PALUBA

16. avgust 2010.

Moskva: Uhapšen rumunski diplomata
   
   Rumunski diplomata visokog ranga Gabrijel Greku uhapšen je u Moskvi dok je "pokušao da dobije vojne informacije", prenose RIA Novosti.

Agencija RBK prenosi da je kod rumunskog diplomate pronadjena specifična oprema za špijuniranje.

Neke informacije sugerišu da je Greku bio špijun koji je radio kao prvi sekretar za politička pitanja.

Ministar spoljnih poslova Rumunije Teodor Bakonski nije hteo da komentariše slučaj, rekao je portparol ministarstva odogovarajući na pitanje novinara Televizije Realitatea.


Izvor: B92

Dodatak na ovu vest je i da je rumunski diplomata proglašen za "personu non grata" i dat mu je rok od 48 sati da napusti Rusiju.

[attachment=1]


Izvor: RIA Novosti

Snimak akcije hapšenja rumunskog diplomate, uhvaćen je na delu tokom primopredaje poverljivih podataka:

http://www.en.rian.ru/video/20100818/160244908.html

Rusko „špijunsko” upozorenje Rumuniji


18.08.2010.

Analitičari smatraju da Moskva proterivanjem rumunskog diplomate,
zbog sumnje u špijunažu, „namerno pokazuje snagu” Bukureštu
 
_{Ruska televizija NTV prikazala snimke hapšenja Gabrijela Grekua Foto AFP}
[attachment=1]

Moskva je uputila Bukureštu zvaničnu notu nakon što je negde u Rusiji zadržan rumunski državljanin Gabrijel Greku, osumnjičen za špijunažu, javila je ruska novinska agencija „Interfaks”. Organi ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) uhvatili su ga, navodno, na delu u trenutku kada je od jednog ruskog žitelja pokušao da „nabavi” tajne vojne informacije. „Špijunski materijali oduzeti od agenta otkrivaju njegovu neprijateljsku delatnost protiv Rusije”, prenosi agencija.

Svakojakih špijuna ima svugde i na svakom koraku. Njihovo otkrivanje nije ništa neobično i naročito. Ali, kada je „špijun” profesionalni diplomata visokog ranga i kada on pada u zamku, stvar se smatra za ozbiljniju. To se i desilo sa Gabrijelom Grekuom, koji u rumunskoj ambasadi u Moskvi obavlja dužnost „prvog sekretara u političkom departmanu”.

Odavde i bučni diplomatski skandal koji je izbio na ionako zamrznutoj političkoj liniji između Bukurešta i Moskve. Prvi komentari u ovdašnjim medijima, koji su se odmah oglasili, odražavali su izvesno iznenađenje. U njima se tvrdilo da se, kada se desi ovako nešto, obično postupa drugačije, finije, „diplomatskije”. Dotični diplomata se ne hapsi već proglašava za personu non grata i šalje kući bez neke galame. Bar tako reče na TV Realitatea poznati spoljnopolitički analitičar Bogdan Kireak, koji misli da je ovoga puta u igri „jača karta”, da „Rusija namerno pokazuje snagu” i daje „Rumuniji važno upozorenje”.

Današnja rumunska štampa uvrštava ovaj događaj u rubriku „stalna napetost između Kremlja i Bukurešta”, koja, navodno, postoji u svih 20 godina proteklih od „rasturanja socijalističkog tabora”. Tako uticajni bukureštanski dnevnik „Gandul” koji objavljuje da je „hapšenje jednog rumunskog diplomate zbog `neprijateljskog rada protiv Ruske Federacije` poslednja i najteža epizoda jedne napete evolucije – iako često držane na minimalnom nivou diplomatske učtivosti – između Bukurešta i Moskve posle 1989”.

Do dubinskog zamrzavanja rumunsko-ruskih odnosa došlo je naročito poslednjih šest godina otkako se za rumunskim državnim kormilom nalazi predsednik Trajan Basesku. Njegov otvoreni antiruski kurs („Crno more je rusko jezero”) postao je poslovičan iako se ovde čuju i pozivi na potrebu pragmatičnosti u odnosima prema jednom od najvažnijih svetskih tržišta.

Malo ko može da jezgrovito objasni razloge zbog kojih je Rumunija namerno „izgubila teren” u ekonomskim vezama sa Rusijom. Nekada (1990–1991) Rumunija je na sovjetsko tržište izvozila robu u vrednosti 1–1,5 milijardu dolara, dok sada taj izvoz teškom mukom jedva dostiže 50 miliona dolara. Po oceni ovdašnjih političkih analitičara sve se svodi na „pogrešno”, „kratkovido” podaništvo, na bezobzirno i totalno vezivanje za potrebe američke geostrategije. „Oni drugi” (Mađari, Poljaci, Česi, Finci) to rade „pametnije”. Oni punom parom trguju i sa – Rusima. To im ne škodi, već naprotiv.

Bez obzira na gorko istorijsko iskustvo, na uzimanje u obzir činjenice da se na njegovom istoku nalazi jedna od najvećih svetskih sila, Bukurešt ne ispoljava nikakvu elastičnost prema Moskvi. Olako je dopustio stvaranje američkih vojnih baza na svojoj teritoriji. Naravno, to je namrgodilo Ruse. Sada se ovde smešta i američki antiraketni štit. Uz sam bok Rusije. Otvoreno se govori o potrebi „suzbijanja ruskog uticaja” u Republici Moldaviji. Kišinjev se smatra za prestonicu „druge rumunske države” uz nevešto nagoveštavanje „nacionalne želje” da se Rumunija i Moldavija ponovo nađu u zajedničkim granicama.

Sve to Rusima smeta. U takvim uslovima jedan „zatečeni” rumunski diplomatski špijun se ne šalje kući bez neke galame, već, naprotiv, udara se u talambase.

Zapaženo je da rumunski MIP, kao ni drugi državni organi, nisu dosad uopšte reagovali na demonstrativno proterivanje visokog rumunskog diplomatskog predstavnika iz Moskve. Tvrdi se da su u toku „konsultovanja” sa saveznicima iz NATO-a. Ovdašnja štampa je i postavila pitanje: „Za koga i šta Rumunija špijunira u Rusiji”.

Iz nezvaničnih krugova se proturaju mišljenja da Bukurešt ipak neće ostati bez odgovora. Simetričnog ili asimetričnog. Pri tome se pominje prošlogodišnji slučaj „tajnog proterivanja trojice ruskih diplomata” iz Bukurešta, vezanog za „slučaj Akim”. Reč je o podoficiru rumunske vojske Floričelu Akimu, koji je „prodavao” vojne tajne bugarsko-ukrajinsko-ruskim agentima i za to „zaradio” 12 godina robije.

Milan Petrović
Izvor: Politika

Za koga i šta Rumunija špijunira u Moskvi? Pa za sebe. Ovo je malo duža priča; Gabriel Grecu je tražio informacije u vezi sa Pridnjestrovljem, kompromitujuće materijale o vođstvu te otcepljene republike, detalje o vojnoj saradnji Rusije i Moldavije, kao i informacije o ukrajinskoj vojsci u oblastima Odesa i Černivci. Posao regrutacije dotičnog ruskog agenta je započeo Dinu Pistolea, Grecuov prethodnik, koji je imao isti položaj (prvi sekretar za politička pitanja), i koji se vratio u Bukurešt tokom Decembra 2008. Prema navodima lista "Komsomolskaya Pravda", regrutovani Rus je prvo dobijao banalne zahteve od Rumuna, da im dostavi informacije iz otvorenih izvora. Komunicirali su elektronskom poštom, koristeći lozinke. Prema pisanju istog lista, dotični Rus je celu stvar odmah prijavio FSB-u, čim je Grecu zatražio tajne dokumente. Ovo je možda napisano kako bi se sakrio pravi način otkrivanja Grecuove špijunske delatnosti. Najverovatnije su i Pistolea i Grecu duže vreme bili pod intenzivnom prismotrom.
Što se odgovora tiče, već je proteran prvi sekretar Ambasade Ruske federacije u Bukureštu, Anatolij Akopov. Pošto je u toku borba za uticaj na Moldavijom, biće sigurno još ovakvih događaja.

Mislio sam da je u opisu rada svake iole ozbiljnije službe bezbednosti da intenzivno prate aktivnosti stranih diplomata.