Prevod urađen preko Google prevodioca, ima grešaka
Albanski snajperski odred u Siriji i njihovo oružjeDžemati Alban je mala sunitska džihadistička militantna grupa koja deluje u provinciji Idlib/Severni Alep, a kojiu čine etnički Albanci, iako potiču sa Kosova. Nedavno su objavili video o svom „snajperskom odredu“, iako grupa kao celina ima dodatne članove i nije ograničena na snajperiste. Čini se da trenutno nema više od 10 članova. Smatra se da su oni podgrupa Hai'at Tahrir al-Sham. Dok je grupa odvojena od HTS-a, oni potpadaju pod operativnu kontrolu veće grupe. Njihovi ciljevi, ideologija i oružje su stoga usko povezani sa HTS-om.Video je snimljen u dokumentarnom stilu, sa impresivnim zvukom, montažom i kvalitetom u celini. Objašnjava priču o opremi snajperskih odreda, taktici, obuci i konačno o operaciji u gradskom bloku. Sličan je kvalitetu IS video produkcije i očigledno su ga montirali i snimali talentovani pojedinci. Prikazana oprema je veoma bliska onome što rutinski koriste grupe poput ovih, i čini se potpuno verovatnim da se koristi svakodnevno, bez obzira na nivo preterivanja u propagandne svrhe.
Nakon ovog video snimka Džemati Albana o njihovom snajperskom odredu, ispod su neki zanimljivi aspekti koje sam primetio. Takodje uključujem neke slike na društvenim mrežama koje nisu objavljene kao deo videa, ali prikazuju dalje aspekte malokalibarskog oružja ove male grupe.
Ovaj video je prepoznatljiv po upotrebi visokokvalitetnog, improvizovanog i prilagođenog malokalibarskog oružja, kao i po opštem profesionalnom izgledu militanata.
Najveći deo platformi koje se koriste su puške Mosin-Nagant, koje nisu poznate po svojoj preciznosti ili ergonomiji, u najmanju ruku. Mosin-Nagant je puška od 1882. do 1891. godine, a zatim je izdavana od 1891. do ubrzo nakon Drugog svetskog rata. Mnogi milioni su napravljeni, i oni su proželi ceo svet, a Sirija nije izuzetak. Oni su takodje izuzetno jeftini u Idlibu, koštaju samo oko 50 dolara, što može objasniti njihovu upotrebu od strane Džemijati Albana, s obzirom na veoma visoku cenu optike.
Da bi se ublažio ozloglašeni čvrst vijak, neimpresivna preciznost, ispodparergonomija i nedostatak dodatne podrške, ove puške su nadograđene cijevima mitraljeza opšte namjene serije 7,62k54r PK, koje su vjerovatno nove rezervne dijelove iu mnogo boljem stanju stanje od originalnog, probijeno, moguće cevi pre Drugog svetskog rata.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Takodje su ponovo umetnute u prilagođene kundake i navoje za uređaje za njušku, kao što su prigušivači ili prikrivači blica, koji se vide na video snimku. Prilagodjeni kundaci omogućavaju da puške slobodno plutaju, postavljaju i generalno poboljšavaju. Ove puške i dalje ne bi imale ergonomiju ili tačnost koju bi imala „ispravna“ puška za ovu upotrebu, kao što su uobičajene puške Steir SSG 69. Međutim, kako se kaže, deluju efikasno. Grupa tvrdi 1 MOA, što može izgledati nerealno, ali s obzirom na to da finske nadogradnje Mosin platforme – 7.62 Tkiv 85 – koja takodje zamenjuje kundak i cev, ali zadržava prijemnik pušaka – i dalje rade na zadovoljavajućem nivou za Finske oružane snage, ovo je možda samo malo preterivanje. Bez obzira na to, čini se da rade na savršeno prihvatljivom standardu.
Prikazani su različiti stilovi zaliha – što se čini kao lična preferencija, ali svi izgledaju slično onima koji su komercijalno dostupni za zapadne platforme, i izgleda da su čvrsto konstruisani.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Prikazane su i druge puške - ove puške se jedva pominju. Na snimku vidimo još dva modela, uključujući SVD Dragunov, koji je veoma čest na teritoriji koju drže pobunjenici, i AM-50 Saiiad (iranski HS. 50 klon), koji se generalno smatra protivmaterijalnom puškom. Jedan austrijski Steir SSG 69 se vrlo kratko vidi, a može se videti i na fotografijama društvenih mreža.
Nije sasvim jasno zašto se ove druge puške ne pominju, ali s obzirom na to da su obe znatno više „zalihe“ od prilagodjenih Mosin Nagants-a, a samim tim imaju mnogo manju propagandnu vrednost, možda je u pitanju samo privid. Sve su to razumne platforme za slučaj upotrebe.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Za optiku koja se koristi na puškama sa bolt-action se tvrdi da je Meopta ZD 6-24k56, što su skupi nišani (1500 USD+) namenjeni za velike domete- proizvođač tvrdi da je to „ precizan dalekometni nišan razvijen za snajperske puške po redu. da se postigne smrtonosno-precizno postavljanje hitaca na ekstremnim udaljenostima“. Niska ima Mil Dot 2 osvetljenu končanicu sa integrisanim markerima za merenje dometa i kalibrisana je za „tačnu procenu cilja u standardnim kalibrima 7,62k51 NATO, .308, .338 VM i 12,7 mm“.
Slika proizvođačaAko se radi o originalnoj optici, što se čini da jeste, onda ova grupa očigledno ima određeni budžet i stručnost, što bi bilo u skladu sa ostatkom videa. Oni su očigledno spremni da ulože veliku količinu sredstava u svoju optiku, uzimajući drugačiji pristup u odnosu na mnoge druge – uključujući druge HTS podgrupe – koje često koriste jeftinu i neefikasnu optiku. Malo je verovatno da je ovo jedina optika koju ovi militanti odluče da koriste na svojim puškama, ali ona pokazuje dovoljno resursa i znanja da se prevaziđe višestruka jeftina optika zapadnog i istočnog bloka koja je trenutno dostupna na teritoriji koju drže pobunjenici.
Još jedna značajna tačka je malo oružje snajperista i ostalih u odredu. Naoružani su nekim prilično prevarenim AKS-74 i AK-74, uključujući zanatske prigušivače, modernu PK-01VS optiku, maskirne poslove i dodatne šine.
Čini se da je u upotrebi više optika PK-01VS Red Dot, sa određenom merom standardizacije. PK01-VS je veoma niska, centralna optika sa crvenim tačkama namenjena za upotrebu na bliskom rastojanju i generalno se smatra dobrim kvalitetom - iako zapadna optika, kao što je EOTech domet komanda, generalno ima više cene od optike istočnog bloka u oblastima pod kontrolom pobunjenika. PK-01VS se trenutno koristi u ruskoj vojsci, ali ga zapravo proizvodi BelOMO u Belorusiji, što je rezultat nasleđa SSSR-a koji je izabrao da proizvodi optiku tamo kada Belorusija nije bila nezavisna. Međutim, dve zemlje su i dalje veoma bliske, a izvestan broj optika koje ruska vojska (i njeni saveznici, kao što je SiAA) koristi se tamo proizvodi.
Ostale dodatke, kao što su šine, teže je identifikovati, ali možemo videti barem jedan FAB Defence Foregrip – FAB Defense pribor je izuzetno popularan u Idlibu.
Verovatno je da su bočne šine na puškama(e) dodate autohtono, jer su modeli AKS-74N/AK-74N (N što znači uključujući bočnu šinu, prvobitno za Night Optics) relativno retki. Ovo poboljšanje značajno poboljšava korisnost puške, što znači da je u stanju da montira optiku i mnogo je niža od kupovine AK-74M.
Primer ispod za prodaju će verovatno biti izuzetno sličan puškama koje koristi ovaj odred.
Izbor modernih, standardizovanih AK podešavanja za primarno i sekundarno oružje – čini se da snajperisti nose AKS-74U za rezervnu kopiju – olakšava upravljanje municijom i obuku korisnika. Ovo je u suprotnosti sa nekim HTS grupama, koje se mogu videti kako koriste mešano oružje od Colta 653 do AK-103 do FN FAL.
Možemo videti velike količine opreme, ne samo vatrenog oružja, koje svakako ne odgovara stereotipnoj ideji „momak sa AK“, koja proizlazi iz dugogodišnjeg iskustva Vestena na Bliskom istoku. Takodje možemo videti da se pažnja posvećuje maskirnim šarama, koristeći Multicam i druge klonove popularnog zapadnog dizajna.
Još jedan glavni prikazani aspekt je proizvodnja supresora. Iako zanatski napravljeni prigušivači uopšte nisu neuobičajeni u Siriji koju drže pobunjenici, relativno je neuobičajeno da vidimo proces njihove proizvodnje. Ovo je dragocena prilika da bolje razumemo kako su napravljeni, a imajući u vidu da su mnogi prigušivači u različitim borcima i grupama veoma slični, daje nam uvid u njihov dizajn uopšteno.
Čini se da su ovi primeri izbrušeni od jednog komada metala, sa pregradama koje se vole naknadno dodati, u naslaganom uzorku. Ovi prigušivači izgledaju i zvuče prilično efikasno, ali kako ne možemo da vidimo unutrašnjost uređaja, teško je suditi o detaljima njihovog dizajna. Grupa očigledno ima sposobnost da proizvodi standardizovane prigušivače i nadogradi svoje puške na zajednički standard, pokazujući nivo profesionalizma i sposobnosti koji je možda neočekivan za one koji nisu navikli na trenutnu prirodu sirijskog sukoba.
Čini se da grupa pokušava da naslika sliku samodovoljnosti, dok pokušava da ostane „dobar“ u skladu sa međunarodnim standardima, verovatno koristeći obimne resurse dostupne na mreži kako bi povećali standard i svog rada na svojoj opremi i svoje taktike. Autor nije specijalizovan za taktiku ili dobru praksu za precizno gađanje i snajperisanje, tako da ne mogu da komentarišu tu oblast, ali njihova oprema pokazuje posvećenost i visok nivo veštine. Njihov izbor isplative platforme sa novim cevima koje ispaljuju razumne patrone, kao i dobrog kvaliteta fabričkih platformi kao što su Dragunov i AM-50 Saiiad, znači da bi njihova oprema svakako trebalo da bude na visini zadatka za njihove potrebe, dok naravno ne na nivou zapadne ili ruske vrhunske opreme. Međutim, imajući u vidu ograničenja finansiranja i opreme u ovoj oblasti, to je za očekivati.
Grupa se očigledno potrudila da koristi moderno i efikasno malokalibarsko oružje, pri čemu je izbor prigušivača i optike dobro usklađen sa ulogama korisnika, od posmatrača preko snajperista do drugih članova odreda. Oni su takodje donekle standardizovani.
Mora se uzeti u obzir da je ovaj video propagandni. Ne znamo šta se koristi kada je kamera isključena – možda manje, odgovarajuće maske, lošija ili bez optike i dodatno starije ili manje opremljeno malokalibarsko oružje – kao što je AKM za razliku od AK-74M, na primer. Međutim, njihovi društveni mediji pokazuju ovo moderno i "taktičko" malokalibarsko oružje u upotrebi, tako da se video čini prilično tačnim u odnosu na njihovu stvarnu opremu.
Postoji i veliki broj sličnih Mosin Naganata za prodaju na otvorenom tržištu u Idlibu, tako da albanski snajperski odred možda nije tako jedinstven kao što se predstavlja, možda se oslanjajući na druge zanatlije više nego što bi njihova propaganda sugerisala. Bez obzira na to, Džemati Alban nastavlja da bude fascinantna džihadistička podgrupa, a njihov posvećeni snajperski odred još više.
Izvor
Post je upostovan u ovom delu foruma iz razloga što ova teroristička skupina potiče sa KiM-a, a taj deo za nas iz Srbije je još uvek, i ostaće zauvek, sastavni deo Srbije.
