).

__________
21) Дуфр. 196; Р. 11, 114. – 22) Дурф. 196; Р. 11, 114; Ф. 9, 359. – 23) Фелд. 9, 345. - 24) Енг. 5. 122. - 25) Енг. 5. 142.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on April 04, 2024, 09:54:58 am
Георгій Деспотъ како види у другой половини 1687. године, да є и Ердель подъ владу Леополдову подпао, ово на позываніє Царево, а ово као посланикъ Шербана Войводе преко Ерделя и Унгаріє отыде у Бечъ, гдѣ Цару и своя посланическа дѣла представи, и предложеніє му учини, да Патріарха и цѣо народъ Сербскій покровительнымь писмама на оружіє противъ Турака позове. Предложеніє Деспотово преда Леополдъ свомъ тайномъ совѣту, а Деспоту рекне да ће се отговоръ Шербану Войводи путемъ своимъ оправити; што се пакъ тиче предложенія Деспотовогъ о Патріарху и народу Сербскомъ учинѣногъ, то да пречека Деспотъ, докъ се Бѣоградъ отъ Турака не отме, пакъ ће онда достаточанъ отговоръ добыти. Докъ су Емануиль, Баварскій Вождъ, Бѣоградъ, а други Вождови друге градове освоявали дотле се предложеніе Деспотово допадне Леополдовомъ Міністеріуму кодъ когъ се текъ садъ развіє онай лѣпый чертежъ (планъ), да се восточнозакони южни народи къ Двору Царскомъ присвоє, и да се текъ съ помоћію ньіовомъ рать преко Дунава и Саве сь Турцыма водити може. А да бы чертежъ овай срећно за рукомъ изыћи могао, то, на предложеніє по свой прилицы Деспотово, морао є Леополдъ сви ма восточногъ закона народима обѣћати, да и' нитко нигдѣ у ньовомъ закону и ньіовымь свободама узнемиривати неће; и да се нигда и ни отъ кога на Унію нудкати нећею. Ова ньима оть Цара дана рѣчь морала бы се свето одержати. Но у оба призрѣнія Царско се обѣћанѣ преступи. Колонићь и Єзунтско (као и новіи нѣки) за Уніомъ теженѣ са свимъ скоро поквари чертежъ Цара Леополда и нѣговогъ Міністеріума а и сами Царски Генерали гдѣшто се невѣрны лакомыма покажу 26). Цѣлый се дакле онай лѣпый чертежъ съ тымъ само оконча, што нѣколико тысућа домородица (фаміліа) Сербски у Сремъ, Славонію, Лику и Грбаву (Корбава) пређу и Прівілегіє добыю.

На скоро дочека Деспотъ у Бечу радостанъ гласъ, да є Бѣоградъ 27. Аѵгуста 1698. године узеть оть Турака, а Леополдъ ово долетаюћима са свію страна о побѣдама нѣгове войске гласовима орадосћенъ, а ово збогъ велики Деспотовы Царскомъ Двору учинѣны и учинитисе іошть могући заслуга, Георгіа Деспота найпре Варономъ, а мало доцніє 20. сирѣчь Септемвріа великимъ Жупаномъ (Графомъ) учини, и у томъ га достоинству Царскомъ своіомъ Діпломомъ потверди, у коіой числећи и высоко хвалећи предке нѣгове нѣга и потомке нѣгове међу Жупане Державне ставля. Овако обдарившій га Леополдъ и съ свакомъ честію отпуштаюћій преда му и позывателнопокровителна на Патріарха Сербскойпекскогъ, и на народъ писма препоручившій, да ій на Сербскій єзыкъ преведе и на свое опредѣленіє пошлѣ. - Но пређе iошть, нежели што изъ Беча пође Деспотъ, пріими отъ Патріарха Арсеніа III Чарноєвића отъ 5. Maia 1688. године отправлѣно писмо, у комъ Патріархъ благосиля намѣреніє Деспотово, коє є изъ писма нѣговогъ преко Ефрема Проигумна разумѣо; пооштрава га далѣ на подвигъ, а найпослѣ препоручує му, и моли га, да само, што берже може, роду свомъ на помоћь притече 27).

__________
26) Eyг. 5, 143. - 27) P. 11, 120.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on April 04, 2024, 09:58:02 am
Деспоть опростившійсе съ Царемъ преко Унгарске и Ердельске дође у Влашку, и будући да є Шербапъ Кантакузенъ већъ умрео быо, то онъ кодъ наслѣдника Шербановогъ Константіна Бранкована у Букворишту (Букурешть) зиму проведе, и нѣму цѣло намѣреніє Царево сообщи, а позивателна писма Царева на све стране разашлѣ. Кадъ 1689. године пролеће зине и Деспотъ види да се и съ Леополдове и съ Турске стране войска къ новой борби преправля, онда се и онъ Дунаву крене, очекуюћи згодно време и прилику коіомъ бы у Смедерево, старо своє отечество, прећи могао, откудъ се надаше, да ће цѣо народъ на оружіє противъ крвожедногъ непріятеля Хрістіанскогъ, Турчина, подићи моћи.

Међу тымъ докъ се Царска войска на Дунавъ скупляла, сабере Мустафа Паша Босанскій до 5.000 Турака, међъ коима є до 1500 яничара было, и 22. Iуліа съ ньима преко моста Унну прешавшій, не далеко оть Костайнице станисе. Банъ отреди Графа Дражковића, да съ 2.200 Рватски и Србски коняника исте Турке поздрави. И заиста храбрый овай Четовођа изненада на устанѣне непріятелѣ нападне. Єдна часть отъ наши потерчи къ Унни и поквари мость, а друга тако нападне на Турке, да и' є найвышше у бѣганю изсѣчено было, а прилично є число у Унни бѣдно животъ свой окончало. Разярени наши ратоборцы само су поглавицама животъ поштедили, измеђъ кои су се самъ Мустафа и два Бега налазили. Єдва є 1000 Турака у Босну утећи могло, а цѣо Турскій станъ, 11 застава, много стотина коня, и богатый добытакъ єсть наградіо трудъ наши витезова кои су до 100 другова на полю бойномъ изгубили 28).

__________
28) Аѵстр. Воєн. Лѣт. 1818. св. 1. ст .112 -114.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on April 08, 2024, 09:22:44 am
Како се већа часть Царске, међъ коіомъ су се и Сербльи налазили на Дунавъ сабере, таки исту рѣку пређе, и отъ Бѣограда управо Нишу упутисе. Лудвігъ Маркграфъ Баденскій, кои є надъ цѣломъ войскомъ главный Управитель быо, 11. Іуніа у Бѣоградъ приспѣ. Цѣла се войска кодъ Хасан - Пашине Паланке, а Турска кодъ Ниша и Софіє стани. Будући да отъ Полковника Хохкірхена съ Мораве учестаю гласови, да се Турцы съ великомъ силомъ истой рѣки приближаваю, зато Маркграфъ, ако се и ни є іоштъ сва войска сустигла была, опетъ отважисе да съ войскомъ што скоріє могао буде на Мораву дође, и да тако прелазакъ Турцыма преко исте рѣке поквари. Іуніа дакле 20. пође войска къ Ягодини, гдѣ заповѣди Маркграфъ, да нѣколико полкова преко рѣке пређу, и о станю непріятельскомъ извѣстесе. Турцы се отъ ове предходнице яко уплаше и смету; но храбрый ньіовъ Предводитель Арат - Паша на ново охрабри и найвышше съ тымъ, што є у исто време и друга войска Турска у станъ приспѣла была. Маркграфъ и збогъ великогъ Моравскогъ излива, кудъ се тежко раана за войскомъ превлачити могла, и због тога, што бы се войска кодъ Ягодине преко Мораве на очигледъ непріятельскій съ великомъ штетомъ преводити морала, а найпослѣ и збогъ тога, што су му спуштаня Турске войске по десномъ брегу Мораве рѣке бригу за Горню Унгарію задавала, єръ су Темишварь и великій Варадъ іошть у Турскимъ рукама налазилисе: повуче съ концемъ Іуліа цѣлу войску къ Смедереву, гдѣ су му раана и друге справе войничке за войску лежале; пакъ како му се силе до 20.000 войника умноже, то таки 1. Aѵгуста, не далеко отъ Пожаревца, наметне на Морави мость, войску на другу страну преведе, и имаюћи за три недѣлѣ раане, деснымъ брегомъ узъ Мораву пође. Но чує у путу, да є Сераскіръ само нѣколико тысућа Татара на десномъ брегу Мораве оставіо, а да є самъ съ 40.000 войске кодъ Крушевца исту рѣку прешао, и управо къ Смедереву упутіосе; зато да се не бы отъ магаціна Смедеревачки отцѣпіо, 29. Аѵгуста преведе войску кодъ Ћупріє на лѣву страну Мораве. Овдѣ се сусрѣтне съ Сераскіромъ, гдѣ се и битка учини жестока. Піколоміній Ветераній, и Владиславъ Чакій са своима полковима, а Палфій и Паѵелъ Діакъ са своима коняницыма Сербльима, послѣ грозногъ и 30. іоштъ Аѵгуста продуженогъ боя побѣду надъ, Турцыма одерже, преко малогъ моста Мораву пређу, и стань Турскій кодъ Параћина освоє 29), у комъ 1000 камила, нѣколико стотина мазгій, 200 малы топова задобыю. Коє мертвы коє ранѣны съ наше стране до 400 войника у той битки пало є, а штета є Турска и преко 3000 людій прелазила.

Турска є войска кодъ Параћина была бієна, но не уништожена: зато Маркграфъ како преко зароблѣника чує, да є Сераскіръ до 40.000 ово разштркане, ово нове войске накупіо, и да у Нишу Леополдову войску дочекати намѣрава, пође 22. Септ. къ Нишу, и већъ є сутра данъ войска наша съ єднымъ само часомъ отъ Турске отстояла. Зоромъ 24. Септ. удари Баденскій са 17.000 свои войника на 40.000 подъ Сераскіромъ Турака. На обѣмъ странама съ найвећомъ храбростію борилосе: а особито се приликомъ овомъ новозаведеный подъ Палфіємъ полкъ Айдучкій, кои се изъ самы скоро Сербаля состояо, и садъ первый путь у ватру дошао, своіомъ хладнокрвносћу отликовао, съ коромъ є допуштао, да му се Турски коняницы само зато приближе, да бы ватра нѣговы пушака опустошителніє дѣйствіє на непріятельима учинити могла 30). На конацъ побѣда остане на нашой страни; 10.000 Турака или на крвавомъ и грозномъ битвишту остану, или и мутни валовити и крвави таласи Нишаве рѣке прогутаю. Наступаюћа ноћь спасе друге Турке отъ погибельи, кои се у нередовномъ бѣганю преко Нишкогъ моста на све стране разтркаю. Нишъ падне нашима у руке; 40 топова, многе заставе, множина коня и камила съ четыримѣсечномъ рааномъ буде награда побѣде. Маркграфъ къ освоєнію и остале части Сербіє остави подъ Генераломъ Піколоміномъ 5.000 пѣшака и коняника, 1.000 айдука, т. є. Сербски четника и нѣколико отдѣленія други Сербаля 31) у Нишу, а съ осталомъ войскомъ удари на Видинъ, когъ 14-гъ Октовріа на силу отъ Турака отме. Овдѣ узме Маркграфъ извѣстно число Сербаля у службу Царску подъ плату, премда у исто време нити є новаца нити раане кодъ себе имао. Но да обоє то они добыю, отреди имъ храброгъ Стефана Проданова за Сотника, и Бѣоградску твердыню за сѣдиште опредѣли имъ. Отавдѣ су ови на плячканѣ и отиманѣ излазили садъ преко Софіє до самы долина Балкански, а садъ опетъ покрай Дунава у предѣле Нікопольскій, Оравскій, Ломградскій и Дреновачкій, свагда упропасћаваюћи Турке, и подпомагаюћи Піколоміново оружіє 32).

__________
29) Аѵстр. воен. Лѣт. 1819. г. 3. свезка ст. 322; Ф. 9, 426. -  30) Аѵстр. воен. Лѣт. 1819. св. 3, ст. 341; Фесл. 9, 326. - 32) Ф. 9, 427; Дуфр. 197.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on April 08, 2024, 09:44:08 am
[attachment=1]


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on April 12, 2024, 08:55:28 am
Почемъ Баденскій Видинъ освои, а єсенѣ мочарно време настане, то онда заключи, да съ войскомъ на зимниште у Влашку пређе. Узъ Дунавъ дакле путуюћи пређе Тимокъ рѣку, а кадъ до Кладова дође, онда на Дунаву мость, да войску преведе, метати почне. Георгій Деспотъ кои є отъ самогъ пролѣћа до поздне єсени исте године очекуюћи, да Царска войска Дунаву приближисе, у Тисменскомъ монастыру у Влашкой пробавіо, како чує, да є Баденскій већъ къ Кладову приспѣо, изыђе му съ єдномъ частію скуплѣногъ око себе народа Сербскогъ на срѣтеніє, и будући да мость іоштъ ни є сасвимъ готовъ быо, то Деспоть оставившій народъ край лѣвогъ брега Дунава, съ нѣколико главній людій пређе исту рѣку, и отыде къ Баденскомъ, да себе и народъ нѣговомъ покрову и защити препоручи, и да се съ ньимъ о нужднымъ и потребнымъ вещима договори. Но шта се изненада овогъ дана съ важнымъ овымъ и многозаслуженымъ кодъ Леополда Цара, а за насъ преродолюбивымъ Деспотомъ, Георгіємъ II. Бранковићемъ догодило, довольно ће насъ на жалость и тугу нашу извѣстити неумерлогъ нашегъ Иродота Раића слѣдуюће рѣчи: 'Сцена се свію Деспотовы намѣренія премѣни, и све што є онъ смысліо быо, ни є могао окончати, но кодъ Кладове є оставіо. Єръ не знасе збогъ чега, но безъ узрока ни є было, падне Георгій у велико подозрѣніє кодъ Баденскогъ, кои кадъ му Деспоть дође, претворисе, да є болестанъ, и не усхтѣ се съ ньимъ видити, но задержи га, докъ се мость не направи, у стану свомъ, а кадъ овай готовъ буде, онда т. є. 29. Окт. заповѣди, да се Деспотъ найпре у Оршаву, а отудъ у Сибинь подъ стражомъ отведе' 33). О овомъ бы се жалостномъ и за Деспота и за насъ случаю многа питаня и отговараня предложити могла, но мы, будући да се овай ма изъ каковогъ узрока родившійсе догађай поправити не може. Да се надъ горкомъ судбомъ Деспотовомъ у колико толико утѣшимо, и сердцу нашемъ олакшамо, морамо се задовольити съ овымъ Енгеловымъ рѣчима: 'Што є Лудвігъ Маркграфъ Баденскій Георгіа Бранковића у ономъ магновенію, кадъ є овай съ нѣколико тысућа Сербаля къ Царской войсцы дошао, 1689. год. у Октоврію затворіo, то є отма у почетку зло впечатлѣніє на Сербльима учинило. Као што Хормаиръ вели: 'Ово се заточеніє Бранковићево догодило изъ недоразумѣнія, єръ Лудвігъ Баденскій потайна доондашня споразумѣнія Бранковићева съ Дворомъ ни є познавао; а будући да є већъ Деспотъ подъ затворъ дошао быо, то су га морали у Бечу подъ затворомъ задержати, єръ су се освете нѣгове бояли. Но ову необходимость нећею други да признаду, нити є одобраваю' 34).

__________
33) P. 11, 136. - 34) Енг. 5, 144.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on April 12, 2024, 08:58:32 am
Піколоміній поставшій Нишкимъ Управителѣмъ, наскоро съ войскомъ своіомъ кренесе у страну Косовску, помоћію Сербаля освои Приштину, Митровицу и друге градове, у Приштини посредствомъ Патріарха Чарноєвића договорисе са Сербскимъ народомъ, да ће сирѣчъ Царъ народъ подъ своє покровителство пріимити, и да ће єдна часть народа съ оружіємъ Цара подпомагати, а друга да ће се землѣдѣлства держати. Піколоміній своимъ човечествомъ, правдолюбіємъ, некорыстолюбіємъ постане любимаць Сербаля, тако, да су му свуда као избавителю на сусрѣтъ терчали, и подпомагаюћи му войску съ рааномъ и другима потребностима, врата су му своя свесердо отворали 35). Овай честитый войсковођа Царскій представи овакову ревность и усердіє Сербско Леополду и овай подъ числомъ 6. Апріліа 1690. године како народу тако и Патріарху оправи своя писма, у коима и позыва на вѣрность, обѣћаваюћи имъ сваку свободу закона, и своє покровителство 36). Како се Царскій позывъ народу огласи, и народъ Царска обѣћаня разумѣ, отма 37.000 Сербски домородица подь предвођенѣмъ Патріарха свога Арсенія І. Чарноєвића, премда нечовечествомъ Турскимъ принуђены, то опеть съ тѣснымъ грудма и сузнымъ очима оставе премило и пресвето отечество своє, оставе найрођенію землю и свогъ бытія колевку, оставе освећене гробове праотаца свои, пређу у Царску Державу, пакъ по Срему и Славоніи, по Бачкой и около Будима населесе, а Патріархъ, као што Раићь вели, за престолно своє мѣсто Светогъ Андреє градићь вышше Будима лежећій избере, гдѣ мы изъ многи узрока мыслити морамо, да є Державна політіка изъ себи познаты узрока то мѣсто, као отъ границе удалѣно, и у сред Унгаріє налазећесе за столицу Патріархову опредѣлила.

Монархъ ревность и усердіє народа Сербскогъ и Патріарха наградити желећи и своє писмено обѣћанѣ испунити паштећисе, даномъ 21. Аѵгуста 1690. г. Прівілегіомъ дарує Сербльима свободу православногъ восточногъ Греческонесоєдинѣногъ закона, да се по старомъ Календару управляю, да войводу за свою войску избираю, да се отъ Римокатоліка не узмирую, и да у собору свомъ Митрополіта себи избираю. Зато ово изъ благодарности своє кь Леополду, а ово да бы и воєномъ духу свомъ и Турцыма за претерплѣна отъ ньи озлобленія што скоріє осветитисе могли, прихватесе Сербльи оружія, а будући да по новодобыеной Прівілегіи войсковође свогъ имали ни су, согласесе съ Патріархомъ, и съ почеткомъ 1691. своє Посланике Ісаію сирѣчъ Діаковића, Епіскопа Енопольскогъ (Арадскогъ), и Адама Фелдварію, Гражданина Коморанскогъ къ Імператору оправе, да отъ нѣга покорно запросе 1) Да имъ Деспота, кои є iоштъ 1690. г. изъ Сибиня у Бечъ отнешенъ быо, изъ затвора пусти. 2) Да имъ се допусти, да мѣсто Деспота подначалногъ Вожда за войску свою изберу. 3) Да Царъ само коньима ньіовыма раану дає, а войницы ће безъ плате служити, 4) Да имъ оно што отъ непріятеля добыю, Царски Генерали не отимаю; и пр. Сва народня прошенія милостивый Царъ 24. Марта 1691. год. одобри, єдино само изузымаюћи, да се освобођенѣ Деспотово збогъ оновремены обстоятелствамъ iошть за нѣко време отложити мора.

Будући пакъ да є у исто време Баденскій съ Царскомъ войскомъ преправляосе, да отъ Будима Петрићу (Петровой твердыньи - Потроварадину) спустисе: зато и Народъ съ Патріархомъ на мѣсто Деспотово за подначалногъ (віце) Вожда войски своіой Полковника и жителя Коморанскогь Іоана Монастерлію избере. Царь потверди ово избраніє народнѣ, и указомъ своимъ свима полковима Сербскима и Унгарскима Монастерлію за подначалногъ вожда Сербски полкова огласи 38).

__________
35) Феc. 9, 428. - 36) Р. 11, 133. – 37) Р. 11, 139. – 38) Ф. 9, 444.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on April 15, 2024, 09:48:35 am
Ћупрілій Мустафа великій Везиръ, кога є цѣла Держава Турска, почемъ є 8. Октовріа 1690. год. Бѣоградъ освоіо, за спасителя дубоко падше высоке Порте держала, и као поновителя храбрости и славе Турске сматрала, кадъ послѣ смерти Сулеймана II. на Турскій престолъ Ахмеда II. попне, съ вышше отъ 100.000 научены и охрабрены войника 15. Іуніа у Бѣоградъ дође, а за тымъ отма 4.000 Турака на лађама къ Тителю пошлѣ, кои у четвертый данъ своє обсаде непріятельима у руке падне 38). Почемъ Баденскій сь 66.000 войске, међъ коіомъ су и 9.000 Сербаля подъ Монастерліомъ за борбомъ чезнули, 29. Iуліа къ Петрићу приспѣ, отма се съ цѣломъ войскомъ къ Сланкамену упути; но кадъ у путу чує, да є великій Везиръ већъ Саву прешао, и кодь Земуна стань поставіо, пође съ войскомъ на предъ, па кадъ се на єданъ топометь Турскимъ стражама приближи, онда стане и съ другима Войводама непріятельско положеніе посмотри. Кадъ се сви увѣре, да є непріятель на истомъ мѣсту непобѣдимъ, то заповѣди Баденскій, да се цѣла войска къ Сланкамену повуче, коя се на Міхалѣвцу полю стани, и у обкопе стави: съ леђа іой буде Дунавъ, съ десногъ крыла Сланкаменачки обкопи, а съ лѣва Сурдучка долина. Докъ се войска у обкопе ставляла, дотле є Графъ Ланделінъ Ланжеваллче съ 800 Драгонски коняника 300 кола раане за войску изъ Петрића очекивао: но кодъ Бешке 10. Аѵгуста нападну га нѣколико тысућа Турака, кои и предводителя и све конянике нѣгове предати нехотѣвшесе послѣ жестоке борбе изсѣку, а 300 кола съ рааномъ заробе. Ћупрілій берже болѣ ноћомъ войску свою къ Бешки повуче, и тако є намѣсти, да є измеђъ Баденскогъ войске и измеђъ Петрића стаяо. Съ овымъ положеніємъ отсѣче великій Везиръ Баденскогъ отъ Петріћа, гдѣ є раана Царска за войску лежала; а будући да су и Дунавомъ Турске лађе обладале быле, то се Баденскій съ цѣломъ своіомъ войскомъ у опасности глади нађе 39). У нужди налазећисе Царска войска, текъ што 19-ый Aѵгусть свитити начне мало по мало извлачитисе стане, да на Турске обкопе удари. Около полдне обе се войске суоче. Сербаля и Унгара 5.000 у заставницы (Аріергарда) є стаяло. У три часа послѣ полдне, да се знакъ къ борби. Баденскій самъ съ деснымъ крыломъ удари на непріятеля; но Яничари га съ жестокомъ изъ 80 топова ватромъ поздраве. Нѣки наши полкови у нередъ дођу, но опетъ се мало часъ своимъ вождовима охрабрени опораве. Нападеніє се понови, и съ грдномъ штетомъ свои поглавара ступе наши напредъ, и до самы грла непріятельски топова продру. Борба се iошть три часа продужи. Садъ се и лѣво крило наше поколеба: єзгра непріятельски коняника нападне на нѣга: найстаріи и найвѣштіи Царски полкови или на мѣсту попадаю, или на све стране бѣгати начну.

Ho y caмомъ овомъ за Царско оружіє отвећъ опасномъ магновенію витежска отважность, и неустрашимость Сербски полкова срећу Леополдовой войски донесе. Монастерлій и нѣгови неустрашими другови крозъ непроходиме тако рећи странпутице провукавшисе, не знаюћимъ Турцыма за леђа стаану непріятельскомъ дођу; за тымъ храбро и мужествено на Турке нападну, и страшно крвопролитіе надъ Турцыма соверше. У узкомъ простору измеђъ свои обкопа и Дунава стѣснѣни Турцы крозъ наше войске десно крыло бѣгаюћи продеру, а станъ свой Сербльима понайвыше као побѣдительима своима оставе 40). Но іошть на другой страни за нѣко време облетао є съ воєномъ музікомъ неустрашимый Ћупріли около свои Яничара, и ньи є къ борби подпальивао; Диневалдъ, Штарембергъ, Барфусь и Саурау деснымъ крыломъ подпоможени, ни су му уступали. Iошть є судба неизвѣстна была. Но наєданпуть замучи непріятельска воєна музіка. Заставе (баряцы) се къ земльи спусте: Яничари се обнезнане. Найвећій мужь ньіовогъ народа танетомъ у главу ударенъ већъ є погинуо быо. Войска Турска уплашена, оставши на мѣсту битвишта 35.000 свои войника, повучесе натрагъ, и цѣо свой станъ и воєну справу побѣдительима своима остави. Какову є храбрость, ревность и способность Сербска войска са своимъ Предводителѣмъ Монастерліомъ овомъ приликомъ показала, ясно се види отудъ, што є она, по признанію самогъ Маркграфа Баденскогъ, Кнеза Лотарінгскогъ и Графа Лімбургскогъ, витежскомъ своіомъ мишицомъ 34 непріятельске заставе, и 11 репова (тхугова) освоила, и главномъ войводи послѣ одержане побѣде у руке предала 41) - ужасна ова битка, коя є заслуге народа Сербскогъ кодъ признателногъ Леополда Цара умножила, по нашемъ Раићу 17. Окт. по новомъ календару, а по Феслеру 19. Аѵгуста 1691. године догодиласе.

Продуженіє слѣдує.

__________
38) Ф. 9, 444. - 39) Р. 9, 445. – 40) Р. 11, 143 – 4. – 41) Р. 11, 145.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on April 17, 2024, 11:04:21 am
Послѣ славне на Міхальвачкомъ полю кодъ Сланкамена 1691. године 17. Октовріа (римскогъ) надъ Турцыма одержане побѣде, три стотине Сербски ратобораца за бѣгаюћимъ Турцыма преко Саве пређу, путове имъ позатвораю, многу имъ раану поотимаю, самогъ Арнаут - Махмута Пашу кои iи є съ 800 Турака напао быо, између Параћина и Мораве до ноге скоро побію, гдѣ и 9 воєны застава Турски задобыю 1). - Не прође нѣколико послѣ овогъ времена дана, а Банъ Рватскій Графъ Нікола Ердедій са Сербльима своима храбро бранећи границу отъ Босанскіи Турака, освои у Славоніи Пожегу 2); Войвода пакъ Крой, Градишку Бродъ и друге Славонске градове тако исто отъ Турака отме, гдѣ Сербльи юначкомъ мишицомъ своіомъ велике заслуге предъ престоломъ признателногъ покровителя свогъ и Цара Леополда положе 3).

Године 1692. двапутъ су ударали Сербльи на Босну: Банъ Ердедій заповѣди имъ, да Босанску твердиню Бихачъ освоє, но они су се приликомъ овомъ съ тымъ само задовольити морали, што су у истомъ походу плячкати, палити, робити и съ великимъ добыткомъ кући по вратитисе могли 4). Равнымъ начиномъ ни Miхаилъ Видаковићъ съ братомъ своимъ Філиппомъ, ништа вышше по предѣлима Крупскима ни є могао предузети, окромъ што є, кудъ є годъ прошао, попаліо и поробіо села и градове 5). - Съ почеткомъ 1693. године мѣсто Баденскогъ постане надъ цѣломъ войскомъ Крой верховнимъ Управителѣмъ, кои како Осѣчку твердыню укрѣпи, отма Бѣоградъ обсѣдне, а Мустафа великій Везиръ Турскій са 80.000 войске да Ердель освои, пошавшій, како не далеко отъ Кронштада налазећисе гласъ добые, да є Крой Войвода Панчево освоїо, пакъ и саму твердыню Бѣоградску, отъ коє цѣла Сербія зависи, обсѣо, отма се Ерделя мане и Бѣограду у помоћь полети, Крой се усуди са 8.000 свои свободняка 16. Септ. предъ самымъ Бѣоградомъ у отвећь крвавый бой съ великимъ Везиромъ упустити, но найпослѣ принуђенъ буде, да се преко Сланкамена съ войскомъ къ Карловцыма повуче. - У исто време Банъ Рватскій, Жупанъ Адамъ Баћаній, послѣ смерти Ердедієве са Сербльима и Рватима у Босну упадне, и све, што му годъ подъ руку дође, попали, пороби, и тако опустоши, да су сва Босансқа на четыри милѣ далеко лежећа села пустыньи каковой подобна постала 6).

__________
1) Раићъ к. 11, ст. 146; Caroli Du Fresne Illir. Vet. et nov. Poson. MDCCXLVI стр. 198. – 2) Max. Schimeck's Polit. Geschichte des Konigr. Bosnien und Rama. Wien 1787. ст. 341. – 3) P. 11, 147. – 4) Р. 11, 47. – 5) Шим. 343. – 6) Шим. 344.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on April 17, 2024, 11:17:08 am
Чопори Босански Турака нису ништа особито могли ни 1694. године противъ Сербаля и Рвата предузети. Банъ Баћаній держао ій є подъ уздомъ, а Сербльинъ Киба, Полковникъ и Управитель Бродскій у Славоніи, чувао є са своима Сербльима прелазъ Савскій, и често преко исте рѣке у Босну упадаюћи, робіо є и о пустошавао Босанске градове села и люде 7).

И на другой страни іоштъ су несрећніи бывали Турцы: Сербльи изъ околина Задарски, и съ цѣлогъ приморя примѣромъ Даніила Делфіно, Генерал - Проведитора Млѣтачкогъ у Далмаціи побуђени, 5. Апрілліа исте године ударе на Херцеговачку твердыню Мостаръ, и обсѣдну ю. Ово исте твердынѣ обсађенѣ прилику да оқолнымъ Херцеговачко - Србскимъ селима, те све своє, што се понети могло, добро у Далмацію, на Млѣтачку страну пренесу, куће своє попале, съ приморскимъ се Србльима соєдине и съ сложнымъ силама противъ Турака воєвати почну. Изгублѣнъ Мостаръ, отъ дана до дана све већа и већа буна, и повседневно изселяванѣ жителя Херцеговачки у Млѣтачку страну, у отвећъ велику бригу баце Турке, кои су се по оближньимъ твердыняма налазили. Сераскіръ Соліманъ, што є вышше могао войске на берзу руку около себе скупи, съ коіомъ намѣри да се за невѣрность Никшићкимъ Сербльима освети; но наши то предвидѣвши, ударе подъ Делфіномъ на твердыню Циклутъ, коя имъ се 10. Іунія нашегъ и преда. Послѣ нѣколико за тимъ дана освоє іоштъ наши твердыньицу Габелу и браниште Купу, пакъ онда предъ Сераскіра кои се съ 16.000 войске къ Циклуту упутіо быо, изыђу. Войска ова турска у путу велику штету нанесе Никшићанима и Дробняцима. Сераскиръ 14. Iуліа обсѣдне Циклутъ, но наши га тако витежки дочекаю, да є послѣ єданаесть дана са штетомъ отъ 2.000 Турака обсаду исте тврдынѣ оставити, и натрагъ повућисе морао. Тако исто напредовао є и витезъ Ђуровићъ између Любиня, Любомира и Требинѣ. Све Паше и Діздари дерктали су предъ напредуюћима Млѣтачкимъ Сербльима: Турски су се градови све єданъ за другимъ нашима у руке предавали. Требиняни, Загорцы и Граховляни сами су собомъ Турке убіяли, и воєвали су противъ свои пређашни господара. Iоштъ двапутъ удари Сераскіръ на Циклутъ; но ово вѣштиномъ храброгъ у Витеза Ђуровића, а ово збогъ наступаюће зиме на ново принуђенъ буде, да исту твердыню остави и съ штетомъ своіомъ у Босну се поврати 8 ).

Кадъ Турскій Дворъ 1694. год. незадоволянъ будући съ великимъ везиромъ своимъ, Алибега Трипольскогъ съ истымъ званіємъ и достоинствомъ обдари, онда овай съ великомъ ревносћу почне купи ти Азіатіческу и Афріканску войску съ коіомъ намѣри да на Унгарію удари. Адріанополь и Бѣотрадь Сербскій за главна станишта войске Турске отређени буду. Но и Леополдова войска подъ Генералима Хайзлеромъ, Штаренбергомъ и Капраромъ отъ части кодъ Осѣка, но понайвыше кодъ Петрића устанѣна буде откудъ на помицаня Турска пазити непрестаяше. Съ концемъ Августа мѣсеца пређеТурска войска преко Саве и кодъ Сланкамена устанисе: одавдѣ 10. Септ. римск. удари на нашу предвойницу, но отвећъ скупо буйну ову свою продерзальивость плати 9).

__________
7) Шим. 346. – 8 ) Шим. 347, 8, 9. – 9) Шим. 349.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on April 18, 2024, 10:09:54 am
Како су велике и како важне и при овой кодъ Сланкамена надъ Турцыма одержаной побѣди Двору Аѵстріискомъ отъ наши праотаца учинѣне заслуге, ясно се види изъ самогъ народа нашегъ 1699. године 23. Авг. предъ престоломъ Царскимъ положеногъ 'прошенія', у комъ се између многи други тужбій и исканя и слѣдуюће содержава:

'Године 1694. кадъ є Турчинъ Петрићъ (Петроварадинъ) обсѣо быо, отвећь славанъ добитакъ кодъ Сланкамена спроћу Тителя на Дунаву оть Турака, кадъ су сирѣчь овы войски своіой раану и другу воєну оправу Дунавомъ носили, Сербскомъ є войскомъ прибавлѣнъ быо. Добытакъ тай быо є отъ 22 велике лађе Турске натоварене између кои є 12 было єчмомъ напунѣны, коя є раана по такси на вышше отъ 30.000 форінтій прецѣнѣна была. Оть други пакъ лађа три су носиле пушчаный прахъ, олово, яничарске пушке и стрѣле; а 7 ій є обтерећено было съ другомъ обычномъ Турскомъ рааномъ и одѣћомъ. Iоштъ ктоме єдна войничка лађа съ 16 велики топова задобыєна є: 300 побієны и 90 зароблѣны Турака пало є у руке наше, а други єдва су у бѣганю животъ свой спасти могли.'

Овай за Сербско оружіе срећный, а за Турке отвећъ жалостный догађай, ова сирѣчь витежствомъ Сербскимъ Турцима нанешена штета найвыше поводомъ буду, да се великій Везиръ збогъ оскудости у раани и другой войнинкой оправи яко уплаши, обсаду Петрићку остави, и съ войскомъ своіомъ къ Бѣограду повучесе 10). - Ако и єсу Сербльи по Срему а и по другимъ странама живећи сь толикима крвожедне Турске войске прелаженяма у тумараняма найвеће терете и бѣде подносити найвеће штете терпити морали; ако и єсу заслужени войницы Сербски очима своима гледали, како су имъ Царски Генерали противъ найсветіи условія и обѣћаня Царски све крвлю своіомъ стечене и самымъ животомъ своимъ скупо плаћене добытке безсовѣстно и неправедно отимали, ако и єсу, велимъ, тако уцвѣлѣни и тако огорчени вышше пута довольны повода имали, да и они у испуньиваню войнички и поданички дужностій свои хладніима и небрежльивіима покажусе: зато опетъ честитость душе ньіове нигда имъ ніе допустити могла, да се збогъ тогъ или малодушію и отчаянію као мѣкушцы предаду, или да на владѣтеля свогъ роптати почну, већь, шта выше, они се iоштъ свима силама своима потруде, да све выше и выше вѣрность свою Сербску предъ свѣтомъ и владѣтелѣмъ своимъ засвѣдоче, и само путемъ правосудія Царскогъ на учинѣне уговоре о сниваюћисе праведно себи припадаюће добытке заишту.

Съ почеткомъ 1695. године оправисе Патріархъ нашъ Чарноєвићъ, съ нѣколико поглавица народны у Бечь, да многе и отвећъ важне заслуге народнѣ, и неограничену народа Сербскогъ вѣрность признателномъ и праведномъ Монарху предложи, и да збогъ тогъ нарочно нове милости и покровителства Царевогъ народу Сербскомъ запроси. Тежко є опредѣлити, или су заслуге народа нашегъ Аѵстріискомъ Двору учинѣне претежніє, или су милости Цареве народу Сербскомъ, ако и заслуженомъ указане правдолюбивіє быле.Текъ што сирѣчъ Патріархъ предъ правдолюбивымъ Монархомъ съ народньимъ 'прошеніемъ' укажесе, а онъ већъ 4. Марта исте іоштъ године трећу сваке милости и найлепши обећаня пуну прівілегію Народу Сербскомъ дарує 11).

Како позна приликомъ овомъ Патріарха велику къ Народу Сербскомъ благонаклоность Цареву, то отма му іоштъ и зато прибѣгнути не пропусти, да бы мѣсто добара Ипекски Архіепіскопіи Сербской друга 'притяжанія' у Держави своіой опредѣлити благоволіо. И заиста милостивый Царъ, све выше и болѣ повседневно о привержености Народа Сербскогъ увѣраваюћисе, и свакогъ часа све новіє и угодніє отъ Войсковођа свои о заслугама Сербске войске гласове пріимаюћи, исте іоштъ године 11. Аѵгуста у Пожежко -Славонской Жупаніи, Добро Сирачъ као дотацію Архіепіскопіи Сербской опредѣли, и 10. Септемвріа увѣри іоштъ Патріарха да ће не само онъ, Патріархъ сирѣчь, веѣъ и сви нѣгови послѣдовательи Архієпікопи исто Добро све єднако донде уживати, докле се годъ нѣгова Ипекска Патріаршія отъ Турака не освободи 12). Добро исто буде 17. Феѵр 1696. год преко Камералногъ Інспектора Земляка Патріарху нашемъ дѣйствително и предано.

__________
10) Р. 11, 148. – 11) Р. 11, 152. – 12) Slavonien etc. von Ioh. Scaplovies II Theil. Pest 1819, страна 45.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on April 24, 2024, 10:10:13 am
Єдва што Султанъ Ахмедъ II. съ престола стерань буде, и Мустафа II. оцарисе, а Ахмедъ великій Везирь о пролећу 1695. године са 80.000 Турске войске къ Београду пође, како бы отудъ на Ердель ударити могао. Леополдова се напротивъ войска кодъ Пеште, Илока и Ердельскогъ Бѣограда скупляваше. Са 6.000 войске у Ерделю управляо є Жупань Ветераній, а у Славоній 38.000 налазећесе войске стояло є подъ Августомъ владаюћимъ Кнезомъ (курфірштомъ) Саксонскимъ, кои станъ свой Августа 10. къ Петрићу премѣсти. Свакій є нашъ Войвода пазіо на помицаня войске Султанове; пакъ како се дозна, да су већъ Турцы и мостъ преко Дунава кодъ Панчева наметнули, 24. Аѵгуста у Банатъ и Темишваръ освоили, онда се єдва Леополдови Генерали почну старати, како бы се у Ердель помоћь послати могла. Турцы съ концемъ Аѵгуста освоє и Титель, но Штарембергъ найвыше помоћу Сербаля наберзо отъ ньи отме га, откудъ 6.500 Турске войске протерано буде.

Већь 7. Септемврia 15.000 Яничара освоє Липово; иста несрећа и станъ Жупана Ветераніа измеђъ Лугоша и постигне, гдѣ 20. Септемвріа самъ Ветераній 2.500 свои войника погине; но и сами Муселмани срећніи ни мало не буду, єръ и отъ ньи 5.000 на мѣсту битвишта мертви остану 13). Наступајућа жестока зима, непознаванѣ пограничны и обранителны мѣста по Ерделю, и приближаванѣ подъ Кнезомъ Саксонскимъ Леополдове войске, принуде Султана кои є у цѣломъ овомъ войничкомъ походу съ войскомъ своіомъ ишао, да съ цѣломъ силомъ преко Влашке у Адріанополь поврати се, и освояванѣ Ерделя за другу годину да остави.

Затвореный у Бечу Деспотъ Сербскій Георгій Бранковићъ, како примѣти да Леополдъ іоштъ ни єдну молбу Патріархову и народню отбаціо ніє, прокуша и самъ исте іоштъ 1695. године срећу, и замоли писмено Цара, да се на нѣга смилує, и да га као невиногъ страдалца изъ осмогодишнѣгъ затвора освободи: но на предложену молбу нѣгову отговорено му буде, да ратна времена никако не допуштаю, да се дѣло нѣгово путемъ правде испита: за то ништа му друго не остає, него да се до заключенія мира претерпи. Съ овымъ повольнымъ или неповольнымъ отговоромъ Деспотъ се засадъ задовольити морао.

Истымъ ланскимъ трагомъ у Іулію мѣсецу 1696. године съ цѣломъ войскомъ своіомъ упути се Султанъ Ерделю, а Кнезъ Саксонскій съ почеткомъ Аѵгуста обсѣдне Темишваръ. Како чує Султанъ да є Темишваръ у опасности, то берже болѣ съ цѣломъ силомъ своіомъ потерчи му у помоћь, но Войвода мy Саксонскій изыђе на сусрѣтъ. Обе се войске 16. Аѵгуста нашегъ кодъ села Олаша сукобе: битка се жестока започне и съ тымъ оконча, да Генералъ Хайзлери съ Леополдове стране и 5.000 мертвы ратобораца на мѣсту битвишта остану, а и отъ самы Турака равно число мертвы трупова бойно полѣ покрыє. Штета дакле равна битку не отсуди 14). Шта є подначалный войске Србске Войвода Монастерлія и у овой као и у многимъ другимъ биткама са войскомъ своiомъ учиніо, самъ очевидацъ храбрости Сербске, кнезъ Тома Лотарингскій писменымъ свидѣтелствомъ своимъ 15. Аѵгуста 1699. године Монастерліи изданымъ овыма рѣчима свѣдочи:
'Сваке године садъ съ 8.000 садъ съ 6.000 свои войника подначалный войвода Сербскій у войсцы Нѣговогъ Величества налазіо се, и слѣдуюће 1696. године подъ управленіемъ пресвѣтлогъ Краля Польскогъ Аѵгуста у бывшемъ съ Iмператоромъ Турскимъ кодъ Ченея на полю Темишварскомъ сраженію славно, као што се юнаку пристояло, владао се. У походима свагда є по налогу выши Управителя предъ войскомъ Царскомъ ишао, самъ є собомъ Шаркан - Пашу съ вышше отъ стотине Турака заробіо, и све ньи у руке Кралю Польскомъ предао' 15).

__________
13) Шим. 350; Р. 11, 150; - 14) Шим. 352; Р. 11, 153. – 15) Р. 11, 154.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on April 24, 2024, 10:46:38 am
Послѣ овогъ боя дотле су се обе войске часъ на єдну, а часъ на другу страну помицале, докъ ій найпослѣ зима не принуди да се съ бойны поля на честитія зимништа преберу. Султанъ єдну часть войске своє остави да Темишварскимъ Турцыма помаже, съ другомъ войскомъ склони се у Бѣоградъ, а 30.000 Турака отреди, да на Сави у Срему и Славоніи лежећа тверда мѣста и градиће преко зиме узнемирую, и у колико є вышше могуће, да се у ньи поувлаче. Но ови преко цѣлогъ зимногъ времена окромъ єдногъ не знатногъ градића Моровића (Moravizza кодъ Шимека) другогъ мѣста не добыю; єръ є Киба Сербльинъ, Полковникъ и Управитель Бродскій намѣренія таковы опаки гостію свагда предупредити и свуда осуєтити знао 16).

Срећніе управленіє добыє Леополдово оружіє 1697. год подъ новымъ верховнымъ Войводомъ Eѵгеніємъ, Кнезомъ Савойскимъ, кои є 25. Іуніа исте године 46.000 Царске войске подъ собомъ у главномь стану кодъ Футога имао. - Но пређе iошть нежели што се сва Леополдова войска у главный станъ скупила была, 7. іошть Іуніа исте године изда придворный Совѣтъ подначалномъ Войводи Сербскомъ и цѣлой войски нѣговой тай налогъ: 'да онъ као Войвода што берже войску скупи съ коіомъ да се непрестано у главной Царской войски налази, и да съ ньомъ храбро противъ Турака воює'. Далѣ у истомъ налогу слѣдоваше: да доклегодъ Сербска войска узвоює, Царско се Величество обѣћава, да ће ньой као и осталима Нѣмачкима полковима не само хлѣбъ и за конѣ зобь давати, него іоштъ да ће ю узза цѣлый ратъ отъ свакогъ данка освобођавати. Истомъ іоштъ овомъ приликомъ наложи Монархъ придворной Унгарской Канцеларіи и своіой Камери, да се ова Царева обѣћаня 'свето изверщую и точно наблюдаваю'. Окромъ овы налога заповѣђено iоштъ буде Царскомъ главномъ Коммісару 'да се храбро воююћи Сербльи ни съ чимъ не обтерећаваю' 17).

Изъ овогъ Царскогъ налога ясно се види, да є до овогъ времена Сербска войска безъ сваке Царске помоћи о свомъ хлѣбу и са своимъ трошкомъ воєвала найвыше помагаюћисе съ тымъ што є отъ побієны Турака добыяла; но кадъ Генерали Царски богате оне Сербске крвлю ньіовомъ юначкомъ и смерћу браће ньіове прибавлѣне добытке, противъ правде и Царски обѣћани отимати почну, то онда цѣла Сербска войска не могући другоячіє воєвати, отъ доброгъ Владѣтеля свогъ хлѣба и оружія запроси, и онъ іой праведну желю нѣну испуни. -  Овай є далѣ налогъ Царскій за повѣстницу оновремене войске Србске отъ превелике важности, єръ насъ подпуно увѣрава, да и у оныма свима воєныма походима и биткама, гдѣ се главна войска Царска налазила, Сербска се войска за спасеніе свогъ Цара и Отечества славно борила и воєвала, ако се и претвараю воєни Дѣєписцы да о свемъ томъ ништа засвѣдочити не могу.

__________
16) Шим. 352. - 17) Р. 11, 155.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on April 25, 2024, 12:18:39 pm
У исто на другой страни време отваже се Сербльи и Pвати, да Бихачъ Босанску твердыню, откудъ су ій Турцы найвышше узнемиривали, освоє. Іуніа дакле 22. ударе они сложно на Бихачъ, но Турцы, свакій часъ изъ Сараєва помоћь отъ 5.000 войника очекуюћи, тако се противъ наши одупру, да са свимъ суєтно войске наше нападеніє буде. Изгубивши сирѣчъ Сербльи и Рвати при нападенію Бихачкомъ до 400 войника, на врать на носъ къ Карлштадту то єсть Горньимъ Карловцыма повуку се, а што е было Нѣмаца и Мађара то ови у главный станъ Кнеза Еѵгеніа безъ душе полету. Кнез є Савойскій у исто време съ 26.000 войске своє у станишту измеђъ Титела и Ковиля налазіо се, а 22.000 войника Петрићъ су отъ нападенія Турскогъ бранити морали. Єрь Султанъ разяренъ што є младый Кнез Ердельскій Міхаилъ Апафій Цару Леополду Ердель за свакегодишню плату вѣчно уступіо, науми, да са свомъ силомъ своіомъ на нѣга удари и да га покори; зато съ 135.000 войске противъ Еѵгеніа пође, Саву пређе и подъ Петрићъ дође; но кадъ се послѣ краткогъ времена о томъ увѣри, да му обсађенѣ Петрићско небы срећно за рукомъ изыћи могло, то остави болѣ своє положеніє, и отважи се да Соєєдинъ обсѣдне 18).

Но мало часъ се предомысли, окрене се къ Ерделю и на мѣри да съ цѣломъ войскомъ кодъ Сенте Тису рѣку пређе. Еѵгеній съ войскомъ своіомъ упути се за Султаномъ, наберзо стигне му заставницу и на све ю стране растера. Великій Везиръ Ахмедъ сакрыє спочетка то Еѵгенієво нападеніє, и претерплѣну отъ нѣга штету; но кадь наскоро затимъ Султанъ прочує, да се већъ на нѣколико миля Еѵгеній Турской войски приближіо, то онда у велику сметню падне, бержеболѣ єданъ мостъ преко Тисе наметне, и већу часть войске своє са собомъ узме. Но мало чась приспѣ и Кнезъ Еѵгеній, прекине мостъ Турскіи, и съ мѣста 11. Септемвріа удари заоставшегъ съ 37.000 войске великогъ Везира, надъ коимъ славну одержи побѣду. Съ самымъ Везиромъ и найзнатніимъ Пашама 22.000 мертвы Турака. Потиске брегове и полѣ Сенћанско покрию: а отъ 15.000 войника Турски, кои су слѣпо и неразсудно преко Тисе препливати хотѣли, єдва 7.000 животъ свой спасу а 8.000 у мутной и валовитой Тиси гробъ себи нађу 19).

Дѣєписцы ништа намъ не споминю да є и Сербска войска у овой славной битки налазила се. Но мы знаюћи, да є по налогу Царскомъ Монастерлія съ цѣломъ силомъ своіомъ неотступно у главной войски Царской налазити се морао, подпуно смо увѣрени, да се знаменита часть славне те надъ Турцыма одержане побѣде, Сербской юначкой мишицы приписати мора. - Султанъ є съ Банатскогъ брега жалостну ту и несрећну за нѣга битку съ найвећомъ и жалосћу гледао, пакъ найпослѣ тако се забуни, да є у женскимъ одѣћама у Бѣоградъ утећи морао, и овдѣ Діздар-Пашу Еміджа-Огли Хусеина Великимъ Везиромъ наименовао, а найпослѣ у Адріанополь отишао.

__________
18) Шим. 353. – 19) Шим. 354.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on April 25, 2024, 12:26:26 pm
[attachment=1]
Послѣ славне ове надъ Турцыма побѣде распусти Еѵгеній већу часть войске своє на зимништа, и само нѣколико тысућа (кодъ Феслера 6.500) понайвише Сербске войске подъ Штарембергомъ узме са собомъ и съ ньомъ у Славонскій Бродъ дође, како бы одавдѣ съ Сербльиномъ Кибомъ (Rascier Кyba) храбрымъ айдучкимъ т. є. Сербсковитежкимъ Полковникомъ союженъ на Босну ударити могао 20). Октовріа 12. пређе сва войска преко Саве у Босну; Полковникъ Киба са своима Сербльима пође напредь, пређе Усору, удари 15 дана истогъ мѣсеца на Добай, и почемъ га изъ топова нѣколико дана поштено пролупа, найпослѣ освои га 21). То исто постигне Тешанъ, Маглай и Шепће. У долини єдной Полковникъ Киба нападне на Агу Ћехаю Брандучкогъ, разбіє га, и 200 му племића потуче а Брандукъ самъ освои. Како Ћехая Ага къ Зворнику утече, цѣлой се войски путь до самогъ Сараєва отвори, у кои градъ Еѵгеній съ войскомъ своіомъ 22. Октовріа уђе, почемъ є предъ самымъ Сараєвомъ нападеніе Турско са славомъ своіомъ одержао, Сеид Пашу погубио и обранителѣ Сараєвске съ жительима заєдно у оближня берда растерао. Кадъ већ све по Сараєву пороблѣно буде, онда іоштъ наши 150 мошея и 6.000 кућа Сараєвски запале, пакъ се онда натрагъ врате и 1. Ноємвріа прешавши Саву у Бродъ приспу, съ чимъ и войничкій походъ заключе 22).

У свима досадашньима воєныма походима съ каковомъ є вѣрносћу и храбросћу Сербска подъ Монастерліомъ противъ Турака воєвала, нитко не може болѣ и истинитіє засвѣдочити и доказати као Царскій Генералъ Штарембергъ, кои є самъ собомъ истомъ войскомъ управляо и кои свидѣтелствомъ своимъ 26. Аѵгуста 1699. год. у Бечу Монастерліи изданомъ овако о Серблима вели:

'Серби су противъ Хрістіанскогъ имена непріятеля Турака и Татара не штедећи живота ни крви своє у свима свеобщима и єдинственыма боєвима съ похваломъ воєвали. У свему, што є годъ потребно и полезно было, како Нѣговомъ Величеству тако и цѣлой войсцы они су юначкимъ духомъ и съ не маломъ штетомъ своіомъ и проливанѣмъ непріятельске крви не само у польскимъ биткама него и у завоєваню премноги градова непріятельски найвеће заслуге показали. Многе су зароблѣнике высокогъ достоинства а и просте люде Нѣговомъ Величеству покоравали. Свагда є споменутый Вождъ са своима Сербскима войницыма по заповѣсти Царски фелдмаршалла о преправляню и лукавству непріятелскомъ достаточне доносіо гласове. Шта выше подъ истогъ подначалногъ Вожда управленіемъ друго, но само свако вѣрно потребно, памети достойно и общеполезно дѣло извершивано є бывало' 23).

Тко се не бы съ овако отличныма и отвећъ рѣдки добродѣтелима блажены праотаца свои предъ лицемъ цѣлогъ свѣта благородно поносіо? Тко ли не бы у свако време и съ найревностніомъ душомъ у вѣрности и храбрости подражавао?! Правдолюбиви отъ оногъ времена до данашнѣгъ дана наши Аѵстріиски Владѣтельи цѣнећи те велике и праотаца наши заслуге, свакомъ и най маньомъ приликомъ доказивали су и доказую, да сваку вѣрну добры свои подданика заслугу ненаграђену оставити не могу.

__________
20) Фесл. 9, 470. – 21. Шим. 356: Ф. 9, 470. – 22) Шим. 357; Фесл. 9, 470. - 23) Р. 11, 152.



Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on April 26, 2024, 12:57:10 pm
Съ почеткомъ 1698. године, на нѣколико мѣсецій послѣ Сенћанске побѣде, Патріархъ, кои є скоро свеєднако у Бечу бавіо се, и непрестано отъ добродушногъ Владѣтеля новогъ покровительства и милости за народнѣ заслуге искао, поднесе Цару Леополду писмену молбу и отъ нѣга запроси: 1) Да се нѣму разореный Кастель Сечуй (кодъ Раића Сечкю, кодъ Чапловића Секче) са островомъ, околнымъ селима Мартинцыма, Уйфаломъ, Бозогомъ и островскимъ рыболовима подъ онаковымъ правомъ, каково други Унгарски землѣдержцы уживаю, милостивогъ Монарха дарує. 2) Да истый Кастель съ реченымъ мѣстима по праву наслѣдія Архіепіскопу Сербскомъ восточногъ закона припада, и да на острову Сечуйскомъ живећи Мађари къ Сечую причисляваю се. 3) Да се отъ споменутогъ Кастеля єданъ восточногъ закона монастырь и Гѵмназіумъ подигне и да истый монастырь у своимъ добрама исто право и свободу съ Римскимъ монастырима има. 4) Да се кодъ истогъ у Сечую Монастыра сваке године по четыри торга держати могу. 5) Да се никаковый Римокатоликъ духовногъ ил мірскогъ чина у дѣла истогъ Монастыра не мѣша 24).

Исте іошть године, дана 27. мѣсеца Іуніа потверди Царъ рѣшеніемъ своимъ Патріархово прошеніє; но будући да се послѣ краткогъ времена изъ старе домородице, койой є исто Землѣдержство отпређе припадало, потомакъ єданъ, може быти пакосћу непріятеля Сербски и Патріарховы подметнутъ покаже, и добро своє правомъ поиште, то Патріархъ, почемъ се отъ нѣга Землѣдержство Сечуйско отузме, Декретомъ 18. Дек. 1703. год. отъ Леополда увѣренъ буде, да ће се нѣму измеђъ други Кралѣвски добара, на мѣсто изгублѣногъ Сечуйскогъ друго первомъ равио Землѣдержство опредѣлити. И заиста обѣћанѣ се Леополдово посредствомъ Декрета Цара Iосифа І. 15. Іуліа 1706. год. преко придворне Камере изданогъ испуни, коимъ сирѣчъ Патріархъ Добро Даль са селима Бѣлымъ Бердомъ и Боровомъ добые тако, да ово исто Землѣдержство и данасъ Архіепіскопіи Сербско-Карловачкой принадлежи 25).

__________
23) P. 11, 152 - 24). P. 11, 160 - 25) Чапл. II, 45, 6.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on April 26, 2024, 01:14:59 pm
Но да се опетъ воєнымъ приключеніяма повратимо. Султанъ, выше дугимъ траянѣмъ рата нежели штетомъ кодъ Сенте претерплѣномъ принуђенъ, склони се 1698. год. къ миру, къ чему га по свой прилицы и жалостни изъ Перзіє гласови примораю. Но да бы повольній миръ учинити могао, морао є великій Везиръ чопоре Турске отъ Саве до у горню Унгарію разаслати. Шесть тысућа отъ овы пређу Дунавъ, узнемире Поморишке и покрай Тамиша живеће Серблѣ, и Чанадъ освоє; но мало доцніє ово ій тумаранѣ скупо стане; єръ предъ самымъ зидовима Темишварскима 2.400 Муселмана изгубе, и єдва у самомъ Темишвару спасенія за животъ свой нађу. Међу тимъ приспѣ и Eѵгеній изъ Беча къ войсцы; онъ отма заповѣди, да се порушена на Дунаву погранична и утверђена нѣка мѣста, као Панчево, Оршава и Нова Паланка понове и поправе, и да се Темишварски Турцы отъ Бѣограда отсѣку. Овомъ предпріятію великій Везиръ ни є на путъ стати могао. У Септемврію Царска войска окрене се Бечкереку, послѣ се помакне Ковилю, а за тимъ Жаблю, да бы откудъ Везира великогъ кои є съ 12.000 Турака у Темишваръ доћи намѣравао, у битку увући могла. Но Муселманъ се не усхтѣ съ Еѵгеніємъ мѣрити: зато Кнезъ съ главнымъ станомъ своимъ кодъ Футога намѣсти се, куда и Царски Посланицы изъ Беча: 13.Окт. приспу; великій пакъ Везиръ до саме поздне єсени у свомъ стану заостане ни тамо ни овамо помицаюћи се.

На противъ тога Ћехая Паша Босанскій дѣятелній є быо противъ Млѣтачки Далматинаца; нѣговъ му верховный Паша Селікаръ заповѣди, да іоштъ 1694. године изгублѣне у Херцеговини градове поврати: но коє Далматинцы подъ Млѣтачкимъ Войводама, коє Церногорскій войсковођа Митровићъ међъ Церногорскимъ бердима тако га стѣєне и у шкрипу задерже за нѣко време, да є єдва кадкадъ съ великомъ тугомъ и ядикованѣмъ съ высоки Церногорски планина у Турске равнице завирнути могао, гдѣ су друга Церногорска браћа добра Турска, плячкали и себи присвоявали. Найпослѣ се истый Ћехая Паша некако изъ опасности своє измигольи, и са 6.000 Турака до Цетиня провуче се, но наскоро принуђенъ буде, те Цетинь остави, и у Босну се поврати.

Кадъ већъ све Державе, коє су веће, или манѣ участіє у Турскомъ рату имале, миролюбиву волю Султанову дознаду, отваже се на послѣдку, те посланике своє у Карловце Сремске, гдѣ ће се миръ уговорити и заключити, съ пуномъ власћу пошлю. Како се исти свію Держава пуномоћницы у Карловцы скупе, онда и строго пріимиренѣ войничко настане, и засѣданія примирителна 24. Окт. (кодъ Раића 13. Ноємвр.) започну се. Седамъ Держава Аѵстрія сирѣчъ Руссія, Турска, Польска, Млѣтачка, Енглезска и Холандезска заключе овай Карловачкій миръ 26. Іануаpia 1699. год. и 9. Марта подпишу га. По заключенію дакле овогъ мира Леополду припадне Ердель и Бачка съ Тителѣмъ; а Султанъ добые Банатъ, Сербію и цѣлу Босну. Отъ Сланкамена до Дмитровице управо повучена бразда постане границомъ у Срему; дольный дакле Сремъ подъ Султана подпадне, а горный подъ Леополдомъ заостане. Уна рѣка буде граница у Рватской. Измеђъ Славоніе и Босне граница буде Сава отъ улива Босуте и Уне до Раче, а отъ састанка Уне и Саве повучена буде бразда покрай Ясеновца пакъ до брега Клепала.

[attachment=1]


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on April 27, 2024, 11:02:59 am
Єдва се миромъ Карловачкимъ Леополдъ одъ Турски нападаня примири, а оно се на другой страни іоштъ опаснія за нѣга буря подигне. Како сирѣчь 1700. године Ноєм. 1. Карлъ II. Краль Спанскій умре, то се отма на ново поведе рать збогъ наслѣдія измеђъ Леополда Імператора и Лудовика XIV Краля Французскогъ. Како дакле збогъ тога Леополдъ войску свою подъ Еѵгеніємъ Кнезомъ противъ Француза пошлѣ, отма се давнашня злоба нѣки Мађара племениташа появи, и буна домашня съ войскомъ започне се: Раздѣленіє граница измеђъ Леополда и Отоманске Порте по Карловачкомъ уговору учинѣны и утверђены противно буде и неповольно Унгарскимъ Становима, єръ у свима подписаныма уговорима Унгарія є као Нѣмачка область назначивана бывала, и Унгарска се граница свагда границомъ Нѣмачкогъ Царства называла. Ово нѣки Великаша Мађара незадовольство, коє іоштъ съ гоненіємъ Протестанта іоштъ веће у земльи, постане, до тога найпослѣ дође, да незадовольницы, кои домашню буну започну, Кнеза Леополда Ракоціа предводителѣмъ своимъ учине. Но наскоро се то немированѣ Мађарско и невѣрность предъ Царемъ открые: зато се по заповѣди Царевой Ракоцій ухвати, и у дольно-Аѵстрійскомъ граду Найштадту затворень буде, а други главніи нѣгови єдномысленицы єдва съ бѣганѣмъ своимъ животъ отъ смерти избаве.

Патріархъ Сербскій Чарноєвићъ послѣ прелазка свогъ изъ Сербіе у Аѵстрійску Державу до 1701. год. имао є столицу свою Патріаршеску у Монастыру Крушедолу, но како се буна Ракоціина роди, - то онда політіка Державна премѣсти столицу исту съ Патріархомъ заєдно съ границе у Свето - Андрею, єдань у сред Державе Унгарске не далеко отъ Будима лежевій градићъ, гдѣ се до 1706. год. до саме сирѣчъ смерти Патріархове иста Патріаршіа Сербска налазила 26) - Међу тымъ исте 1701. Године, вѣштиномъ жене своє Нѣмице, побѣгне Ракоцій изъ Найштадта у Польску, гдѣ се съ Жупаномъ Ніколомъ Берчіньіемъ и съ другима своима єдномисленицыма састане.

Сви Фрушкогорски у Срему отъ половине іоштъ петнайстогъ вѣка налазећи се Сербски восточногъ закога монастыри отъ найстаріи свои времена измеђъ Илочкогъ, Румскогъ Каменичкогъ и Черевићскогъ Землѣдержства леже, и отъ исты первы свои година имаю землишта и знаменита добра. У време владаня Турскогъ изгубе они много отъ свои добара; но кадъ Муселмани изъ Срема истерани буду, то на представлѣніе Патріархово и народнѣ, опетъ се свима Монастырима пређашня ньіова добра поврате; године сирѣчъ 1702. отреди Камера своє Чиновнике, кои прегледаю и утверде граничне умке (metalis reambulatio) Монастырски земаля. Ово се и доцніє іоштъ 1722. год. преко особиты Прівілегіа Царски понови, и іоштъ болѣ потверди. Тако дакле Крушедоль 1486. год. отъ Максіма Владике основаный Монастырь, далѣ Гергетегъ, тако исто изъ 15 вѣка и Ремета посредствомъ дарованы себи 1702. године Прівілегіа добыю опредѣлене своє границе, коіомъ іошть приликомъ Ц. К. Комісарь Жупанъ Карафа преко Камералны Чиновника у Карловачкомъ Земльишту подводно полѣ Козякъ као рыбнякъ ливаднякъ и верблякъ край рѣке Дунава монастыру Гергетегу, а Крушедолу Кувалово опредѣли 27).

__________
26) Чапл. II, 47. – 27) – Чапл. II, 166, 187, 189, 195.



Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on May 02, 2024, 11:20:05 am
Ракоцій саставши се у Польской са своима єдномысленицыма, и обѣћанѣмъ Французскогъ Краля охрабрень 1703. године, съ мало своє войске дође у Унгарію, и 7. Іуніа цѣломъ народу Унгарскомъ побунителный разашлѣ позывъ, да на оружіє устане, да се ярма Нѣмачкогъ (тако булазняше) опрости, и да свою себи природну свободу на ново поврати. Нѣки градови єдва дочекаю овай бунтовничкій позывъ; а они на противъ, кои се ни су своєвольно Ракоцієвой страни склонити хотѣли, были су оружіемъ на то приморани 28). - Ово Кралѣмъ Французскимъ, ова Польскимъ Великашима, а ово и самымъ Мађарима као што су были Жупанъ (Графъ) Александеръ Каролый, Епіскопъ Єгарскій Телекешій, Жупани, Нікола Берчіный, Антоній Естерхазій, Форгачъ, Адамъ Вай и Михаилъ Чакій тако Ракоцій подпоможенъ буде, да є већъ 75.000 войника подъ собомъ имао, съ коима є исте iоштъ године Шомльо, Кремницу, Шемницу, Солнокъ и друге градове освоiо, но доцніє опеть на ново изгубіо. Державна політіка у почетку іоштъ буне Ракоцієве за добро нађе, да се и Георгій Бранковићъ Деспотъ Сербскій изъ затвора Бечкогъ у безопасніє за Державу мѣсто пресели: зато 10. іошть Іуліа по нашемъ Календару 1702. год. отређено буде, да се истый Сербскій Деспоть у Ческій градъ Єгаръ премѣсти, и за ужитакъ да му се изъ Ческе кассе по 1.00 форінтій сваке године издає. По овомѣ дакле Дворске політіке заключенію 13. Декемвріа 1703. год. буде Деспотъ нашъ, кои є свакогъ часа освобођенѣ своє чекао, у реченый градъ Єгаръ доведенъ, гдѣ подъ стражомъ градскомъ съ постоянствомъ духа и съ пречишћаванѣмъ повѣстнице Сербске у затвору животъ свой за нѣко іоштъ време продужи.

Усред велике и опасне Ракоцієве буне налазећи се Леополдъ Царъ, будући да послану свою противъ Француза войску изъ Нѣмачке, у Унгарію ніє повратити могао, найпре Серблѣ а послѣ и Рвате противъ немирны Мађара позове. Како Сербльи тако и Рвати єдва што позывъ Цара свогъ чую, отма ударе на Ракоціа и нѣгове приверженике, съ особитомъ храбросћу и юначствомъ, осуєте сва ньова предпріятія, растераю ій, и съ найвећомъ похваломъ побѣду надъ ньима одерже 29). И опеть у средь бурногъ овогъ времена, кадъ су понайвыше Сербльи своіомъ постояномъ вѣрносћу и исполинскомъ храбросћу Цара изъ опасности, а Унгарію изъ крайнѣ пропасти избавляли и спасавали, онда нарочно занешено и тумараюће фанатічество вѣроисповѣдателно до тогъ степена нарасте, да Серблѣ увѣри и закону ньіовомъ, у крою, реду и начину ньіовы къ Богу относећисе мыслій и чувствованія, света и торжествена обѣћаня и обвезателства царска погазивши, нехрістіански и безчовечно узнемири Колонићъ, Прімасъ у Унгаріи Римокатолическій съ отвећъ великомъ ревносћу предузме се тогъ посла како бы сирѣчъ Серблѣ съ Римскомъ Церквомъ соєдинити могао: због тога нарочно и заповѣди 1703. год. єзуиту Сент-Іванію да кньигу: 'О почетку, напредованю и умаляваню отцѣпленія Грчкогъ, као и о отвећъ жельномъ Церкве Грчке са Римскомъ соєдиненію De ortu et progressu et diminutione Schismatis Græci atque Græci ritus Ecclesiæ cum Romano-catholica tot votis exoptata reunione' да кньигу, велимъ, исту ревностно спише. У истой кньизи овай ревностный Римске Церкве Свештеникъ старашесе да докаже, какова є окромъ єдногъ признанія Папиногъ, мала у вѣроисповѣдателнымъ 'главизныма' између обе Церкве разлика. Нови ови међъ Сербльима проповѣдницы яко су се међу тымъ чували да Сербльи то не примѣте и не виде, како имъ се подъ новымъ Хрістіанскимъ Господаромъ оно отриче, што су подъ самымъ Турцыма на миру уживали; єръ истина є, да су они подъ правленіємъ Мухамедскимъ очима гледати морали, како имъ се жене и кћери обезчесћаваю, но збогъ закона свогъ нигда ни су узнемиривани бывали 30). Истину овы Чапловићевы рѣчій и самъ Нѣмаць Шрекъ овако потверђує: 'Много се труда, а управо кадкадъ и насилія употребило, да се у Унгаріи и Славоніи Грчкогъ закона жительи съ Римскомъ Церквомъ соєдине' 31). Поступанѣ ово ревности Римокатоліческе морало є яко обезпокоявати свободу совѣсти наши дѣдова, и теретно быти ньіовомъ невинномъ и побожномъ сердцу и души: и опетъ они сва озлобленія съ гвозденомъ честитосћу поднесу и све учинѣне имъ неправде великодушно отерпе. И будући да ій є добрый Монархъ збогъ вѣрны ньіовы и велики заслуга отъ сваке неправде браніо: зато и они благодарни и вѣрни остану свомъ Цару и онда, кадъ ій є немиролюбивый и напредуюћій бунтовнички Мађара Предводитель Ракоцій писмено, и съ великимъ обѣћанѣмъ, да на страну нѣгову пређу, позывао 32).

__________
28) Р. 11, 162, 3, 4. - 29) Дуфр. 199; Р. 11, 168. - 30) Чапл. 1, 46. - 31) Allgem. Weltgeschte für Kinder von J. M. Schröck. Leipzig 1811, 4 Theil - 32) Чапл. II, 47.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on May 02, 2024, 11:33:09 am
[attachment=1]


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on May 03, 2024, 11:13:54 am
Казали смо пређе, да є Ракоцій кромѣ други градова и Солникъ (Солнокъ) освоіо; приликомъ дакле томъ, кадъ у Аѵгусту мѣсецу Францъ Деакъ, єданъ оть Ракоцієвы войвода, на исту твердыню удари, 3.000 Сербаля, кои су Солничанима у помоћь терчали, яко буду разбієни, а ньіовъ храбрый и често споменутый Сербльинъ Киба, Полковникъ Бродскій на мѣсту лютогъ убоишта мертавъ остане 33). Послѣ овогъ войничкогъ догађая могао є за нѣко време Ракоцій у предѣлу измеђъ Дунава и Тисе отъ нападеня Сербски отданути. У исто іоштъ време и около великогъ Варада не буду Сербльи срећни у битки єдной, гдѣ Берчиный надъ ньима одержи побѣду. Но напротивъ тога на другой страни срећніє буде ньово оружіе, кадъ сирѣчъ Войвода Сербскій Монастерлія съ другима Царскима Генералима сложно 1. Ноєм, на Очкая кодъ Леве удари, коiомъ се приликомъ Лева, Земница (Шемница) Кремница и други градови отъ Ракоціа задобію, а Забрецкій и Очкай Ракоцієви вождови къ Лужницы (Лошонцу), гдѣ су Берчиньія очекивали, повукусе 34).

Рать се съ Ракоціємъ и 1704. год. єднако продужаваше: зато Хайстеръ, Царскій Генераль 13. Iуніа близу Ђура на Ракоцієва войсковођу Сѵмеона Форгача, кои є съ 18.000 войске управляо, са Сербльима и Рватима удари, и надъ ньимъ славну одержи побѣду. Између 1679 мертвы съ Царске стране войника, 1528 Сербски и Рватски ратобораца 35), кои су бойно полѣ крвлю своіомъ обагрили и напоили, єсу съ животомъ своимъ побѣду царскомъ оружію задобили. -  Почемъ Ракоцій изъ многи боєва види, да Сербска войска єзгру Цареве войске чини 36), то онъ 6. Септемвріа 1704. године изъ главногъ станишта свогъ Ђенђешкогъ оправи преко посланика свогъ Мађарскимъ єзыкомъ написаный позывъ свой Патріарху нашемъ Чарноєвићу, комъ совѣтоваше, да народъ Сербскій противъ Дома Аустрійскогъ на оружіє подигне 37). А да бы се истый позывъ бунтовничкій болѣ сердца Патріарховогъ и народнѣгъ коснуо, обѣћа Ракоцій народу нашемъ, да ће онъ єднаке свободе, права и достоинства као и Мађари уживати, и окромъ тога іошть, да ће Патріарх нашъ сваке године по 20.000 форінтій изъ Державне кассе за ужитакъ свой добыяти. Но Патріархъ пунъ привержености и вѣрности къ владаюћемъ Дому Aѵстріискомъ 38) не само да є съ народомъ нашимъ сва обѣћаня Ракоцієва презрѣо, и съ найвећимъ постоянствомъ непоколебимость характера народа Сербскогъ у найправіой и найчистіой нѣговой истоветности у исто време сачувао; него є шта выше іоштъ, не сматраюћи на толика Римскогъ Свештенства озлобляваня, съ истымъ Ракоцієвымъ позывомъ у Бечь отишао, и нѣга Монарху свомъ у име вѣрногъ му народа Сербскогъ предложіо 39). 

Добродушный Царь примивши отъ Патріарха истый Ракоцієвъ позывъ, почемъ се іоштъ болѣ о вѣрности и привержености Сербской увѣри, съ найлѣпшимъ Царскимъ обѣћанѣмъ утѣши Патріарха и отпусти га съ таковымъ увѣренѣмъ, да онъ толике заслуге народнѣ неће не награђене оставити. - При свемъ томъ опетъ фанатічество вѣроисповѣдателно нѣки претераны побожника све яче и оштріє Сербску Церкву озлобляваше, и непрестано се труђаше, да свободу закона Грчковосточногъ ограничи!

__________
33) Фесл. 9, 507. – 34) Фесл. 9, 513. 35) Фесл. 9, 575. – 37) Р. 11, 165. - 38) Geschichte der Magyaren von Joh. Grafen Mailath 5 Band, Wien 1931, страна 76. - 39). Р. 11, 165.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on May 04, 2024, 10:11:38 am
Окромъ други Сербске войске маньи чета, коє су подъ управлянѣмъ Царски Генерала по цѣлой Унгаріи Мађарске бунтовнике изъ єдне само привержености Двору Аустрійскомъ гониле и убіяле, а села ньова палиле и немилостиво разоравале, и самъ подначалный главне Сербске войске Вођа, Іоаннъ Монастерлія съ почеткомъ 1705. године Царскій налогъ добые, да съ войскомъ своіомъ брегове Дунавске између Осѣка и Будима чува, и да нападаюће бунтовнике, што болѣ узможе, отбія. Тако Сербска войска съ управителѣмъ наложене себи дужности точно и свето испуняваюћи, о пролѣћу исте године найпре кодъ Печуя, а доцніє кодъ Соколоша (Шиклоша) съ бунтовничкомъ войскомъ састане се, на ню нанадне и съ крайньимъ огорченѣмъ тако ю истуче и растера, а мѣста бунтовничка попали и пороби, да сбогъ тога нарочно многи Мађарски Дѣєписцы Серблѣ и данашньимъ даномъ найсуровіимъ и найсвирѣніимъ дивляцима и нелюдима неразсудно называю. И може быти, да ће та иста праотаца наши спроћу цара свогъ вѣрность, и витежска надъ бунтовницыма у исто време показана храбрость и до нѣколико іоштъ вѣкова быти она неизлѣчима рана, о кою ће се злопамтенѣ велике части само неразсудны Мађара противъ Цару свомъ вѣрны и послушны Сербаля подмлађивати.

Не прође много времена а Монастерлія іоштъ исте године 18. Октовріа изданъ отъ придворногъ воєногъ Совѣта добыє Рескріптъ, у комъ се вѣрность Сербске войске похвальиваше, а бунтовничка невѣрность осуђиваше 40). – Исте юшть године почне се Леополдъ преправляти, да съ већомъ іошть силомъ на бунтовнике и непріятелѣ своє удари, но наскоро се тако разболе, да за петь болести своє дана временый животъ свой доверши, оставивши Царскій престолъ свой старіемъ сыну Iосифу.

Како Іосифъ I усред толики буна и незгода Царство у руке пріими, отма заповѣди Жупану Іоанну Палфій, да са Сербльима и Pватима своима гораю часть дольне Унгаріє, отъ Ракоцієвы бунтовника очисти. Жупанъ истый пріимивши, тай налогъ, Іуніа мѣсеца удари кодъ Подмерице на бунтовнике, яко и узбіє и растера, а све околне стране и мѣста отъ страха ньовогъ освободи. – Ho почемъ се добрый Царь, и Покровитель Сербскій Леополдъ престави, отма почне Патріархъ Чарноввићъ о томъ настоявати, да и Іосифъ I Сербсконароднѣ Прівілегіє потверди. Настояванѣ ово и паштенѣ Патріархово съ найбольимъ успѣхомъ увѣнча се: єръ докъ су Сербльи съ браћомъ своіомъ Рватима подъ Палфіомъ кодъ Шопроня Очкая съ другима бунтовницыма тукли и протеривали, докъ су обкопе Нађ - Мађарске освоявали и съ земльомъ сравнњивали, донде є и новый Серболюбивый Монархъ 7. сирѣчъ Аѵгуста исте године прівілегіє Сербске и свободе, непрестано заслуге народнѣ очима гледаюћи, Царски потвердіо 41).

__________
40) P. 11, 169. – 41) Дурф. 200; Р. 11, 170.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on May 04, 2024, 10:21:21 am
Треба ли Народъ Сербскій, да му страни и домаћи Дѣєписцы заслуге праотаца нѣговы вѣрніє, совѣстніє и истинитіє описую отъ овогъ правдолюбивогъ Цара, кои свима народима, свима вѣковима свима своима Наслѣдницыма и свима Дѣєписцыма изъ уста свои ясно и разговетно заслуге Сербске проповѣда и признає, и то совѣстно признаванѣ своє своєручнымъ подписомъ и Царскимъ печатомъ овыма рѣчима потверђує:

'И збогъ тога, што смо милостиво внимаюћи познали како Сербскогъ Патріарха и Архієпіскопа Чарноєвића тако и Сербскогъ Народа особите Царскомъ нашемъ Aѵстріискомъ Двору учинѣне заслуге, како є сирѣчъ реченый Народъ у свима обстоятелствама, у време найлюћи съ бѣсомучнымъ непріятельима Турцыма вођены ратова, као и у садашнѣ време, кадъ су нѣки заблуђени Мађари домашнѣ немире и буне подигли, а и у другима опакима случаєвима и мутежима у непорочной своіой спроћу насъ вѣрности заостао, и особиту привержености своє и покорности ревность у премногима приликама, у испуняваню и свершиваню найточній подпомаганя, и у подношеню свію терета съ найготовіомъ душомъ показао, права Сербска и свободе одобравамо, оячавамо, признаємо и потврђуємо' 42).

Но не само у Отечеству чували су храбро и вѣрно Сербльи престолъ Владѣтеля свогъ противъ домаћи зломысленика и бунтовника Мађара, него су iошть 1706. године съ Кнезомъ Еѵгеніємъ у Нѣмачкой и у Італіи подъ Сименемъ Айдука воєвали 43), и Еѵгенію, да славну ону 7. Септ. кодъ Турина надъ Французима одержи побѣду, оружіемъ и храбросћу своіомъ помогли. - Не протече много времена послѣ потверђеня Прівілегіа народньи, а нашъ преродолюбивый ПатріархъЧарноєвићъ збогъ народньи послова у Бечу налазећи се 24. Окт. ( Лѣт. Сербск. 1826. год. Ч. І. стр. 14. вели 27. Окт.) 1706. год. умре. Тѣло се нѣгово изъ Беча у Сремъ пренесе, и у Фрушкогорскомъ монастыру Крушедолу 24. Ноємвріа те исте године погребе се. Како умре Патріархъ, по старомъ іошть у Сербіи бывшемъ обычаю у присутству Царскогъ Комміссара и придв. воєногъ Совѣтника Кваріента держанъ буде Соборъ народный у Монастыру Крушедолу, гдѣ 24. Maia 1707. год. Eпіскопь Єпопольскій Исаіа Діаковићъ за Митрополіта Сербско - Крушедолскогъ избере се.

__________
42) Privilegium 29. Sept. 1706. год. - 43) Dester. Мilit. Zeitschr.1818. г. 4 Ч. 761. стр.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on May 08, 2024, 01:10:13 pm
Ракоцій и 1707. године са своима приверженицыма буну свою непрестано преко цѣле Унгаріє продужаваше: зато су и Сербльи єднако за бунтовницыма ишли, ньи гонили, немилостиво ій мучили и убіяли, а села и градове ньіове робили, палили и разоравали. Крайну освету войничку показали су ове године Сербльи надъ градомъ Кечкеметомъ, гдѣ су яросћу Марсовомъ заслѣплѣни и ожесточени цѣло мѣсто поробили и опустошили, а зликовце Ракоцієве немилостиво измучили и различномъ смерћу животъ имъ прекраћивали 44). До скорогъ времена показивали су нѣки жалостни у истомъ граду налазивши се споменицы пролазећима путницима ужасно отмаштенѣ оновременогъ надъ державнымъ бунтовницыма надвладаня Сербскогъ. Те исте ioштъ године съ неманьомъ войничкомъ осветомъ по Соєдину, Бачу и по околныма мѣстима били су и протеривали су Сербски полкови своє и Царске непріятелѣ. Тако су већъ у ово време Сербльи и Мађари између себе омражени были, да су и изъ утроба материьи невину дѣчицу съ ножеви на полѣ живу вадили, и по поле ій безчовечно разсѣцали, Сербльи зато што су искореняваюћи невѣрне и бунтовнике Цару свомъ угодити желили; а Мађари збогъ тога су се Сербльима осветити трудили, што су ови Мађарскомъ намѣраваню и предузыманю на путь стаяли све ньіове чертеже осуєћивали 45).

(Продуженіє слѣдує)

__________
44) Дурф. 200; Р. 11, 171. - 45) Р. 11, 171.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on May 09, 2024, 03:41:11 pm
(Продужена повѣстница.)

Историци кои ће на наши гробови стаяти, све ће ово, што є нама сада при младомъ іоште и красномъ ютру само заплавило и сумнително се показало, при свѣтлости ясногъ дана у правомъ свомъ виду познати, и на већу ползу човечества предати. М.


Сербльи, послѣ свогъ подъ Патріархомъ Чарноєвићемъ у Сремъ, Славонію, Банатъ, Бачку и у Будимско окружіє великогъ и отвећъ знаменитогъ прелазка и преселеня, нѣколико су година провести морали, докле су се само по истымъ предѣлима са своимъ домородицама понамѣштати могли: зато дакле за цѣло време Патріархово, окромъ тога, што су прівілегіяма Царскима політіческій животъ свой обезбѣдили, ни о чемъ другомъ, а много манѣ о просвѣштеню народнѣмъ єдва су што и помыслити могли, но само су лѣпе своє надежде и красне намѣре на срећніє будућности часове отлагали. Како пакъ Исаія Діаковићъ послѣ смерти Патріархове, као што смо пређе казали, 24. Мая 1707. год у Крушедолу на народнѣмъ собору Митрополітомъ Сербскимъ постане, отма истый неумориме радиности Архіпастыръ особито своє вниманѣ на народня училишта обрати, због чега и само дозволенѣ отъ Двора Царскогъ заиште, да нуждна училишта и книгопечатнѣ међъ народомъ своимъ заводити може. Но отвећъ ранна смерть нѣгова, коя є цѣлый Родъ и Церкву нашу 21. Іулія 1708. год. у найвећу тугу и жалость бацила, све нѣгове родолюбиве и благодѣтелне подвиге и труде у Бечу прекинула є и све є желѣ народнѣ у смотреню просвѣштеня сербскогъ до 1723. год. осуєтила 1). Тѣло Діаковићево изъ Беча пренесесе и у Монастыру Крушедолу погребе. Адміністраторомъ удове Митрополіє Крушедолске доцніє постане Стефанъ Метохіяцъ, Карлштадскій Епіскопъ, но Архіепіскопомъ, као што ћемо доцніє казати, не буде.

Мы смо се послѣдный путъ у повѣстници нашой, или болѣ да рекнемо на полю заслуга наши прадѣдова съ Іоаномъ Монастерлімъ, подначалнымъ войске Сербске вођомъ, као съ славнымъ и великимъ заслугама украшенымъ Витезомъ съ концемъ 1705. године разстали, и будући да га отъ тогъ доба нигдѣ више на войничкомъ попришту не видимо, а повѣстница насъ међу тимъ на єданъ 8. Юлія 1707. год. Іосифомъ I изданый Декретъ Царскій 2) упућує, у комъ се храбрый и у войничкимъ дѣлима искусный Сербльинъ Moѵceй Рашковићъ надъ цѣломъ Сербскомъ войскомъ Полко вникомъ именує; зато держати принуђени смо, да є већъ у то време истый подначалный вођа Сербскій Монастерлія или већъ умр'о быо, или збогъ старости своє войничку службу оставіо 3), и збогъ тогъ нарочно Царъ споменутогъ славногъ Сербльина Moѵcea Рашковића своимъ Полковникомъ надъ цѣломъ своіомъ Сербскомъ войскомъ поставіо и обнародовао. Съ тужнымъ сердцемъ и са сузнымъ очима прелазећи то, што већъ у самомъ овомъ Сербльину Полковнику нити 'Вожда' нити 'Віцевожда' више кодъ народнѣ наша войске не видимо, но шта више све већу и већу наше народности о граниченость, и отъ дана на данъ све ужу и строжію самосталности наше політическе зависимость угледамо, онамо се само засадъ за нѣ колико тренутака окренути морамо, откудъ се освѣдочити можемо, тко є управо быо ново Наименованый Полковникъ Рашковићъ, кадъ му є милостивый Монархъ трудно управлянѣ цѣле войске Сербске Царски повѣрити могао. Обезсмерћеный нашъ Раићъ овако намъ о Рашковићевой домородици вели 4):

Да є сирѣчт она отъ стары Сербски Кнезова лозе будући послѣ паденія Сербскогъ Царства надъ єдномъ страномъ Сербіє владала, а доцніє по нѣшто Турцима на годину даваюћи Старымъ Влахомъ нарочно подъ именомъ Кнезова до 1689. г. управляла. У ово пакъ време кадъ Леополдъ великій Сербскій народъ и Патріарха Чарноєвића къ себи позове, за добро нађе, да и исте Рашковиће, Старовлашке Кнезове, особитымъ своимъ 29. Апр. 1683. год. преко войничкогъ свогъ Совѣта позывомъ понуди 5), да на нѣгову страну пређу, и да противъ Турака оружіє подигну, за коє ће имъ сва ньіова стара добра и правице потвердити, и ако му оружіє срећно буде и више іштъ добара поклонити. Како дакле кнезови Рашковићи, а нарочно Іоанъ съ браћомъ своіомъ Moѵcеомъ, Иліомъ и Міхайломъ милостиво царско позыванѣ пріиме, отма са свима своима людима на царску страну пређу, и противъ Турака юначки воєвати почне. Царъ имъ зато, докъ су се ньіова Старомъ Влаху наслѣдствена добра поводомъ рата у неизвѣстности налазила, друга, као што се изъ даны имъ 3. Юлія 1695, и 7. Юнія 1692. год. Діплома 6) види добра и 'притяжанія' у Унгаріи, а као што мы держимо, у Срему, поклони и своимъ покровителнымъ писмомъ сва ньіова и у Сербіи и у Унгаріи налазећасе добра и ньіове люде обезбѣди. Измеђъ ова дакле четыри на Леополдову страну прешавша Рашковића, кои су се и древносћу и благородствомъ Сербскимъ отликовали 7), Moѵcей, кои є не само у Турскомъ рату него и у Maђарско-Ракоцієвой буни многа витежка дѣла предъ очима доброгъ Монарха свогъ починіо, отъ истогъ као Сербльинъ надъ цѣломъ Сербскомъ войскомъ Полковникомъ наименованъ быо, а за тимъ у градићу Сремскомъ Шаренграду, на Дунаву, гдѣ смо 12. Септемвріа іоштъ 1838. године развалѣне стѣне очима видили, живећи обиталиште своє имао.

__________
1) Csaplovics Slavon. u. z. Theil Croat. II. ч. стр. 231. - 2) Раића прибавл. ҝъ Ист. Сл. нар. стр. 436. – 3) О древности и благородству Монастерливомъ види Р. приб. стр. 407. - 4) Р. К. XI, стр. 173. – 5) Р. Приб. стр. 429. - 6 Р. Приб. ст. 430. – 7) Р. Приб. стр. 443-445. – 8 ) Шімекъ ст. 375; Р. XI. 171.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on May 13, 2024, 10:59:55 am
Бунтовници се ни 1708. године iоштъ не смире: зато Графъ Палфій съ Сербскомъ и Рватскомъ войскомъ, и съ Генераломъ Хайстеромъ на єданпутъ на Ракоція кодъ Тренчина 3. Аѵугуста удари и тако га потуче, да му є 6.000 войника на битвишту мертвы остало 8 ). Побѣда ова учини то, да се већъ у дольной Унгаріи цѣло владанѣ Ракоцієво укине. Сербльи протераю изъ предѣла Подунавски и Потиски све бунтовничке Мађаре 9), и ньіове силе тако умале и изслабе, да є доцніє Царева войска све єданъ за другимъ градъ отъ бунтовника освоявати могла. Већъ 25. Аѵг. 1709. год. Сімоторна, 8. Септ. Веспримъ, 29. Ноємвр. Сечень, найзнаменитіє твердынѣ падну Царской войсци у руке. Ове исте године Стефанъ Метохіяцъ, кои є іоштъ 8. Аѵг. 1708. год. за Адміністратора Митрополіє Крушедолске наименованъ, умре у истомъ достоинству іоштъ 27. Феѵр., и у Монастыру великой Ремети погребень буде 10). Више отъ године дана прође, и онда се єдва, 26. сирѣчъ Мая 1710. год. Софроній Подгоричанинъ, Владыка Пакрачкій, на Собору народнѣмъ у Крушедолу за Архівпіскопа и Митрополіта Сербско - Крушедолскогъ избере 11).

Почемъ се и 1710. године 22. Януар. Левоча (Лайчава), 12. Юлія Сципско, 4. Септ. Новый Градъ, 17. Окт. Солникъ (Солнокъ), 29. Ноємвр. Єгра, а 10. Дек. Прешовъ (Еперієшъ) Цару покоре, онда се и цѣла ватра бунтовничка угаси. Ракоцій и Брчаньій отыду у Польску, да послѣ нѣкогъ времена съ новомъ силомъ на ӀосиФа ударе: єданъ само Графъ Александеръ Карольій храбро се іоштъ держаше на Ракоцієвой страни; но найпослѣ и онъ изъ нужде и Палфіемъ усовѣтованъ 29. Мая 1711. год. съ цѣломъ своіомъ войскомъ покорисе Цару свомъ и буде помилованъ, а съ тимъ и Держава отъ домашнѣгъ немира отдане. И не дочекавши покоренѣ Карольієво на нѣколико дана пређе умре Імператоръ Іосифъ I; но смерть се нѣгова предъ бунтовницама сакрыє, докъ се покоренѣ ньино сасвимъ ко концу не приведе. Исте ове године іоштъ 7. Януарія умре и Софроній Подгоричанинъ, Митрополітъ Сербско-Крушедолскій, и у Карловачкой катедралной Церкви погребенъ буде. На осамъ мѣсецій послѣ смерти Митрополітове исте 1711. године дана 19гъ мѣсеца Септемвріа и Деспотъ Сербскій Георгій Бранковићъ у 66 своіой години у Ческой твердыньи Єгру, послѣ 22 године горко проведеногъ затвора свогъ, бѣдный свой животъ временый, као невиный многострадалацъ, оконча 12).

Немогућисе дуже изъ многи узрока, при послѣдньимъ часима неоплаканогъ Деспота нашегъ, као што бы смо отъ сердца желили, задержавати, све оне наше Читателѣ и родолюбиве Серблѣ, кои бы погдѣкою, топлу сузу памети нашегъ многострадалца посветити желили, къ Прибавленію Раићеве Исторіе упућуємо, гдѣ ће се о свима судбама Деспотовыма обширно извѣстити. - Послѣ смерти Подгоричанинове 18. Марта исте іоштъ године постане Адміністраторомъ Митрополіє Хрістофоръ Деметровићъ, Владыка Бачкій, у комъ званію до 6. Мая 1713. године Церквомъ Сербскомъ управляюћи заостане.

__________
8 ) Шімекъ ст. 375; Р. XI. 171. - 9) P. XI, 172. - 10) Серб. Лѣт. 1826 г. Ч. II. - 11) Серб. Лѣт. 1826 II. ст. 14; Чапл 11, 77. - 12) P. 11, 172.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on May 15, 2024, 09:29:53 am
Послѣ смерти Іосифа I. ступи на престолъ Царскій млађій нѣговъ братъ Карлъ VI. 1712. године. Добрый овай Владѣтель, да се потребе Церкве Сербске попуне, 1713. год. свето держећисе народньи Прівілегіа допусти, да Сербльи свой народный Соборъ, на комъ бы за Церкву свою Митрополіта избрати могли, у Карловци держе. Отъ овогъ су времена до данасъ сви народньи Собори у Карловци, изузымаюћи 1730. г. Бѣоградскій, и 1790. г. Темишварскій, торжествено держани бывали. У реченомъ дакле 1713. г. народнѣмъ Собору Вікентій Поповићъ, Владыка Будимскій, 6. Мая за Архієпіскопа и Митрополіта Сербскогъ избересе, кои за престолно своє мѣсто Карловце добыє. Бодрый овай Церкве наше Митрополітъ, текъ што управлянѣ православне наше Церкве у руке пріими, отма замоли добродушкогъ Монарха, да и онъ слѣдуюћи примѣрима свои предкова Прівілегіє народа Сербскогъ потверди. Добрый Монархъ отма разумѣ Митрополітове и народнѣ прошнѣ. Зато и све наше Прівілегіє, имаюћи заслуге праотаца наши предъ очима, 2. Аѵгуста 1713. год. потверди 13). Но кадъ послѣ краткогъ времена нѣки између Римскогъ Свештенства а и свѣтски Великаша исте Прівілегіє Сербске за ништа держати, а народъ Сербскій свакояко озлоблявати и у закону нѣговомъ узнемиривати, почну онда опетъ на ново родолюбивый и совѣстный Митрополітъ Вікентій за вѣрность и заслуге наши праотаца, у име Клира и Народа отъ правдолюбивогъ Цара новогъ покровителства запроси. Благоутробный Монархъ и садъ прошнѣ народнѣ послуша, и зато послѣ краткогъ времена 10. Аѵгуста 1715. покровителну за насъ Прівілегію изда, у коіой се таково правдолюбіє Царево, такова нѣгова спроћу народа Сербскогъ любовь и милость неограничена содержи, да се мы честитости овогъ совѣстногъ и правдолюбивогъ Монарха нигда довольно начудити не можемо. Дайте да изъ самы уста и пера великодушногъ овогъ Владѣтеля нѣколико рѣчій истини за любовь овдѣ наведемо. Оне овако гласе 14):

Отъ нѣки зло досадъ у пређашньимъ прівілегіяма и рђаво о истомъ Сербскомъ народу толковану клаузулу тако изяснявамо и милостиво толкуємо: да сирѣчъ све Прівілегіє и свободе, коє су блаженопочившима предцима Нашима, Леополдомъ родителѣмъ, и Ӏосифомъ и братомъ народу Сербскомъ дароване, донде ненарушиме остану, и да се реченый Нама благоговѣйный Народъ у мирномъ и спокойномъ притяжаваню и уживаню исты Прівілегія безъ сваке препоне и тегобе донде обдержавати мора, доклегодъ у истой спрама Насъ, и спрама Нашегъ Аѵстріискогъ дома, као што смо се свагда доданасъ увѣравали, вѣрности, привержености и покорности ненарушимо заостане. Зато свима заєдно и поособъ како духовныма тако и свѣтскима Нашимъ Судовима, свима Кралѣвства нашегъ Жительима, Служительима и Чиновницима, ма когъ степена, реда, званія и имена были, не манѣ и прочима вѣрныма и любезныма Подданицима Нашима настоєћимъ оштро заповѣдамо и налажемо, да Митрополіту и Архіепіскопу Biкентію Поповићу, Епіскопима, и другима свѣтскимъ и монастырскимъ Свештеницима, као и другима ма когъ станя и званія были, восточне Церкве Грчкогъ закона людима, то єстъ Нaма любезномъ Народу Сербскомъ на путъ не стаєте, да онъ све своє Прівілегіє, преимућства, свободе, добра, милости и ово Наше Покровително писмо на миру, безъ сваке тегобе, препоне и сметнѣ употреблявати, уживати и съ ньима срећанъ быти може. Нити што противъ речены Прівілегія содержанія, силе и Наше благоутробнѣйше волѣ да учините, нити што на увреду или штету истогъ тогъ любезногъ Намъ народа да урадите, нити другима то чинити да допустите. Другоячіє ћете и Наше и Наши Наслѣдника найвеће неблаговоленѣ на себе навући, а окромъ тога збогъ невалялогъ дѣла съ 30 маркій злата казнѣни ћете быти.

Увѣрени смо, да се међъ народомъ нашимъ не налази таковый несербинъ, кои чистосердечномъ и признателномъ сузомъ гробъ тако правдолюбивогъ владѣтеля небы пошкропити зажеліо! Покровителна ова Царска Прівілегія и преко Унгарске Канцелларіє, и преко войничкогъ Совѣта буде потверђена.

__________
13) Р.11, 177; Чапл. II, 45 ; Майлатъ 5 ч. ст. 91. - 14) Приб. Р. ст. 392. Прівілег. Карл.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on May 15, 2024, 09:31:51 am
[attachment=1]


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on May 17, 2024, 11:35:27 am
Редъ повѣстнице наше позыва насъ, да се опетъ къ войничкимъ судбама праотаца наши окренемо. Султанъ Турскій Ахметъ III овећъ жалећи, што се по заключеномъ миру Карловачкомъ Морея отъ Турскогъ Царства отцѣпити морала, удари 1715. године на Млѣтчане, и освои Морею. Карлъ, како види да Турчинъ нарушава миръ, то 9. Апріліа 1716. год. обяви му ратъ, а надъ цѣломъ своіомъ войскомъ Eѵгенія главнымъ предводителѣмъ учини. Ахметь дакле съ концемъ Юнія исте године подъ великимъ Везиромъ своимъ Аліомъ 200.000 войске противъ Карла пошлѣ; Еѵгеній пакъ са 60.000 войске у станишту Футожкомъ непріятеля очекиваше. Великій Везиръ съ цѣломъ своіомъ силомъ 28. Юлія Саву пређе, и између Земуна и Бановаца 15) стане, но мало затимъ къ Петрићу (Варадину), съ коимъ є Генералъ Лефелхолцъ управляо, упутисе. Еѵгеній како разумѣ, да се 40.000 на разораванѣ Срема посланы Турака све више и више къ Петрићу приближую, отма съ 3.000 Нѣмаца, Унгара и Сербаля 16) Графа Палфію предъ ньи пошлѣ. Овай наскоро 7.000 Турака у околини Карловачкой срѣтне гдѣ се жестока учини битка. Палфій, почемъ 2.000 Турака, и 200 свои войника на битвишту остави мертвы, натрагъ се къ Петрићу са своима повуче.

У исто време зашло є было преко 30.000 Турака по Срему, те є попалило и поробило Сремска села и градове, а особито Фрушкогорске Монастыре, тако, да є цѣла земля за два, три дана найопустошеніой пустыньи подобна и равна была. Малый нашъ предѣлъ Сремъ садъ є толике ненаситиме Мухамедовы сынова утробе заязити морао! Многа света угодника Божіи тѣла, коя су на утѣшенѣ народнѣ по Сремскимъ Монастырима отъ вѣкова тихо почивала, жертва садъ крвожеднила и безбожія Турскогъ постану. Тако монастыръ Крушедолъ, у комъ су за више отъ два столѣтія света и цѣлокупна тѣла Стефана, Ангелине, Максіма и Іоана Деспота Сербски 'нетлѣно' лежала, буде, као и цѣлый Сремъ пороблѣнъ; монаси, кои раніє не побѣгну, буду поубіяни; а споменута света тѣла на полѣ се изъ церкве предъ Монастырска врата извуку, и бѣсниломъ Турскимъ на дѣлове изсѣку. И єдва онда, кадъ већъ заязивши Турци Монастыръ разграблѣнъ и пороблѣнъ оставе, са страхомъ дође нѣкій побожный старацъ, те берже болѣ светительске части скупи, и све и' подъ церквеный кровъ сакрыє 16). Но Турци кодъ Петрића послѣ нѣколико дана са свимъ разбієни, у бѣганю свомъ Монастырску Церкву запале, гдѣ и свете мощи съ Церквомъ заедно изгору. Доцніє се само нѣколико светы останка нађе, међъ коима є найзнаменитія свете Ангелине рука, коя се и данасъ у истомъ Монастыру сохранява 17). Подобно Крушедолу у исто време и велика Ремета отъ Турака запалѣна буде: а тако исто и Други Монастыри у томъ истомъ времену много отъ Турака пострадаю.

__________
15) Шім. ст. 382 – 30. - 16) Р. 11, 179; Шім. 382. - 16) Р. 11, 179; Шім. 382. - 17) Чапл. II, 186.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on May 17, 2024, 11:40:15 am
Како се Палфій са Сербскомъ своіомъ, Нѣмачкомъ и Унгарскомъ войскомъ съ боя Карловачкогъ къ Петрићу повуче, онда сва сила Турска подъ великимъ Везиромъ 3, Aѵг. римск. предъ исту твердыню приспѣ, на кою послѣ два дана и ударати почне, єднако при томъ отъ Управителя Лефелхолца искаюћи, да лѣпымъ начиномъ твердыню преда. Eѵгеній међу тимъ потайно два моста на Дунаву наметне, па да не бы Турци топтанѣ коньско чути могли, преко цѣлы мостова сламу простре, и тако изъ Новог Сада у Петрићъ войску свою преведе. Турци ништа незнаюћи о прелазку Еѵгенієвомъ 7. Аѵгуста (рим.) жестоко ударе на Петрић: спочетка Еѵгенієви пѣшаци у нередѣ дођу, но коняници донде Турке зауставе, докъ се пѣшаци болѣ не намѣсте: садъ се сложно на Турке нападне, и надъ ньима славна одержи побѣда. У овой опасности, кадъ већъ види Везиръ, да є 30.000 людій изгубіо, а да му є и друга часть войске на све стране бѣгати почела, онда у найвећемъ очаянію, да своє охрабри, и да и' отъ бѣганя задержи, прекине Еѵгенієве мостове, пакъ самъ собомъ међъ Царску войску удари, но отъ ове тако дочеканъ буде, да и самъ са свима Пашама и Агама своима животъ свой изгуби, и Цару свомъ ненаплаћену штету нанесе 18). Окромъ више отъ 30.000 Турака (кодъ Майлата 20.000), кои су съ великимъ Везиромъ и съ 15 Паша предъ Петрићемъ животъ свой изгубили, добыє Еѵгеній цѣлый станъ непріятельскій, 149 топова (кодъ Раића 313), 5.000 шатора, 2.000 камила, воєну кассу, сребро и іошть много свакояке за войску преправлѣне раане 19).

Чопори Азіатічески уплашени отма се у своє отечество поврате, а Еѵропейски се Турци опетъ подъ Пашомъ Бѣоградскимъ Емір-Хаджи Аліомъ кодъ Бѣограда скупе. Еугеній не усхтѣ засадъ далѣ Турке гонити, но отма отреди Віртембержскогъ Херцога и Графа Палфію, кои є Серблѣ подъ собомъ имао, да къ Темишвару, гдѣ є 18.000 Турака было што берже пођу, да исте твердынѣ союзъ отъ Тамиша пресѣку. Еѵгеній самъ до 3. Avгуста нашегъ задержисе око Петрића и Новогъ Сада, а затимъ съ цѣломъ своіомъ войскомъ кодъ милогъ себи мѣста Сенте преко Тисе пређе, предъ Темишваръ дође, и 20. Аѵгуста по старомъ съ жестокомъ ватромъ тући га начне. Хаджи Алія Паша Бѣоградскій и Лари Ахмедъ Сераскиръ Босанскій, єданъ єдинитый Паша, кои є испредъ Петрића живу главу изнео, дођу Темишварскимъ Турцима у помоћъ, но ништа имъ не помогну: 21. Аѵгуста лежало є већъ по обкопима 3.000 мертвы Турака и 460 зароблѣника; Октовріа се другогъ градъ Еѵгенію преда, а съ тимъ и цѣлый Банатъ, кои є оть 1552. године подъ Турскимъ ярмомѣ стеняо 20). Банатъ є у то време сасвимъ Сербскій быо: тако дакле найсердечнія є была Сербске войске жертва, кою є она подъ Еѵгеніємъ Темишваръ отимаюћи лютомъ Марсу на олтаръ приносити морала; єръ съ пожертвованѣмъ драгоцѣногъ живота свогъ надали су се крѣпко Сербски войници, и управо су увѣрени были, да ће толикій народъ Сербскій, тако многочислена браћа ньіова у Банату отъ ига Турско - Муселманскогъ освобођена быти.

__________
18) Шім. 383; Майл. 5, 91. - 19) Шім. 283; Р.11, 181; Майл. 5, 91. - 20) Шім. 384; 6, 11, 182; Майл. 5, 92.


Title: Re: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
Post by: JASON on May 18, 2024, 10:03:43 am
Исте іошть 1716. године кадъ Кнезъ Eѵreній послѣ освоєногъ Темишвара у Бечъ отыде, то онда Графъ Мерзи освои отъ Турака Панчево и Нову Паланку. - Ноємвріа 7. Полковникъ Баронъ Петрашъ са Славонскимъ Сербльима пређе преко Саве у Босну, разбіє Турке кодъ Укрине, освои Градишку, Бродъ, Велику, Дербентъ, Доборъ, Добай и Оджакъ, а за тимъ се съ великимъ добыткомъ кући поврати, и 28. Ноємврія у Славонію приспѣ. Исто тако отъ 9. до 13. Ноємврія, Віце-Банъ Рватскій Графъ (Жупанъ) Іоань Дражковићъ съ Сербльима и Рватима поплѣніо є Дубицу и друга Босанска, мѣста опустошіо, а и Графъ Рабита, Управитель Горньо-Карловачкій съ 1500 Горньокарловчана прелазіо є преко Уне, и међъ Бошняцима страхъ и трепетъ распростирао 21). И Далматински су Сербльи у ово време непрестано подъ Ангеломъ Емо Млѣтчаниномъ у Херцеговину упадали, и до саме Босне често су съ оружіємъ своимъ допирали.

Године 1717. потверди Карлъ іоштъ 1550. год. основаногъ у Славоніи монастыра Лѣпе Вине Діплому, кою є истый Монастыръ іоштъ у старія времена отъ Царева задобыо. - Несрећна за Султана кодъ Петрића пређашнѣ године и друге битке тако га умире, да онъ съ већомъ часћу Дівана и съ Муфтіомъ рата ни мало ни є желянъ быо; но новый великій Везиръ Паша Адріанопольскій Нума Ћупрілій съ 300.000 войника тысућу побѣда Султану обѣћаваюћи, найпослѣ приволе га, да се рать съ Карломъ продужи. Садъ Ћупрілій отма самовластно, и то потайно Пашама Бѣоградскомъ, Смедеревачкомъ, Видинскомъ и Нишкомъ обяви, да ће имъ съ почеткомъ пролѣћа съ войскомъ у помоћь доћи. Но и Еѵгеній се преправляти почне; онъ већъ 10. Юун. нашегъ съ 140.000 войске станисе кодъ Футока. Съ помоћу войнички на Дунаву лађа, и са шайкама на Сави намѣштенима стѣсни Еѵгеній Бѣоградъ, и 8. Юлія съ восточне и южне стране обколи га. У Бѣоградусе 30.000 изабраны Турски войника налазило; а и самъ Везиръ 19. Юлія нашегъ са 150.000 войске изъ Ниша приспѣ, и по брежульцима выше Бѣограда намѣстисе. Еѵгеній Кнезъ изъ ухваћеногъ єдногъ Великовезировогъ писма дозна, да у єдно време и Везиръ и обсађени Турци на нѣга ударити намѣраваю, зато предупреди Турке, изненада на Везира удари, разбіє га и къ бѣганю обрати; а затимъ 5. Аѵгуста и самый градъ Бѣоградскій съ твердыньомъ заєдно освои. 22). Послѣ краткогъ времена Смедерево, Шабацъ, Оршава, Мехадія и половина Сербіє падне у Еѵгенієве руке. Султанъ, коє овымъ надъ ньимъ одержанымъ побѣдама, коє збогъ тога, што су му Сербльи и Рвати подъ Жупаномъ Драшковићемъ кодъ Нови и Косарца доста штете починили, принуђень буде, те отъ Карла мира заиште. И Карлъ се на то склони: зато на Морави у Сербіи лежећій градићъ Пожареваць (зло и сви Другоєзични Исторіци и сама Діпломація веле: Пассаровицъ) избранъ буде за мѣсто, гдѣ ће се съ обе стране миръ заключити. Тако дакле 20. Юлія нашегъ 1718. године заключенъ буде на 24 године миръ Пожаревачкій, по комъ Карлу припадне Банатъ Темишварскій съ Влашкомъ до Алуте рѣке, Бѣоградъ съ цѣломъ Сербіомъ, часть Босне са Зворникомъ, цѣла Рватска до Уне рѣке са твердыньомъ Бихачомъ и Кроіомъ у Албаніи 23). Миръ дакле Пожаревачкій найвећу часть Сербаля исподъ ярма Турскогъ изтргне: зато, коє збогъ тога, што є съ добывнымъ земляма число Карловы Грчкогъ закона поданика, то єсть Сербаля нарастло, коє пакъ тога ради што є исте 1718. године родолюбивый Митрополітъ Карловачки, Вікентій Поповићъ онѣміо, избересе за Сербію и дольный Сремъ за Митрополіта Моѵсей Петровићъ, кои текъ 1724. године Митрополітску столицу свою изъ Карловаца у Бѣоградъ пренесе 24).

__________
21) Шім. 385. - 22) Шім. 388; Р. 11, 182-3; Майл, 5, 93. - 23) Р. 11, 184. – 24) Р. 11, 185; Чапл. II. 67; Лѣт. Серб. 1826. г. II. 15.

[attachment=1]