Na krilima leti i rizik - Potpukovnik S. Hadžić i major S. Grubač

[Dreadnought]

30.04.2009

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Saša Grubač i Salko Hadžić
 
Tata, i ja ću, kad porastem, da budem pilot! Ovu rečenicu su, kao po dogovoru, prošlog vikenda izgovorila dvojica mališana: Denis Hadžić iz Zemuna i Mateja Grubač sa Novog Beograda. Denis je sa ocem krenuo na trening aikida, a Mateja do Save da se prošetaju kejom. Bila je to retka prilika da se, posle dugog odsustva zbog posla, opitni piloti naše avijacije potpukovnik Salko Hadžić i major Saša Grubač posvete svojim sinovima.

Potpukovnik Hadžić i major Grubač se bave retkim, tajnim i vrlo opasnim poslom: svakog dana na aerodoromu Batajnica podižu u nebo neveliku „lastu 95“. Njihov zadatak je da testiraju novi srpski avion, za koji su zainteresovani mnogi kupci iz sveta.

- Kolega Grubač i ja smo na „lasti 95“ imali 21 let i uspešno završili fabrička ispitivanja aviona. Ovih dana radimo nova razvojna ispitivanja aviona. Nadamo se da će „lasta 95“ ući u redovni sastav Vojske Srbije i drugih zemalja koje ga traže - smatra Hadžić.

Oficiri avijacije Hadžić i Grubač su iskusni piloti Centra za letna ispitivanja. Diplomirali su na Vojnoj vazduhoplovnoj akademiji 1990. odnosno 1993. godine i imaju oko 2.000 sati letenja na „migu“, „galebu“, kao i devet sati probnog leta na „lasti“.

Da bi ispitali ovu letelicu, stekli su potpunu kontrolu nad njom. Morali su, kako nam je otkrio major Grubač, da se „blago udvaraju lasti“.

- Meni je ovo bilo prvo ispitivanje aviona. Nisam imao tremu, niti bilo kakvo zaziranje od letelice, jer sam radio po programu koji smo prošli na obuci. Osvajao sam je kao da joj se udvaram i „zaveo“ je posle deset sati probnog leta - otkrio nam je Grubač.

U Centru za letna ispitivanja avijacije Vojske Srbije rade šest probnih i četiri ogledna pilota. Testiranja letelica je danas najrizičnije zanimanje.

- Moja supruga Smiljana i sin su neko vreme brinuli zbog toga što letim kao opitni pilot, ali su se s vremenom navikli. Sada naš sin Denis često ume da kaže: „Tatin posao je da proba avione!“ - otkriva potpukovnik Hadžić.

Slično razmišljaju i članovi porodice Grubač.

- Saša ja smo se upoznali kod mog brata od ujaka, koji je pilot, tako da sam se još kao njegova devojka nahvatala straha od letenja. On je veliki profesionalac i brine o bezbednosti letelice i o svojoj bezbednosti - otkriva nam Marija Grubač.

Prilikom posete porodicama Hadžić i Grubač uverili smo se da njihov najveći problem nije opasno zanimanje glave porodice, već loši uslovi života. Iako se bavi najrizičnijom profesijom, Salko Hadžić, njegova supruga i sin žive u stanu od 38 kvadrata. Major Saša Grubač, sa suprugom, sinom Matejom i ćerkicom Kalinom živi u 40 kvadrata na 16. spratu jednog novobeogradskog solitera.

Supruga Marija priznaje da tako mali stan ne odgovara pilotima koji na poslu rizikuju svoje živote.
- Saši je potreban čvrt i neprekidan san, ali ga nema, jer spavamo sa malom decom, koja se često bude noću. U ovako tesnom prostoru ne može da bude opušten - priča Marija Grubač, dok joj ćerkica Kalina i sin Mateja skakuću po krilu.

Zbog takvih uslova života, neki vojni piloti su potražili posao u Kanadi...


Letenje, seobe, susreti

Rođeni Zemunac, potpukovnik Hadžić je VA završio u Puli 1990. godine. Kad je počeo da leti na „migu 21“, krenuo je sa seobama. Službovao je u Puli, Bihaću, Ponikvama, Užicu i Beogradu. Dok je boravio u Užicu upoznao je tekstilnu radnicu Smiljanu i sa njom se oženio 1997. godine. Te godine je prešao u Opitni centar i postao opitni pilot.

Major Grubač je potomak oficira JNA iz Kruševca. Završio je VA u Beogradu, a službovao je u Podgorici i Nišu, gde ga je i rat zatekao. Posle je stigao u Batajnicu. Afirmisan je i kao letač akro-grupe „Zvezde“, sa kojom je nastupao na mitinzima u inostranstvu.

Izvor: Večernje Novosti online