Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Blumberg: Nemačka uputila apel Kanadi


Nemačka je pozvala Kanadu da vrati kritični deo gasovoda Severni tok, koji je zaglavljen u zemlji zbog sankcija Rusiji, preneo je u četvrtak Blumberg.

Ministar ekonomije Robert Habek rekao je da gasna turbina mora da bude vraćena pre planiranog održavanja gasovoda Severni tok, koje počinje u ponedeljak, navodi list pozivajući se na telefonski intervju sa ministrom.

Oprema, koju je u Kanadi izgradio Simens, poslata je u Montreal na popravku, ali je zbog sankcija onemogućena da bude vraćena na vreme. To je dovelo do smanjenja protoka gasa kroz gasovod ka Nemačkoj za 60%.

„Ako je to pravno pitanje za Kanadu, želim da bude jasno da ne tražim od njih da ga isporuče Rusiji, već da ga donesu Nemačkoj“, rekao je Habek, a prenosi Blumberg. Takođe je ukazao da sankcije više štete Nemačkoj nego Rusiji.

Mnogi u Nemačkoj strahuju da protok gasa preko Severnog toka neće biti nastavljen kada se završi godišnje održavanje. Prema Blumbergu, Habek se nada da će povratak turbine ostaviti Rusiju bez potencijalnog izgovora da ne ponovo pokrene snabdevanje.

Usred smanjenog snabdevanja gasom, Nemačka je bila prinuđena da pokrene svoj plan za vanredne situacije u oblasti energetike prošlog meseca. Berlin se nada da će ruski gas zameniti LNG; međutim, nemački mediji izvestili su da plan neće uspeti, rekavši da bi se zemlja ove zime mogla suočiti sa ozbiljnom nestašicom gasa.


izvor

[Dreadnought]

Šmihal: Ukrajina će dobiti još 20 milijardi dolara pomoći


Ukrajina će ove godine dobiti još 20 milijardi dolara pomoći i podrške od međunarodnih partnera, rekao je premijer Denis Šmihal tokom nacionalnog teletona na ukrajinskim TV kanalima, javio je Ukrinform.

„Do kraja godine dobićemo još oko 20 milijardi dolara pomoći i podrške od naših partnera“, rekao je Šmihal.

Premijer je napomenuo da je Ukrajina pre konferencije u Luganu potpisala sporazume na ukupnu sumu od 26,7 milijardi dolara, od čega je deo već stigao.

Šmihal je podsetio da su u monetarnom smislu ukupan rezultat postignut u Luganu dogovori o pomoći Ukrajini od 1,9 milijardi dolara. „To jest, tokom ove konferencije dogovorili smo se o dodatnom novcu u određenim pravcima, kao što su poljoprivreda, energetika itd. – za ukupnu sumu od [$]1,9 milijardi“, rekao je on.

Kako je objavljeno, konferencija o oporavku Ukrajine održana je u Luganu (Švajcarska) od 4. do 5. jula.

5. jula predstavnici više od 40 zemalja i oko 20 međunarodnih organizacija odobrili su Lugansku deklaraciju i obavezali se da će podržati Ukrajinu.

Prema ukrajinskoj vladi, plan oporavka Ukrajine već je procenjen na 750 milijardi dolara.


izvor

[Dreadnought]

Blumberg: Evropska komisija suspendovala kredit Ukrajini


Evropska komisija blokira zajam od 1,5 milijardi evra Ukrajini zbog zabrinutosti za njenu finansijsku pouzdanost, prenela je agencija Blumberg.

Reč je o kreditu Evropske investicione banke koji je ponuđen Kijevu, a koji je blokirao budžetski odsek Evropske komisije zbog zabrinutosti za finansijsku pouzdanost.

Evropska komisija garantuje zajmove EIB za operacije van EU sa rezervama koje obično iznose 9% ukupnog obima finansiranja.

Ali ovoga puta komisija želi da obezbedi rezerve od 70 odsto ukupnog iznosa, kao što je bio slučaj sa prethodnom ponudom od milijardu evra za Ukrajinu, rekli su zvaničnici.

Prema njihovim rečima, komisija postavlja zahtev u slučaju da zemlja ne može da vrati sredstva na tržišta. Predstavnik komisije je naveo da EU treba da bude uverena u mogućnost pokrića gubitaka u slučaju neispunjavanja obaveza Ukrajine.

Evropska komisija traži alternativna rešenja koja se oslanjaju na to da zemlje članice EU ili EIB dele neke od dodatnih rizika povezanih sa ovim kreditima, dodao je zvaničnik.

Evropski parlament je dan ranije dao „zeleno svetlo” da se Ukrajini izdvoji milijarda evra makrofinansijske pomoći za podršku u vezi sa ratom.

Evropska komisija je saopštila da bi ova tranša trebalo da stigne do Ukrajine do kraja jula.


izvor

[Dreadnought]

Putin: Situacija na svetskim tržištima hrane biće napeta


Situacija na globalnom tržištu hrane biće izazovna zbog pogrešnih postupaka Zapada, upozorio je danas ruski predsednik Vladimir Putin na sednici vlade.

"Usled okolnosti objektivne i subjektivne prirode, situacija na globalnim tržištima hrane će biti napeta. To je rezultat pogrešnih postupaka pojedinih naših (zapadnih) partnera, pre svega u sferi energetike i makroekonomske politike, jer sve ostalo proizilazi iz toga“, rekao je Putin, prenosi Tas s.

On je takođe upozorio da bi nastavak korišćenja sankcija protiv Rusije mogao da dovede do katastrofalnog rasta cena na energetskim tržištima, pri čemu bi znatno više cene energije pogodile domaćinstva širom Evrope.

"Da, znamo da Evropljani pokušavaju da zamene ruske energetske resurse. Procenjujemo da će rezultat tih aktivnosti biti rast cena gasa na spot tržištu i povećanje cene energenata za krajnje potrošače“, rekao je Putin na sastanku sa visokim državnim zvaničnicima koji je prenosila televizija, izveštava Rojters.

Ruski lider je dodao da sve to još jednom pokazuje da sankcije prema Rusiji nanose mnogo više štete onim zemljama koje ih uvode.

"Dalje korišćenje sankcija može dovesti do još težih, bez preterivanja, čak i do katastrofalnih posledica na globalnom energetskom tržištu", ocenio je.

Istovremeno, ruska novinska agencija navodi da je Putin saopštio da je proizvodnja nafte u Rusiji porasla od početka godine, dok je proizvodnja gasa blago opala.

"Proizvodnja nafte uključujući gasni kondenzat dostigla je 10,7 miliona barela dnevno u junu, što je za pola miliona barela više u odnosu na maj. Sveukupno, od početka godine do danas proizvodnja nafte je porasla za 3,5 procenata na godišnjem nivou, a proizvodnja gasa je smanjena neznatno, za 2,0 odsto, u prvih pet mesec“, precizirao je Putin.


izvor

[Dreadnought]

Francuska nacionalizuje najveću elektroenergetsku kompaniju


Francuska vlada je najavila nacionalizaciju najveće elektroenergetske kompanije u zemlji u nastojanju da ostvari energetski suverenitet u vreme dok je Evropa suočena s energetskom krizom izazvanom ratom u Ukrajini, prenosi Radio Slobodna Evropa pisanje svetskih medija.

Francuska premijerka Elizabet Born rekla je 6. jula da će država u potpunosti nacionalizovati kompaniju Elektrisite de Frans (EDF), čime će vlada imati veću kontrolu nad restrukturiranjem kompanije opterećene dugom, navodi Rojters.

Kompanija EDF, u kojoj država već poseduje 84 odsto, jedna je od najvećih evropskih kompanija za proizvodnju električne energije i nalazi se u srži francuske nuklearne strategije kojom vlada želi da ublaži posledice rasta cena energije, dodatno povećanih zbog mogućnosti nagle obustave isporuka ruskog gasa.

Ta kompanija, međutim, kako ukazuje Rojters, umesto da bude adut vlade, postala je njena velika glavobolja zbog godina kašnjenja u izgradnji novih nuklearnih elektrana u Francuskoj i Velikoj Britaniji, s prekoračenjem budžeta u vrednosti od više milijardi evra.

EDF se ove godine suočila sa nizom problema, ukazuje Rojters. Polovina njenih zastarelih reaktora u Francuskoj trenutno je van mreže, zbog čega je morala više puta da smanji proizvodnju nuklearne energije u vreme kada se Evropa muči da pronađe alternative ruskom gasu.

Kompanija je takođe pogođena odlukama vlade koje su je primorale da prodaje struju rivalima po nižim cenama u okviru napora da se francuski potrošači zaštite od naglog povećanja troškova života.

Francuska planira da preuzme potpunu kontrolu nad EDF, kompanijom specijalizovanom za nuklearnu energiju, suočenom s velikim dugovima, prekidima proizvodnje i konfliktnim zahtevima države, svog glavnog akcionara, dok se sprema za najveće porudžbine novih reaktora u poslednjih nekoliko decenija, piše Fajnenšel tajms.

Osnovana neposredno posle Drugog svetskog rata, EDF je bila otvorena za privatne investitore uz argument da će to doneti više finansijske discipline i transparentnosti kompaniji s istorijom internih sporova, koja je takođe opisivana kao država u državi.

Međutim, status kompanije s akcijama na berzi bio je sve problematičniji, posebno ove godine kada je država primorala EDF da plati račun za ograničenje cene energije kako bi zaštitila domaćinstva od rasta troškova, pogoršanih ruskom invazijom na Ukrajinu.

Taj potez je izazvao negodovanje manjinskih akcionara, dok su udarac pretrpele akcije EDF koje su pale gotovo 90 odsto u odnosu na najvišu vrednost iz 2007. godine.

Osim što francuskoj vladi daje veću mogućnost da interveniše u EDF, potpuna renacionalizacija mogla bi da donese političke poene francuskom predsedniku Emanuelu Makronu.

„Nacionalizacija u Francuskoj, čak i ako nije prava, pošto je (EDF) već u državnom vlasništvu, zadovoljiće neke delove levice i desnice“, rekao je jedan bankar koji je ranije radio s EDF.

Nacionalizacija, ipak, ocenjuje Fajnenšel tajms, možda neće rešiti sve probleme EDF koja se suočila s prekoračenjem troškova i kašnjenjima u nekoliko vodećih projekata pravljenja reaktora u Velikoj Britaniji i Francuskoj, što je izazvalo bojazni oko njene sposobnosti da ih u budućnosti proizvede u većem broju. Pored toga, problemi s korozijom u nekim od njenih 56 reaktora u Francuskoj su napravili rupu u finansijama EDF pošto je proizvodnja pala na višedecenijski minimum.

Nacionalizacija glavne francuske elektroenergetske i nuklearne kompanije odražava želju predsednika Makrona da ostvari ekonomski i energetski suverenitet zemlje, dok se Evropa suočava s pogoršanom energetskom krizom zbog ruske invazije na Ukrajinu, ukazuje Njujork tajms.

Iako Francuska dobija oko 70 odsto struje iz nuklearne energije, što je veći udeo od bilo koje druge zemlje na svetu, Born je rekla da više ne može da se računa na rusku naftu i gas.

Francuska je manje zavisna od ruskog gasa i nafte nego druge evropske zemlje, ali da bi se održala ta relativna nezavisnost, obnova zastarelih nuklearnih reaktora je od ključnog značaja posebno pošto je rat u Ukrajini doveo do rasta cena energije i povećanja inflacije, dok su troškovi života jedna od najvećih briga Francuza.

U Francuskoj postoji tradicija ekonomskog intervencionizma vlade, iako se zemlja odmakla od velikih nacionalizacija 1980-ih pod socijalističkim predsednikom Fransoa Miteranom, tadašnjim liderom socijalista. Nacionalizacija EDF je ipak simboličan korak za predsednika Makrona, bivšeg investicionog bankara koji je 2017. izabran na obećanjima o smanjenju regulacije i državne potrošnje.

Nacionalizacija jedne od najvažnijih elektroenergetskih kompanija u Evropi trebalo bi da pomogne Francuskoj u suočavanju s energetskom krizom, ocenjuje Volstrit džurnal.

Odluka francuske vlade, navodi američki list, odražava kako evropske vlade preduzimaju sve odlučnije korake da kontrolišu svoja energetska tržišta kako cene rastu i ruske zalihe energije opadaju. Nemačka je ove nedelje pokrenula mere za spasavanje gasnih kompanija koje se suočavaju s manjkom novca pošto je Rusija prošlog meseca prekinula isporuke gasa. Vlasti širom Evrope su takođe uvele ograničenje cena.

Za nacionalizaciju EDF takođe su se zalagali moćni francuski sindikati, tvrdeći da bi oslobađanje kompanije od obaveza prema privatnim investitorima donelo stabilnost, i da bi išlo u prilog nacionalnih prioriteta u borbi protiv klimatskih promena.

Najava nacionalizacije EDF usledila je i pošto je Evropski parlament izglasao da se neki nuklearni i gasni projekti smatraju „zelenim“, što bi im pomoglo u pristupu jeftinim zajmovima, čak i državnim subvencijama.

izvor

[Dreadnought]

Šolc: Nemačka će podržati Ukrajinu čak i uprkos ekonomskim nevoljama


Nemački kancelar Olaf Šolc uverava da ekonomski problemi izazvani invazijom na Rusiju neće ometi podršku njegove vlade Ukrajini.

Kako prenosi „Evropska istina“, Šolc je ovo rekao u intervjuu za ZDF.

Odgovarajući na pitanje koliko dugo će nemačka savezna vlada nastaviti da podržava Ukrajinu i da li to neće sprečiti ekonomske poteškoće, kancelarka je rekla: „Mi ćemo pokazati solidarnost – barem je to moj san – sve dok je potrebno da Ukrajina brani se od strašnog i brutalnog napada Rusije“.

On je uverio da će se snabdevanje Ukrajine vojnom i humanitarnom pomoći nastaviti.

„Verujem da je moguće delovati samo uz podršku građana. Ali verujem i da će to biti moguće još dugo“, dodao je Šolc.

Podsetimo, lideri zemalja „Grupe sedam” su po rezultatima samita u Nemačkoj saopštili da su spremni da Ukrajini pruže finansijsku, humanitarnu, vojnu i diplomatsku podršku onoliko koliko je potrebno.

Ranije je Olaf Šolc rekao da savezna vlada još ne može da precizira bezbednosne garancije koje je spremna da pruži Ukrajini i o njima se mora razgovarati sa saveznicima u Severnoatlantskoj alijansi.


izvor

[Dreadnought]

Putin upozorava Zapad: Sankcije rizikuju katastrofu od skoka cena energije


Predsednik Vladimir Putin upozorio je u petak Zapad da nastavak sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini rizikuje da izazove katastrofalan rast cena energije za potrošače širom sveta.

Putin, koji sankcije uvedene Rusiji smatra objavom ekonomskog rata, rekao je da su pozivi Zapada da se smanji oslanjanje na rusku energiju doveli do „groznice“ na globalnim tržištima od skokova u nafti i gasu.

Kupci iz Evropske unije rekli su da žele da se odviknu od ruskog gasa, dok su lideri Grupe sedam rekli prošlog meseca da žele da istraže „ograničenja cena“ ruskih fosilnih goriva, uključujući naftu.

„Ograničenja sankcija Rusiji nanose mnogo više štete onim zemljama koje ih nameću“, rekao je Putin liderima ruske naftne i gasne industrije, uključujući izvršnog direktora Rosnjefta Igora Sečina i zamenika premijera Aleksandra Novaka.

„Dalja upotreba sankcija može dovesti do još težih – bez preterivanja, čak i katastrofalnih – posledica na globalnom energetskom tržištu.

Putinova invazija na Ukrajinu 24. februara i uvođenje najstrožih sankcija od strane Zapada u modernoj istoriji potkopali su pretpostavke tržišta energenata i roba – dok su usporili globalni rast.

Dok se Putin bori sa velikim ratom, najvećom geopolitičkom krizom i najvećim ruskim ekonomskim izazovom od pada Sovjetskog Saveza 1991. godine, 69-godišnji šef Kremlja je više puta signalizirao da nije raspoložen za povlačenje.

Energetika je oblast u kojoj Kremlj i dalje ima uticaj – a evropske sile, uključujući Nemačku, strahuju da će možda uskoro prekinuti snabdevanje.

Rusija je drugi najveći svetski izvoznik nafte posle Saudijske Arabije, najveći svetski izvoznik prirodnog gasa i najveći svetski izvoznik pšenice. Evropa uvozi oko 40 odsto svog gasa i 30 odsto nafte iz Rusije.

Pošto cene već rastu, svet se priprema za dalji prekid snabdevanja iz Rusije: gasovod Severni tok 1 ispod Baltika, vitalni put snabdevanja Nemačkom, trebalo bi da bude podvrgnut održavanju od 11. do 21. jula.

Gazprom (GAZP.MM) je smanjio kapacitet kroz gasovod na samo 40%, navodeći kao razlog odložen povratak opreme koju servisira nemački Siemens Energi (SIEGn.DE) u Kanadi zbog sankcija.

Kaspijski naftovodni konzorcijum (CPC), koji nosi oko 1% globalne nafte, naložio je ruski sud da obustavi rad u utorak. Tokovi se nastavljaju, ali nije poznato koliko dugo.

Znamo da Evropljani pokušavaju da zamene ruske energetske resurse“, rekao je Putin. „Međutim, očekujemo da rezultat ovakvih akcija bude povećanje cena gasa na spot tržištu i povećanje cene energenata za krajnje potrošače.

Rusija je u poslednjih nekoliko meseci prekinula dotok gasa Bugarskoj, Poljskoj, Finskoj, danskom dobavljaču Orsted (ORSTED.CO), holandskoj firmi Gasterra i Shell za svoje nemačke ugovore, nakon što su svi odbili zahtev da pređu na plaćanje u rubljama kao odgovor na evropske sankcije.

Putin je rekao da je ekonomski „blickrig“ Zapada propao, ali je priznao da je naneta šteta ekonomiji od 1,8 biliona dolara.

„Trebalo bi da budemo sigurni u sebe, ali treba da vidite rizike – rizici su i dalje prisutni“, rekao je Putin.

Putin je rekao da je situacija u ruskom sektoru goriva i energije ostala stabilna, navodeći povećanje proizvodnje nafte i gasnog kondenzata na 10,7 barela dnevno u junu.

Međutim, on je rekao da bi ruske energetske kompanije trebalo da se pripreme za embargo EU na naftu koji treba da stupi na snagu krajem godine.

„Vlada trenutno razmatra opcije za razvoj železničke i gasovodne infrastrukture za snabdevanje ruske nafte i naftnih derivata prijateljskim zemljama“, rekao je Putin.


izvor

[Dreadnought]

Rojters: Turbina za „Severni tok 1“ preko Nemačke do „Gasproma“


Turbina potrebna za funkcionisanje gasovoda Severni tok 1 biće isporučena Nemačkoj iz Kanade, piše Rojters. Iz Kremlja poručuju da će povećati isporuke gasa Evropi ako turbina bude vraćena.

Nemačke vlasti potvrdile da je vlada dobila pozitivan signal od Kanade u vezi sa isporukom, ali nije mogla da kaže da je turbina isporučena.

Ruski „Gasprom“ je prošlog meseca smanjio kapacitet duž gasovoda „Severni tok 1“ na samo 40 odsto uobičajenih nivoa, navodeći kao razlog za to odloženi povratak opreme koju servisira nemački „Simens enerdži“ u Kanadi.

Odluka o vraćanju turbine već je doneta, rekao je Rojtersu izvor upoznat sa ovim pitanjem.

Iz nemačke vlade rečeno je britanskoj agenciji, turbina bi prvo bila poslata u Nemačku koja bi je potom isporučila „Gaspromu“ kako Kanada ne bi prekršila sankcije protiv Moskve.

S druge strane, iz „Simens enerdžija“ niko nije želeo da komentriše vest.

Kremlj je saopštio da će povećati isporuke gasa Evropi ako turbina bude vraćena.

Kijev se protivi predaji turbine „Gaspromu“ i veruje da bi takav potez prekršio sankcije Rusiji.


izvor

[Dreadnought]

Rat u Ukrajini bi mogao izazvati glad 323 miliona ljudi


"Neopravdana i ničim izazvana agresija Rusije na Ukrajinu izazvala je globalnu prehrambenu krizu, zbog koje se više od 323 miliona ljudi širom sveta suočilo sa pretnjom stvarne nestašice hrane, dok je 1,2 milijarde postalo izloženo teškoćama zbog kombinacije visokih cena hrane i energije, i padu prihoda",  rekao je visoki predstavnik EU Žozep Borel, koji je govorio na sednici ministra spoljnih poslova G20 na Baliju o „obraćanju bezbednosti hrane i energije“, prenosi Ukrinform.

„Agresorski rat Rusije protiv Ukrajine dramatično pogoršava prehrambenu krizu. Za samo 2 godine, broj ozbiljno nesigurnih ljudi u svetu već se udvostručio sa 135 miliona pre pandemije COVID-19 na 276 miliona početkom 2022. godine i 323 miliona danas. Sada, sa ovim neopravdanim i ničim izazvanim, 1,2 milijarde ljudi – svaki šesti svetske populacije – ozbiljno je izloženo kombinaciji rasta cena hrane, rasta cena energije i pooštravanja finansijskih uslova“, rekao je Borel.

Visoki predstavnik je napomenuo da „stvari mogu da se pogoršaju“ jer Rusija blokira 20 miliona tona žitarica u ukrajinskim skladištima. „Ovo je smišljen pokušaj da se hrana iskoristi kao oružje rata, ne samo protiv Ukrajine, već i protiv najugroženijih zemalja u svetu“, rekao je Borel.

Afrika je najteže pogođen region, istakao je Borel, dodajući da mnoge zemlje u velikoj meri zavise od žitarica i đubriva iz Rusije i Ukrajine.

„Ova prehrambena kriza nije uzrokovana evropskim restriktivnim merama. Poljoprivredni sektor u Rusiji nije na meti. Naše sankcije ne zabranjuju uvoz ruske poljoprivredne robe, ili đubriva, niti plaćanje takvog ruskog izvoza“, rekao je visoki predstavnik.

„Kriza je u potpunosti uzrokovana akcijama Rusije: ona je napala žitnicu sveta i pretvorila brodske puteve Crnog mora u ratnu zonu“, rekao je Borel.

EU radi na četiri pravca delovanja:

Prvo, solidarnost. EU će mobilisati preko 7 milijardi evra do 2024. za globalni odgovor na bezbednost hrane. Drugi prioritet je podrška pristupačnosti hrane tako što se bavi makroekonomskom stabilnošću ranjivih zemalja.

Drugo, proizvodnja. EU radi na jačanju proizvodnih kapaciteta i otpornosti prehrambenih sistema. Uklonili smo sva ograničenja kako bismo olakšali izvoz poljoprivredne proizvodnje u Evropu.

Treće, trgovina. Kako Rusija koči napore UN na Crnomorskom putu, postižemo napredak kroz Line solidarnosti predvođene EU, pomažući Ukrajini da izvozi svoje žitarice preko alternative blokiranim lukama: 2,5 miliona tona je izvezeno u junu, u poređenju sa milionom u April. Ali rešavanje ovog problema je skupo i sporo.

Sa sledećom žetvom očekuje se dodatnih 50 miliona tona. Oslobađanje kapaciteta za skladištenje postaje sve hitnije.

I četvrto, multilateralizam. Svako treba da se posveti učvršćivanju odgovora na bezbednost hrane u multilateralnom sistemu i povezivanju sa Globalnom grupom za odgovor na krizu UN-a. Ni u energetskom sektoru restriktivne mere nisu razlog za visoke cene i zategnuto tržište. Pravi razlozi su veštačke nestašice snabdevanja, posebno gasa, od strane Rusije.

EU jača angažman sa našim partnerima, kroz rešenja koja podržavaju stabilnost na globalnim energetskim tržištima, maksimiziranjem proizvodnih kapaciteta.

„Tranzicija na zelenu energiju biće ključni lek za održivu i pristupačnu energiju širom sveta. Ova kriza će nas primorati da pojačamo i ubrzamo ovu tranziciju. Takođe ćemo diverzifikovati snabdevanje energijom uključivanjem u vodonična partnerstva sa pouzdanim partnerima“, rekao je Borel.

„Još brži odgovor na mnoga od ovih pitanja ostaje u rukama jednog čoveka: predsednika Putina, koji treba da zaustavi ovaj besmisleni rat i izbegne globalnu prehrambenu i energetsku katastrofu“, zaključio je zvaničnik.

izvor

[Dreadnought]

Mediji: Kanada već odlučila da vrati turbinu za „Severni tok“ Nemačkoj


Kanada je već odlučila da vrati turbinu za gasovod „Severni tok“ Nemačkoj, preneo je Rojters, pozivajući se na izvor upoznat sa situacijom.

Kanadski list „Globe and Mail“ objavio je u petak, pozivajući se na neimenovanog kanadskog zvaničnika, da su Kanada i Nemačka blizu postizanja sporazuma koji bi omogućio vraćanje Rusiji gasne turbine za „Severni tok“, koja je prethodno poslata Kanadi na popravku.

Napomenuto je da će odluka biti doneta „u narednih nekoliko dana”, jer Kanada i Nemačka još pregovaraju s Ukrajinom, koja se tome protivi.

Prema izvoru Rojtersa, odluka o vraćanju turbine je već doneta. Izvor kaže da će turbina biti poslata u Nemačku, koja će je potom isporučiti Gaspromu.

Sredinom juna Gasprom je saopštio da može da isporučuje „Severnim tokom“ samo 67 miliona kubnih metara gasa dnevno, umesto planiranih 167 miliona kubnih metara.

Kompanija je to objasnila zastojem u radu nemačkog Simensa, koji zbog sankcija Kanade protiv Rusije ne može da vrati turbinu s remonta iz kanadske fabrike, kao i tehničkom neispravnošću motora.

Sada Gasprom koristi oko 40 odsto kapaciteta gasovoda, koji predstavlja glavnu rutu za isporuku ruskog gasa u evropski region.

Rad gasovoda će od 11. do 21. jula biti obustavljen i zbog godišnjeg servisiranja, što bi moglo da doprinese dodatnim nestašicama gasa u Evropi. Pojedine zemlje, među kojima su Nemačka i Austrija, strahuju da bi isporuke po završetku radova mogle da budu smanjene ili potpuno prekinute.

izvor

[Dreadnought]

Šmihal i Larcher razgovarali o ulozi Ukrajine u evropskoj energetici


O podršci Ukrajini, energetskoj i prehrambenoj bezbednosti u Evropi i svetu razgovarali su tokom sastanka u Kijevu premijer Ukrajine Denis Šmihal i predsednik francuskog Senata Žerar Larše, saopštila je vladina pres služba, prenosi Ukrinform.

Napominje se da je šef vlade zahvalio francuskoj strani na podršci koju pružaju zemlji u svim oblastima: od nabavke oružja, tehnologije, vojne obuke do finansijske, humanitarne pomoći i sankcija.

„Važno je da smo svi na istoj strani. Pored vojne komponente, suštinski alat za odvraćanje Rusije je politika sankcija. Zahvalna Francuskoj što podržava svih šest paketa. Neophodno je primeniti sekundarni tzv. sankcije da se Rusija ne može prilagoditi. Pakete sankcija treba stalno intenzivirati, tako da očekujemo sledeći, sedmi paket“, naglasio je Denis Šmihal.

Premijer Ukrajine je naglasio da Rusija nastavlja da ucenjuje evropske zemlje hibridnim oružjem poput gasa i nafte. Istovremeno, dodao je premijer, Ukrajina ima jedno od najvećih podzemnih skladišta prirodnog gasa u Evropi.

„Uveren sam da možemo pronaći sinergiju za korišćenje našeg sistema za prenos gasa i skladišta kako bismo povećali obim tranzita za evropske zemlje“, istakao je šef vlade.

Denis Šmihal je naglasio da je Ukrajina već deo evropskog energetskog tržišta ENTSO-E i već izvozi prvih 100 MV električne energije u okviru toga.

„Ukrajina je sposobna da isporuči oko 2.000 MV električne energije. To je prilično moćan deo električne energije koju možemo da isporučimo za Evropsku uniju, obezbeđujući stabilnost energetskog sistema Evrope“, istakao je premijer.

Denis Šmihal i Žerard Larše takođe su razgovarali o potrebama Ukrajine za deblokadom njenih morskih luka. Šef Vlade je istakao važnost prenošenja istine afričkim i azijskim zemljama da je navodna kriza sa hranom posledica blokade ruske luke u Ukrajini, ali ne i sankcija protiv Ruske federacije, jer ruska propaganda pokušava da iskrivi istinu.

„Evropa mora biti krajnje konsolidovana – samo tako će se moći odupreti hibridnom uticaju Ruske federacije“, naglasio je premijer.

Denis Šmihal je zahvalio Francuskoj na podršci reformama u Ukrajini. Posebno je istakao da je reforma decentralizacije bila 100% opravdana, posebno tokom rata: „Većina čelnika zajednica, načelnika gradova pokazala je moć i odlučnost na teritorijama koje su okupirane, koje su na prvoj liniji fronta. Oni ostaju uz svoje zajednice , podržavaju ljude. Njihova uloga raste svake godine. Decentralizacija je reforma koja pomaže ujedinjavanju Ukrajine.“

Predsednik francuskog Senata izrazio je divljenje i solidarnost sa ukrajinskim narodom koji pruža otpor agresoru. On je uverio da će Francuska stati uz Ukrajinu na putu ka članstvu u EU.

izvor

[Dreadnought]

Borel: EU je isporučila milione tona ukrajinskog žita


Evropska unija je ubrzala izvoz ukrajinskog žita, skoro udvostručivši obim isporuka u junu, objavio je u petak visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel na svom Tviteru.

Prema njegovim rečima, EU je od aprila takozvanim „trakama solidarnosti“ prevezla 5,8 miliona tona žitarica iz Ukrajine.

Borel je takođe napisao da je „1,2 milijarde ljudi ozbiljno izloženo kombinaciji rasta cena hrane i energije i pooštravanja finansijskih uslova“. On je još jednom optužio Moskvu da je „blokirala milione tona žita u ukrajinskim skladištima, koristeći hranu kao ratno oružje“.

Zapadne nacije su u više navrata okrivile Rusiju za blokiranje ukrajinskih luka, što onemogućava isporuku žita iz te zemlje. Moskva je odgovorila da će garantovati bezbedan prolaz za pošiljke žitarica ako Kijev očisti svoje luke od mina.

Prošlog meseca je predsednik Vladimir Putin rekao da Rusija ne ometa izvoz i kritikovao Zapad zbog njegovog „ciničnog stava” prema snabdevanju hranom zemalja u razvoju, koje su najviše pogođene rastućim cenama. On je rekao da je rastuća inflacija na Zapadu „rezultat njihove sopstvene neodgovorne makroekonomske politike“.

Ukrajina, veliki poljoprivredni proizvođač, nije mogla da izvozi svoje žito morem zbog sukoba koji je u toku, a procenjuje se da je 22 miliona do 25 miliona tona žitarica trenutno zaglavljeno u lukama zemlje.

izvor

[Dreadnought]

Evropska borba za gas šteti siromašnijim nacijama


Evropske zemlje aktivno kupuju tečni prirodni gas (LNG) kao alternativu ruskom snabdevanju gasovodima, uskraćujući siromašnije zemlje koje ne mogu da se takmiče za gorivo zbog visokih cena, objavio je u petak The Vall Street Journal.

Prema pisanju publikacije, cena LNG-a je naglo porasla za 1.900% u odnosu na najnižu cenu od pre dve godine. Trenutne cene su ekvivalentne kupovini nafte po ceni od 230 dolara po barelu, dok se LNG obično trguje uz popust u odnosu na naftu. Zemlje u razvoju ne mogu da se takmiče sa Evropom za snabdevanje po takvim cenama od oko 40 dolara za milion britanskih termalnih jedinica (MMBtu).

Prema podacima Vood Mackenzie-a, koje citira Žurnal, evropske zemlje su povećale svoj uvoz LNG-a za skoro 50% od početka godine do 19. juna. Istovremeno, uvoz Indije tokom tog perioda opao je za 16%, Kina je smanjila kupovinu za 21%, a Pakistan za 15%.

Tender iz Pakistana za oko milijardu dolara LNG-a nije privukao ponude u četvrtak, rekli su zvaničnici zemlje. Svakog dana, preduzeća i domovi u zemlji trpe satima isključenja električne energije koje je nametnula vlada jer Islamabad ne može da uveze dovoljno prirodnog gasa za gorivo za elektrane, objasnili su oni.

„Svaki molekul gasa koji je bio dostupan u našem regionu kupila je Evropa jer pokušava da smanji svoju zavisnost od Rusije“, rekao je pakistanski ministar energetike Musadik Malik.

U nekim slučajevima, teret koji je bio namenjen siromašnijim zemljama preusmerava se u Evropu. Stručnjaci primećuju da je to isplativo čak i ako su dobavljači primorani da plaćaju kazne po ugovorima sa zemljama u razvoju.

Svetske zalihe LNG-a koji se koriste za proizvodnju energije progutale su evropske nacije, kaže Valerie Chov, šefica istraživanja gasa i LNG-a za Aziju i Pacifik u Vood Mackenzie-u. On je za VSJ rekao da su „tržišta u nastajanju u Aziji preuzela najveći teret i da im se ne nazire kraj“.


izvor

[Dreadnought]

Gas u Bugarskoj poskupljuje 30 odsto


Bugarska državna kompanija Bulgargaz potvrdila je da će gas poskupeti od jula.

Nova cena biće 186,47 bugarskih leva (95,25 evra) po megavat-satu (MWh), prenosi Biznis.rs.

U bugarskom parlamentu održana je sednica zatvorenog tipa, a tokom zasedanja poslanici su razgovarali sa premijerom Kirilom Petkovom i ministrom energetike Aleksandrom Nikolovim o bezbednosti isporuka gasa, javlja Sputnjik.

Detalji sa sednice nisu otkriveni, ali su mnogi parlamentarci kasnije konstatovali da „ukoliko i bude gasa, njegova cena će biti mnogo veća“.

Dan ranije je izvršni direktor kompanije Ljudmil Jocev na sednici komisije za energetiku predložio da se od jula cena gasa poveća 31,5 odsto. On je istakao da je Bugarska obezbeđena gasom za jul i avgust, ali je priznao da zasad nema dogovora za septembar, oktobar i novembar.

Po njegovim rečima, pregovori sa Gaspromom se stalno vode, uprkos prekidu isporuka krajem aprila. Prema njegovim rečima, obnavljanje isporuka iz Rusije zavise od političara.


izvor

[Dreadnought]

Kanada: Odluka o prenosu turbine na Gasprom još nije doneta, radimo na tome


Kanadski ministar prirodnih resursa Džonatan Vilkinson rekao je da još nije doneta odluka o prenosu Simensove turbine Nemačkoj, neophodne za obnavljanje punog rada ruskog gasovoda Severni tok.

Kako prenosi „Evropska istina“, Vilkinson je ovo rekao u komentaru kanadskom izdanju La Presse.

„O ovom pitanju razgovaramo sa vladom Ukrajine i vladom Nemačke i to nije lako pitanje“, rekao je on, napominjući da je Otava „između kamena i nakovnja“ i bez obzira na odluku, jedan od partnera će biti uvređen.

Vilkinson je objasnio da gasovod Severni tok snabdeva gasom ne samo Nemačku, već i niz drugih evropskih zemalja, a Rusija koristi turbinu kao izgovor da smanji isporuke gasa Berlinu i drugim zemljama.

On je dodao da Kanada „mora da bude saosećajna sa sudbinom Ukrajinaca“ i da nastavi da u potpunosti podržava sankcije Rusiji, ali, s druge strane, „svrha sankcija nije da kazni naše saveznike i tako uništi privrede Nemačke, Italije“. , Slovačkoj i Austriji“.

„Radimo na tome da pokušamo da nađemo rešenje koje će zadovoljiti sve“, zaključio je ministar.

Kako je prenela „Evropska pravda”, kanadska vlada namerava da, u dogovoru sa Nemačkom, odobri odluku o izuzeću od režima sankcija za isporuku turbina za gasovod Severni tok, što će stvoriti presedan za u -tačko ukidanje embarga na zahtev države agresora.

Ukrajinska vlada je već svesna namere Kanade da pristane na takvo postepeno ukidanje sankcija Rusiji i smatra ovu odluku „neosnovanom i opasnom za režim sankcija“.

Nemačka je u julu zvanično zatražila od Kanade da odobri ukidanje sankcija i deblokadu turbine koja je navodno zaustavila pumpanje gasovoda Severni tok. Izvori Rojtersa su primetili da je Otava očigledno odobrila ovaj zahtev.


izvor