PALUBA

More, pomorstvo i unutrašnji plovni putevi => Brodomaketarstvo => Topic started by: brodomaketar on May 30, 2009, 01:19:48 am



Title: Drvene brodomakete
Post by: brodomaketar on May 30, 2009, 01:19:48 am
Mali deo iz galerije slika "brodomaketara" zavrsenih ili zapocetih maketa  u prosloj i ovoj godini.

Od zavrsenih maketa u navedenom periodu izradili smo nekoliko Pinti, Nini, Dubrovackih Nava u obe verzije, dve Dubrovacke galije i Tonnanta, Egipatski brod Crvenog mora, Caesar galiju po Mantuinom planu, Caesar bireme romanu - prikazanu na slikama po planu "brodomaketar Basic", nekoliko takmicarskih camaca od balze, Korculansku barku, restaurirali nekoliko brodomaketa izmedju ostalih kompletnu retauraciju Ratnog broda JRM Kalnik... kao i Arbe Galleone (Rapska galija)...

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8][attachment=9][attachment=10][attachment=11][attachment=12][attachment=13][attachment=14][attachment=15][attachment=16][attachment=17][attachment=18]
[attachment=19][attachment=20][attachment=21][attachment=22][attachment=23][attachment=24][attachment=25][attachment=26][attachment=27]
[attachment=28][attachment=29][attachment=30][attachment=31][attachment=32]

… Na kraju nas ponos Cutty Sark…. U krajnjoj fazi izrade….
[attachment=33][attachment=34][attachment=35][attachment=36]

zapocet model Kineske junke po nasem kit kompletu- plan brodomaketar Basic... duzina makete 70 cm...
[attachment=37][attachment=38][attachment=39][attachment=40][attachment=41]

...u radu makete Victory, Prins Willem, Serapis, Le Tonnant, trenutno zapoceti ili zavrseni trupovi broda...
[attachment=42][attachment=43][attachment=44][attachment=45][attachment=46][attachment=47][attachment=48][attachment=49][attachment=50]

Trabakul - po planu Mossor, zavrsen trup...
[attachment=51][attachment=52][attachment=53][attachment=54][attachment=55][attachment=56][attachment=57][attachment=58]

Dubrovacka galija, po Pulskom Planu, u zavrsnoj fazi...
[attachment=59][attachment=60][attachment=61]

maketa Pinta u zavrsnoj fazi....
[attachment=62][attachment=63][attachment=64][attachment=65][attachment=66][attachment=67][attachment=68]

Ovo je moj skromni prilog maketarskom forumu Paluba info….


Title: RE: Drvene brodomakete
Post by: MORNAR on May 30, 2009, 06:42:21 am
Ček,ček, jesi ovo sve napravio za dve godine? Jesi ti neka fabrika?


Title: RE: Drvene brodomakete
Post by: brodomaketar on May 30, 2009, 11:01:47 am
ja mislim da sam lepo napisao ( ne dve godine ) nego od februara 2008.
nisam fabrika , samo skromni brodomaketar iz Beograda , posto sam vise puta osporavan i brisan sa ovog foruma zbog toga sto sam napisao naziv mog sajta ( verovatno je potrebno da ostanem anonimus ) .probaj da me pronadjes preko profila ili pod nazivom brodomaketar, tamo ima sve sto sam uradio i sta radim. 


Title: RE: Drvene brodomakete
Post by: FF on May 30, 2009, 02:46:43 pm
Poštovanje brodomaketar. Impresivno!


Title: RE: Drvene brodomakete
Post by: brodomaketar on June 01, 2009, 02:06:20 pm
hvala na pohvalama , bice toga jos puno , slika brodomaketa , korisnih saveta ,planova i jos mnogo toga korisnog za drveno brodomaketarstvo .
hvala i administratoru i moderatoru na razumevanju i podrsci..


Title: RE: Drvene brodomakete
Post by: duje on June 01, 2009, 02:34:26 pm
Stvarno odlične makete. Dali si napravio još koji brod iz modernijih vremena? (osim graničara). Ako jesi, stavi slike!
Pozdrav
Duje


Title: RE: Drvene brodomakete
Post by: MORNAR on June 01, 2009, 04:23:12 pm
Brodomaketar, skidam kapu. Pitanje, dali si ti neka fabrika, postavio sam zbog toga, jer se i ja pomalo bavim maketarstvom ali meni za izradu pojedinačnog modela trebaju DVE GODINE !!!!!! 
Konkretno da ti kažem, prije par meseci sam dobio nacrte za torpedni čamac klase Sršen i sad  6 meseci "studiram" kako poćeti. ;D
Gledam onaj tvoj graničar...... nisi možda promašio boju podvodnog djela. Nisu brodovi JRM bili ofarbani crno ispod vodene linije? (govorim iz iskustva)
I još jedno stručno pitanje. Kakav ti je ono način izrade trupa za Victory, Le Tonant.....   


Title: RE: Drvene brodomakete
Post by: brodomaketar on June 02, 2009, 02:49:57 pm
brod koji vi nazivate - granicar - je patrolni canac JRM Kalnik i donji deo broda ispod vodne linije nije crn vec maslinasto zelen po originalu , jer slike i nacrte za njega sam dobio od mog prijatelja inace vrsnog brodomaketara koji je i kapetan recne plovidbe inace sluzio vojni rok na tom brodu , p anema razloga da sumnjam u verodostojnost izgleda.
da odgovorim i na drugo pitanje ,a to je nacin rada VICTORY i PRINS WILLEM , to je jedan od nacina rada prve oplate , a radi se tako sto se na kostur izmedju rebara ubacuju parcici spera , to se izgituje da se popune eventualne rupe pa se sve dobro obrusi i ismirgla . kad se dobije glatka oplata postavljaju se furnir letvice sirine 4-5mm. znaci to se radi umesto letvica od lipe ili bukve i da bi se izbeglo mucenje oko savijanja i ukrajanja letvica a i maximalno ubrzava rad ( tajna za "FABRIKA" ).
nadam se da sam uspeo da objasnim iako nisam vican pisanju...pozdrav
PITAJTE sve sto mogu da pomognem i naucim ili ja od vas ili vi od mene je dobro...
bice jos mnogo korisnih info od mene na ovom FORUMU....


Title: RE: Drvene brodomakete
Post by: MORNAR on June 03, 2009, 10:22:23 am
Znači to je. Ja sam kao prvi model radio Baunty od Tehnodidakite iz Pule i često razmšljao da opustim rad zbog kuvanja i savijanja letvica.Drugi model bio je La Rose (Mantua). Izrada trupa od dve plasti furnira (prvo gruba plast, malo se obrusi, onda lepiš furnir letvice širine 5 mm. DEČJA POSLA !!! Trub Bounty-ja radio sam 6 meseci, trup La Rose 6 sati.
Zanime me, kako si napravio trup za Kalnik? Isti sistem ?


 


Title: RE: Drvene brodomakete
Post by: brodomaketar on June 03, 2009, 11:57:12 am
trup kalnik JRM je od punog drveta , a letvice 2x5mm lipa ili bukva se ne savijaju kuvanjem , to je prevara za pocetnike da izlome sto vise letvica.
nego : dve letvice se postave jedna prema drugoj sirim stranama pa se secicama onom UNIOR ali da ne budu bas ostre , odozgo se stiska, gnjece se letvice , tako da se one savijaju odvajajuci se jedna od druge . to se radi tako sto se secicama letvice stiskaju ( da se ne preseku ) odozgo na dole do one krivine potrebne. nagnjecena strana ide sa unutrasnje strane ka rebrima pa se nevidi a ona glatka ( to su one dve strane koje su bile okrenute jedna ka drugoj ) one idu spolja . ETO JOS JEDNA TAJNA ( FABRIKA ) . vidite da je brodomaketarstvo zadovoljstvo a ne mucenje. i manji  brodici do 60cm se rade za 10-20 dana.


Title: RE: Drvene brodomakete
Post by: brodomaketar on June 09, 2009, 02:05:43 pm
evo ovo je nesto novo, nacin izrade korita brodova i camaca pogotovo pogodno za plovila manjih dimenzija i do par centimetara duzine , a da se dobije idealna proporcija i razmera .

UPUTSTVO ZA IZRADU KORITA ZA PLOVILA :
-   pomoćni čamci
-   rečni i morski čamci
-   takmičarski čamci
-   kajaci , gondole

Materijal :
-   stirodur
-   furnir trake ( tanko sečene na širinu 2-5mm)
-   letvice 2x2 , 3x3 , ili 5x5 ( za rebra i kobilice u zavisnosti od veličine čamca)
-   furnir letvice 5mm širine (duplo lepljeni furnir)

Postupak :
 
1.       Na stiroduru iscrtati spoljne konture čamca i odrediti dimenzije.

2.       Obraditi stirodur (grubom šmirglom ili turpijom za drvo); stirodur se lako obrađuje i ne kruni se prilikom struganja.
Sitnom šmirglom fino obraditi kalup tako da se finalno dobije željeni oblik čamca.

3.       Spoljne strane čamca se izlepe papirnom lepljivom trakom, tako da se pokrije cela površina sem gornje strane čamca.


Ili se koristi drugi metod:
Čamac se sem gornjeg dela premaže belim lepkom za drvo (Moment – wood expres). Jedina razlika je što se lepak sporije suši , pa je ovaj način malo sporiji.

   Za manje čamce može se odmah na taj sloj pristupiti leplenju furnir traka, tako što se tanko isečene trake zalepe kao prvi sloj pa preko njih ide drugi sloj furnir traka, ali da se trake preklapaju, zbog čvrstoće čamca.
   Za veće čamce (plovila dužine preko 12-15cm) koristiti metod objašnjen u tački 4.

4.        Premazati spoljne stranice (dvokomponentnim          
poliesterskim gitom sa staklenim vlaknima ), poznatim pod nazivom BODY FIBER GIT.
On se koristi tako što se zameša potrebna količina (na git se doda 2-3% učvršćivača). Posle nanošenja prvog sloja se ostavi da se osuši 20-30minuta , malo se obradi pa se nanosi drugi sloj.

       Kod rečnih čamaca gde su konture stranica ravne , može se na stirodur  direktno zalepiti isečena cela strana ili dno čamca , urađeno od  furnira 1mm . Tad nije potrebno posebno šmirglanje već se može odmah pristupiti lepljenju spoljnje oplate ( furnir traka ).              



Ako se radi Body gitom , tad se pristupa fazi objašnjenoj u daljem tekstu:
•   Ošmirgla se tako da površina bude glatka , spremna za lepljenje furnir traka.
•   Furnir trake se lepe Sintelon lepkom, prethodno se namazu trake i čamac, jedna po jedna strana , kad se sintelon lepak osuši na trakama i čamcu da bude suv na dodir, tek tad se trake postavljaju na čamac, dobro utrljaju da bi pravilno  nalegle na površinu stranice čamca.

5.      Obraditi još dodatno spoljne konture finom šmirglom.

6.      Zalepiti kobilicu sa spoljne strane pramčani donji i krmeni deo (letvice 2x2 ili 3x3) zavisi od veličine čamca.

7.      Izdubiti stirodur tako da ostane samo korito čamca , dubiti do git sloja .

8.      Obraditi unutrašnji deo po planu ili želji maketara.

9.      Postaviti rebra ,klupice i palubu ako je po planu.

10.  Čamac mozete bajcovati u zeljenoj boji ili farbati.


Ovim načinom izrade mozete raditi:

-   Čamce svih dimenzija, tako da dobijete model sa idealno obrađenim stranicama, tankom oplatom i pravilnim konturama čamca.

Samo promenom debljine spoljne oplate (debljina furnira) , možete izrađivati sve vrste od pomoćnih čamaca za brodove, malih morskih i rečnih čamaca.

Za veće čamce se i unutrašnje strane oblože furnir trakama, tako da dobijemo sliku oplate dasaka  sa obe strane.

-   Rečne brodove i korita jedrenjaka gde je predvidjeno da se korito delje od punog komada drveta, a da planom nije predvidjeno da se vidi unutrašnjost potpalublja.