Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[MOTORISTA]

Punjenje gasom Severnog toka 2 počinje sutra
Tanjug 10.06.2021.

Podmorski segment prvog kraka gasovoda Severni tok 2 tehnički je završen, a puštanje u rad započeće u petak, 11. juna, saopštila je danas kompanija Severni tok 2 AG, operater gasovoda.

"Cevovod je završen 4. juna. Povezivanje je izvršeno danas - povezani su podmorski delovi gasovoda položeni izmedu ruske i nemačke strane. Početak punjenja gasovoda počinje sutra", navodi se u saopštenju, prenosi agencija TASS. Iz kompanije su dodali da su radovi na polaganju cevi na drugom kraku Severnog toka 2 u toku.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Pentagon: Rusija je pokazala da se ne plaši


Rusija je pokazala da se ne plaši da se suprotstavi Sjedinjenim Američkim Državama u sferama u kojima postoji rivalstvo, a takođe teži ka tome da pojača svoj uticaj u Evropi, naveo je američki ministar odbrane Lojd Ostin.

„Rusija je pokazala da se ne plaši da se suprotstavi SAD u sferama u kojima postoji rivalstvo, kao što je sajber-sfera, a ona takođe nastavlja da pokazuje interes za regionalnu hegemoniju. Ministarstvo odbrane će podržati našu spremnost da obuzdavamo agresiju Rusije ili bilo koje druge sile koja teži da nas izazove u (evropskom) regionu“, navodi se u pisanom komentaru Ostina, pripremljenom za saslušanje u Odboru Senata za pitanja Oružanih snaga.

Prema mišljenju šefa Pentagona, „agresivno ponašanje sve samouverenijih strateških suparnika kao što su Kina i Rusija povećavaju značaj kolektivne bezbednosti“.

S tim u vezi, Ostin je ukazao na potrebu da Vašington jača saradnju sa svojim saveznicima i partnerima, uključujući i NATO.

„Naš savez sa NATO-om ostaje neraskidiv i naši saveznici su faktor koji jača bezbednost SAD u čitavom svetu“, zaključio je on.


Vojni budžet Rusije – zagonetka

Američki general i načelnik Generalštaba Oružanih snaga SAD Mark Mili izjavio je da odbrambeni budžeti Rusije i Kine zajedno premašuju američki, ali da vlade tih zemalja ne otkrivaju detaljne cifre.

„Vlade obe zemlje ne otkrivaju karte, kada se radi o budžetu. Veoma je teško utvrditi koliko je novca potrošeno na odbranu u poređenju sa drugim prioritetima“, rekao je Mili.

Takođe je istakao da su procene Ministarstva odbrane i obaveštajne zajednice SAD o odbrambenim budžetima Rusije i Kine poverljive.

Ranije je saopšteno da bi rashodi Sjedinjenih Američkih Država za potrebe Pentagona mogli da porastu za 1,6 odsto u fiskalnoj 2022. u odnosu na 2021. godinu, ako Kongres odobri zahtev Bele kuće. Kako se navodi u izjavi američkog ministra odbrane Lojda Ostina, američka vojska „suočava se sa značajnim izazovima koji potiču od zemalja kao što su Kina i Rusija, kao i sa pretnjama za globalnu bezbednost izazvanim faktorima poput klimatskih promena i pandemije kovida 19“.

izvor

[Dreadnought]

Amerika se nada da će se posle samita Bajden-Putin ambasadori vratiti u Moskvu i Vašington


Američka administracija se nada da će se ambasadori Amerike i Rusije vratiti u svoje diplomatske misije po završetku samita lidera dve zemlje, objavila je TV stanica Si-En-En pozivajući se na izvore, prenosi RIA Novosti.

Prema rečima američkih zvaničnika, vraćanje ambasadora je neophodan korak u cilju podrške otvorenog radnog dijaloga između dve zemlje koji će imati presudan značaj s obzirom na to da administracija američkog predsednika teži stabilnim i predvidivim odnosima sa Rusijom, navela je američka TV.

Podsetimo, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov saopštio je 16. aprila da je ruska strana posavetovala američkom ambasadoru Džonu Salivanu da „ode u svoju prestonicu i obavi ozbiljne konsultacije“. Ruski MIP smatra da ambasadori Rusije i SAD u Vašingtonu i Moskvi treba da budu u svojim prestonicama radi analize situacije.

Odnosi Rusije i Zapada nastavljaju da se ozbiljno pogoršavaju. SAD i zemlje EU nastavile su da pod raznim izgovorima uvode sankcije Rusiji. U tom kontekstu, Lavrov je ranije izjavio da Moskva nema odnose sa Evropskom unijom kao organizacijom, jer ih je uništio Brisel. Situacija nije ništa bolja ni u američkom pravcu. Ambasador Rusije u Sjedinjenim Američkim Državama Anatolij Antonov pozvan u Moskvu na konsultacije da bi se analiziralo šta treba raditi i kuda krenuti u kontekstu odnosa sa Vašingtonom.

Kasnije je saopšteno da se ambasador Rusije u SAD Anatolij Antonov, najverovatnije, neće skoro vratiti u Vašington.

izvor

[Dreadnought]

Kristijan Šmit: Posetiću Moskvu, neophodan dijalog s Rusijom


Kristijan Šmit kojeg je nedavno Savet za implementaciju mira imenovao za novog visokog predstavnika u BiH, čemu su se usprotivile Republika Srpska i Rusija, izjavio je da planira da poseti Moskvu i pozvao je ruske vlasti na saradnju.

„Interesi Rusije i Zapada se ukrštaju i na Balkanu. Ruska vlada ne podržava moju kandidaturu (za visokog predstavnika u BiH). To se dogodilo u okviru politike odbijanja saradnje. Na dužnosti visokog predstavnika činiću sve ne samo radi mira, nego ću raditi i zbog mlađe generacije koja ne razume sukob svojih predaka, ali zbog toga nam je potreban dijalog, spremnost da radimo jedni s drugima, uključujući i Moskvu. Zato ću otići i u tu prestonicu (Rusije) i pozivam i nas i ruske vlasti, zajedno sa međunarodnom zajednicom, da preuzmemo odgovornost na sebe“, rekao je Šmit.

Kako je naglasio, „to je ono što nam je potrebno u Evropi“.

„To je takođe recept za Putina da vodi svoju zemlju napred“, konstatovao je Šmit, govoreći u nemačkom Bundestagu na saslušanju o politici Nemačke prema Rusiji, koje je pokrenula stranka „Zeleni“.

izvor

[Dreadnought]

U Bundestagu odbačen poziv Zelenih da se odustane od projekta „Severni tok 2“


Poslanici nemačkog Bundestaga glasali su protiv poziva Zelenih da se revidira politika prema Rusiji i odustane od gasovoda „Severni tok 2“.

Kako je rekao zamenik predsednika parlamenta Hans-Peter Fridrih, protiv ovog predloga bile su sve stranke, osim Socijaldemokratske čiji su poslanici bili uzdržani.

„Predlog je odbačen“, rekao je Fridrih posla glasanja.

Predlog Zelenih pod nazivom „Korigovanje politike prema Rusiji – dosledna zaštita ljudskih prava, demokratije i evropskog ustrojstva“ je, između ostalog, sadržao poziv vladi Nemačke da prizna da novi gasovodi kao što je „Severni tok 2“ nisu potrebni Evropi i da su, naprotiv, štetni po klimu, kao i da prekine podršku i odustane od tog projekta.

Pred Bundestagom je juče govorio i šef diplomatije Hajko Mas, koji je istakao da Nemačkoj nije potrebna revizija strategije u odnosima sa Rusijom.


izvor

[Dreadnought]

Koje su Putinove „crvene linije“ za sastanak sa Bajdenom


Američki predsednik Džo Bajden na predstojećem samitu sa Vladimirom Putinom u Švajcarskoj ne bi smeo da pređe „crvenu liniju“, a nedopustivi su i neprihvatljivi bilo kakvi zahtevi vezani za Krim, pitanje ulaska Ukrajine u NATO i razgovor sa pozicije sile, smatraju ruski političari i analitičari.

Ruski politikolog Ivan Konovalov podseća da je prva „crvena linija“ postavljena još 2008. godine u Osetiji i ističe da je danas ta „kritična linija“ pitanje ulaska Ukrajine u NATO s obzirom da Rusija, sa stanovišta svoje bezbednosti smatra ulazak Ukrajine u Severnoatlantsku alijansu neprihvatljivom.

„Poželjno je stvari gledati šire, jer kada govorimo o Ukrajini, postavlja se pitanje i Gruzije. Sada je gruzijska tema iz određenih razloga manje aktuelna, ali ništa se suštinski nije promenilo — SAD i dalje Gruziju doživljavaju kao uporište za njen uticaj na Kavkazu i kao uporište za konfrontaciju sa Rusijom, dok je Ukrajina sada samo politički popularnija. U principu, ovo pitanje će Amerika i dalje posmatrati kao pitanje korišćenja određenih političkih tačaka za uticaj na Rusiju“, kaže Konovalov za Sputnjik.

I sam Putin smatra da bi „neko“ trebalo da razmisli o tome kako bi Rusija trebalo da reaguje na širenje NATO-a prema ruskim granicama, o tome šta se može smatrati „crvenom linijom“, kao i kakve bi bile posledice pridruživanja Ukrajine NATO-u.

Ruski predsednik je izračunao da bi NATO rakete sa ukrajinske teritorije do centralnog dela Rusije i Moskve mogle da stignu za sedam do deset minuta, što je direktna pretnja bezbednosti Rusije. Pored toga, Putin ne deli mišljenje sa analitičarima, političarima i medijima koji se podsmevaju ideji pridruživanja Kijeva toj organizaciji.


Osetija je bila prva „crvena linija“

Konovalov podseća da je 2008. u Osetiji postavljena prva „crvena linija“ koja je pređena, a da je Rusija na to odgovorila munjevito i silovito.

„Svojevremeno, 2008. godine prva ‘crvena linija’ postavljena je upravo u Osetiji, kada se jasno pokazalo da je ta agresija iza koje su stajale SAD neprihvatljiva. Shodno tome, Rusija je primenila silu“, podsetio je Konovalov.
Krimsko pitanje je takođe jedna od „crvenih linija“, s obzirom da je za Moskvu ta tema već odavno zatvorena. Drugim rečima, pretenzije vezane za teritorijalni integritet Rusije su za Moskvu neprihvatljive, kao i sva druga pitanja koja se tiču unutrašnje politike.

Pored toga, ako se ponovo pokrene tema o pritisku sankcijama i nekakve pretnje, to će takođe biti „crvena linija“ koja se ne može preći.

„Krim je ‘kamen spoticanja’ i to će uvek biti, pa će se o njemu uvek i razgovarati… Jasno je da će to ostati jedno od glavnih tema. Činjenica da Amerikanci uvek imaju pravolinijsku poziciju po pitanju Krima izgleda detinjasto. Ako želite neke konstruktivne sugestije — onda dajte sugestije, a ne ultimatume“, kaže Konovalov.


Bajden ne treba da „pokazuje mišiće“

Političari i analitičari ističu da će tokom sastanka Putina i Bajdena, 16. juna u Švajcarskoj, biti veoma važna retorika i nadaju se da američki predsednik neće „pokazivati mišiće“, ucenjivati, iznositi zahteve i uslove, jer bi to osudilo samit na neuspeh. Dijalog je moguć samo uz međusobno uvažavanje, na ravnopravnoj osnovi i on mora biti konstruktivan, tim pre što je ovaj samit veoma važan ne samo zbog bilateralnih odnosa dve sile, nego i zbog bezbednosti celog sveta.

Veruje se da Bajden neće objaviti program novog Hladnog rata sa Rusijom, ali da neće tražiti ni načine za poboljšanje odnosa sa Moskvom.

„Čini mi se da će na ovom sastanku svaki pokušaj Amerikanaca da nam postave ultimatum biti ‘crvena linija’. Biće mnogo pitanja i ne sumnjam da će po svim tim pitanjima biti pokušaja diktiranja svoje volje, ali i da će svuda, u svim pravcima, biti postavljene ‘crvene linije’“, smatra Konovalov.

Političari i eksperti smatraju da je u okviru samita veoma važno formulisati uslove pod kojima su mogući stabilni odnosi Rusije i SAD, a takođe i izneti svoj stav o nizu spornih pitanja i moguće dogovoriti neka pravila igre u uslovima stalne konfrontacije.

„Najvažnije što se očekuje od ovog sastanka jeste da se on održi i da bude barem relativno dug. Kada to kažem, uzimam u obzir Trampovo iskustvo, s obzirom da on nije mogao da se sastane sa našim predsednikom, jer je bio pod pritiskom sa svih strana... Dakle, najvažnije je da se sastanak dva predsednika održi i to tako da to bude dijalog, ne u hodu, i ne u kuolarima ili na marginama, nego konkretan sastanak posvećen konkretnim pitanjima. Pitanje je da li ćemo naći zajednički jezik, pošto je u ovoj situaciji teško biti optimista ali, kao što sam već rekao, najvažnije je da bude dijaloga i to će biti glavni rezultat samita“, kaže Konovalov.

Veruje se da Bajden neće objaviti program novog Hladnog rata sa Rusijom, ali da neće tražiti ni načine za poboljšanje odnosa sa Moskvom.

Očekuje se da će glavne teme sastanka u Ženevi biti stanje i perspektive bilateralnih odnosa Rusije i Amerike, strateška stabilnost i aktuelna međunarodna pitanja, uključujući rešavanje „regionalnih sukoba“ i saradnju u borbi protiv pandemije virusa korona.

Ruski zvaničnici smatraju da ozbiljno dostignuće samita predsednika Rusije i SAD može biti formiranje okvira za budući rad na kontroli naoružanja.


Piše Olivera Ikodinović
izvor

[Dreadnought]

Ambasada Rusije u SAD optužila NATO za provokacije na Baltiku


Ambasada Rusije u Sjedinjenim Američkim Državama saopštila je da upotreba američkog bombardera B-52H u vojnim vežbama zemalja NATO-a na Baltičkom moru predstavlja „zveckanje oružjem“ koje pojačava napetost u Evropi.

„Korišćenje B-52H, koji može da nosi nuklearno oružje, u manevrima ‘Baltops’ predstavlja još jednu provokaciju. Takvo zveckanje oružjem pojačava tenzije u Evropi“, navodi se u saopštenju ambasade na Tviteru.

​U diplomatskom predstavništvu su dodali da takvi potezi „pomračuju atmosferu“ uoči sastanka Vladimira Putina i Džoa Bajdena u Ženevi 16. juna. Ambasada je pozvala Sjedinjene Američke Države da suštinski preispitaju svoje pristupe bezbednosti na kontinentu i prekinu opasne aktivnosti u blizini granica Rusije.

Pedesete vojne vežbe NATO-a „Baltičke operacije 2021“ odvijaju se u Baltičkom moru od 6. do 18. juna. Učestvuje 16 država članica NATO-a, kao i Švedska i Finska. U vežbama učestvuje oko četiri hiljade vojnika, četrdeset brodova, šezdeset aviona i helikoptera. Tokom vežbi planirano je vežbanje protivpodmorničke borbe, protivvazdušne odbrane, protivminskih operacija, kao i desant trupa na obalu Litvanije. Pomorske vežbe „Baltops“ održavaju se svake godine od 1972.

Ranije je Nacionalni centar za upravljanje odbranom Rusije više puta izveštavao da su ruski lovci pratili američke strateške bombardere B-52H iznad Baltika. Poslednji put to se dogodilo 31. maja.

izvor

[Dreadnought]

Tramp upozorio Bajdena


Donald Tramp poželeo je svom nasledniku, Džozefu Bajdenu, da ne zaspi na sastanku sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i da mu prenese pozdrave.

"Srećno Bajdenu u pregovorima sa predsednikom Putinom. Nemojte da zaspite na sastanku i molim Vas da mu prenesete moje najlepše želje, rekao je Tramp.

Tokom predizborne kampanje, bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država više puta je svog protivnika nazivao „pospani Džo“.

Tramp je primetio da je njegov sastanak sa ruskim predsednikom u Helsinkiju 2018. godine bio "odličan i vrlo produktivan".

Prethodni američki lider izrazio je uverenje da su Sjedinjene Američke Države, uprkos tvrdnjama medija, "na tom samitu mnogo postigle, uključujući i poštovanje predsednika Putina i Rusije".


izvor

[Dreadnought]

Američki raketni razarač krenuo ka Crnom moru


Američki raketni razarač „Labun“ krenuo je ka Crnom moru kako bi učestvovao u bezbedonosnim operacijama na moru, saopštila je Šesta flota američke ratne mornarice na Tviteru.

„Brod Američke ratne mornarice ‘Labun’ krenuo je ka severu Crnog mora kako bi učestvovao u operaciji održavanja bezbednosti na moru. Ratna mornarica SAD redovno sarađuje sa našim NATO saveznicima i partnerima u Crnom moru“, navodi se u saopštenju.

​Razarač Američke ratne mornarice „Labun“ tipa „Arli Berk“ je počeo da se koristi 1995. godine. U svom naoružanju ima brodski protivraketni sistem „Idžis“ i može da ponese do 56 krstarećih raketa „Tomahavk“ opremljenih nuklearnim bojevim glavama.

Na brodu se nalazi i helikopter SH-60 „Si hok“, dok posadu broda čini 337 vojnika.

izvor

[Dreadnought]

Američki ekspert opisao strategiju NATO-a za pobedu nad Rusijom


Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici u NATO-u moći će da pobede u slučaju mogućeg rata sa Rusijom ukoliko iskoriste čitav arsenal mogućnosti, piše za časopis „Nešenal interest“ ekspert Kris Ozborn.

Autor smatra da je za pobedu neophodan sledeći uslov – ne samo komandanti i vojnici, već i čitave borbene platforme moraju da komuniciraju jedni sa drugima.

Ozborn je naveo i primer: poljski lovac sreće ruske brodove na Baltičkom moru, šalje koordinate američkom razaraču koji odmah kreće u susret protivniku i napada ga protivbrodskim raketama. Ovu taktiku ratovanja trenutno razmatra Pentagon zajedno sa zapadnim saveznicima.

Za borbene operacije u punom obimu potrebno je maksimalizovati upotrebu veštačke inteligencije i umrežavanje. Takva komunikacija može doneti pobedu saveznicima. Ciljevi se moraju brzo identifikovati i odmah gađati kako bi se postigla strateška prednost, istakao je Ozborn.

Sjedinjene Američke Države nameravaju da prošire program razmene podataka i u njega uključe saveznike u NATO-u. Takva saradnja će se smatrati glavnim taktičkim ciljem rata. Amerikanci i njihovi saveznici suočeni su sa zadatkom sinhronizacije različitih komunikacionih sistema u jedinstvenu celinu.

„Cilj ovih napora je da se proširi multidomenska i sve šira mrežu komunikacija koja povezuje američke službe sa saveznicima Vašingtona u NATO-u“, naglasio je autor članka.

izvor

[MOTORISTA]

Sedam osoba uhapšeno u blizini mesta samita G7
Tanjug 11.06.2021.

Sedam osoba je uhapšeno nakon što su dva vozila zaustavljena i pretražena na oko pet kilometara od mesta održavanja Samita G7 u okrugu Kornvol, na jugozapadu Engleske, saopštila je danas policija.

Policajci su pronašli boju, dimne bombe i megafone nakon što su u četvrtak zaustavili automobil i kombi tokom rutinske kontrole, prenosi BBC. Policija je saopštila da je sedam osoba koje su tom prilikom uhapšene i dalje u policijskom pritvoru.

Samit grupe sedam najrazvijenijih zemalja (G7) počinje danas u Engleskoj. Na samitu će učestvovati i američki predsednik Džozef Bajden, koji boravi u poseti Velikoj Britaniji.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Nemačka podržala NATO u obnavljanju dijaloga sa Rusijom


Nemačka podržava inicijativu generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga za obnavljanje dijaloga sa Rusijom, saopštila je zamenica portparola nemačke vlade Ulrike Demer.

„Savezna vlada pozdravlja inicijativu generalnog sekretara Stoltenberga da se uskoro održi sastanak Saveta Rusija-NATO. Sastanak je odavno iniciran, ali ga Kremlj još uvek nije prihvatio“, rekla je Demerova.

Ranije u junu je generalni sekretar Alijanse izjavio da NATO čeka odgovor Moskve na temu saziva Saveta Rusija-NATO.

Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško je na to odgovorio da se Moskva ne povlači iz dijaloga sa NATO-om, već da Alijansa ne prihvata predloge Rusije za deeskalaciju i odbija da obnovi vojne kontakte.


izvor

[Dreadnought]

Visok stepen terorističke pretnje: Ženevska policija zatražila pojačanje uoči samita Putin-Bajden


Uzimajući u obzir iskustvo sa samita SSSR i SAD iz 1985. godine, ženevska policije je zatražila dodatnu pomoć susednih kantona za samit predsednika Rusije i SAD Vladimira Putina i Džoa Bajdena, saopštila je šefica policije Ženeve, pukovnik Monika Bonifanti.

„Shvatili smo da se nećemo sami izboriti, stoga smo zatražili pomoć od policije susednih kantona. Pamtimo iskustvo sa samita 1985. godine, kada su se sastajali Regan i Gorbačov, i zbog toga smo zatražili dodatnu pomoć“, izjavila je Bonifanti na pres-konferenciji.

Prema njenim rečima, od ponedeljka, 14. juna u Ženevi će se nalaziti 900 pripadnika policije. Pored toga, vojni bataljon će dežurati na aerodromu u Ženevi, dok će preostali vojnici od njih 1.000, koje su vlasti odabrale, pomagati u obezbeđivanju granica kantona.

Bonifanti ističe da će svaka od delegacija Rusije i SAD doputovati u sastavu od 600 do 800 ljudi. Pored toga, u pres-centru preko puta parka La Granž nalaziće se oko 300 novinara. Prema rečima zamenika direktora Federalnog policijskog ureda Švajcarske Stefana Tejmera, Švajcarska smatra da je stepen terorističke pretnje u svetu i dalje visok, te je zemlja preduzela mere uoči sastanka lidera Rusije i SAD.

„Neophodno je uzeti u obzir da pretnja od terorističkog napada ostaje visoka u Švajcarskoj i drugim zemljama. To je uzeto u obzir“, precizirao je Tejmer.


Lovci u slučaju pretnje

Kako je saopštio šef operativnog štaba Ratnog vazduhoplovstva Švajcarske Pjer-Iv Eberle, oni će podići lovačke avione ukoliko se na nebu iznad Ženeve pojavi sumnjiv avion.

„Obično ljudi pitaju da li će leteti lovci, jer ti avioni prave veliku buku. Ali naši avioni će osiguravati bezbednost na maloj visini i preći će u hipersoničnu brzinu samo ukoliko se pojavi moguća pretnja“, rekao je Eberle.
Kako je dodao, zbog predstojećeg samita dvojice predsednika letovi iznad Ženeve će od 15. do 17. juna biti privremeno ograničeni iz bezbednosnih razloga.

Međutim, Eberle nije precizirao koliko će aviona dežurati nad Ženevom, ali je istakao da će oni vršiti nadzor bez prestanka.


Snajperisti oko parka

Kako je saopštio Sputnjiku šef operativnog odeljenja ženevske policije Fransoa Varidel, policija će tokom samita Putina i Bajdena rasporediti snajperiste po obodu parka La Granž koji će raditi pod nadzorom bezbednosnih službi delegacija.

„Saopštili smo da ćemo osigurati maksimalni stepen bezbednosti 15. i 16. juna, kao i pre i posle“, kazao je Varidel.

Prema njegovim rečima, policija je odgovorna za osiguravanje bezbednosti u parku i vili La Granž, a poseban izazov za bezbednosnu službu je potreba da se mesto susreta pripremi za svega dve i po sedmice.

„Sarađujemo sa delegacijama. Oni osiguravaju bezbednost dvojice predsednika, i mi to uzimamo u obzir. Tako da ćemo rasporediti snajperiste, zajedno sa predstavnicima dve zemlje. Oni će biti bez oružja, kao posmatrači. Na taj način će biti garantovano najbolje osiguravanje bezbednosti“, dodao je Varidel.

Takođe je pojasnio da se oko parka postavljaju kamere za nadzor, koje će biti sklonjene nakon samita.

Podsetimo, sastanak Putina i Bajdena održaće se 16. juna u Ženevi. Predstojeći pregovori Putina i Bajdena već se upoređuju sa sastankom Mihaila Gorbačova i Ronalda Regana. Pre 35 godina predsednici Sovjetskog Saveza i SAD takođe su održali samit u Ženevi. Oni su razgovarali o nuklearnom razoružanju. Posle ovog sastanka, Regan je Gorbačova nazvao „tvrdoglavim boljševikom“, a ruski lider svog protivnika „dinosaurusom“.

izvor

[Dreadnought]

Ko je i kako spremao Bajdena za samit s Putinom


Predsednika Amerike Džozefa Bajdena za samit s ruskim liderom Vladimirom Putinom pripremao je šef CIA, nekadašnji ambasador SAD u Rusiji, Vilijam Berns. Kako piše magazin „Tajm“, pozivajući se na predstavnike administracije, suština pripreme može se svesti na sledeće – gde god da krene Putin mora da naiđe na otpor.

Magazin podseća da se Barns zalaže za povratak na obuzdavanje Moskve, kao i vreme Hladnog rata.

Najveći deo priprema odvijao se tokom dnevnih brifinga obaveštajnih službi, a vodeću ulogu imao je direktor CIA Berns.

Uz članak ide i naslovna strana na kojoj se nalazi Bajden sa naočarima za sunce, a na njima se u odrazu vidi Putin.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


​Kako piše „Tajm“, cilj Amerike da Putin ode sa sastanka sa rečima: „Amerikanci nešto smeraju protiv nas“.

Istovremeno, iako Bajden namerava da u Ženevi zauzme „čvrst stav“ njegov cilj je da se ublaži napetost i da se osigura predvidivost za obe strane, navodi se u članku.


izvor

[Dreadnought]

Šef NATO: Spremni smo za saradnju s Rusijom, Savet Rusija-NATO pravi format za to


NATO je spreman za saradnju sa Rusijom i predlaže da se u tom cilju koriste postojeći kanali, rekao je šef Alijanse Jens Stoltenberg. Kako je istakao, Savet Rusija-NATO je pravi format za dijalog dve strane.

„Važno je koristiti postojeće usaglašene kanale za dijalog sa Rusijom, kako bi taj dijalog bio sadržajan u okvirima formata koji su se već pokazali kao dobri. Zato smo predložili da se održi Savet Rusija-NATO. Za sada Rusija nije odgovorila pozitivno“, rekao je Stoltenberg na pres konferenciji u Briselu uoči samita Alijanse 14. juna.

On je dodao da će zemlje-članice na samitu izraziti podršku Ukrajini i Gruziji, njihovim evroatlantskim težnjama, kao i procesu sprovođenja reformi.

Jedna od tema samita biće i povlačenje savezničkih snaga iz Avganistana.

Stoltenberg je uveren da će na samitu značajna pažnja biti posvećena pitanju kontrole naoružanja i dodao da na tom planu predstoji „veliki rad“

„Nastavićemo aktivan rad na podršci postojećih sporazuma i izradi novih.. Predstoji nam veliki rad u oblasti kontrole naoružanja. To se tiče najrazličitijeg naoružanja – malog, srednjeg i velikog dometa, različitih sistema“, rekao je generalni sekretar NATO.

Najavio je i da će na samitu biti usaglašena politika po pitanju sajber bezbednosti.

„Na samitu će se donositi odluke vezano za dve nove oblasti – sajber prostor i kosmos. Verujem da će saveznici usaglasiti novi odbrambeni program za sajber bezbednost jer tu ima najviše izazova. Kosmos je takođe važna oblast. Poslaćemo jasan signal da je NATO sposoban da efikasno osigura bezbednost u tim oblastima“, rekao je on.

Očekuje se da će na samitu biti utvrđena nova strategija bloka „NATO - 2030“, a zemlje-članice će razmotriti Rusiju, Kinu, borbu protiv klimatskih promena i potencijalne pretnje po Alijansu u narednih deset godina.

Na samitu će učestvovati i američki predsednik Džozef Bajden koji je pre dva dana stigao u Evropu na prvu inostranu turneju. Odmah posle samita NATO u Ženevi će biti održan i samit Bajdena i ruskog lidera Vladimira Putina.

izvor