Ukrajinske bespilotne letelice su oštetile radar ranog otkrivanja "Voronjež-DM"Koliko je ovaj radar važan za Rusiju i koliko brzo može da povrati ovaj gubitakJuče, 23. maja 2024. godine, kružili su različiti izveštaji da su ukrajinski dronovi uspeli da oštete radarsku stanicu ranog otkrivanja
„Voronjež-DM“, koja se nalazi u blizini Armavira u Krasnodarskom kraju Ruske Federacije i deo je ruskog sistema ranog upozoravanja na raketni napad. A sada su se u javnosti pojavile fotografije koje potvrđuju samu činjenicu oštećenja
„Voronjež-DM“, dok možemo primetiti da su pogoci pali posebno na administrativne zgrade za smeštaj osoblja i upravljanje ovim radarom.
Posebnost situacije nije samo u funkcionalnoj nameni, već i u karakteristikama samog
„Voronjež-DM“ – deklarisani domet otkrivanja ciljeva je do 6 hiljada kilometara, dok se radi i o balističkim i krstarećim raketama, kao i „svemirskim objektima”.
Na javno dostupnom dijagramu vidnog područja vidi se da radar
„Voronjež-DM“ koji je juče pogođen pokriva zonu vida delimično i iznad Krima, ali su glavni vektor pogleda Balkan i Mediteran kao operativne zone NATO-a, tj. kao i Azija, uključujući Persijski zaliv.
Ispostavilo se kao prilično zanimljiva hronološka koincidencija da su prvo juče ukrajinske bespilotne letelice oštetile
„Voronjež-DM” na Krasnodarskoj teritoriji, a nekoliko sati kasnije, odnosno u noći 24. maja ove godine, „kamenje sa neba “ pogodio je satelitski komunikacioni čvor u blizini Alušte. Ovde je prilično teško proceniti koji je od njih bio „meta broj 1“, pošto su oba objekta za Rusiju veoma bitna.
Ali ova koincidencija bi jednostavno mogla da nastane kao deo sistematskih napora Odbrambenih snaga Ukrajine da oslabe strateški potencijal Ruske Federacije.
Ruski analitičari su pisali da je na teritoriji Ruske Federacije postavljeno ukupno oko 10 radara
„Voronjež“, koji se razlikuju po opsezima frekvencija rada. U ovom slučaju,
„DM“ znači da je radar pogođen u blizini Armavira radio u decimetarskom opsegu radio talasa, i da je očigledno bio sposoban da prati do 500 vazdušnih ciljeva istovremeno.
Rusi su takođe naglasili da njihovi radari porodice
Voronjež izgledaju manje resursno zahtevni za izgradnju od sličnih radara sovjetskog projekta
Dnjepar. Ako je prema projektu „
Dnjepr” period izgradnje bio 5-7 godina, onda je prema radaru
„Voronjež” indikator proglašen na nivou od 12-18 meseci, a „samo” 1,5 milijardi rubalja troškova.
Međutim, ovde se mora gledati ne samo na formalni pokazatelj troškova, već i na stvarni rok puštanja u rad – na primer, oštećeni
„Voronjež-DM“ kod Armavira zvanično je predstavljen još 2009. godine, ali je od 2017. godine i dalje na „eksperimentalno-borbenim smenama“, drugim rečima – čak i prema dokumentima MO RF, ova stanica se i dalje smatrala „sirovom“.
Vredi pomenuti i izveštaj iz 2020. o nameri Rusa da na Krimu, u Hersonezu, naprave još jedan radar porodice
„Voronjež“. umesto radara
„Dnjepar“, koji se nalazio u blizini Sevastopolja. Tada je bio najavljen rok za realizaciju projekta do 2024. godine, ali za sada nema potvrde da su Rusi započeli izgradnju ovog objekta.
Podsetićemo da je krajem aprila 2024. godine satelit potvrdio da je ukrajinska BPL oštetila "važan" deo zahorizontalnog radara
29B6 „Kontejner“, koji su Rusi imali u samo jednom primerku.
Oštećeni Voronjež-DM: [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
IzvorLični komentar Kubovac: Ukrajinci nastavljaju da napadaju komponente sistema ranog upozorenja Ruske vojske na raketni napad, uključujući i nuklearni. Pitanje je kada će i da li će ovo u jednom trenutku izazvati reakciju Ruske vojske kakve se verovatno ceo svet plaši....
